Kristofer D SMRT TRAVE Christopher KENTAUR

on Prevod: Mihajlovi Milica John DEATH OF GRASS (THE), 1955. 1976. UVOD

Kao to se to ponekad dogaa, smrt je izgladila jedan porodini razdor. Kada je Hilda Kanstens posle trinaest godina braka ostala udovica poetkom leta 1933. godine, prvi put je nakon toliko vremena pisala svome ocu. Njihova r aspolo enja su se podudarila - njena e nja za vestmurlandskim brdima posle mnogih tmu rnih godi njih doba provedenih u Londonu i njegova usamljenost i elja da jo jednom, pre nego to umre, vidi svoju jedinu ker i upozna svoje unuke. Deaci koji su se kolov ali u drugom mestu, nisu bili pozvani na oevu sahranu, tako da su se po zavr etku l etnjeg polugoa vratili u malu kuu u Rimondu samo da prenoe, pre nego to e sa svojom ma jkom otputovati na sever. U vozu je D on, mlai sin, upitao: "Ali KAKO TO da se sve ovo vreme nismo vidali sa deda-Beverlijem?" Njegova mati je, kroz prozor posmatrajui prljavu, odurnu okolinu Londona, zadrhtala, verovatno zbog umora i vrelog dana. Odgovorila je neodreeno: "Te ko je shvatiti kako je mogue da se dogodi tako ne to. Svaa pone, niko je ne zaustavi; a zatim nastane utanje koje niko ne prekine." Bez uzbuenja je razmi ljala o vrtlogu emocija u koji je bila zaplivala posl e skrovitog i tihog devoja tva provedenog u dolini. Bila je tada sigurna u jedno: ma kakva nesrea je zadesila kasnije, nikada nee za aliti zbog te strasti. Vreme je p okazalo da se dvostruko prevarila: prvo, u pogledu zadovoljstva koje su joj pru il i brak i deca, i docnije, kada se sa zaprepa enjem upitala kako je mogue da takvo za dovoljstvo proizae iz onoga to je retrospektivno do ivela kao traljav i ravo voen ivot. Ali ona tada u njemu nije videla traljavost koje je njen otac morao biti svesta n; tavi e, on nije bio u stanju da prikrije svoje mi ljenje o tome. Povod za razdor s e nalazio u njegovom gaenju i njenoj ozlojeenosti. D on upita svoju majku: "Ali ko je otpoeo svau?" Jedino joj je bilo ao to se ta dva oveka nikada nisu upoznali. U mnogo emu s u liili jedan na drugog, pa je smatrala da bi se zavoleli da ih njen ponos nije u tome spreio. "To sada nije va no", odgovorila mu je ona. David istog trenutka prestade da ita svoje deje novine. Iako godinu dana s tariji od svog brata, bio je jedva ne to vi i od njega; postojala je velika fizika sl inost izmeu njih dvojice, te su mnogi mislili da su blizanci. Samo se David sporij e kretao i sporije mislio od D ona; sem toga, vi e je voleo realan ivot negoli svet i deja. Upitao je: "Kako izgleda ta dolina, mama?" "Dolina? Divna je. To je... Ali ne! Bie bolje da se iznenadi . Ionako ne bi h umela da ti je opi em." Na to D on ree: "Ali molim te, mama!" David je zami ljeno upitao: "Hoemo li je videti iz voza?" Njihova mati se nasmeja. "Iz voza? ak ni krajiak. Gotovo sat vo nje automobi lom udaljena je od Stejvlija." "Koliko je velika?" upita D on. "Da li je sa svih strana opkoljena brdima? " Mati im se samo nasme ila i rekla: "Videete." D es Hilen, napoliar njihovog dede, automobilom ih je saekao u Stejvliju, i tako su krenuli u brda. Dan je bio gotovo na izmaku kada su najzad ugledali Slep og D ila; sunce je upravo zalazilo iza njihovih lea. Ovoj uvali bi bolje pristajalo ime Kiklopova dolina, jer je samo jednim okom gledala na zapad. Sa izuzetkom tog otvora, liila je na tanjir ili duboku inij u ije su se strane - gola stena i opori vres - strmo dizale uvis prema nebeskom s vodu. Nasuprot jalovosti koja je okru ivala dolinu, njena plodnost se utoliko vi e i sticala; zeleno ito se povijalo na letnjem povetarcu, a iznad njega, na terenu ko ji se postepeno peo, deaci ugleda e jo jarkije zelenilo pa njaka. Te ko da je ulaz u dolinu mogao biti u i. Levo, na desetak jardi od puta, o tr

o se uzdizala okomita stena. Desno se penu ala reka Lipi uz samu ivicu puta. Njena suprotna obala, udaljena petnaest jardi, zapljuskivala je drugu stranu ulaza u dolinu. Hilda Kanstens se okrenula i pogledala svoje sinove. "I? ta ka ete?" "Gospode!" rekao je D on, "ova reka... nije mi jasno odakle ona uop te dolaz i u ovu dolinu?" "Zove se Lipi. Duga je trideset pet milja od kojih dvadeset pet tee pod z emljom, ako je verovati priama. U svakom sluaju, izbija iz zemlje ovde u dolini. I ma mnogo takvih reka u ovim krajevima." "Izgleda duboka." "I jeste duboka. Povrh toga, vrlo je brza. Zato nema ni govora o kupanju . Tamo dalje je ograena icom zbog stoke, jer ako neko grlo upadne, nema mu spasa." D on je na to mudro primetio: "Pretpostavljam da plavi zimi." Mati mu potvrdi glavom. "Nekada je redovno plavila. Da li je jo tako, D es? " "Pro le zime smo mesec dana bili odseeni", odgovorio je D es. "Otkad imamo ra dio nije tako lo e." "Pa to je stra no", rekao je D on. "Zaista ste odseeni? Ali, mogli biste da i zaete preko brda?" D es razvue usne u osmeh. "Ima ih koji su to poku ali. Meutim, put je sa ove s trane stenovit, a jo stenovitiji sa one druge. Najbolje je sedeti na miru kada Li pi nadoe." Hilda Kanstens je pogledala svog starijeg sina. Bio se zagledao preda se , u dolinu koju su osvajale guste senke zalaska; odjednom se ukaza e zgrade na Hil enovoj farmi, dok se Beverlijeva farma, koja se nalazila jo dublje, nije mogla vi deti. "Pa", ree ona, "kako ti se dopada, Davide?" Te ka srca je odvojio pogled i okrenuo se prema majci. Odgovorio joj je: " Mislim da bih voleo da ivim ovde, zauvek." Toga leta su se deaci naigrali i najurcali. Dolina je bila otprilike tri milje duga i oko pola milje iroka na najudal jenijim takama. U njoj su se nalazile samo ove dve farme i reka, koja je ulazila na jugu i tekla du inom od oko dve milje. Zemlja je bila plodna i dobro iskori ena, a li je dvojici deaka ipak ostalo mnogo prostora za igru; jedan od njih je imao dva naest, a drugi jedanaest godina; sem toga ne treba zaboraviti ni okolna brda pod esna za penjanje. Tako su se popeli na dva ili tri okolna vrha da tu zastanu i izduvaju se , posmatrajui valovita brda i treseti ta izvan doline. Sama dolina je iza njihovih lea izgledala maju na. D on je u ivao u oseanju visine, osamljenosti i neke vrste gospod arenja; jer su sa tih isturenih mesta farmerske kuice podseale na igrake koje se mo gu rukom dohvatiti i i upati iz zemlje. Zbog svog bujnog zelenila dolina je liila na oazu meu planinama. Davidu su takvi poduhvati pru ali manje zadovoljstva, te je posle treeg pen janja odbio da prati brata. Oseao se srenim i zadovoljnim u dolini; okolne padine su ga podseale na sklopljene za titnike ake, i zato mu se inilo u isti mah bespredmetn im i nezahvalnim doticati ih se. Zbog ovako razliitih pogleda braa su veliki deo vremena provodila odvojeno . Dok je D on lutao obroncima doline, David, na sve vee zadovoljstvo svog dede, nij e napu tao farmu. Krajem druge nedelje, jednog toplog i oblanog popodneva, deak i st arac su zajedno od etali do njive kraj reke. Deak je pa ljivo pratio kako njegov deda upka po koji klas ita i posmatra ga. Budui da je slabo video izbliza, bio je prisi ljen da ito odmakne podalje. "Rod e biti dobar", rekao je, "samo ako me oi ne varaju." Desno od njih nije prestajala potmukla rika reke Lipi, koja se izmeu sten a probijala u dolinu. David upita: "Hoemo li biti ovde i u vreme etve?" "Zavisi. Mo da hoete. A da li bi ti to eleo?" David mu odu evljeno odgovori: "Jo kako, deda!"

Nastala je ti ina koju je jedino remetila buka reke Lipi. Deda pogledom ob uhvati dolinu koju su Beverlijevi obraivali punih sto pedeset godina, a zatim okr ete lea zemlji i obrati se deaku pored sebe. "Nee nam dugo trebati da se upoznamo, Davide sine", rekao je on. " ta misli , da li bi voleo da obrauje ovu dolinu kada odraste ?" "Vi e negoli i ta na svetu." "Kad je tako bie tvoja. Farmi je potreban samo jedan vlasnik, a ja mislim da tvog brata ni u kom sluaju ne bi odu evljavao ovakav ivot." "D on eli da postane in enjer", ree David. "Nadam se da e imati uspeha na tom poslu. A ta ti namerava da bude ?" "Ni ta odreeno." "Tako sam i pretpostavljao", rekao je deda, "ja lino nikad nisam osetio p otrebu za nekim drugim ivotom, sem onog koji sreem na lipitaunskom trgu; ali isto tako ne znam za drugi ivot koji bi mi mogao pru iti toliko zadovoljstva. Ova zemlja je plodna, i vredi da se za nju zalo i ovek koji je dovoljan sam sebi i zadovoljan dru tvom nekolicine svojih suseda. Pod zemljom, tamo u gornjoj livadi, le e neke ka mene ploe; ka u da je u stara vremena ova dolina slu ila kao upori te. Pretpostavljam d a se danas ne bi mogla braniti od topova i aviona, pa ipak, kad god se kroz tesn ac vratim u nju, imam oseanje da za sobom mogu da zatvorim vrata." "Isto to sam osetio i ja", rekao je David, "kada smo u li unutra." "Moj deda je", produ i Davidov deda, "ovde sahranjen po svojoj elji. ak ni t ada ljudi nisu rado gledali na to, ali su morali da se mire sa izvesnim stvarima koje im se nisu sviale. Dok mi danas, do avola, moramo da se borimo sa svim i svai m! ovek treba da u iva pravo da bude sahranjen na sopstvenoj zemlji." Pogled mu je odlutao preko zelenog klasja ita. "Nee mi biti te ko da je napustim, ako je budem ostavio svojoj roenoj krvi." Drugog popodneva D on je stajao na ju nom vrhu, i po to se zadovoljio vidikom, krenuo je nizbrdo u dolinu. Lipi je, od svog izvora do mesta na kome je konano napu tala dolinu, protic ala uz same ju ne padine, i zbog toga su one bile pristupane jedino sa istonog kraja doline. Ali se deaku, koji se nalazio iznad reke, sada inilo da mu ona ne mo e da p reprei put dole do padina pored kojih je voda vrila i kljuala. Jo iz doline video j e u strmini brda usek koji je liio na peinu. Zato je sada poeo da se spu ta ka njemu, i tako izbio na novo upori te. Silazio je spretno, ali pa ljivo, jer mada je umeo brzo da misli i da se k ree, nije bio lakomislen. Nalzad je stigao do useka koji se nalazio nekih petnaes t stopa iznad mrane vode pune kovitlaca, i tek tada otkrio da to nije nikakva pein a. Razoaran, potra io je neku novu nasladu za svoju ambiciju. Upravo iznad same rek e, stena je imala izboinu u vidu neke vrste zaravni. Odatle bi mo da mogao da spust i noge do same brze vode. Tako ne to je vredelo manje od peine, pa ipak je bilo bol je nego vratiti se na farmu, a ne do iveti ni ta neobino. Jo opreznije nastavio je da se spu ta. Padina je bila strma, a buka reke Li pi podseala je na pretee re anje psa. Kada se konano na ao na zaravni, ona je imala mal o ta da mu pru i. Meutim, sada je poela da ga opseda nova misao - samo jednu nogu zamoiti u v odu; to bi zadovoljilo nekakav cilj koji je sebi postavio. Nezgodno pripijen uz obronak brda, ma i se rukom da otkopa sandalu na desnoj nozi. Dok je pravio taj pok ret, leva noga mu je skliznula po glatkoj steni. Stao je izbezumljeno da se hvat a svestan da pada, ali ni ta nije nalazio pod rukama. Pao je, i Lipi - ledena ak i usred leta - primila ga je i poela divlje da ga baca. Za deaka tog uzrasta umeo je sasvim pristojno da pliva, meutim, nije imao nikakvih izgleda u borbi sa silinom ove reke. Struja ga je odvukla u dubine kori ta koje je reka sebi vekovima dubila, mnogo pre nego to su Beverlijevi ili drugi zemljodelci stigli na njene obale. Prevrtala ga je svojim tokom poput slamke, ka o da hoe da iz njega istisne dah i ivot. Do svesti su mu jedino dopirali njena nes avladiva estina i neujednaeni otkucaji njegovog vlastitog bila. A zatim je iznenada zapazio da se mrak koji ga okru uje smanjuje, i da sune va svetlost prodire kroz vodu koja je jo silovita, ali vi e nije tako duboka. Posle

dnjom snagom nekako je uspeo da se uspravi, i glava mu izbi na povr inu. Stresav i s e, udahnuo je, i video da se nalazi nedaleko od sredine reke. Nije mogao da stoj i, jer je snaga reke bila isuvi e velika, ve je napola trao a napola plivao no en stru jom, dok ga je Lipi vukla ka tesnacu koji je oznaavao kraj doline. Po izlasku iz doline voda je mirnije tekla. Stotinak jardi ni e, zahvaljuj ui donekle smanjenoj brzini struje, uspeo je da s mukom dopliva do suprotne obale i ispne se na nju. Skroz mokar i iscrpljen, razmi ljao je o razdaljini preko koje ga je za tako kratko vreme prenela ova sunovraena bujica. Jo ju je tako razrogaeno posmatrao, kada do njegovih u iju dopre tutanj dvokolica sa ponijem koje izbi e na put, a nekoliko trenutaka kasnije u glas svog dede. "Hej, D one, nee valjda rei da si plivao?" Deak je nesigurno stao na noge i posrnuo ka dvokolicama. Deda ga je doekao na ruke i podigao. "Pretrpeo si mali potres, mladiu. Upao si u vodu?" Njegov mozak je i dalj e bio paralisan; krajnim naporom je ispriao ta se dogodilo; glas mu je bio ravan, a reenice nedovr ene. Starac ga je slu ao. "Izgleda da si roen za ve ala. Odrastao ovek bi se oprostio sa ivotom da je u pao kao ti. Ka e da ti je glava bila na povr ini, dok su ti noge dodirivale dno? Otac mi je esto priao o nekoj hridini koja se pru a sredinom reke, ali se niko nije usuiv ao da to proveri. Reka je vrlo duboka du obe obale." Posmatrao je deaka, koji stade da drhti vi e zbog naknadnog dejstva onoga to je do iveo, nego iz nekog drugog razloga. "Ali dosta s priom, inae mo emo ovako do mraka. Moramo te vratiti kui i presv ui u suvo odelo. Hajde, sinko!" Kada deda pucnu malim biem, D on naglo ree: "Deda - o ovome nee ni ta rei mami, e I' da? Molim te!" Starac mu odgovori: "Ali kako da ne ka emo? I sama e videti da si mokar do gole ko e." "Mislio sam da mogu da se osu im... na suncu." "Mo e , ali ne ove nedelje! Pa ipak... Ka e , ne eli da ona sazna da si se smoio? oji se da e te grditi?" "Ne." Pogledi im se ukrsti e. "Dobro, u redu", ree deda. "Pristajem, uvau tvoju taj nu, mladiu. Hoe li da te odvedem do Hilenovih i da te tamo osu imo? Negde se mora osu it i." "Va i", ree D on, "sla em se. Hvala ti, deda." Tokovi dvokolica su kripali preko grubog kamenitog puta dok su deda i unuk prolazili kroz procep, kada ispred sebe ugleda e Hilenovu farmu. Tada starac prek ide utanje. " eli da postane in enjer, je li tako be e?" D on je skrenuo pogled sa nemirne ponornice koja ga je opinjavala. "Da, ded a." "Ne bi se posvetio obraivanju zemlje?" D on je smotreno odgovorio: "To me ne odu evljava mnogo." Na to deda ree sa olak anjem: "Dabome da te ne odu evljava. Tako sam i mislio ." Zaustio je da ka e jo ne to, ali se trgao. Tek kada su se na li na domaku zgrad a na Hilenovoj farmi, on ree: "Drago mi je to to ujem. Volim ovu zemlju kako se samo mo e voleti ono to je najdra e, ali postoje izvesni uslovi pod kojima je ne vredi imati. I najplodnija z emlja na svetu mo e biti jalova, ukoliko stvori zlu krv meu braom." Posle tih rei on zaustavi ponija, i viknu D esa Hilena po imenu. 1. Dvadeset pet godina kasnije, dva brata su stajala jedan pored drugog na obali reke Lipi. David je podigao svoj tap i njime pokazao padinu brda. "Eno ih!" D on je pratio pogled svog brata do mesta na kome su se ukazale dve male p rilike kako se s naporom kreu uzbrdo. Nasmejao se.

"Dejvi, kao i obino, gura napred, ali se kladim na Merinu izdr ljivost; ona e prva stii na vrh." "Ne zaboravi da je Meri godinu-dve starija." "Rav si ti stric. Isuvi e upadljivo dr i stranu svom sinovcu." Obojica razvuko e usne u osmeh. "Ona je dobra devojica", ree David, "ali Dej vi - eh, on je Dejvi." "Trebalo je da se o eni i da ima svoju decu." "Nikada nisam imao vremena za udvaranje." D on ree: "Pretpostavljao sam da vi zemljoradnici to obavljate uzgred i bez po muke, dok sadite kupus." "Ja, eto, ne sadim kupus. Nema nikakvog smisla danas sejati ma ta drugo s em p enice i krompira. To tra i dr ava i ja joj to dajem." D on ga je pogledao sa interesovanjem. "Dopada mi se u ovoj svojoj ulozi est itog i nezgrapnog farmera. Koliko ima stoke? Kako se prodaje meso, mleko?" "Maloas sam govorio o usevima. Mislim da je stoci za mu u svakako odzvonilo . Zauzima vi e zemlje nego to sama vredi." D on odmahnu glavom. "Ne mogu zamisliti dolinu bez krava." "Stara iluzija gradskog oveka", ree David, "da se selo ne menja. Selo se v i e menja od grada. U gradu se samo nazidaju drukije zgrade - mo da vee i ru nije, i to je sve. Kada selo promeni lik, ono ga promeni iz osnova." "O tome bismo mogli raspravljati", ree D on. "Na kraju krajeva..." David pogleda preko ramena. "Eno dolazi En." Kada se toliko pribli ila da ga je mogla uti, on dodade: "Pitao si me, izmeu ostalog, za to se nisam o enio!" En ih obojicu obgrli. "Ima ne to to mi se svia u ovoj dolini", ree ona, "a to je visok stepen uljudnog pona anja. Da li zaista eli da zna za to se do sada nisi o enio , Davide?" "On tvrdi da nikada nije imao vremena za to", ree D on. "Ti si hibrid", rekla mu je En. "U dovoljnoj meri si farmer da zna da ena treba da bude sastavni deo imetka; ali kako si u isti mah jedan od novopeenih uni verzitetski obrazovanih zemljoradnika, dovoljno si uglaen da se osea krivim zbog ta kvog shvatanja." "A kako ti misli da treba da postupam sa svojom enom", upitao je David, "p od pretpostavkom da sam se na ao u prilici da je imam? Treba li da je upregnem u p lug kada traktor otka e?" "To, ini mi se, zavisi od ene, od toga da li je u stanju da gospodari tobo m ili nije." "Mogla bi i ona tebe da upregne u plug!" primeti D on. "En, morae mi nai neku simpatinu devojku koja ume da gospodari. Uveren sam d a ima prijateljicu koja bi odgovarala jednom vestmorlandskom geaku?" "Obeshrabrena sam", rekla je En. "I sam zna da sam svim silama poku avala, pa nikad ni ta." "E pa sad! Jedne su bile bez grudi i sa naoarima, prljavih noktiju i sa N ju Stejtsmenom pod levom mi kom, a druge u sme no arenom tvidu, najlonu i sa visokim potpeticama." "A ta ima da ka e za Normu?" "Norma je", ree David, " elela da vidi kako pastuv opslu uje jednu od kobila. Po njenom mi ljenju bi to bio veoma zanimljiv do ivljaj." "Ali ta tu nije u redu ako je u pitanju ena jednog farmera?" David je suvo odgovorio: "Ne bih umeo da objasnim. Tek, stari D es se zapr epastio kada je to uo. Mi imamo svoja gruba i ukalupljena shvatanja pristojnosti, pa makar i sme na ona bila." "Upravo je tako kako sam rekla", obratila mu se En. "Jo si delimino civili zovan. Ostae ne enja do kraja ivota." David se nasme io. "Jedno elim da znam - hoete li dozvoliti Dejviju da posta ne varvarin ovakav kakav sam ja?" D on na to ree: "Dejvi e biti arhitekta. Potrebni su mi razumni planovi koje u izvoditi kada ostarim. Treba samo da vidi kakvo udovi te sada podi em." "Dejvi e se sam opredeliti", rekla je En. "Mislim da trenutno namerava da postane planinar. A ta ima da ka e za Meri? Hoe li i nju da pridobije za isto zanimanj ?"

"Ne mogu da zamislim Meri kao arhitektu", odgovorio je njen otac. "Meri e se udati", dodao je njen stric, "kao svaka ena koja ne to vredi." En ih je posmatrala. "Obojica ste pravi divljaci", primetila je. "Mislim da su svi mu karci takvi. Jedina razlika je u tome to je politura civilizacije na Davidu malo vi e o teena." "Nemoj tako", odgovorio je David, " ta ima lo e u tome ako se smatra prirodn im da dobra ena treba da se uda?" "Neu se iznenaditi ni ako se Dejvi o eni", rekla je En. "Zajedno sa mnom studirala je jedna devojka", rekao je David. "Sve nas j e tukla u teoriji i ako je tano ono to sam uo uglavnom je ona vodila farmu svog oca u Lanka iru negde od svoje etrnaeste godine, meutim, nije ni diplomirala. Udala se za nekog amerikog pilota, i sa njim oti la da ivi u Detroitu." "Prema tome", primetila je En, "uop te ne treba obraati pa nju na svoje keri, jer e se one ionako poudavati za amerike pilote i otii da ive u Detroitu." David se blago nasme io. "Pa, tako nekako!" En ga je pogledala sa me avinom trpeljivosti i oajanja, ali nije stavila ni kakvu dalju primedbu. Zajedno su utke nastavili etnju pored obale. U vazduhu se os eao polet meseca maja; nebo je bilo plavo i belo, dok su oblaci lagano prelazili preko azurnog pa njaka. U dolini je ovek uvek svesniji neba, uokvirenog pervazom br da. Jedna senka je zaplovila preko tla ka njima, obavila ih, i ponovo ustupila m esto suncu. "Ovde zaista vlada mir", ree En. "Blago tebi, Davide." "Nemojte se vratiti u nedelju", predlo io je on. "Ostanite tu. Dobro bi na m do la mala pomo oko saenja krompira, znate i sami da je Luka bolestan." "Moje udovi te me eka", rekao je D on. "Sem toga deca nee nikada uraditi praznin e zadatke dok smo ovde. Bojim se da se moramo na vreme vratiti u London." "Na sve strane vlada takvo obilje. Pogledajte sve ovo, pa se setite jadn ih, nesrenih Kineza." "Ima li ta novog? Da li ste slu ali vesti pre nego to ste ovamo do li?" "Amerikanci alju brodovima nove zalihe ita." "Ima li kakvih vesti iz Pekinga?" "Ni ta zvanino. Pretpostavlja se da je grad u plamenu. A u Hong Kongu su mo rali da odbiju napade vr ene preko granice." "Uvijen nain izra avanja", rekao je D on smrknuto. "Da li ste imali prilike d a vidite one stare slike koje predstavljaju po ast pacova u Australiji? Deset stop a visoke ograde od pletene ice - i stotine, hiljade pacova zgomilanih oko njih ka o abe skau jedan preko drugog, sve dok im na kraju ne poe za rukom da se prebace pr eko ograde ili dok se ograda ne sru i pod njihovim teretom. Upravo sada tako izgle da Hong Kong, s tom razlikom to uz ogradu ne pu u pacovi, ve ljudska bia." "Zar misli da je dotle do lo?" upitao je David. "Gore ne mo e biti. Pacovi su navaljivali iskljuivo voeni slepim nagonom gla di. Ljudi su inteligentna stvorenja, i zato to su inteligentni moraju se preduzet i drastinije mere da bi se zaustavili. Pretpostavljam da odbrana obiluje municijo m za svoje topove i pu ke, ali je izvesno da je nee imati dovoljno." "Misli da e Hong Kong pasti?" "Uveren sam u to. Pritisak e rasti sve dok se to ne dogodi. Mogu ih u poet ku mitraljirati iz vazduha, zasipati avionskim bombama, pa ak i baciti napalm-bom bu; ali e svakog ubijenog oveka zameniti stotina drugih, koji e u traganju za utoi tem pristizati iz unutra njosti." "Napalm-bombu!" rekla je En. "Oh, ne." "Koje drugo re enje postoji? Ili to ili izvr iti evakuaciju; meutim, nema dov oljno brodova da se itav Hong Kong evakui e na vreme." David ree: "ak i da Kinezi zauzmu Hong Kong, tu ne mo e biti dovoljno hrane ni za tri pristojna obroka, pa bi se opet na li na polaznoj taki." "Tri pristojna obroka? ak ni za jedan, po mom mi ljenju. Ali ta sve to znai? Oni gladuju. Kada bi se ti nalazio u istom stanju, bio bi spreman da ubije za jed an jedini zalogaj." "A Indija?" upitao je David. "A Burma i sva ostala Azija?" "Niko ne zna kako e se stvari razvijati. Oni su bar na izvestan nain opome nuti. Zbog toga to kineska vlada nije bila voljna da prizna da se nalazi pred pro

blemom koji nije u stanju da savlada, dovela je zemlju u ovu najgoru moguu situac iju." En je rekla: "Kako su mogli i pomisliti da e sauvati tajnu?" D on je slegao ramenima. "Dekretom su ukinuli glad - sea li se? U poetku se in ilo da sve ide kako treba. U roku od jednog meseca izolovali su virus da ne bi o svojio pirinana polja. Prilepili su na njega urednu etiketu - virus ung Li. Jo im j e jedino bilo preostalo da pronau neki nain da satru njega, a da ne uni te biljku. I li da, kao druga mogunost, odgaje biljku koja bi bila otporna na taj virus. I naj zad, nisu imali nikakvog osnova da pretpostave da e se virus tako brzo ra iriti." "A kada im je etva onako stra no podbacila?" "Prikupili su zalihe za sluaj gladi - treba im odati priznanje za to. Pre tpostavljali su da e izdr ati do sledee etve. A za to i ne bi mogli poverovati da e do t og vremena potui virus?" "Amerikanci izjavljuju da su na putu da nau izlaz." "Oni mogu spasti preostali deo Dalekog istoka. Ali su zakasnili da spasu Kinu - a to znai i Hong Kong." Enin pogled bio je uprt u obronak brda i dve prilike koje su se pentrale ka vrhu. "Mala deca gladuju", rekla je ona. "Sigurno im mo emo pomoi na neki nain?" "Kako?" pitao se D on. " aljemo im hranu, ali je to kapljica vode u okeanu." "Stra no je kad ovek pomisli da mi mo emo da razgovaramo, da se smejemo i alim o", rekla je ona, "u jednoj ovako mirnoj i bogatoj zemlji, dok se sve to dogaa." David ree: "A ta drugo mo emo da uradimo, draga? I pre ovih dogaaja je svakog trenutka veliki broj ljudi umirao u mukama; jedina razlika je u tome to se sada broj uvi estruio. Smrt je uvek ista, svejedno da li je zadesila jedno ili sto hilja da." En je rekla: "ini mi se da si u pravu." "Imamo sree", ume ao se David. "Virus je mogao isto tako napasti i ito." "Pa ipak, posledice ne bi bile iste, ta misli ?" upitao je D on. "Mi ne zavis imo od ita u doslovno istom smislu u kome Kinezi i uop te Azijati zavise od pirina." "Svejedno, stanje bi bilo veoma ravo. Hleb bi bio racioniran, sigurno." "Hleb racioniran!" uzviknula je En. "A u Kini se milioni bore za nekolik o zrna pirina." Zautali su. Iznad njih se sunce ukazalo na paretu neba bez oblaka. Pesma j edne vrste drozda razlegala se uz pratnju potmule i smirujue huke reke Lipi. "Nesrenici", rekao je David. "U vozu na putu ovamo", poeo je D on, "jedan ovek je sa oitim u ivanjem obja njav ao da su Kinezi prosto dobili ono to zaslu uju i to zato to su komunisti. Da nije bi lo dece ve bih mu rekao ta mislim o nekome ko ima takva shvatanja." "Pitanje je da li smo mi i ta bolji?" rekla je En. "Setimo ih se i povreme no nam je ao, ali se ostalo vreme pona amo kao da je sve u najboljem redu i bavimo se svojim uobiajenim poslovima." "Moramo", rekao je David. "Po mom mi ljenju nije tano da se ovek iz voza sve vreme naslauje. Takvi smo mi ljudi. Ne ide lo e sve dok smo svesni koliko smo sreni ." "U pravu si. ini mi se da je i David ne to slino rekao?" U taj mah su uli jedno daleko 'ehej' no eno povetarcem ranoga leta, i sve t roje upravi e pogled u tom pravcu. Obrisi jedne figure ukazali su se u pravcu neba , i, dok su neko vreme posmatrali, jo jedna se pojavila pored nje. D on se nasme io. "Meri je prva stigla. Izdr ljivost je pobedila." "Hoe da ka e to to je Meri starija", dobacio je David. "Hajde da im mahnemo, d a bi znali da smo ih videli." Mahnuli su im rukama, a dve prilike su odgovorile na njihov znak. Kada s u nastavili etnju, En je rekla: "U stvari, ako se ne varam, Meri je odluila da postane lekar." "To je vrlo pametno", rekao je David. "Moi e da se uda za lekara, pa e zaje dno otvoriti ordinaciju." "A gde to", ree D on, "u Detroitu?" "Po Davidovom shvatanju, medicina je jedno od onih korisnih zanimanja",

primetila je En. "S tim da ena istovremeno bude i dobra kuvarica." David zaeprka po jednoj rupi svojim tapom. "Budui da ivim bli e jednostavnim s tvarima", rekao je on, "u stanju sam da ih bolje ocenim. Stavljam korisna zanima nja na prvo, drugo i tree mesto. Posle toga, nemam ni ta protiv da se pone sa takvim izmotacijama kao to su oblakoderi." "Nemoj tako", rekao je D on, "da nije bilo in enjera koji su sagradili dovol jno veliki andrak u koji mo e da se smesti celo ministarstvo poljoprivrede, gde bi ste svi vi farmeri bili?" David nije odgovorio na ovu alu. etajui tako, stigli su do jednog mesta na kome se sa desne strane staze pru alo movarno zemlji te, dok je du leve tekla reka. Da vid se sagao ka jednom busenu trave ije su vlati izrasle gotovo dve stope uvis. P ovukao je i lako i upao dve-tri stabljike. " tetan korov?" upitala je En. David je odmahnuo glavom. "Oryzoides, iz roda Leersia i vrste Oryzae." "Da nije tvog botanikog obrazovanja", rekao je D on, "to prosto ni ta ne bi z nailo." "Re je o jednoj retkoj britanskoj travi", nastavio je David. "Veoma je re tka u ovim krajevima - ponekad ete je nai u ju nim grofovijama - u Hem iru, Sariju i t ako dalje." "Kao da joj li e truli", rekla je En. "Ne samo li e, ve i koren", odgovorio je David. "Oryzae obuhvata tri roda od kojih je Leersia jedan, a Oryza drugi." "Imena im zvue kao da je re o nekom progresivnom enskom soju", propratio je D on. "Oryza sativa", rekao je David, "je pirina." "Pirina!" uzviknu En. "Prema tome..." "To je pirinana trava", produ io je David. Zatim je i upao jednu dugu vlat i p odigao je prema nebu. Sva je bila pro arana mrljama tamnije zelene boje iji je cent ar bio mrk; vrh je bio skroz mrk i natruo "A ovo je virus ung Li." "Ovde", ree D on, "u Engleskoj?" "U ovoj zelenoj i lepoj zemlji", ree David. "Znao sam da je neki nazivaju i Leersia, ali nisam pretpostavljao da je ovako daleko dospela." En je kao opinjena posmatrala travu sa mrljama trule i. "Ovo", rekla je, "b a ovo." David je preko movarnog komada zemlji ta pogledao polje sa itom. "Hvala bogu da virusi imaju poseban apetit. Ta prokletinja je prevalila pola sveta da se uvre i u ovom malom busenu trave mo da u nekoliko stotina ovakvih b usenja u itavoj Engleskoj." "Tako je", ree D on, " ito je takoe trava, zar ne?" " ito", nadovezao je David, "i ovas i jeam i ra - da i ne pominjemo seno za stoku. Kinezima nije lako, ali bi moglo biti i mnogo gore." "Da", ree En, "mogli bismo se mi nalaziti na njihovom mestu. To si hteo d a ka e , zar ne? Eto opet smo ih zaboravili. A verovatno je da emo ve kroz pet minuta pronai neki drugi izgovor da ih nanovo zaboravimo." David je zgu vao travu i bacio je u vodu. Hitro je otplovila niz brzake re ke Lipi. "Ne ostaje nam ni ta drugo", rekao je on. 2. En, koja je bila van igre, ukljui radio da uje vesti u devet asova. D on je n ajavio igru bez aduta koju po svoj prilici nije mogao da dobije, u elji da izbaci Rod era i Oliviju; njima je nedostajalo trideset poena da dobiju celu igru. D on st ade da se mr ti nad svojim kartama. Tada Rod er Bakli hvalisavo ree: "Navali, mladiu! A kako bi bilo da sada ele gantno odigram ovu devetku?" Rod er je bio jedini od D onovih starih prijatelja iz armije sa kojim je odr a vao prisne veze. Kada ga je En upoznala, nije joj se svideo, tako da su se njiho vi kasniji odnosi uglavnom sveli na trpeljivost. Gotovo podjednako su joj smetal

i utisak nekakve dake razmetljivosti koji je ostavljao, kao i rei trenuci izvesne i votinjske depresije; a jo odurnija joj je bila jedna njegova osobina koju je nazi vala su tinskom odbojno u, i koja je stajala iza oba ova vida njegove spoljne linosti. Bila je sasvim sigurna da on zna ta ona osea prema njemu, a i da mu je taj podatak sasvim neva an, kao i toliki drugi. U svoje vreme, to ju je jo vi e odbilo o d njega i, da nije bilo jedne okolnosti, uticala bi na D ona da prestane da se dru i sa njim. A ta okolnost je bila Olivija. Kada je Rod er, vrlo ubrzo po to su se njih d voje upoznali, doveo kod njih ovu prilino krupnu, krotku i stidljivu devojku koju je predstavio kao svoju verenicu, En je bila iznenaena, ali i uverena da se njih ova veza - poslednja meu vi e slinih, bar sudei po D onovom izve taju - nikada nee zavr i brakom. Ali se u tome prevarila. Sprijateljila se sa Olivijom prvo zbog pretpost avke da e je Rod er ostaviti na cedilu, a zatim da bi mogla da je za titi kada se pos le venanja on bude pokazao u pravoj boji. Meutim, osetila se poni enom kada je poste peno poela da shvata da ne samo to Olivija i dalje u iva u na izgled potpuno srenom b raku ve i da se i sama na la u polo aju da u mnogim svojim manjim krizama u velikoj m eri zavisi od Olivijinog toplog i tihog razumevanja. Iako ni ta vi e nije volela Rod e ra, bila je spremnija da ga prihvati zbog Olivije. D on je malom kartom odgovorio na kralja. Olivija je krotko spustila osmic u. D on se neko vreme dvoumio, a zatim je bacio puba. Kikoui se pobedonosno Rod er je asom pokrio obe karte. Jedan glas preko radija, koji je imao naglasak slian spikeru BBC govorio je: "lzvanredan komitet za Kinu pri Ujedinjenim nacijama u svom poslednjem i zve taju koji je danas objavljen, tvrdi da najni a mogua cifra ljudi pomrlih od gladi u Kini mora biti dve stotine miliona..." Rod er ree: "Aha, neko je ovde slab u hercu. 'Ajde da probamo." En uzviknu: "Dve stotine miliona! Neverovatno!" " ta je to dve stotine miliona?" pitao je Rod er. "U Kini ima more Kineza. K roz generaciju-dve sve e ih ponovo izroditi." U ranijim prilikama, En je argumentom odgovarala na Rod erov cinizam, ali je ovoga puta vi e volela da se uzdr i. Misli su joj bile obuzete u asima koje je stva rala njena ma ta. "U sledeoj taki izve taja", nastavljao je spikerov glas, "tvrdi se da je izo top 717 kojim su probno poprskana pirinana polja, gotovo u potpunosti savladao vi rus ung Li. Prskanje svih pirinanih polja ovim izotopom, kao hitnu operaciju, treb a da izvede nedavno osnovana Pomona vazduhoplovna slu ba pri Ujedinjenim nacijama. Pretpostavlja se da su postojee zalihe izotopa dovoljne da se u roku od nekoliko dana zaspu sva pirinana polja koja su neposredno ugro ena, a ostala za mesec dana." "Neka je bogu hvala na tome", rekao je D on. "Po to si zavr io svoju molitvu Gospodu", primetio je Rod er, "mogao bi da pok rije ovog malog herca." Olivija se blago usprotivila: "Rod ere!" "Dve stotine miliona", rekao je D on. "Monumentalan spomenik ljudske gordo sti i tvrdoglavosti. Da su est meseci ranije dozvolili na im ljudima da proue ovaj v irus, danas bi bili ivi." "Kada je ve re o monumentalnom spomeniku ljudske gordosti", rekao je Rod er, "a po to i onako okleva da baci svog herevog keca, dozvoli da upitam ima li kakvih v esti o na em malom Tad Mahalu? Do u iju su mi doprli glasovi da nemate dovoljno radne snage." "Postoji li ne to to ti ne uje ?" Rod er je bio inspektor za javna pitanja pri Ministarstvu proizvodnje. iveo je u svetu ogovaranja i prepriavanja koja su, po Eninom mi ljenju, hranila njegovu prirodnu neljudskost. "Samo beznaajne stvari", odgovorio je Rod er. " ta misli , hoete li je zavr iti na vreme?" "Reci svom ministru", odgovorio mu je D on, "da saop ti svom kolegi da su sv a strahovanja izli na. Njegova svita obuena u sveane odore bie spremna da ga prati na otvaranju po unapred utvrenom planu." "Samo, pitanje je", prokomentarisao je Rod er, "da li e kolega mog ministra

biti spreman za to." "Novo zuckanje?" "Ne bih tako ne to nazvao zuckanjem. Ko zna, mo da e se ispostaviti da mu je vrat jai od sekire. U svakom sluaju, bie zanimljivo videti." "Rod ere", upitala ga je En, "da li vam razmi ljanje o ljudskim nedaama pru a v eliko zadovoljstvo?" im je izgovorila ove rei, za alila je to je dopustila sebi da bude izazvana. Rod er je upro u nju ispitivaki pogled; imao je varljivo blag izraz lica, sa bradom koja se, ako je posmatrate iz izvesnih uglova, povlaila unazad, i krupne smee oi. "Ja sam deak koji nikada nije porastao", rekao je on. "Kada ste bili u mo jim godinama, siguran sam da ste se i sami smejali debeljku koji bi se okliznuo na koru banane. Meutim, danas mislite kako je slomio vrat i ostavio za sobom oajnu enu sa tucetom samohrane dece. Morate mi dozvoliti da u ivam u svojim igrakama kako najbolje umem i znam." Olivija ree: "On je nepopravljiv. Nemoj mu zameriti, En." Govorila je glasom popustljive majke koja se prema svom nevaljalom detet u odnosi trpeljivo, ali je to u isti mah i zabavlja. Meutim, ono to je prikladno k ada je u pitanju dete, besno je razmi ljala En, samim tim ne mo e se smatrati opravd anim stavom prema moralno zaostalom zrelom oveku. I dalje posmatrajui En, Rod er je nastavio: "Ono to sve odrasle osobe tanani h oseanja, kao to ste vi, moraju imati na umu jeste da se za sada dogaaji odvijaju u va u korist - a to e rei, ivite u svetu u kome je sve naklonjeno senzibilnim i civi lizovanim biima. Meutim, stvari se mogu okrenuti naopako. Setite se samo koliko tr aje kineska civilizacija i ta se tamo upravo dogaa. Kada stomak pone da kri, ponovo nastane njegovo vreme." "Sklon sam da se slo im", rekao je D on. "Infantilan si, Rod ere." "Sudei po nekim postupcima", rekla je Olivija, "on i Stiv potpuno su isto g uzrasta." Stiv je bio devetogodi nji sin Baklijevih; Rod er je toliko ludovao za njim da mu nije dozvolio da normalno pohaa kolu. Deak je bio prilino sitan, upadljivo int eligentan, i imao je nastupe nekog iskonskog divlja tva. "S tom razlikom to e Stiv jednog dana sazreti", ukazala je En. Rod er je razvukao usne u osmeh. "Ako tako bude, nije moj sin!" Po zavr enom prvom polugou deca su se vratila kui, pa su Kanstensi i Baklije vi kolima otputovali na more da tamo provedu vikend. Imali su obiaj da zajedniki i znajme karavan; karavan koji su u odlasku vukla jedna kola, a u povratku druga, pru ao je utoi te odraslima, dok je troje dece spavalo u posrednoj blizini pod atorom. U putu ih je vreme dobro slu ilo, tako da su u subotu ujutro le ali na sunce m obasjanom ljunku, odakle su mogli uti i videti more. Deca bi svaki as odlazila da se okupaju ili da love rakove du obale. to se odraslih tie, D on i dve ene su se sa v elikim u ivanjem sunali. Ali se Rod er, koji je imao nemirniju prirodu, najpre pridru i o deci, a zatim je legao na sunce i sve oitije ispoljavao dosadu i nemir. Po to je Rod er vi e puta pogledao na svoj sat, D on ree: "U redu. Hajde da se pr esvuemo." "Za to?" upitala je En. "Kuda namerava ? Zar nisi obeao da e kuvati?" "Ima ve pola sata kako se Rod eru osu io jezik", rekao je D on. "Mislim da bi b ilo pametno da ga odvezem do sela. Siguran sam da su ve otvorili." "Ima dobrih pola sata kako su otvorili", ume ao se Rod er. "Odve emo se tvojim kolima." "Ruak e biti gotov u jedan", dobacila je Olivija. "Za onog ko zakasni nema ni ta." "Ne brini." Dok su se pred njima nalazile a e, Rod er ree: "Sad mi je ve bolje. Uvek sam na moru edan. Verovatno da je tome uzrok so koja se nalazi u vazduhu." D on je otpio iz svoje a e, a zatim je ponovo spustio na sto. "Kao da ti ne to ne da mira, Rod . Primetio sam to jue. ta te to brine?" Sedeli su u sali gostionice. Vrata su bila otvorena, tako da su mogli vi

deti po ljunanu stazu sa ove strane puta i iroki travnjak iznad njega. Vazduh je bio topao i blag. "Ovakvo vreme kukavica voli", Rod er je citirao: "Dok tako sede pred krmom 'Putnikov predah', devojke etaju u lakom muslinu, a graani sanjaju o zapadu i jugu ... Isti je sluaj i sa mnom. Uznemiren? Mo da i jesam." "Mogu li ti pomoi na neki nain?" Rod er ga je za trenutak ispitivaki posmatrao. "Prva du nost jednog inspektor a za javna pitanja", rekao je on, "jeste odanost, druga diskrecija, dok u treu, b ednu kategoriju spada onaj ko ima brz jezik i obiaj da se izlane. Moja nevolja je to uvek dr im stisnute paleve kada se zakunem na vernost i utanje onome ko nije moj lini prijatelj." "O emu je re?" "Da si ti na mom mestu", rekao je Rod er, "ne bi mi se poverio, zato to je e stitost jedan od tvojih kamenova spoticanja. Stoga, ovo to u ti rei mora uvati u najs tro ijoj tajnosti. Za sada ni En ne sme ni ta znati. ak ni Oliviji nisam re rekao." "Ako je stvar toliko va na", ree D on, "mo da bi bilo bolje da ni meni ne ka e ni t ." "Iskreno govorei, mislim da bi bilo pametnije kada stvar ne bi dr ali u mra ku, ali nije o tome re. Jedino mi je stalo da, po to stvar procuri, ne posumnjaju u mene. A da e procureti - o tome nema sumnje." "Sad si me ve zagolicao." Rod er ispi a u do dna, saeka da i D on to isto uini, pa obe a e odnese do anka napune. Kada se vratio, otpio je jedan dug gutljaj pre nego to je ponovo progovo rio. A tada ree: "Sea se Izotopa 717?" "Onoga ime prskaju pirinana polja?" "Da. Postojala su dva razliita mi ljenja o tome kako da se savlada virus. J edni su eleli da pronau neko sredstvo koje e ubiti virus, dok su drugi smatrali da je najbolje odgajiti biljku koja bi bila otporna na virus. Oigledno je da je drug oj grupi bilo potrebno vi e vremena, pa je zato pridobila manje pristalica. Zatim su pobornici prvog shvatanja prona li izotop 717, zakljuili da neosporno deluje na virus i bacili se na posao." "injenica je da su uni tili virus", rekao je D on. "Video sam fotografije koj e to dokazuju." "Na osnovu onoga to sam ja uo, virusi su udne zverke. Da su prona li pirina ko ji je otporan na virus, problem bi bio re en kako treba. Gotovo je sigurno da se m o e pronai protivvrsta bilo emu, ako se stvar svestrano proui, ili ako se radi u dovo ljno velikim razmerama." D on ga je posmatrao. "Nastavi." "Oigledno je da je to slo eni virus. Do sada je otkriveno najmanje pet njeg ovih faza. Kada je pronaen izotop 717 bile su poznate etiri faze koje je sve ovaj izotop uni tavao. Petu fazu su otkrili tek kada se ispostavilo da virus ipak nije zbrisan." "Ali u tom sluaju..." "ung Li", rekao je Rod er, "daleko prednjai u svemu." D on ree: "Hoe da ka e da jo postoji ivi ostatak ovog virusa na poljima? To ne biti ni ta drugo do ostatak, s obzirom na veliko dejstvo koje ima izotop 717." "Samo ostatak", odgovorio je Rod er. "Neosporno je da se razvoj dogaaja mog ao okrenuti u na u korist. Tako se faza broj 5 mogla sporije razvijati, iako su pr ethodne etiri brzo napredovale. Meutim, po onome to ujem, ona se iri podjednako naglo kao i njene prethodnice." D on je lagano izgovorio svoju misao: "Prema tome, nalazimo se tamo odakle smo krenuli. Ili, ne ba sasvim odakle smo krenuli. Na kraju krajeva, ako su ve pr ona li sredstvo koje je savladalo prve etiri faze, za to ne bi bili u stanju da ugu e i petu." "To isto i ja mislim", ree Rod er. "Ali postoji ne to sasvim drugo to unosi ne mir:" "A to je?" "Faza broj 5 je bila maskirana ostalim fazama pre nego to je izotop 717 p oeo da deluje. Ne umem ba tano da objasnim stvar, tek jai ogranci na neki nain su spr

eavali dejstvo faze broj 5. Kada ih je izotop 717 uklonio, faza broj 5 je bila u stanju da nastupi i poka e svoje zube. Ona se razlikuje od svoje velike brae u jedn om va nom pogledu." D on je ekao; Rod er je otpio gutljaj piva. A zatim je nastavio: "Virus ung Li je imao apetit za rod Oryzae iz porodi ce Gramineae. Faza broj 5 je daleko manje probirljiva. Ona napreduje na svim bil jkama iz porodice Gramineae." "Gramineae?" Rod er se prilino tu no nasme io. "I sam sam nedavno nauio ove izraze. Gramineae znai trave - sve trave." D on se seti Davida. "Imali smo sree." "Trave", ree on, "pa to znai i itarice." " ito, ovas, jeam, ra - toliko za poetak. A zatim dolaze na red meso, mleni pr oizvodi, ivina. Kroz godinu-dve, iskljuivo emo se hraniti ribom i pomfritom - ukoli ko budemo imali masti da ispr imo krompir." "Valjda e pronai neki izlaz." "Hoe", ree Rod er, "dabome da hoe. Savladali su prvobitni virus, nije li tako ? Pitam se u kom pravcu e faza 6 usmeriti svoj delokrug - mo da e se okomiti na krom pir?" D onu je pala na pamet jedna misao. "Ako ve ute o tome - a pretpostavljam da se stvar raspravlja na meunarodnom nivou - nije li to mo da zato to su gotovo sigur ni da imaju re enje takorei u fioci?" "To je samo jedan nain gledanja na ovo pitanje. Meni ne to govori da verova tno ekaju dok ne rasporede mitraljeze." "Mitraljeze?" "Moraju se pripremiti", rekao je Rod er, "za sledeih dvesta miliona." "Iskljueno je da doe do toga, sve dok postoje svetske rezerve koje se prik upljaju jo od samog poetka. Na kraju krajeva, da su Kinezi bili toliko razboriti i pozvali upomo..." "Sjajan smo mi soj", primetio je Rod er. "Prona li smo nain da koristimo ugal j i benzin, i tek to su na e ma ine poele da se kotrljaju bili smo spremni da se popne mo u voz na nuklearni pogon. Um je izgubio korak sa napredovanjem oveanstva za pos lednjih sto godina. Da sam Marsovac, ne bih se kladio ak ni hiljadu prema jedan n a intelekt one vrste koji nije u stanju da potue ne to tako siu no kao to je virus. Nem oj misliti da nisam optimist, pa ipak volim da zadr im svoj ulog ak i kada su izgle di dobri." "ak i kada se stvar posmatra sa najnepovoljnije take gledi ta", rekao je D on, "ipak bismo se mogli prehraniti ribom i povrem. Smak ne preti svetu." "Misli da bismo mogli?" upitao je Rod er. "Svi mi? Nikako, po dana njoj potro n ji hrane." "Onaj ko ima farmera u porodici u stanju je da prikupi nekoliko korisnih obave tenja", rekao je D on. "Jutro zemlje daje izmeu jednog i dva tovara mesa, odno sno trideset tovara hleba. Dok na istom tom komadu zemlje rodi deset tona krompi ra." "Ohrabrio si me", prokomentarisao je Rod er. "Sada sam spreman da poveruje m da faza 5 nee potpuno zbrisati ljudsku vrstu. Zbog toga mi ostaje da se pobrine m jedino za svoje najbli e. Odnosno, mogu da skrenem pa nju sa op tih pitanja." "Do avola!" rekao je D on. "Pa ovo nije Kina." "Nije", odgovorio je Rod er. "Ovo je zemlja od pedeset miliona stanovnika koja uvozi gotovo polovinu svojih potreba u hrani." "Moraemo da pritegnemo kai eve." "Pritegnuti kai na kosturu", rekao je Rod er, "glupo izgleda." "Ve sam ti rekao", ponovio je D on, "ako poseje krompir umesto itarica, dobie k oliinski est puta vi e." "A sad poteci, i reci to vladi. Meutim, kad bolje razmislim, nemoj. Bilo kako bilo, nisam voljan da rtvujem svoje zaposlenje. Sem u sluaju da sam skroz pog re no obave ten. Ti si sada upuen u su tinu stvari. ak i kada bih verovao da si jedini ov ek koji raspola e re enjem, i kada bih znao da bi sve nas to re enje moglo spasti od g ladi, dvaput bih razmislio pre nego to bih ti savetovao da razglasi injenicu da sam

ti ja provalio stvar." "Dvaput, verovatno", rekao je D on, "ali ne i triput. U pitanju bi bila i tvoja budunost." "Ah", produ io je Rod er, "ali jo neko bi mogao raspolagati istim podatkom; m o da bi se pojavilo jo koje spasonosno sredstvo; mo da bi virus izumro sam po sebi; m o da bi se pre ove katastrofe zemaljska kugla sudarila sa suncem - i tako bih ja n i za ta izgubio svoj posao. Prevedi to na politiki jezik i prebaci na nivo vlade, pa e shvatiti. Jasno je, ukoliko ne pronaemo nain da zaustavimo virus, jedini razuma n korak koji treba preduzeti jeste posejati krompir svuda i na svakom moguem mest u. Ali u kom trenutku treba objaviti da se virus ne mo e zaustaviti? I ako naikamo o vu zelenu i lepu zemlju Englesku povrtnjacima s krompirom, a neko ipak uspe da u ni ti virus - ta misli da e rei birai, kada im se sledee godine poslu i krompir umesto ba?" "Nemam pojma ta e rei. Ali znam ta bi trebalo da ka u - hvala bogu to nismo kao Kinezi spali na to da postanemo ljudo deri." "Zahvalnost", rekao je Rod er, "nije najupadljivija crta racionalnog ivota - u svakom sluaju to nije, kada se stvari posmatraju sa politike take gledi ta." D onov pogled je opet odlutao kroz otvorena vrata gostionice nekud daleko. Na travnjaku sa druge strane puta, grupa seoskih deaka igrala je kriket. Kao da su sami sunevi zraci prenosili njihove glasove. "Verovatno da obojica po malo preterujemo", rekao je on. "Daleko je od v esti da je faza 5 stupila u dejstvo, do ishrane krompirom, odnosno, gladi i ljud o derstva. Od trenutka kada su se naunici stvarno bacili na posao, bilo im je potre bno samo tri meseca da pronau izotop 717." "Da", ree Rod er, "i to je ba ono to me zabrinjava. Svaka vlada na svetu e se te iti ovom umirujuom injenicom. Do sada nas naunici nikada nisu izneverili. I mi neem o odista verovati da e nas obmanuti, sve dok to ne uine." "Kada ne to do sada nikada nije izneverilo, ima mnogo osnove u pretpostavc i da nee ni sada." "Tako je", ree Rod er, "pretpostavljam da nee." Podigao je gotovo praznu a u. " Baci poslednji pogled svoj na sve sa nepomuenom ljubavlju. Svet bez piva? Ne da s e zamisliti. Ispij, pa emo jo po jednu." 3. Vest o pojavi faze 5 virusa ung Li razglasila se tokom leta, posle ega su usledile pobune velikih razmera u onim delovima Dalekog istoka koji su bili najb li i i i zaraze. Zapadni svet je sve to posmatrao sa blagonaklonom zabrinuto u. ito je br odovima oda iljano u ugro ene krajeve gde su oklopne divizije morale da ga tite. U meu vremenu se nastavilo sa ulaganjem napora u laboratorijama i terenskim istra ivakim centrima irom sveta da se uni ti virus. Farmerima su data uputstva da sa najveom moguom pa njom prate sve promene ko je izaziva virus; detaljno je razraen zakon o te kim kaznama u sluaju da neko ne pri javi neku promenu, kao i o pristojnoj naknadi za uni tene useve zara ene virusom. Bi lo je utvreno da se faza 5, kao i prvobitan virus, prenosi i preko korena i preko vazduha. Postojala je nada da e se uni tavanjem zara enih useva i stvaranjem krevina u vidu pojaseva odreene veliine na okolnom zemlji tu zaustaviti irenje virusa dok se ne pronae sredstvo koje e ga potpuno iskoreniti. Ova mera je imala umeren uspeh. Faza 5, kao i njene prethodnice, prebaci la se na drugu polovinu zemaljske kugle, pa ipak je otprilike tri etvrtine normal ne etve prikupljeno na zapadu te godine. Na istoku su se dogaaji nepovoljnije odvi jali. Poetkom avgusta je bilo jasno da je etva u Indiji u asno podbacila i da ovoj z emlji preti glad. Burma i Japan su se nalazili u jedva ne to boljem polo aju. Na zapadu je pitanje pomoi ugro enim oblastima poelo da dobija drukiji vid. S vetske zalihe su ve bile strahovito smanjene kada je prethodnog prolea poku ano da s e pomogne Kini. Tako da se sada, zbog izgleda na slabu etvu ak i u najmanje pogoeni m oblastima, poelo javno govoriti o onome to se ranije samo nasluivalo. Poetkom septembra je Predstavniki dom Sjedinjenih Amerikih Dr ava odobrio ama ndman predsednikog zakona o pomoi u hrani, zahtevajui da se primeni Plimsolov princ ip na prehrambene zalihe namenjene potro nji u zemlji. Odlueno je da se izvesna min

imalna tona a svih vrsta hrane smesti u skladi ta i nameni iskljuivo upotrebi u okvir u Sjedinjenih Amerikih Dr ava. En nije mogla da se uzdr i, a da ne izrazi gnu anje. "Milionima preti glad", govorila je ona, "a ti pregojeni starci uskrauju hranu." Obe porodice su se bile okupile na aju, u ba ti kod Baklijevih. Sa izvesnom zalihom kolaa deca su se zavukla u bunje odakle su se povremeno razlegali vriska i kikot. "Kako sam i sam jedan od onih koji se nada da e do iveti da postane pregoje ni starac", rekao je Rod er, "nisam siguran da ja treba da se bunim protiv toga." "Mora priznati da ta odluka sadr i izvestan prizvuk bezdu nosti", rekao je D on . "Svaki akt samoodbrane je ima. to se Amerikanaca tie, nevolja je u tome to oni uvek dr e svoje karte na stolu. Ostale zemlje koje proizvode ito jednostavno e s edeti na svojim zalihama i utati." En ree: "Ne mogu da poverujem u to." "Zaista? Onda recite kada su Rusi poslednji put poslali neki brod sa itom na istok. Imam i ja dva-tri stara e ira koja bi bila dobra za jelo." "Izuzmimo njih - jo postoje Kanada, Australija, Novi Zeland." "Zemlje o kojima je re mogu uputiti pomo jedino ako se oglu e o politiku bri tanske vlade." "Zbog ega bi im na a vlada zabranila da to ine?" "Zato to nam ito samima mo e ustrebati. Mi se iz sveg srca - ak mogu rei oajnik - nadamo da je krv gu a od vode koja nas razdvaja. Ako se virus ne savlada do sled eeg leta..." "Ali ovi ljudi sada gladuju?" "Oni u ivaju na e najdublje saoseanje." Pogledala ga je razrogaeno, prvi put sa neprikrivenom netrpeljivo u. "Kako m o ete!" Rod er joj je vratio istim pogledom. "Jednom prilikom smo se slo ili da sam ja moralno zaostao ovek - seate li se? Ako ve idem na nerve ljudima oko sebe, ne za boravite da i oni mogu ponekad da me razdra e. Tako, na primer, ne podnosim glupav o eprtljanje. Verujem u nagon samoodr anja i odbijam da ekam da mi stave no pod grlo, a da prethodno ne zapodenem borbu. Ne vidim nikakvog smisla u tome da se detinj a poslednja kora da izgladnelom prosjaku." "Poslednja kora..." En ga je pogledala preko stola prekrivenog ostacima bogatog poslu enja. "Ovo nazivate poslednjom korom?" Rod er joj je odgovorio: "Da sam se ja pitao, u ovoj zemlji se ne bi pojeo nijedan kola za poslednja tri meseca, a hleb bi bio strogo racioniran. Povrh tog a, ne bih ni zrno ita odvojio za Aziju. Gospode bo e! Pa zar vi ljudi ne shvatate e konomske injenice ove zemlje?" "Ako ostanemo po strani i dozvolimo da toliki milioni pomru od gladi, a da ni prstom ne mrdnemo, onda zaslu ujemo da nas zadesi ista nesrea", rekla je En. "Zbilja?" upitao je Rod er. "Ko smo mi? Da li treba Meri, Dejvi i Stiv da poumiru od gladi zato to sam ja bezdu an?" Olivija na to ree: "Zaista je bolje ne razgovarati o tome. Mi tu ni ta ne m o emo pomoi - mi kao pojedinci ni u kom sluaju. Jedino nam ostaje da se nadamo da do gaaji nee uzeti tako rav obrt." "Prema najnovijim vestima", rekao je D on, "prona li su neko sredstvo koje d aje veoma dobre rezultate u borbi protiv faze 5." "Eto!" uzviknula je En. "A kada stvari tako stoje, ime se uop te mo e opravda ti odluka da se ne alje pomo na istok? Time to emo mo da morati idueg leta da racionira mo hranu?" "Veoma dobre rezultate", ponovio je Rod er ironino. "A da li vam je poznato da su otkrivene jo tri faze posle pete? Za mene lino postoji samo jedna nada - iz dr ati dok virus ne izumre sam po sebi, od starosti. De ava se to ponekad. A da li e tada ostati i jedna vlat trave da se ponovo pone iz poetka, sasvim je drugo pitanj e." Olivija se sagla da pogleda travnjak po kome su bile rasporeene stolice. "Te ko je poverovati", ree, "zar ne - da taj virus zaista uni tava svaku trav

ku gde god se pojavi?" Rod er je uzbrao jednu vlat trave i stao da je posmatra dr ei je prstima. "Optu uju me da nemam ma te", rekao je. "To uop te nije istina. U stanju sam d a i te kako dobro predstavim sebi sliku Indijaca koji umiru od gladi. Ali isto t ako mogu da zamislim i ovu na u zemlju po utelu i golu, osiroma enu i opustelu i na u de cu kako vau koru sa drvea." Svi su neko vreme sedeli utke; odsustvo rei je popunjavala daleka ptiija pe sma i veseli, razdragani povici dece. D on progovori: "Kako bi bilo da krenemo kui. Moram da razradim motor. Suvi e dugo je mirovao." Pozvao je po imenu Meri i Davida. "Pa ipak: mo da e nas ta nevol ja mimoii, zar ne Rod ." Rod er ree: "I sam isto kao i svi vi sedim skr tenih ruku. Trebalo bi da ponem da uim kako se vodi borba bez oru ja i koji je najbolji nain da se raskomada ljudsk o telo na anatomske delove, peenja radi. A ja, eto, i dalje sedim i gubim vreme." Na putu kui En je odjednom rekla: "Zverski je to stav. Zverski!" D on je opomenuo klimnuv i glavom i pokazao na decu. En ree: "Dobro, ima pravo . Ali to je ipak u asno." "On mnogo pria", rekao je D on. "Meutim, sve te njegove prie ne znae ni ta." "Mislim da znae." "Olivija je potpuno u pravu. Mi, kao pojedinci, ne mo emo ni ta uiniti. Jedno stavno treba ekati i nadati se najboljem." "Nadati se najboljem? Nee valjda rei da si poeo da pridaje znaaj njegovim mran m proroanstvima!" D on nije odmah odgovorio, ve je neko vreme posmatrao razbacano jesenje li e i negovanu travu londonskih predgraa. Njihov automobil je projurio pored jednog me sta na kome je trava bila prekopana u du ini od deset do petnaest jardi i videla s e gola zemlja: jo jedno od manjih rati ta u borbi protiv faze broj 5. "Ne, zaista ne mislim tako. Nemogue je da se to dogodi."

Kako je zima smenjivala jesen, tako su sa istoka stizale sve gore vesti. Najpre su Indiju, a zatim Burmu i Indokinu zahvatili glad i varvarstvo. Ubrzo z a njima stradali su Japan i istone dr ave Sovjetskog Saveza, dok je Pakistan, poput oajnikog talasa, krenuo u osvajanja na zapad; i mada su osvajai bili samo izgladne le i nenaoru ane skitnice, zaustavljeni su tek kada su dospeli do Turske. One zemlje koje jo relativno nije bio napao virus ung Li, zabezeknuto su p osmatrale prizor, jedva verujui u asima. U zvaninim izve tajima isticana je veliina ovo g okeana gladi u kome bi se svaka pomo svela na jednu kapljicu, ali je izbegavano pitanje da li je realno mogue pru iti rtvama pomo u hrani. Oni koji su se zalagali d a se upute izvesne zalihe nalazili su se u manjini, i to u manjini koja je bival a sve nepopularnija kako su stizala obave tenja o razmerama ovih pusto enja i kako j e postajalo jasnije da e se ona pro iriti i na zapadni svet. Tek pred sam Bo i su brodovi sa tovarima ita ponovo zaplovili prema istoku. Za ovim dogaajem je usledila ohrabrujua vest iz zapadne hemisfere da se u Australi ji i Novom Zelandu, zahvaljujui rigoroznom sistemu budnosti i uni tavanja, virus dr i pod kontrolom. Kako su tog leta prilike bile naroito povoljne, postojali su izgl edi da etva bude jedva ne to ispod prosene. Sa ovom ve u se digao novi talas optimizma. Obja njavano je da su strahote ko je su zadesile istok uglavnom bile mogue zato to Azijati nisu bili u dovoljnoj mer i istrajni i efikasni. Mo da je nemogue potpuno odstraniti virus sa oranica, ali je injenica da su Australijanci i Novozelanani pokazali da su ga na svom terenu ogra niili. Ako bude zaveo sline mere predostro nosti, zapadni svet e moi da pre ivi beskonan dug vremenski period, a da mu jedino bude uskraeno obilje u hrani. U meuvremenu s e u laboratorijama i dalje vodila borba protiv virusa. Svakim danom se bli io tren utak velike pobede nad nevidljivim neprijateljem. U toj atmosferi trezvenog opti mizma, Kanstensi su krenuli na svoje uobiajeno putovanje na sever da u Slepom D ilu provedu Bo i. Prvog jutra po dolasku, D on je sa svojim bratom po ao u obilazak farme. Susreli su prvi komad ogoljene zemlje na manje od sto jardi od farmerske kue. Njegov prenik je iznosio oko deset stopa; crno, izmrzIo i golo tle zjapilo j

e prema zimskom nebu. Ljubopitljiv, D on poe ka njemu, a David za njim. "Ima li mnogo ovakvih pojava ovde kod tebe?" upitao ga je D on. "Mo e ih biti desetak." Trava oko ove razjapljene rane, iako naeta mrazom, bila je naizgled sasvi m zdrava. "Rekao bih da ga sa uspehom savlauje ." David odmahnu glavom. "Ni ta to ne znai. Manje-vi e je dokazano da se virus i skljuivo razmno ava u sezoni bujanja, mada niko ne zna da li mo e ili ne mo e opstati u latentnom stanju u biljci za vreme mrtve sezone. Sam bog zna ta e nam prolee donet i. Dobra treina ovih mojih oku enih rana pojavila se jesenas." "Znai li to da zvanini optimizam nije ostavio utisak na tebe?" David je upro svoj tap u golu zemlju. "Ovo ostavlja utisak na mene." "Savladae ga. Budi uveren." "Dr avni savet je bio izdao nareenje", rekao je David, "da se, na svim obra divim povr inama na kojima su se ranije sejale itarice, sada posadi krompir." D on klimnu glavom. "uo sam za to." "Maloas su opozvali naredbu posle sinonih vesti." "Verovatno na osnovu izve taja da se stvari povoljno razvijaju." David mu je smrknuto odgovorio: "Ma koliko oni verovali u svoje izve taje, ja sledeeg prolea sadim krompir i repu." "A ne p enicu, jeam?" "Ni jedno jedino jutro." D on je zami ljeno primetio: "Ukoliko do tada virus bude potuen, cena itaricam a e ogromno skoiti." "Misli li da niko o tome ne vodi rauna? Pa za to su onda povukli naredbu?" "Nije im lako, sla e se?" upitao je D on. "Ako zabrane da se seju itarice, a v irus bude savladan, ova zemlja e morati da uveze sve potrebne koliine u itu, i to p o kakvim cenama." "To je prava kocka", ree David. "S jedne strane zemlje, a s druge visoki porezi." "Izgledi ipak moraju biti vrlo dobri." David odmahnu glavom. "Za mene nisu najbolji. Ja ne odstupam od krompira ." David je ponovo dotakao ovu temu po podne, na sam dan Bo ia. Meri i mali Da vid su bili iza li na mrazni vazduh da bi bolje savladali obilat bo ini ruak. Troje od raslih, kojima je vi e godio miran nain varenja, zavalili su se u fotelje i, bez im alo poleta, slu ali Hajdnovu simfoniju sa gramofonskih ploa. "Kako ti, D one, napreduje ono tvoje udovi te?" pitao je David. "Da li si ga na vreme zavr io?" D on je potvrdio glavom. "Gotovo mi se smuilo kada sam ga ugledao u svoj nj egovoj odvratnosti. Ali mislim da e ovo koje sada podi emo po nekim elementima dale ko isprednjaiti u pogledu one krajnje ru noe." "Pa zar ba mora da ga gradi ?" "Prinueni smo da prihvatimo svaku ponudu koju dobijemo. ak se i jedan arhi tekt mora prilagoditi udima oveka koji je spreman da potro i novac, a ja sam samo ob ian izvoa radova." "Ali ti ipak nisi vezan - mislim ti lino?" "Jedino zbog potrebe za novcem." "A da li bi mogao da uzme jednu godinu neplaenog odsustva, ako za eli ?" "Kako da ne. Samo to bi tada ostao nere en jedan mali problem: ishraniti po rodicu." "Mnogo bih voleo da ovde kod mene provede godinu dana." D on se odjednom uspravio u fotelji. "Kako?" "Uinio bi mi uslugu. U tom sluaju nee morati da brine za novac. Postoje samo tri naina na koje jedan farmer mo e potro iti svoju krvavo steenu zaradu - da pro iri im anje, da je strai na pijanke, ili da gomila novac. Nikada nisam po eleo da imam zem lje van ove doline, a to se tro enja tie, ne zanima me." D on je lagano izgovarao svoju misao: "Da ne govori tako zbog virusa?"

"Mo da je glupo", rekao je David, "tek meni se ne svia ovo stanje. Imao sam prilike da vidim slike koje predstavljaju zbivanja na istoku." D on je pogledao En. Ona ree: "Ali re je o istoku, zar ne? ak i da doe do stiske - na svet je disciplinova niji. Mi smo navikli na racioniranje i nesta icu. tavi e, trenutno nema nikakvog znak a o nekoj stvarnoj nevolji. Malo je previ e tra iti od D ona da ostavi svoj posao i za nemari sve nas da bi do ao ovamo i godinu dana iveo na tvoj raun - samo zato to dogaaj i mogu okrenuti naopako." "Sedimo ovde", ree David, "oko vatre, na miru i punih stomaka. Znam da je te ko zamisliti budunost u kojoj neemo biti u stanju da nastavimo ovakav nain ivota. Pa ipak, zabrinut sam." "Do sada jo nikada nije bilo bolesti", rekao je D on, "koja je napala biljn i ili ivotinjski svet, a da se nije iscrpila i ostavila potomke raznih vrsta da iv e i mno e se. Seti se crne smrti." David je odmahnuo glavom. "isto nagaanje. Ima stvari koje ne znamo. ta je u bilo velike reptile? Ledeno doba? Sukob vrsta? A za to ne bi mogao biti i virus? Z atim, ta se dogodilo sa silnim biljkama koje su za sobom ostavile fosile, ali ne i potomstvo? Opasno je zasnivati svoje argumente na injenici da do sada nismo nai l i na takav virus tokom ovog kratkog vremena prouavanja. ovek mo e provesti itav svoj vek, a da ne vidi tamo neku kometu, jer prosto nije vidljiva golim okom. To ipak ne znai da komete ne postoje." D on ree sa izrazom odlunosti: "To je vrlo lepo od tebe, Dejv, ali ne mogu d a prihvatim tvoju ponudu, razumee me. Mo da i ne mislim toliko na okolnosti koje bi izazvao takav korak, ali moram priznati da iskreno volim svoj poziv. A kako bi b ilo da ti provede jednu godinu kod nas u Hajgejtu i u iva ne radei ni ta?" "Za mesec dana bih od tebe napravio farmera." "Od Dejvija, mo e biti." Zidni sat, koji je pospano otkucavao, nalazio se sto pedeset godina na i stom mestu, sem za vreme velikih spremanja u prolee. Zamisliti da e virus odneti p obedu, razmi ljala je En, jo je manje mogue ovde nego to se to inilo u Londonu. Ona ree: "Na kraju krajeva, pretpostavljam da bismo mogli doi ovamo, ako s e stanje pogor a. Ali za sada o tome nema ni govora." "Moram priznati da o tome ve du e vreme ozbiljno razmi ljam", rekao je David. "Kada sam prvi put do ao ovamo u dolinu, deda Beverli mi je rekao jednu stvar - d a je, kad god bi pri povratku u dolinu pro ao kroz tesnac, redovno oseao da mo e za s obom zatvoriti vrata." "Ima neeg u tome", rekla je En. "Ako dogaaji krenu kako ne valja", nastavio je David, "nee biti mnogo sigu rnih pribe i ta u Engleskoj, ali e ova dolina biti svakako jedno od njih." "Zbog toga namerava da sadi krompire i repu", primetio je D on. David ree: "To nije sve." Pogledao ih je. "Da li ste videli onu gomilu gr ae pored puta, odmah im se prode kroz tesnac?" "Za nove zgrade?" David je ustao i napravio nekoliko koraka da kroz prozor baci pogled na zimski pejza . I dalje posmatrajui okolinu, on ree: "Ne. Ne zanimaju me nove zgrade. Ve ograda." "Ograda?" David se naglo okrete. "Plot, ako vam se tako vi e dopada. U ovu dolinu e s e ulaziti kroz kapiju - i to kroz kapiju koju e moi da odbrani nekolicina u borbi sa gomilom." "Da li ti to ozbiljno misli ?" upitao ga je D on. Stao je da posmatra tog svog starijeg brata koji je uvek bio neuporedivo manji pustolov od njega i imao manje ma te. Kao i uvek, i ovoga puta je njegovo d r anje bilo krajnje dostojanstveno i smireno; inilo se da jedva obraa pa nju na smisao rei koje je tog trenutka izgovorio. "Sasvim ozbiljno", odgovori David. En se usprotivila. "A ako se na kraju sve svr i kako treba..." "Na selu je", ree David, "svet oduvek u ivao da ima ne to emu e se smejati. Bie to Kanstensova ludorija. Nisam izgubio iz vida i mogunost da u ispasti budala. Ali , neosporno je da me jede neki crv, i ja moram da ga uni tim. A to to e mi se ljudi

smejati nije ni najmanje va no." Njegova tiha odlunost ostavila je utisak na njih; bili su svesni - En nar oito - da se u njima dvoma probudio jedan nagon koji im govori da treba da postup e onako kako im David predla e: da se presele kod njega ovamo u dolinu, namaknu re zu na kapiju i okrenu lea spoljnom svetu punom trvenja i neizvesnosti. Ali je nag on bio veoma slab; nisu mogli zaboraviti sve svoje ivotne obaveze. Zato En bezvol jno ree: "Deca treba da idu u kolu." David je pokazao da mu je i samom padala na pamet ova misao. Stoga ga nj ena primedba nije ni iznenadila ni zadovoljila. On ree: "Nije to jedini razlog..." I sama Davidova ubeenost poela je da bledi; kao da je postao svestan da se njegova zamisao ne mo e ostvariti. "Na kraju krajeva, ako se stanje pogor a, biemo opomenuti na bezbroj naina. Mogli bismo doi pravo ovamo, im se skupe crni oblaci." "Samo nemojte zakasniti", ree David. En obuze neka jeza i ona se strese. "Kroz godinu dana e nam sve to izgled ati nestvarno." "Da", ree David, "mo da i hoe." 4. inilo se kao da je neka omama obuzela svet koji je nastavio mirno da ivi t okom te zime. U zapadnim zemljama su izraivani planovi za racioniranje hrane i u nekim sluajevima bili primenjivani. Kolai su i ezli iz Engleske, ali je hleb jo bio pr istupaan svima u dovoljnim koliinama. tampa se i dalje kolebala izmeu optimizma i pe simizma, ali su oscilacije bivale sve krae. Va no pitanje, koje je sve e e doticano, bi lo je: koliko vremena se predvia da e protei pre nego to se ivot mo e vratiti na normal u, po to virus bude uni ten. Po D onovom mi ljenju bilo je simptomatino to to jo niko nije govorio o vraanju u ivot umrtvljenih kompleksa zemlji ta u Aziji. On je izneo ovo svoje zapa anje Rod eru Bakliju, za rukom, jednog kasnog februarskog popodneva. Sedeli su u Rod erovom klu bu koji se zvao 'Trezor'. Rod er je rekao: "Tano; trudimo se da ne mislimo previ e na to, zar ne? Pona am o se kao da nam je po lo za rukom da otfikarimo ostali deo sveta, a da ostavimo sa mo Evropu, Afriku, Australiju sa ostrvima i obe Amerike. Pro le nedelje sam video neke slike iz centralne Kine. Jo do pre nekoliko meseci, one bi bile objavljene u tampi. Meutim, sada ih nisu publikovali, i sigurno je da se nee pojaviti u javnost i." "Kako su izgledale?" "Bile su u boji. Vrlo ukusne kompozicije u mrkim, sivim i utim gamama. Pr edstavljale su samu golu zemlju i ilovau. ta da ti ka em - na svoj nain ulivale su vi e straha od ranijih slika na kojima su se mogli videti izgladneli ljudi." Konobar se dogegucao do njih, i usporenim ritualom koji je odisao strplj enjem uslu io ih starim pivom. Po to se on uklonio, D on je upitao: "Ulivale su strah?" "Prepao sam se od njih. Do tada nisam u potpunosti shvatao u kakvu savr en u pusto je virus u stanju da pretvori izvestan prostor. Razmi ljajui o njemu automat ski pretpostavlja da e bar neku travicu ostaviti da raste, pa ma to bio samo retki busen, tu i tamo. Ali on ne ostavlja ni ta za sobom. Razume se, zbrisane su samo t rave, ali se ovek iznenadi kada uvidi kolike ogromne komplekse zemlji ta pokrivaju razne trave." "Da li se ta zucka o nekom re enju?" Rod er je neodreeno odmahnuo glavom. "Najtanije bi bilo ovo: glasovi u zvanin im krugovima su isto toliko mutni kao i vesti u tampi, ali je injenica da sadr e izv esnu notu uverljivosti." D on ree: "Moj brat pravi barikadu na svom imanju. Da li sam ti to ve rekao? " Rod er se nagao napred i ljubopitljivo ponovio: "Farmer? ta podrazumeva pod tim - pravi barikadu?" "Priao sam ti o njegovom imanju - zove se Slepi D il - koje je okru eno brdim

a i ima jedan jedini prilaz: uski tesnac. On sada podi e ogradu da zatvori taj tes nac." "Samo nastavi. Zanima me." "To je, u stvari, sve. Brine ga ta e se dogoditi na prolee kada sve pone da buja - nikada do sada ga nisam video takvog. Eto, na primer, nije posejao itarice ni na jednom pedlju zemlje, ve je iskljuivo zasadio repu i krompir. ak je izrazio e lju da svi doemo kod njega na godinu dana." "Dok ne proe ova kriza? Zabrinut je." "Priznajem", rekao je D on, "da od tada, s vremena na vreme, mislim na nje gov predlog... Dejv je oduvek imao vi e smisla za realnost od mene, i kada se ovek bolje unese u stvar, dolazi do zakljuka da ne treba olako uzimati slutnje jednog zemljoradnika kada je re o ovako neem. Mi u Londonu znamo samo ono to nam se servir a." Rod er ga je pogledao i nasme io se. "Ima pomalo istine u tvojim reima, D oni, samo ne sme zaboraviti da ja pripadam taboru onih koji serviraju. Reci mi, molim te - ako te budem blagovremeno iz pouzdanih izvora obavestio da e nastupiti katas trofa, misli li da mo e obezbediti mesto za na u malu trojku u skloni tu svog brata?" D on ree o tro: "A misli li ti da e doi do katastrofe?" "Za sada nema nikakvog znaka. Oni koji treba da budu obave teni o tome zrae istim optimizmom koji susree i u novinama. Naprosto, dopada mi se mogunost sa Slep im D ilom kao neka vrsta politike obezbeenja. Motriu na sve to se bude zuckalo. im na onoj drugoj strani budem uo ne to to i najmanje lii na opomenu, obojica emo uzeti odsu stvo na neodreeno vreme, pokupiti svoje porodice i i nuti na sever, va i? Kako ti to z vui? Da li bi nas tvoj brat primio?" "Kako da ne." D on je razmi ljao o ovoj ideji. " ta misli , mo e li na vreme saznat i da predstoji katastrofa?" "Sigurno. Neprestano u te obave tavati. Budi uveren da u u ovakvom sluaju rad ije preterati u opreznosti. Mrska mi je pomisao da me glad zatekne usred Londona ." Konobar je pro ao pored njih gurajui sto za serviranje natovaren probranim vrstama sireva. Atmosfera u trpezariji ovog londonskog kluba bila je ispunjena t romom pospano u podneva. agor glasova je imao prizvuk zadovoljstva i bezbri nosti. D on je odmahnuo rukom. "Te ko je zamisliti da se mo e dogoditi ne to to e poremet iti ovakav ivot." Rod er takoe pro eta pogledom po sali; oi su mu imale blag, ali jasan izraz. "Sla em se, zaista se ne da zamisliti. Na kraju krajeva, kao to se to u tamp i veoma esto ponavlja, mi nismo Azijati. Bie zanimljivo posmatrati nas Britance, l jude stisnutih usana, kada se skupe oblaci bure. Nepomerljiv je ovaj na nain ivota. Ali ta e se dogoditi kada se i na nama javi pukotina?" Konobar im je doneo naruene kotlete. Bio je to ratoboran oveuljak, koji je posedovao manje otmenosti od veine svojih kolega u tom klubu. "Da", ree Rod er, "bie zanimljivo - ali ne dovoljno zanimljivo da po elim da s tanem i posmatram." Prolee je kasnilo te godine; period suvog, hladnog i oblanog vremena traja o je tokom celog marta. Kada je u drugoj nedelji aprila nastupilo toplo i vla no v reme, ljudi su sa zaprepa enjem zakljuili da virus ung Li nije izgubio ni najmanje od svoje snage. Kako je trava poela da nie po poljima, vrtovima ili pored autostrada , tako su se na njenim vlatima ukazivale mrlje tamnije zelene boje, pro irivale se i pretvarale u mrki trule . Ovaj novi dokaz nije se mogao prenebregnuti. D on je potra io Rod era. Pitao ga je: "uje li se ta sa one strane?" "Zaista udno, ali vesti su vrlo dobre." D on na to ree: "Moj travnjak ga je pun. Poeo sam da kosim travu, ali sam ub rzo uvideo da je sva trava u na em kraju zara ena." "I moja je", ree Rod er. "To je neki topli ton mrke boje, kao kad ne to gnjil i. Da, uzgred budi reeno, ukinute su kazne ako se ne pokosi zagaena trava." "Pa kako onda vesti mogu biti povoljne? Po meni sve to ne sluti na dobro ." "Sutra e biti objavljene u novinama. Komitet UNESKO tvrdi da je naen izlaz

. Otkriven je virus koji se hrani svim fazama virusa ung Li." D on ree: "Da nije toga, stanje bi bilo zaista u asno. Mo da ne misli ...?" Rod er se nasme io. "To je bila prva stvar na koju sam pomislio. Ali je bilt en u kome je vest objavljena potpisala eta ljudi, i meu njima su neki koji ne bi p ristali da krivotvore rezultate ni manje znaajnog eksperimenta, ak ako bi time mog li da spasu svoje stare roditelje sigurne smrti. Stvar je ista, neosporno." "Spaseni smo za dlaku", ree D on lagano. "Strah me je i da pomislim ta bi se dogodilo ovoga leta da nije ove vesti." "A meni ne smeta da o tome razmi ljam", ree Rod er. "Bilo mi je jedino stalo da izbegnem ue e u toj stvari." "Nalazio sam se u nedoumici da li da po aljem decu natrag u kolu. Pretposta vljam da sada to mogu mirno uiniti." "Po mom mi ljenju bie sigurnije da ih po alje ", odgovorio je Rod er. "Nesta ica je neizbe na, zato to e biti te ko mogue da se novi virus primeni na dovoljno velikom ter enu sa ciljem da se spase ovogodi nja etva. London e se, po svoj prilici, nai u veem kr ipcu od bilo kog drugog grada." Izve taju UNESKO je dat najvei mogui publicitet, dok je istovremeno britansk a vlada objavila svoju ocenu situacije. Sjedinjene Amerike Dr ave, Kanada, Australi ja i Novi Zeland posedovale su zalihe u itu i sve su bile spremne da svom stanovn i tvu nametnu zakon o racioniranju hrane, kako bi postojee zalihe mogle trajati dok ne proe nesta ica. U Britaniji je zaveden slian, samo o triji zakon o racioniranju ita rica i mesa. Jo jednom je nastupilo olak anje. Obe vesti zajedno, podatak da je virus po tuen i vest o zavoenju racioniranja, delovale su ohrabrujue i ulivale nadu. Kada je stiglo pismo od Davida, njegov sadr aj je zazvuao gotovo sme no i besmisleno. Pisao je: "Nijedna vlat trave vi e ne postoji u dolini. Jue sam zaklao i poslednju kr avu - pretpostavljam da je neko u Londonu imao toliko razuma i tokom protekle zi me preduzeo mere za pro irenje prostora u hladnjaama; samo ni to nee biti dovoljno d a se smesti meso goveda koja e se nai pod no em tokom sledeih nekoliko nedelja. Ja sv oje meso stavljam u salamuru. ak i da sve bude kako treba, proi e godine pre nego to ova zemlja bude ponovo znala ta je to meso, mleko ili sir. Bio bih srean kada bih mogao da verujem da e se sve sreno zavr iti. Nije re o tome da ja ne verujem ovom izve taju - poznat mi je ugled ljudi koji su ga potpisa li - ali se ini da izve taji, sami po sebi, ne znae ba mnogo kada svojim oima vidim cr no umesto zelenog. Ne zaboravi da si dobrodo ao kad god odlui da spakuje svoje stvari i krene ova mo. Dolina mi ne zadaje ni najmanje brige. Mo emo se hraniti krompirom, repom i sv injetinom dr im svinje zato to je to, bar koliko mi je poznato, jedina stoka koja s e mo e hraniti krompirom. Ovde nam nee biti lo e. Brine me ta e biti sa svetom izvan ov e doline." D on je dao pismo En i pri ao prozoru dnevne sobe da pogleda ba tu. En se mr til a itajui. "Jo uzima sve to preterano ozbiljno, ta misli ?" upitala je ona.

"Oigledno." D on je posmatrao svoj nekada nji travnjak, koji je sada bio obian komad mrke zemlje pro aran po kojim busenom korova. Ljudi su se ve bili svikli na takav prizor. "Nije ni udo", ree En, " ivi tamo sam sa Hilenovima i farmerskim radnicima.. . teta je to se nije o enio." "Hoe da ka e da je izgubio ravnote u? Nije on jedini ovek koji pesimistiki gleda na virus." "Kako samo zavr ava", rekla je En. itala je glasno: "U neku ruku smatram da bi bilo pravednije da virus pobedi. Godinama pos tupamo sa zemljom kao da je svinjski brlog - pljakamo je. A ona je, na kraju kraj eva, jedan ivot za sebe." D on ree: "Mi ivimo odvojeni od prirode -- nikada nismo imali prilike da vid imo mnogo trave i zbog toga smo ravnodu ni. Utisak koji se dobija na selu mora bit i upeatljiv." "ini se kao da on eli da virus pobedi."

"ovek sa sela od pamtiveka ne voli oveka iz grada i ne veruje mu. Njegova predstava o graanima su razjapljena usta kojima se zavr ava lenjo telo. Mislim da b i mnogi seljaci bili presreni kada bi gradski stanovnik malko otpatio. Samo to e u ovom sluaju ta patnja, ako do nje doe, biti sve samo ne mala. Ali sam ipak uveren da David ne eli da nas potue ung Li. Prosto je obrvan mranim mislima." En je neko vreme utala. D on se okrete prema njoj i pogleda je. Sedela je z agledana u prazan televizijski ekran, vrsto dr ei Davidovo pismo u jednoj ruci. "Mo da je s godinama postao pomalo stra ljiv i nepoverljiv. Malodu nost se esto javlja kod neo enjenih farmera." En upita: "Ona ideja - da nam Rod er javi ako stvari krenu naopako kako bi smo mogli svi otputovati na sever - da li jo va i?" D on, iznenaen, odgovori: "Dabome da va i! Mada se ini da za sada nema nikakve opasnosti." "Da li se mo emo osloniti na njega?" "A za to da ne? ak i kada bi bio spreman da izlo i opasnosti na e ivote, misli da bi to uinio sa svojim - Olivijinim i Stivovim?" "Pretpostavljam da ne bi. Samo..." "Ako nas nevolja stigne, sigurno je da nam nee biti potrebna Rod erova opom ena. Miljama unapred videemo je kako dolazi." En ree: "Mislila sam na decu." "Ne brini za njih. Dejviju se ak svidelo konzervirano meso koje nam alju A merikanci." En se nasme ila. "Tako je; u svakom sluaju, ne gine nam konzervirano meso, bar se nadam." Kao i obino, otputovali su na more sa Baklijevima kada su deca sredinom d rugog polugoa do la kui za raspust. Bilo je to udno putovanje kroz zemlju u kojoj se jedino videla oajna golotinja tla oku enog virusom i izukr tanog poljima, na kojima s u zanemarene itarice bile zamenjene krompirom i repama. Meutim, putevi su bili zak reni saobraajem, tako da je, kao retko kad, bilo te ko nai neko mesto na obali sa mal o manje sveta. Vreme je bilo toplo, ali je vladao gotovo polumrak zbog crnih oblaka iz kojih je neprestano pretila ki a. Nisu se mnogo udaljili od karavana. Smestili su se na samom picu jedne visoravni, sa koje se video ljunak i pr u ao irok pogled na Kanal La Man . Dejvija i Stiva je mnogo privlailo razno brodovlje na moru; nekoliko milja od obale bila je usidrena flota malih brodova. "To su ribarski brodii", objasnio je Rod er. "Oni treba da nadoknade meso k oje nam nedostaje, zato to vi e nema nimalo trave kojom se hrane krave." "Pri tom je i riba racionirana od ponedeljka", rekla je Olivija. "Zamisl ite - riba racionirana!" "Bilo je krajnje vreme", prokomentarisala je En. "Cene su postale prosto nemogue." "Uhodani mehanizam britanske nacionalne privrede i dalje dejstvuje tiho i efikasno", rekao je Rod er. "Rekli su nam da se razlikujemo od Azijata i, neka j e bogu hvala, bili su u pravu! Kai se prite e rupica po rupica, i niko se ne ali." "Ionako ne bi imalo nikakvog smisla aliti se, zar ne?" pitala je En. D on ree: "Situacija je potpuno izmenjena otkada su izgledi na uspeh sasvim dobri. Ali ne znam da li bismo ostali smireni i pribrani da je stanje obrnuto." Meri, koja se brisala u karavanu posle kupanja, provirila je kroz prozor i pogledala ih. "Uvek su u koli pravili riblju pa tetu od jedne konzerve sardela na dvadese t funti krompira - a sada kao da jedna konzerva dolazi na dvesta funti krompira. emu sve to vodi, tata?" "Pa teti od krompira", rekao je D on, "dok e prazna konzerva kru iti oko stola da svi malo mrknete. I to je vrlo hranljivo." Dejvi upita: "Nikako ne shvatam za to su racionirali slatki e. Bombone se ne prave od trave, zar ne?" "Isuvi e veliki broj ljudi je poeo da se hrani slatki ima", objasnio mu je D on . "Izmeu ostalih i ti. Zato sada dobija onoliko koliko je propisano, i jo ne to malo t o tebi i Meri odvojimo mama i ja. Budi srean i zadovoljan. ta bi da si siroe." "Koliko e trajati zakon o racioniranju?"

"Jo nekoliko godina, zato je bolje da se navikne ." "Ovo se zove podvala", ree Dejvi, "doneli su zakon o racioniranju, a da ak nema ni ratnog uzbuenja." Deca su se vratila u kolu i ivot se nastavio kao i obino. Jedno vreme, ubrz o po to su D on i Rod er sklopili pakt, D on je telefonirao svom prijatelju kad god bi p ro la dva ili tri dana, a da se njih dvojica ne sastanu, ali je sada izobiajio to d a ini. Racioniranje hrane je postepeno bivalo sve stro ije, ali je bilo dovoljno zaliha da se utoli ona osnovna glad. Stizale su vesti da u drugim zemljama koje je zadesila slina nesrea izbijaju pobune zbog gladi, naime u zemljama koje se pros tiru du Sredozemnog mora. London je razmetljivo reagovao na ove vesti, uporeujui ne disciplinovanost ovih naroda sa redovima Londonaca koji strpljivo i bez buke ekaj u da dobiju ono malo propisane hrane. "I ovoga puta", pisao je jedan dopisnik Dejli Telegrafa, "palo je u deo britanskim narodima da daju primer svetu kako se hrabro i istrajno snosi nevolja . Mo da e se stanje jo vi e pogor ati, ali mi znamo da nas nee izdati strpljenje i istraj nost." 5. D on je bio oti ao da obie gradili te na samoj ivici Sitija, na kome se zidala njegova nova zgrada. Kako je do lo do kvara na visokom kranu, bili su zastali svi radovi. Pravila nisu odreivala da on bude prisutan, ali budui da je lino bio odgovo ran za izbor krana iji tip nisu nikada ranije upotrebljavali, eleo je da doe na lic e mesta. Upravo se nalazio u kabini krana i posmatrao kako odmie gradnja temelja, kada je ugledao Rod era koji mu je mahao sa zemlje. Odmahnuo je i on njemu; tada j e Rod er stao da mu daje neke znake, po kojima je ak i sa te visine mogao zakljuiti da je re o neem veoma va nom. Obratio se mehaniaru koji je radio pored njega: "Kako sada funkcioni e?" "Malo bolje. Mislim da e se razraditi." "Vratiu se ubrzo." Rod er ga je ekao dole kod merdevina. D on ga upita: "Navratio si da vidi u kakvu smo gu vu upali?" Na Rod erovom licu nije se pojavio sme ak. Osvrnuo se oko sebe posmatrajui gr adili te koje je vrvilo od raznih radova. "Mo emo li negde da progovorimo koju re nas amo?" D on je slegao ramenima. "Mogao bih da uklonim tehniara iz njegove kancelar ije. Ali, ima jedna kafanica odmah tu na drugoj strani puta, bolje je da odemo t amo." "Gde god hoe . Samo smesta. Va i?" Rod erov izraz lica bio je kao i uvek blag i smiren, ali mu je glas imao o t rinu po kojoj se videlo da je u pitanju ne to hitno. Zajedno su pre li na drugu stra nu puta. U kafani 'Pod lozom' nalazio se mali intiman bar koji je i inae slabo ko ri en, a koji je sada, u pola dvanaest, bio prazan. D on je naruio dva dupla viskija i doneo ih na sto za kojim je sedeo Rod er; sto se nalazio u najudaljenijem uglu od anka. Zatim se obratio svom prijatelju: "Rave vesti?" "Moramo otii odavde", rekao je Rod er. Otpio je gutljaj viskija. "Balon je prsnuo." "Kako to?" "Kopilani!" ree Rod er. "Prokleti kopilani, krvnici jedni. Mi nismo kao Azi jati! Mi smo Englezi plave krvi i igramo kriket!" Po njegovom gorkom i neobuzdanom besu, u kome nije bilo nieg la nog, D on je shvatio da je katastrofa neizbe na. Rekao je o tro: "Ali o emu je re? ta se dogaa?" Rod er je ispio a u do dna. Kelnerica je pro la pored njihovog stola i on je na ruio jo dva dupla viskija. Kada je pie stiglo on ree: "Ono to je najbitnije od svega jeste to da je ung Li dobio najpre gem, zat im set i najzad me. Propali smo."

"A ta je sa kontra-virusom?" "udne su pojave, ti virusi", ree Rod er. "Vremenski traju kao i carstva ili kraljevine, obino sasvim kratko. Njihova sila se zavr ava sa jednim vekom ili za tr i do etiri meseca - a zatim nestaju bez traga. Retko se u istoriji javlja Rim ija vlast traje pola milenijuma." "I?" "Virus ung Li je slian Rimskom Carstvu. Da je protiv-virus bio makar Franc uska ili panija, sve bi se moglo podneti. Na alost, njegova sila je trajala koliko i mo vedske. On jo postoji, ali u blagom i izmenjenom obliku na koji se virusi obin o svode. ak i ne prilazi virusu ung Li." "Kada se saznalo za to?" "Sam bog zna. Pre izvesnog vremena. Vlasti su poku ale da ovu vest sauvaju u tajnosti, dok se ne odgaji izvesna virulentna vrsta trave." "Pa valjda i dalje rade na tome, ta misli ?" "Nemam pojma. Pretpostavljam da su digli ruke. To sada nije va no." "I te kako je va no." "Ve mesec dana", rekao je Rod er, "ova zemlja ivi od tekuih zaliha hrane, dok se u skladi tima nalazi manje rezervi nego to je potrebno za etiri dana. U stvari, iskljuivo smo zavisili od brodskih isporuka iz Amerike i Komonvelta. I ranije sam to znao, ali sam podatak smatrao neva nim." Kelnerica je ponovo zauzela svoje mesto iza anka i poela da ga bri e; zvi duka la je usput neku popularnu melodiju. Rod er je prigu eno nastavio. "Mislim da je moja gre ka bila razumljiva. Pod normalnim okolnostima, mi b ismo izrazili zahvalnost na ukazanoj pomoi. Ve se ogroman deo sveta srozao u varva rstvo; ljudi su bili voljni da podnesu izvesne rtve u nadi da e spasti ostatak sve ta. Meutim, ljubav prema bli njem poinje od svoje kue. Zbog toga sam i rekao da n ije va no da li e uspeti da povrate snagu protiv-virusu. injenica je da svet koji ra spola e hranom ne veruje u taj uspeh, pa stoga i ne eli da rasipa ona dobra koja e m u samom biti potrebna ve sledee zime. Poslednji brod sa hranom sa one strane Atlan tika prispeo je u liverpulsku luku jue. Nije iskljueno da jo nekoliko brodova iz Au stralije plovi po morima u pravcu Evrope, ali se mo e dogoditi, mada ne sasvim sig urno, da ih opozovu pre nego to stignu do nas." D on ree: "Shvatam." Pogledao je Rod era. "Da li si na to mislio kada si upot rebio izraze kopilani, krvnici? ta e, moraju da se brinu za svoj narod. Nama je te k o..." "Ne, nisam na njih mislio. Spominjao sam ti da imam vezu gore na vrhu. B io je to Hagerti, sekretar predsednika vlade. Pre nekoliko godina uinio sam mu je dnu veliku uslugu. A on mi je za uzvrat nisko podvalio: pogre no me je obave tavao o dogaajima. Tajna je uvana strogo u okvirima vlade. Na i su jo pre nedelju dana znali ta e se dogoditi. Nastojali su da pronau snabdevae hranom da bi dobili u vremenu - i u zdali se u udo, ta li. Ali su jedino uspeli da sauvaju tajnu - jer, kada bi se vest o pravom stanju stvari ra irila po svetu, ne bi uspeli da nametnu neophodnu kontr olu unutar zemlje i samim tim bi u nekoliko bio ometen njihov osnovni poduhvat. Takva politika je odgovarala interesima sviju - svet sa one druge strane okeana mogao je da preduzme izvesne va ne korake pre nego to pukne vest - razume se, njiho ve mere se ne daju uporediti sa na im, ali ih je najbolje sprovesti na miru." "A kakve su na e mere?" pitao je D on. "U emu se one sastoje?" "Jue je pala vlada. Veling je izabran za predsednika, ali se Lukas jo nala zi u kabinetu. Sve to vrlo mnogo podsea na dogovor i dvorsku revoluciju. Lukas ne eli da okrvavi ruke - i to je sve." "O kakvoj krvi govori ?" "Na ovim ostrvima ivi oko pedeset etiri miliona stanovnika, a u Engleskoj oko etrdeset pet. Samo jedna treina bi se mogla ishraniti usevima kao to su krompir i razne repe. Da nas je toliko, ne bi bilo zime. Jedina te koa je - kako odabrati one koji e pre iveti?" D onu se smrailo pred oima: "Pa, mislim da je stvar jasna - izabrae same sebe ." "Treba mnogo vremena za taj metod. Pri tom ravo deluje na red i disciplin

u. A mi smo se vrlo olako odnosili prema disciplini u samoj zemlji, iako njeni k oreni duboko zadiru. Nikad se ne zna ta se mo e dogoditi za vreme krize." "Veling..." ree D on; "nikada mi se nije sviao." "Trenutak izbaci oveka. Ni samom mi se ne dopada ta svinja, ali je neko n jegovog kova i soja bio neizbe an. Lukas se nikada i ni na ta ne bi mogao odluiti." Rod er je gledao negde pravo ispred sebe. "Vojska e danas zauzeti polo aje oko london skih predgraa, kao i u svim veim stambenim centrima. Poev od zore sutra ujutro, svi putevi e biti blokirani." D on ree: "I to on smatra najboljim re enjem... pa nema na svetu te vojske ko ja bi bila u stanju da zaustavi jedan grad kada nagrne pod pritiskom gladi. ta mi sli da e time dobiti?" "A vreme. Onoliko dragocenih asova koliko mu je potrebno da dovr i pripreme za drugu etapu svoje akcije." "A to je?" "Atomske bombe za manje gradove, hidrogenske bombe za mesta kao to su Liv erpul, Bermingam, Glazgov, Lids - a dve do tri hidrogenske za London. Nije va no to e ih potro iti - i onako nam nee biti potrebne u doglednoj budunosti." D on je ostao bez rei nekoliko trenutaka, a zatim je lagano rekao: "Ne verujem. Niko to ne bi mogao uiniti." "Lukas ne bi. On je kao predsednik vlade predstavljao prosenog oveka - skue nog oveka iz pregraa, njegove predrasude i emocije. Meutim, Lukas e i dalje ostati la n Velingove vlade, samozadovoljno perui ruke, dok planovi budu sazrevali. ta se dr ugo mo e oekivati od osrednjeg oveka?" "Nikad nee nai posadu za takve avione." "Ulazimo u novu eru", odgovorio mu je Rod er. "A mo da i u veoma staru. iroko grudost i lojalnost su luksuz civilizovanog sveta. Od sada e lojalnost biti veoma uska, i to u a ona bude bivala, ljudi e postajati svirepiji. Kada bi to bio jedini nain da spasem Oliviju i Stiva, i ja bih pristao da pilotiram jednim takvim avion om." D on ree revoltirano: "Ne!" "Kada sam govorio o kopilanima i krvnicima", rekao je Rod er, "govorio sam isto toliko sa divljenjem koliko i sa gaenjem. Od sada sam spreman da delujem ka d god to nu da bude zahtevala i iskreno se nadam da e i sam izraziti istu spremnost. " "Ali, kakva ideja sruiti hidrogenske bombe na gradove - i to na svoj roeni narod..." "Jeste, i da to postigne Velingu je potrebno vreme. Pretpostavljam da e m u biti potrebno najmanje dvadeset etiri asa - a mo da i itavih etrdeset osam. Ne budi budala, D oni! Nije bilo ba tako davno kada je svoj narod bio samo onaj koji je iveo u istom selu. tavi e, Veling se dosetio da svoj akt zavije u veo plemenitosti." "Plemenitost? Koje ta. Hidrogenske bombe i plemenitost?" "Ljudi e svakako poumirati. U Engleskoj e najmanje trideset miliona morati da umre, da bi se ostalih petnaest nekako odr avali u ivotu. Koji je oblik smrti n ajlak i - od gladi, ako te ubiju da bi te pojeli - ili od hidrogenske bombe? Smrt od bombe je neosporno brza. Sem toga, na taj nain je mogue odjednom uni titi tridese t miliona ljudi i sauvati polja na kojima e se gajiti usevi za preostalih petnaest . To je su tina njihove teze." Iz drugog dela kafane zaula se laka muzika; to je kelnerica za ankom ukljui la tranzistor. Svakodnevan ivot se nastavljao neokrnjen i neporemeen. "Nemogue je izvesti tako ne to", ree D on. "Uglavnom se sla em s tobom", ree Rod er. "Mislim da e vest procureti i da e avo vi gradova poprskati pre nego to se Velingovi bombarderi postroje u borbenu linij u. Samo, nemam nikakvih iluzija da e tada stanje biti iole bolje. Po mojoj procen i, to znai da e umreti pedeset miliona umesto trideset i da e pre iveli voditi daleko varvarskiji i primitivniji ivot. Ko e imati mo da za titi polja s krompirom od gomil a skitnica? Ko e sauvati sitan krompir za seme do idue godine? Veling je podlac, al i podlac koji jasno vidi stvari. On na svoj nain poku ava da spase zemlju." "Ti misli da e se vest razglasiti?" D on je u ma ti video slike Londona koji je uhvatila panika, En i sebe zarob ljene u njemu - nemone da dou do svoje dece.

Rod er je razvukao usta u prazan osmeh. "Zabrinuo si se, je li? Sme no je rei , ali uveren sam da e nas manje muiti sudbina miliona nesrenih Londonaca kada se je dnom naemo daleko od njih. I to pre budemo pobegli, to bolje." D on ree: "Deca..." "Meri se nalazi u Bekenhamu, a Dejvi u onom mestu u Hartford iru, ne seam s e kako se zva e. Mislio sam i na to. Dejvija mo emo uzeti na putu za sever. Tvoj zad atak e biti da ode po Meri, i to smesta. Ja u u meuvremenu svratiti do En i objasnit i joj o emu je re. Dok vi stignete ona e popakovati najpotrebnije stvari. Olivija, Stiv i ja doi emo tvojoj kui na im automobilom koji emo prethodno natovariti. Po to ti s tigne sa Meri, utovariemo zajedno tvoj auto i krenuti na put. Ako ikako bude mogue, gledaemo da umaknemo iz Londona mnogo pre mraka." "ini mi se da drugog izlaza nema", ree D on. Obojici je pogled lutao po unutra njosti bara - u uglaanoj bakarnoj posudi nalazilo se cvee, kalendar se lepr ao na lakom povetarcu, dok je pod jo bio vla an pos le ribanja. "Reci zbogom svemu ovome", ree D on. "To je svet juera njice. Od danas emo biti seljaci, i to ako budemo imali sree." Rod er mu je rekao da je i Bekenham ukljuen u oblast koja e biti izolovana. Uveli su ga u radnu sobu g-ce Erington, upraviteljice koled a, gde je trebalo da j e saeka. Soba je bila jednostavna, ali je odisala enstveno u. On se setio da se Eni m nogo dopao nain na koji je g-ca Erington uredila svoju sobu. Upraviteljica je bil a veoma visoka ena, i posedovala smisao za blagi humor. Kada se pojavila na vratima, klimnula mu je glavom u znak pozdrava i rek la: "Dobar dan, g. Kanstens." Tano je pola jedan, registrovao je u svojoj sve sti D on. "Oprostite to ste morali da me priekate." "Nadam se da zbog mene niste prekinuli ruak?" Ona se nasme ila. "Danas to nikom ne pada te ko, g. Kanstens. Do li ste zbog M eri?" "Da. eleo bih da je povedem sa sobom." G-ca Erington ree: "Molim vas sedite." Sa puno obzira blago ga je pogleda la. " elite da je povedete? Za to?" U tom trenutku je osetio svu gorku te inu tajne koja mu je bila poverena. Ne sme niim da nagovesti ono to e se neposredno dogoditi; Rod er je to zahtevao od nj ega i on je to obeao. Bilo je presudno za njihov plan, kao i za Velingov udovi an po duhvat uni tenja, da se ni ta ne sazna. A ta nu nost je zahtevala da ovu visoku, blagu enu i sve njene tienice ostavi da umru. Jedva je izgovorio: "Porodian razlog. Jedan roak se nalazi na prolazu kroz London. Razumeete..." "Moram vam rei, g. Kanstens, da nastojimo da odsustvovanja ove vrste sved emo na najmanju meru. Priznaete i sami da ona mnogo remete svakodnevan ivot koled a. Preko vikenda je ve sasvim druga stvar." "Da, shvatam ta hoete da ka ete. Ali - re je o njenom stricu. On putuje veeras avionom u inostranstvo..." "Zaista? Na dugo?" D on je ivlje nastavio: "Mo da se nee vratiti nekoliko godina. Mnogo bi voleo da vidi Meri pre nego to otputuje." "Za to ga niste ovamo doveli?" rekla je oklevajui g-ca Erington. "Kada ete j e vratiti?" "Mogao bih jo veeras." "Dozvoljavam u tom sluaju... Zamoliu nekog da je pozove." Pri la je vratima i otvorila ih. Viknula je prema hodniku: "Helena? Hoete li, molim vas, zamoliti M eri Kanstens da doe ovamo? Otac joj je do ao u posetu." A zatim se obrati D onu: "Ako e odsustvovati samo jedno popodne, nee joj biti potrebne stvari, zar ne?" "Ne", ree on, "stvari nisu va ne." G-ca Erington je ponovo sela. "Moram vam rei da sam veoma zadovoljna va om kerkom, g. Kanstens. Devojice njenog uzrasta se menjaju - poinju da ispoljavaju pon e to od onoga to e tek postati. Meri je u poslednje vreme pokazala odlian uspeh. Uver

ena sam da mo e postii sjajnu akademsku karijeru ako to bude elela." Akademsku karijeru, razmi ljao je D on - ba e joj to biti neophodno da sauva ma ju nu oazu od pustinje ostalog sveta! D on ree: "Drago mi je to to ujem." G-ca Erington se nasme ila. "Mada je, verovatno, i vama ova tema akademska . Pitanje je da li e joj mladi koji joj se bude pribli io dozvoliti da se posveti ta ko jalovom ivotu." "Ne vidim nieg jalovog u tome, g-ce Erington. Va ivot je do kraja ispunjen. " Nasmejala se. "Ispalo je bolje nego to sam se nadala! Poinjem da se raduje m penziji." Meri je u la, blago se poklonila g-ci Erington, a zatim pritrala D onu. "Tata! ta se dogodilo?" G-ca Erington ree: "Tvoj otac eli da te izvede na nekoliko asova. Tvoj stri c se nalazi na proputovanju kroz London; odlazi u inostranstvo i eleo bi da te vi di." "ika David? U inostranstvo?" D on ree brzo: "Dogodilo se sasvim neoekivano. Sve u ti usput objasniti. Mo e li poi u stanju u kome se nalazi ?" "Mogu." "Kad je tako neu vas vi e zadr avati", rekla je g-ca Erington. "Da li je mo ete vratiti do osam asova, g. Kanstens?" "Gledau na svaki nain." Pru ila mu je svoju dugu ne nu ruku. "Zbogom." D on se dvoumio: itavo njegovo bie ustalo je protiv njega: zar da uzme njenu ruku i ostavi je bez i najmanjeg nagove taja o onome to e se dogoditi? Pa ipak se n ije usudio da joj ka e; a i da ka e, razmi ljao je, ne bi mu poverovala. Zato ree: "Ako sluajno ne vratim Meri od osam asova, bie to zbog saznanja da e itav London progutati zemljotres. I zato vam, ako se ne pojavimo, savetujem da skupite svoje devojice i odvedete ih nekud na selo. I to po svaku cenu." G-ca Erington ga je pogledala sa blagim zaprepa enjem, pitajui se ta se to mo glo dogoditi sa njim da se upusti u ovako apsurdno i neukusno kreveljenje. I sam a Meri ga je iznenaeno posmatrala. Upraviteljica na to ree: "Pa, da, ali se ipak nadam da ete se vratiti do o sam." On odgovori sav poti ten: "Kako da ne." Kada je automobil napustio kolsko imanje Meri ree: "Nije u pitanju ika David. je l' da, tata?" "U pravu si." "Pa ta je onda, tata?" "Ne mogu ti za sada rei. Ali tek toliko: odlazimo iz Londona." "Danas? Znai li to da se veeras neu vratiti u kolu?" Otac joj nije odgovorio. "Dogodilo se ne to stra no?" "Zaista stra no. Odlazimo da ivimo u dolini. Kako ti se to dopada?" Ona se nasme ila. "Ne bih tako ne to nazvala stra nim." "Strahota e zadesiti", ree on lagano, "druge." Stigli su kui ubrzo posle dva asa. Jo dok su koraali ba tenskom stazom En im j e otvorila vrata. Izgledala je sleena i nesrena. D on ju je obgrlio oko vrata. "Prva etapa je zavr ena bez nezgoda. Sve se lepo odvija, draga. Nema za ta d a se brine . Da li su stigli Rod er i ostali?" "Ne to nije u redu sa njegovim automobilom. Pukao mu je zatvara na cilindru , ili tako ne to. Odjurio je u gara u da po uri radnike. Svi dolaze ovamo im se to obav i." " ta je rekao, koliko e to otprilike trajati?" o tro je upitao D on. "Najvi e jedan sat." Meri upita: "Da li i Baklijevi putuju sa nama? ta se to dogaa?" En ree: "Otri gore u svoju sobu, du o. Spakovala sam tvoje stvari, ali sam t i ostavila vrlo malo prostora za poneku stvaricu koju sam zaboravila, a koja je p o tvom mi ljenju naroito va na. Samo, dobro razmisli ta e uzeti. Ostalo je vrlo malo mes

ta." "Koliko emo se baviti na putu?" En ree: "Mo da dugo. Ili tanije, smatraj kao da se nikada neemo vratiti." Meri ih je pogledala za trenutak. A zatim ozbiljno ree: "A Dejvijeve stva ri? Hou li i njih da pregledam?" "Da, du o", ree En. "Proveri da nisam zaboravila ne to va no." Kada se Meri popela na gornji sprat, En se bacila u naruje svom mu u. "D one, to ne mo e biti istina!" "Nadam se da ti je Rod er sve ispriao?" "Jeste. Pa ipak, oni to ne mogu uiniti. Tako ne to je nemogue." "Misli da ne mogu? Maloas sam obeao g-ci Erington da u vratiti Meri jo veeras. S obzirom na to da znam ono to znam, u emu se ja razlikujem od njih?" En je zautala, a zatim ree: "Pre nego to se sve ovo zavr i... hoemo li zamrzeti jedni druge? Ili emo se p rosto naviknuti na svakakve gadosti i tako neemo shvatiti u ta se pretvaramo?" D on ree: "Ni sam ne znam. Nemam pojma ni o emu, sem da moramo spasavati seb e i decu." "Za ta da ih spasemo?" "O tome mo emo kasnije razmi ljati. Pre ivljavamo surove trenutke - odlazimo, a da ne ka emo ni jednu jedinu re onima koje ostavljamo i koji ne slute ta e se dogod iti - pa ipak drugog izlaza nema. Kada stignemo u dolinu sve e biti drukije. Ponov o emo se nai u prilici da ivimo kao ljudi." "Kao ljudi?" " ivot nee biti lak, ali, nadam se, ni rav. Od nas e zavisiti kakvim emo ga uin iti. Ako ni ta drugo, biemo svoji gospodari. Na opstanak nee vi e zavisiti od obesti dr a ve koja obmanjuje, zlostavlja i podvaljuje svojim graanima, da ih najzad, kada jo j postanu teret, poubija." "Tako je." "Kopilani!" ree Rod er. "Dvostruko sam im platio da brzo obave posao, pa ip ak sam morao tri etvrti asa da se vrzmam okolo dok su tra ili svoj alat." Bilo je etiri asa popodne. En ree: "Imamo li vremena da popijemo aj? Ba sam htela da pristavim kotli." "Teoretski", ree Rod er, "na e je sve vreme ovoga sveta. Pa ipak, mislim da j e bolje preskoiti aj. Ima neeg zloslutnog u atmosferi. Sigurno je da nismo jedini k oji znamo o emu je re, i pitam se koliko ih je jo prokljuvilo stvar. U svakom sluaju , biu mnogo sreniji kada zbri emo iz Londona." En klimnu glavom. "Dobro." Uputila se pravo u kuhinju. D on je viknuo za n jom: "Ima li ta da ti pomognem?" En ga je pogledala. "Pristavila sam kotli pun vode. Samo da ga sklonim." "Eto, u tome le i sva na a nada", ree Rod er. "U eni koja veno uspostavlja ravnot e u. Zauvek napu ta svoj dom, pa ipak je kotli za aj staviti na mesto. Mu karac bi ga pr e ritnuo da se zakotrlja po podu, a zatim bi upalio kuu." Najzad su krenuli; D onov automobil je i ao napred, jurei prema severu. Opred elili su se za Veliku severnu autostradu; vozie do iznad Velvina, a zatim e skrenu ti na zapad u pravcu Dejvijeve kole. Dok su prolazili kroz Istoni Finli, En i D on zau e Rod erovu sirenu; on je trenu tak docnije projurio pored njih i zaustavio se ispred samih njihovih kola. U pro lazu Olivija je isturila glavu kroz prozor i doviknula im: "Radio!" D on je ukljuio svoj radio-aparat. "...energino se istie da su neosnovani svi glasovi koji kru e. Celokupno sta nje se nalazi pod kontrolom. Dr ava poseduje bogate zalihe hrane." Putnici iz Rod erovih kola su napustili automobil i stali pored D onovog. Ro d er ree: "Neko je zabrinut." "U toku su setve ita koje nije napao virus", nastavio je spikerov glas, " u vi e srezova irom Engleske, Velsa i kotske; postoje svi izgledi da emo imati jo jedn u etvu do kraja jeseni."

"Seju u julu!" uzviknuo je D on. "Genijalna zamisao", rekao je Rod er. "Kada rave vesti uzmu maha, valja obj aviti da se dobra vila upravo spu ta niz dimnjak. U ovakvom trenutku nije va no to je to providna koje tarija." Spiker je neznatno promenio ton glasa: "Mi ljenje vlade je da se opasnost mo e iskljuivo izroditi ako iroke mase uhva ti panika. Kao preventivna mera protiv takvih pojava donete su razne privremene uredbe koje smesta stupaju na snagu. Prva meu njima odnosi se na ogranienje kretanja. Privremeno je zabranjeno saobraanje izmeu pojedinih gradova. Postoji nada da e do sutra biti izraen prioritet ni pravilnik za neophodna kretanja; meutim, preliminarna zabrana je apsolutna..." Rod er ree: "Doskoili su! Napred - moramo poku ati da se probijemo. Nadajmo se da emo biti br i od njih." Njihova dva automobila su ponovo krenula Severnim kru nim putem na sever, preko Severnog Finlija i Barneta. Jednolian smirujui glas sa radija nastavio je da mrmlja razna uputstva a zatim se zaula muzika na kino-orguljama. Po ulicama se od vijao svakodnevan saobraaj, dok su prolaznici obavljali uobiajene kupovine ili su se jednostavno etali. Tu, u poslednjim predgraima Londona nigde se nije mogla zapa ziti panika. Nered, ako ga je uop te bilo, morao se pojaviti u centralnom Londonu. Na drumsku blokadu su nai li im su napustili Rotam Park. Preko ceste su bil e postavljene barijere, iza kojih su se videli vojnici obueni u uniforme svetlomr ke boje. Dva automobila se zaustavi e. D on i Rod er pe ice prio e blokadi. Tu su ve zatekl desetak putnika koji su se uveliko prepirali sa rukovodeim oficirom. Drugi, koji su se zasitili rasprave, bili su spremni da okrenu automobile i vrate se. "Prokletih deset minuta!" ree Rod er. "Nismo mogli vi e zakasniti, inae bi bro j vozila bio mnogo vei." Rukovodei oficir je bio prijatan mlad ovek jako razmaknutih oiju koji je ne prikriveno u ivao u prizoru kao u kakvom neobinom do ivljaju. " ao mi je", govorio je on, "ali mi samo sprovodimo u delo dobijena nareenj a. Niko ne mo e izii iz Londona." Na elu grupe koja je protestovala nalazio se ovek pedesetih godina, krupne grae i sa izrazito jevrejskim likom; on je rekao: "Ali ja radim u efildu! Tek sam jue doputovao u London." "Molim vas, slu ajte pa ljivije vesti preko radija", odgovorio mu je oficir. "Bie doneta posebna uredba za sluajeve kao to je va ." Rod er je tiho rekao:: "Ne vredi, D oni. Okru eni ovolikom gomilom, ne mo emo ga ak ni podmititi." Oficir je nastavio: "Ne smatrajte zvaninim obave tenjem ovo to u vam sada rei, ali meni je saop teno da je itava mera obian manevar. Njen cilj je da se sprei panik a; ista predostro nost. Verovatno je da e koliko sutra kretanja biti ponovo odobrena ." ovek krupne grae ree: "Ako je u pitanju obian manevar, za to ne biste pustili nas nekolicinu? ta mi inimo, ni ta?" Mladi oficir je razvukao usne u osmeh. " ao mi je. Ali se podjednako mo e iz ai pred preki vojni sud zbog prenebregavanja du nosti za vreme vr enja manevara, kao i za vreme rata! Savetujem vam da se vratite u grad i ponovo poku ate sutra." Rod er je dao znak glavom, i tako su se on i D on vratili do svojih automobi la. Rod er ree: "Veoma lukavo izvedeno. Nezvanino, u pitanju je obian manevar i na taj nain je zadovoljena radoznalost trupa. Voleo bih da znam da li e i njih ostaviti da i zgore sa ostalima? Pretpostavljam da hoe." "Da li bi imalo smisla da im ka emo ta se u stvari dogaa?" "Ne bi nas nikud odvelo. Sem toga lako bi se moglo dogoditi da nas pritv ore zbog irenja la nih glasina. Postoji nova uredba i o tome - jesi li je uo?" U taj mah su stigli do svojih automobila. D on ree: " ta onda da radimo? Kako bi bilo da napustimo kola i poku amo pe ice, preko p olja?" En upita: " ta ka u? Zabranjuju prolaz?" "Nesumnjivo je da poljima kru e patrole", ree Rod er. "I to verovatno tenkovs ke. Ne bismo uspeli pe ice."

En ree ledenim glasom: " ta sad da preduzmemo?" Rod er je pogledao i nasmejao se. "Smirite se, En! Sve se nalazi pod kontr olom." D on mu je bio zahvalan zbog snage i samouverenosti kojom je odisao njegov smeh. Svima je laknulo. Rod er ree: "Prvo to moramo uiniti jeste ukloniti se odavde pre nego to nas za robe silna vozila." Automobili su poeli da pristi u iza njih jedan za drugim. "Vrat iemo se do iping Barneta, odakle se u desno pod o trim uglom odvaja jedan put. Mi emo napred. Tamo emo se videti." Taj put je bio tih: urbs in rure. D on i Rod er su parkirali svoja kola na j ednom skrovitom mestu. S druge strane puta dizale su se moderne zasebne vile, do k se du ove druge pru ala mala planta a. Baklijevi su iza li iz svojih kola; Olivija i Stiv su pri li En. Rod er ree: "Pre svega - ovaj put se ukr ta sa autostradom broj 1 i odveo bi nas do Hatfilda. Meutim, smatram da za sada ne treba krenuti tim pravcem. Sigurno je da je i on blokiran i da se veeras ne bismo mogli probiti, kao ni kada bismo se opredelili za autostradu broj 1." Drumom je pro i ao pored njih jedan vangard, a odmah za njim i jedan ostin k oga je D on zapazio kod blokade na drumu. Rod er je klimnuo glavom za njima. "Veoma mali broj e poku ati, ali nikuda nee stii." Stiv ree: "Za to ne bismo probali da slomijemo barijeru, tata? U bioskopu s am video kako se to radi." "Ovo nije bioskop", ree Rod er. "Veoma mali broj ljudi e poku ati da se probij e kroz blokadu veeras. Tokom noi e biti jo manje gu ve i stanje u svakom pogledu povol jnije. Neka va automobil ostane ovde. Ja u se sa na im vratiti u grad - setio sam se neeg va nog to moram uzeti." En ree: "Ne mislite, valjda, da se vratite!" "Neodlo no je. Nadam se da se neu zadr ati vi e od nekoliko asova." D on je isuvi e dobro poznavao Rod era da bi pomislio da je ovaj napravio neki propust u svom prvobitnom planu kada je rekao da se mora vratiti po ne to va no. Mo rao je iskrsnuti neki novi faktor. On ree: "Nema razloga da se na ovako zabaenom mestu dogodi ma ta nepredvieno , ta ti misli ?" Rod er je odmahnuo glavom. "Kad je tako, poi u s tobom. Dvojica su jaa od jednog kada se putuje na jug." Rod er je za trenutak razmislio o njegovom predlogu. A zatim je rekao: "Dobro, pristajem." "Ali ne znate na ta ete naii u Londonu!" ume ala se En. "Mo da su ve poele demonstracije. Uverena sam da ne mo e biti u pitanju ni ta ta ko va no zbog ega bi vredelo izlo iti se tolikoj opasnosti?" "Od sada", ree Rod er, "ako nam je stalo da sauvamo glave, moraemo se izlagat i opasnostima. Ako ba elite da znate, rei u vam: vraam se po vatreno oru je. Stvari se odvijaju mnogo br e nego to sam pretpostavljao. Ipak, siguran sam da nema nikakve o pasnosti vratiti se veeras u London." En ree: " elela bih da ostane sa nama, D one." "Ali En..." poeo je D on. Rod er se uplete. "Ako imamo nameru da upropastimo svoje ivote gubei vreme n a kojekakva preganjanja, nemam ni ta protiv. Na a grupa mora imati svog vou i njegove naredbe e stupati na snagu onog asa kada budu izgovorene. Baci novi, D oni." "Neu ja. Baci ga ti." Rod er je iz d epa izvadio pola krune. Zamahnuo je uvis. "Glava ili pismo?" Posmatrali su svetlucanje srebrne pare u vazduhu. "Glava", ree D on. Novi je tresnuo o tucanik druma i otkotrljao se u slivnik kraj puta. Rod er se sagao da po gleda. "Ti si dobio", ree. "I?" D on je poljubio En i iza ao iz kola. "Vratiemo se to pre budemo mogli", ree. En je gorko primetila: "Tako brzo smo opet postali ergari?" Rod er se nasmejao. "Velika era ovoga sveta", ree on, "poinje iznova, zlatne godine se vraaju."

"Zatei emo ga u poslednji as", ree Rod er. "Nikada ne spu ta kapke pre est. To j sasvim mala radnja - vlasnik i egrt - ali dr i po neku retku robu." Vozili su se kroz haos najprometnijeg sata u centralnom Londonu. Saobraaj na svetla i saobraajci sa belim dolakticama nametali su izvestan mehaniki red ovom haosu. Ni po emu se nije videlo da se dogaa ne to neobino. Kada se ispred njihovog a utomobila upalilo zeleno svetlo, uobiajeni talas neopreznih pe aka prelio se preko ulice. "Ovce", ree D on, "spremne za klanje." Rod er ga iskosa pogleda. "Nadajmo se da e tako i biti. Stvari treba posmat rati otvoreno i u celini. Nekoliko miliona je predodreeno da umre. Na cilj je da i m se ne pridru imo." im su pro li pored svetla, on je skrenuo u uzanu bonu ulicu. Bilo je tada pe t minuta do est. "Hoe li pristati da nas uslu i?" upitao je D on. Rod er je zaustavio automobil uz sam ivinjak preko puta male radnje u ijem s u se izlogu nalazile sportske pu ke. Stavio je menja u ler, ali je ostavio ma inu da radi. "Hoe", odgovori on, "milom ili silom." U radnji su zatekli samog vlasnika, malog grbavca sa ravnodu nim izrazom l ica karakteristinim za svakog prodavca, ali na kome su odudarale oprezne oi. Imao je oko ezdeset godina. Rod er ree: "Dobro vee, g. Piri. Uhvatili smo vas u poslednji as?" G. Piri je dr ao ruke polo ene na tezgi. "Tako nekako, g. Bakli. Upravo sam hteo da zatvorim. ime vas mogu uslu iti?" Rod er ree: "Trenutak, da se setim. Dajte mi nekoliko revolvera, nekoliko d obrih snajperki; i municije, razume se. Da li dr ite automatske pu ke?" Piri se blago nasme io: "Imate li dozvolu?" Rod er je napravio nekoliko koraka i stao sa druge strane tezge nasuprot s tarcu. "Da li je to uop te va no?" upitao ga je. "Dobro vam je poznato da nisam onaj koji voli da puca. U urbi sam navratio po oru je i platiu vam vi e nego to je pravo." Piri je neprimetno odmahnu glavom; nije skidao oka sa Rod erovog lica. "Ne bavim se takvim poslovima." "Svaka ast, a da li biste mi prodali onu tamo malu pu ku od 22 milimetra?" Rod er je uperio prst. Piri je skrenuo pogled u istom pravcu; Rod er je to i skoristio i skoio uhvativ i ga za grlo. D on je u prvi mah pomislio da je oveuljak popu stio pred iznenadnim napadom, ali je trenutak docnije video kako je Piri odgurnu o Rod era i povukao se unazad. U desnoj ruci je dr ao revolver. On ree: "Ne miite se s mesta, g. Bakli. Ni va prijatelj. Kada neko izvr i nap ad na prodavca oru ja nae se u sosu, ovaj nesumnjivo mora biti ovek prilino ve t u ruko vanju oru jem. Molim vas da me ne prekidate dok budem telefonirao." Kretao se u stranu sve dok mu se slobodna ruka nije na la na domaku telefo na. Rod er ree o tro: "Samo trenutak. Imam ne to da vam ponudim." "Ne verujem u to." "Da li vam je ivot mio?" Piri je rukom uhvatio telefonsku slu alicu, ali je jo nije dizao. Nasme io se . "Svakako." " ta mislite, zbog ega sam poku ao da vas nokautiram? Valjda mo ete zamisliti d a se na tako ne to ne bih odluio da nisam doveden do oajanja." "Spreman sam da poverujem u va e rei", ree Piri utivo. "Nikom drugom ne bih d ozvolio da mi se toliko pribli i da mo e skoiti na mene, prosto zato to se obino ne pre tpostavlja da e visoki dr avni inovnik pasti u oajanje. Bar ne u tako silovito oajanje ." Rod er ree: "Ostavili smo svoje porodice u jednom automobilu nedaleko od ve like Severne autostrade. Ima mesta za jo jedno lice, ako nemate ni ta protiv da poet e sa nama." "Koliko mi je poznato", ree Piri, "privremeno je zabranjen svaki izlazak iz Londona." Rod er je potvrdio glavom. "Ba iz toga razloga nam je potrebno oru je. Hoemo d

a se probijemo noas." "A nemate oru ja." "Tako je", ree Rod er, "iz prve ste pogodili." Piri je digao ruku sa telefona. "Da li biste bili ljubazni da mi kratko objasnite za to vam je tako hitno potrebno oru je i zbog ega elite da napustite London ." Dok ga je Rod er upuivao u stvar, Piri je slu ao ne prekidajui ga. Na kraju je blago rekao: "Ka ete, postoji farma u nekoj dolini? Navodno u dolini koja se mo e braniti ?" "Desetina je mo e odbraniti", upleo se D on, "od armije." Piri je spustio revolver koji je dr ao u ruci. "Danas popodne nazvao me je telefonom", rekao je on, "naelnik lokalne policije. Pitao me je da li mi je potr eban uvar u radnji. inilo mi se da je veoma zabrinut za moju bezbednost, ali jedin o obja njenje koje mi je dao bilo je da kru e neki glupi glasovi iz kojih se mo e izro diti zlo." "Nije insistirao da vam uputi uvara?" upitao ga je Rod er. "Nije. Pretpostavljam da bi bilo sumnjivo kada bi se po mojoj radnji vrz mao policajac." Utivo je klimnuo glavom Rod eru u znak potvrivanja. "Sada vam je jas no za to sam vas tako spremno doekao." "I na emu smo?" po urivao je D on. "Da li nam verujete?" Piri je uzdahnuo: "Verujem da vi verujete. Sem toga, i sam sam se pitao da li postoji bilo kakav mogu nain da se izie iz Londona. I pored toga to se donekle ograujem od va e prie, nisam rad da ovde ostanem na silu. Moram priznati da va a pria nije probudila u meni ono poverenje kakvo bi, mo da, trebalo da probudi. Jer kada o vek ivi sa vatrenim oru jem, kao to je to moj sluaj, izgubi naviku da oekuje plemenito st od drugih." Rod er ree: "U redu. Koje pu ke emo poneti?" Piri se lako okrenuo i podigao telefonsku slu alicu. Rod er se automatski up utio ka njemu. Piri je pogledao pu ku koju je dr ao u svojoj ruci i dobacio je Rod eru . "Hou da telefoniram svojoj eni", ree on. "Stanujemo u umi sv. D ona. Ako misli te da ete se probiti sa dva automobila, za to im se ne bi mogao prikljuiti i trei? Je dna kola vi e mogu korisno poslu iti." Okretao je brojanik. Rod er mu je skrenuo pa nju: "Pazite ta ete rei." Piri je govorio u slu alicu: "Alo, draga. Spreman sam da ovog asa zatvorim radnju. Ne to mislim kako bi bilo lepo da veeras posetimo Rozenblumove - da, Rozenb lumove. Spakuj stvari, hoe li? Odmah dolazim." Spustio je slu alicu. "Rozenblumovi", objasnio je potom, " ive u Lidsu. Mili sent vrlo brzo shvata." Rod er ga je pogledao sa po tovanjem. "Blagi bo e, kakva brzina! Ne sumnjam u to da ete oboje, vi i Milisent, biti veoma korisni lanovi na e grupe. Da, du an sam da vam saop tim jo i to da smo ranije odluili da je ovakvoj dru ini potreban vo." Piri je potvrdno klimnuo glavom. "I to ste vi?" "Ne. D on Kanstens, ovde prisutan." Piri je kratko promerio D ona. "Vrlo dobro. Sada dolazi na red oru je. Ja u g a odabirati, a vi mo ete poeti da ga prenosite u automobil." Ba su iznosili poslednji sanduk sa municijom, kada se jedan policijski na rednik uputi prema njima. On je radoznalo posmatrao male kutije. "Dobro vee, g. Piri", rekao je. "Prebacujete robu na neko drugo mesto?" "Za potrebe policije", odgovorio je Piri. "Tra ili su da im izvr im izvesne isporuke. Pogledajte koji put i na moju radnju, Hoete li? Vratiemo se docnije po j o neku robu." "Uiniu sve to budem mogao, gospodine", rekao je policajac sa nevericom, "sa mo, imam ja svoj reon, shvatate." Piri je stavio katanac na ulazna vrata. "Ne ljutite se na moj vic", ree o n, "ali va i su prvi poeli da ire glasine." Kada su krenuli, D on ree: "Sva srea da nije pitao kakva posla imaju va a dva pomagaa."

"Tipian policijski narednik", rekao je Piri, "postaje veoma sumnjiav, ukol iko se jednom probudi njegova radoznalost. Ali ako uspete to da izbegnete, nema t a vi e da vas brine. Vozite ka glavnoj ulici ume sv. D ona. Posle u vam ja pokazati pu t." Zaustavili su kola iza jednog starog forda, kako im je Piri nalo io. Piri je zatim viknuo: "Milisent!" zvonkim, jakim glasom; jedna ena je iza la iz svog aut omobila i pri la njihovom. Bila je dobrih dvadeset godina mlaa od Pirija i otprilik e njegove visine; imala je taman ten i privlane, mada donekle o tre crte. "Jesi li se spakovala?" upita je Piri. "Mi se neemo vi e vraati." Primila je njegove rei kao da je u pitanju neko sasvim obino saop tenje. Odg ovorila je sa blagim akcentom koknija: "Nadam se, sve to e nam biti neophodno. O em u je re? Zamolila sam Hildu da se pobrine za na u makicu." "Jadna maca", ree Piri. "Ali, na alost, moramo je napustiti. Sve u ti objas niti usput." Zatim se obratio svojim saputnicima. "Ubudue u se voziti svojim kolim a zajedno sa Milisent." Rod er je zabezeknuto gledao u prastara kola koja su bila parkirana ispred njihovih. "Ne elim da ispadnem grub", rekao je on, "ali zar ne bi bilo bolje kad a biste svoje stvari preneli u na automobil? Lako mo emo svi da se smestimo." Piri se nasme io, napu tajui Rod erov automobil. "Nai emo se kod leve raskrsnice, odmah iznad Rotam Parka" rekao je. "Tamo emo vas saekati, u redu?" Rod er je slegao ramenima. Piri je dopratio svoju enu do automobila ispred Rod erovog. Rod er je upalio svoj motor i lagano krenuo za njima. Ne to kasnije, on i D on su bili zaprepa eni kada je Pirijev ford poleteo neverovatnom brzinom, skrenuo n a raskrsnici i odjurio glavnom ulicom. Rod er je pohitao za njim, ali po to je zapao u reku vozila izgubio ga je iz vida. Nisu ga vi e videli sve do Velike severne autostrade. Tamo ih je ekao Pirij ev ford koji e ih ubudue poslu no slediti. Odvojeno su veerali, svaka porodica u svom automobilu. Kada jednom budu n apustili London zajedno e obedovati, dok bi na ovom mestu mogli da skrenu pa nju na sebe. Sem toga, svako je parkirao svoja kola na pristojnoj razdaljini. Rod er je objasno D onu svoj plan i ovaj se slo io sa njim. Do jedanaest asova drum na kome su se nalazili ispraznio se; krajnja londonska predgraa su mirovala. Ali oni ipak nisu krenuli pre ponoi. No je bila bez meseine, ali su put osvetljava le svetiljke sa bandera koje su bile rasporedene na irokim razmacima. Deca su spa vala na zadnjim sedi tima automobila. En je sela pored D ona na prednje sedi te. Drhtala je. "Sigurna sam da postoji jo neki nain da se izvuemo odavde." On je bio zagledan ispred sebe u slabo osvetljen drum. "Meni ni ta drugo n e pada na pamet." Pogledala ga je. "Nisi vi e onaj koji si bio. Savr eno mirno smi lja ubistvo... a sama ideja je pre groteskna negoli u asna." "En", ree on. "Dejvi je trideset milja udaljen od nas, ali isto tako mo e b iti i trideset miliona milja daleko ako padnemo u isku enje da ostanemo u ovoj mi ol ovci." Pokazao je glavom na zadnje sedi te na kome je uurena le ala Meri. "Sem toga, ni smo u pitanju samo nas dvoje." "Ali ni ta ne govori u prilog tvojoj tezi, naprotiv." On se nasmejao. "Nee valjda rei da i to spada u moralni vid stvari. injenica je da bismo bez Pirija imali veoma slabe izglede. Smatram da su sada sasvim pri stojni. Jedan pogodak iz vatrenog oru ja je upravo ono to nam treba." "Zar ba mora pucati sa namerom da ubije ?" Poeo je da obrazla e: "U pitanju je bezbednost..." Tada je primetio kako je dan automobil hoe da ga pree; Rod er mu se neujno pribli io, a zatim je proturio glavu kroz otvoren prozor. "Sve je u redu?" upitao je. "Smestili smo Oliviju i Stiva kod Milisent." D on je iza ao iz svojih kola rekav i En: "Upamti - ti i Milisent ete dovesti na a dva automobila im ujete sirenu. Mo ete se prethodno upoznati sa putem, ako elite, mada nema ta da iskrsne u ovo doba noi. " En ga je razrogaeno pogledala. "Sreno!"

"Ne boj se", rekao je on. U li su u Rod erov automobil u kome ih je Piri ve ekao. Zatim je Rod er lagano k renuo napred pored parkiranog D onovog automobila i nastavio vo nju praznim drumom. Ranije u toku veeri i li su u izvidnicu, tako da su znali gde se odvajao poslednji krak ispred blokade na drumu. Tu su zaustavili motor, a zatim su D on i Piri tiho iza li i nestali u noi. Pet minuta docnije Rod er je ponovo upalio ma inu i buno dao gas u pravcu blokade na drumu. Tokom prthodnog izvianja su utvrdili da blokadu brane jedan kaplar i dva vojnika. Pretpostavljali su da dvojica spavaju; trei je stojao pored drvene barij ere, dok mu je automatska pu ka bila spala sa ramena. Automobil se naglo zaustavio. uvar je podigao automatsku pu ku u polo aj prip ravnosti. Rod er je proturio glavu kroz prozor. Stao je da vie: "Kakva posla ima ovo prokleto udo nasred druma? Makni ga, ovee, uje li?" Izigravao je pijanog i neuraunljivog oveka. uvar mu je odozgo doviknuo: "Oprostite, gospodine. Put je zatvoren za saobraaj. Svi putevi iz Londona su zatvoreni." "Svejedno, otvori tu prokletinju kad ti ka em! Nareujem ti da je otvori . Hou svojoj kui." Iz svog polo aja u levom jarku D on je posmatrao prizor. Za udo, nije oseao ni kakvu naroitu napetost, naprotiv, kao da je slobodan plivao, privezan za scenu je dino svojim divljenjem Rod erovim galamd ijskim prigovaranjima. Pored prvog vojnika pojavila se jo jedna figura, a trenutak docnije i trea . Svetlost automobilskih farova odbijala se od druma pokrivenog tucanikom; obris i tri ljudske figure ocrtavali su se maglovito, mada ipak prilino jasno, na drugo j strani drvene barijere. Drugi glas, verovatno kaplarov, ree: "Mi samo izvr avamo nareenja. Ne elimo nikakvu gu vu. Ukloni se, prijatelju, h ajde! U redu?" "Do avola to tvoje u redu! ta hoete vi bedni, mali, olovni vojnici, da podi e te ograde preko drumova?" Kaplar je odgovorio preteim glasom: "Vi e nema razgovora. Reeno vam je da se vratite. Neu vi e da ujem nijednu re." "Za to ne poku a da me vrati ?" upitao ga je Rod er. Glas mu je bio dubok i gadan. "Suvi e je u ovoj zemlji tih prokletih i nek orisnih vojnika koji prave svakakve prljave stvari, a jedu bogata sledovanja!" "U redu, prijatelju", odgovorio mu je kaplar, " to si tra io to e i dobiti." G lavom je dao znak ostaloj dvojici. "Napred. Okrenuemo automobil ovom razmetljivom kukinom sinu." Prebacili su se preko barijere i na li se nasred svetlog kruga farova. Rod er ree: "Samo napred, uvari!" Glas mu je imao prizvuk nipoda tavanja. U tom trenutku, odjednom, D on oseti napetost. Bela linija sredinom druma delila je njegov delokrug od Pirijevog. Kaplar i prvi stra ar nalazili su se na nj egovoj strani; trei vojnik mu je bio bli i od ostale dvojice. Koraali su napred zakl anjajui oi od bleska farova. Oseao je kako mu znoj izbija ispod mi ke i du nogu. Podigao je pu ku uvis i po ku ao da je dr i mirno. Svakog delia sekunde on e morati da pokrene prst i ubije ovog nepoznatog i nevinog oveka. Ubijao je u ratu, ali nikada iz takve blizine i nikad a svog sunarodnika. inilo mu se da mu se potoci znoja slivaju niz elo; bojao se da e mu znoj zaslepiti vid, ali se nije usuivao da pomeri ni an sa svog cilja da bi ga obrisao. Glineni oveuljci u 'var avskom streli tu', glineni oveuljak koga mora razneti zbog En, Meri i Dejvija. Grlo mu je bilo suvo. Rod erov glas se ponovo prolomio kroz no, ali je ovoga puta bio bridak i tr ezan: "U redu!" Prvi pucanj se razlegao pre nego to je Rod er izgovorio ovu drugu re, a osta la dva su usledila jo dok je kroz vazduh odzvanjalo ono 'redu'. D on je i dalje sta jao sa uperenom pu kom i po to su se tri figure skljokale na osvetljenom drumu. Pokr enuo se tek kada je ugledao Pirija koji je napustio svoj polo aj i nadneo se iznad tri le a. Tek tada je spustio pu ku i iza ao na drum. Rod er je napustio svoj automobil. Piri je upro pogled u D ona. "Moram da vam se izvinim to sam prekoraio na va u stranu, ortae", rekao je on

. Glas mu je bio hladan i jasan kao i uvek. "Bili su tako privlana meta!" "Mrtvi?" upitao je Rod er. Piri je potvrdio glavom. "Kako da ne." "Kao prvo, skloniemo ih u jarak", rekao je Rod er. "A zatim emo razvaliti ba rijeru. Po svoj prilici, ne mo emo do iveti nikakvo iznenaenje, mada ne volim da se i zla em rizicima." Telo koje je D on vukao bilo je mlitavo i te ko. U poetku je izbegavao da ga pogleda u lice, da najzad, u senci kraj puta, baci jedan kratak pogled na njega. Deak, nije mu bilo vi e od dvadeset godina; lice mlado i bez bore sem rupice na sl epoonici iz koje je oticala krv. Ostala dvojica su ve bila sruila svoje tovare i pr i la barijeri. Bili su mu okrenuti leima. On se sa e i poljubi mladia u nepovreenu slep oonicu, a zatim blago spusti telo. Nije im trebalo mnogo vremena da uklone barijeru. Sa one druge strane le a o je razbacan raznovrstan materijal; i njega su bacili u jarak. Zatim je Rod er po leteo natrag ka automobilu, pritisnuo na sirenu i ostavio je da svira nekoliko s ekundi. Njen o tar zvuk razlegao se kroz no kao posmrtno zvono. Rod er je priterao kola na ivicu puta. ekali su. Nekoliko trenutaka kasnije zauli su um automobila koji su im dolazili u susret. D onov vakshol se prvi pojavio , a odmah za njim i Pirijev ford. Vakshol se prvi zaustavio; En se spremala da i zae kada je D on otvorio vrata od kola, u ao u njih. Sna nim pokretom ruke spustio je m enja brzina. En upita: "Gde su?" Gledala je sa strane kroz prozor. "U jarku", odgovorio je on, dok je automobil kretao. Potom su se nekoliko milja vozili utke. Dr ei se dogovora, izbegavali su glavne drumove. Zaustavili su se na udalje noj stazi u blizini Stejplforda pored koje se prostirala uma. Tu, ispod razgranat ih grana hrastova, popili su po olju kakaoa iz termosa pri slabom svetlu sijalica u automobilima. Rod erov sitroen se mogao preobratiti u postelju, tako da su tri e ne legle da spavaju, dok su se deca udobno oseala na zadnjim sedi tima druga dva au tomobila. Mu karci su uzeli ebad i opru ili se ispod drvea. Piri je predlo io da naizmenino stra are. Rod er je smatrao da to nije potrebno . "Mislim da nam se ovde ne mo e ni ta dogoditi. A san nam je potrebniji nego i ta. Sutra nam predstoji dug dan vo nje." Pogledao je D ona. " ta ka e ti, efe?" "Da odspavamo - ovoliko koliko nam je ostalo od noi." Smestili su se. D on je legao na stomak, jer je u vojsci nauio da je to naj podesniji polo aj za spavanje na neravnom terenu. Ni najmanje mu nije smetalo valo vito zemlji te. Ali je san te ko dolazio, i kada bi ga obrvao, kidali su ga besmisleni sno vi. 6. Sakson Kot se nalazio na maloj uzvi ici; bio je to najkrai prilaz brdu u ov om delu zemlje. Kao i mnoge druge osnovne kole, Sakson Kot je bio preureeni zamak koji je sa izvesne udaljenosti jo posedovao eleganciju. Dobro odr avan put - o njem u su se po Dejvijevom prianju starali nastavnici i profesori, bila je to za njih Neka vrsta rekreacije - vodio je preko mrke pustinje, nekada njih sportskih terena , do dva d ord ijanska krila zgrade koja su zatvarala ru niji i stariji centralni deo ove graevine. Zato to bi konvoj od tri automobila privukao pa nju na sebe, odlueno je da s amo D on ode svojim kolima do kole, dok bi se Rod er i Piri diskretno parkirali na dr umu kod raskrsnice od koje se odvajao put do kole. Meutim, Stiv je zahtevao da i o n poe po Dejvija, zbog ega je Olivija odluila da ga prati. Sem njih dvoje i D ona kre nule su i En i Meri. Nisu zatekli upravitelja u njegovoj kancelariji. Vrata su bila otvorena na njegovoj radnoj sobi koja je kao kakva prazna prestona dvorana, gledala na ra spu tenu palatu. Mali deaci su se etkali gore-dole po holu i glavnim stepenicama; u

njihovom glasnom i uzbuenom agoru ima izvesne nesigurnosti, razmi ljao je D on. Iz jed ne uionice u koju se ulazilo iz hola, dopiralo je monotono ponavljanje latinskih glagola, ali su se uli i drugi glasovi koji su se slivali u uobiajenu kolsku vrevu. Ba kada je D on zaustio da upita jednog deaka gde mo e nai upravitelja, ovaj se pojavio urno silazei niz stepenice. Odmah je shvatio da mala grupa posetilaca nje ga eka, pa se sa vi e dostojanstva spustio niz nekoliko poslednjih stepenika. Dr Kesop je bio mlad upravitelj, imao je manje od etrdeset godina i uvek je elegantno izgledao. I toga dana je sauvao uobiajenu eleganciju, ali su lepo ode lo i uredno name tena koled ska kapa samo jo vi e isticali njegovu zabrinutost i poti ten ost. Prepoznao je D ona. "G. Kanstens - o, gle, pa tu je i g-da Kanstens. Ali, ja sam mislio da v i ivite u Londonu? Kako ste uspeli da izaete iz grada?" "Ve nekoliko dana se nalazimo na selu kod prijatelja", rekao je D oni. "Ovo su g-a Bakli i njen sin. Do li smo po Davida. eleo bih da ga povedem sa sobom na iz vesno vreme - dok se ovo stanje ne sredi." Dr Kesop se ni najmanje nije usprotivio kao to je to uinila g-ca Rington p ri pomisi da e izgubiti jednu uenicu. Rekao je odu evljeno: "Pa da, slobodno ga vodite. To je vrlo pametno." "Da li su jo neki roditelji dolazili po svoju decu?" upitao je D on. "Nekoliko njih. udno, ali uglavnom su bili iz Londona." Zavrteo je glavom . "Teret bi mi spao s du e kada bih bio u stanju da sve deake po aljem kuama i zatvori m kolu za neko vreme. Ove vesti..." D on je klimnuo glavom. Preko radija u automobilu uli su uzdr an bilten, u ko me se govorilo o nekakvim neredima u centralnom Londonu i u izvesnim gradovima u unutra njosti ija imena nisu navedena. Svi su stekli nedvosmislen utisak da je ovo obave tenje iskljuivo dato kao opomena da e svako kr enje javnog reda biti strogo ka nj eno. "Ovde bar sve izgleda mirno", rekao je D on. Galama oko njih je postala jo vea kada su se otvorila vrata jedne uionice iz koje je pokuljala grupa deaka; oito j e as bio zavr en. "Na grlat nain", dodao je. Dr Kesop je ostao ravnodu an prema ovoj opasci, nije je primio ni kao alu n iti kao primedbu na kolsku disciplinu. Osvrtao se oko sebe rasejano posmatrajui dea ke i ne shvatajui o emu je re, tako da je D on zakljuio da njegovo udno pona anje nije s mo odraz brige i neraspolo enja ve i straha. "Pretpostavljam da ste morali uti jo neke vesti?" upitao je dr Kesop. "Ne to to nije objavljeno preko radija? Imam utisak... jutros uop te nismo dobili po tu." "Mislim da e po ta poeti ponovo da se raznosi", rekao je D on, "tek kada se st anje popravi." "Popravi?" Razrogaeno je pogledao D ona. "Kada? Kako?" D on je postao siguran u jo ne to: ovaj ovek e ubrzo napustiti svoju du nost. D on va prva reakcija na ovu intuitivnu pretpostavku bila je ljutina, ali je ona spla sla im se setio zanemelog, okrvavljenog lica nesrenog mladia u jarku. Po eleo je da istog asa napusti to mesto. Zato ree kratko: "Ako dozvoljavate da povedemo Davida." "Pa da, kako da ne. Ja u... Ali evo ga." Dejvi ih je ugledao istog trenutka. Poleteo je preko hodnika i sa uzviko m odu evljenja bacio se D onu u naruje: "Pove ete Davida kod svojih prijatelja?" upitao je dr Kesop, "mo da kod g-e Ba kli?" D on je pod rukom oseao mrku kosu svog sina. Vrlo je verovatno da mu predst oje jo mnoga razraunavanja oru jem; razlog zbog koga e ubijati bie dostojan ubijanja. Pogledao je upravitelja. "Jo nismo odluili kuda emo." Zastao je. "Ne smemo vas vi e zadr avati, dr Kesop . Pretpostavljam da ete imati mnogo posla s obzirom na to da treba da se starate o ovolikom broju deaka." Upravitelj oseti prisustvo izvesne brutalnosti u D onovom glasu. Potvrdno je klimnuo glavom; na njegovom licu su se tako jasno itali strah i bespomonost da je D on primetio kako se En trgla kada je to zapazila. On ree: "Da. U pravu ste. Nadam se... u boljim vremenima... Zbogom." Poklonio se damama jedva primetno i kruto, a zatim im je okrenuo lea i up

utio se u svoju kancelariju, zatvoriv i vrata za sobom. Dejvi ga je radoznalo posm atrao. "Nastavnici govorkaju izmeu sebe da je starog Kesopa uhvatila panika. ta m isli , tata, da li je to mogue?" Prirodno je da oni to moraju znati i da sam Kesop mora biti svestan te in jenice. Zbog toga su njihovi odnosi utoliko napetiji. Vrlo brzo, razmi ljao je D on, on e otkriti svoje karte i pobei. D on se obrati Dejviju: "Nije iskljueno. I ja bih se isto tako oseao kada bih morao da se borim sa takvom decom kao to ste vi. Mo e li krenuti u stanju u kome se nalazi ?" "Do avola!" ree Dejvi, "pa i Meri je ovde? Da li to znai da je zavr ena kolska godina? Kuda idemo?" En ree: "Ne sme rei 'do avola', Dejvi." Dejvi odgovori: "Neu vi e, mama. Ali kuda idemo? Kako ste uspeli da izaete i z Londona - uli smo da su svi putevi zatvoreni. Da li ste morali da pucate da bis te se probili?" "Odlazimo u dolinu na odmor", odgovorio mu je D on. "Pitanje glasi - jesi li spreman? Meri ti je popakovala neke stvari. Zato bi mogao da krene u ovom stan ju u kome se nalazi , sem ako mo da eli da ponese neku posebnu sitnicu." "Eno Spuksa", ree Dejvi. "Ej, Spuks!" Spuks, vitki deak iji je izraz lica nosio peat povuenosti i bespomonosti, bio je znatno vi i rastom od Davida. Pri ao je grupi oko Davida; dok ga je njegov drug na brzinu i uzbueno predstavljao D on se setio da je Spuks, ije je pravo ime bilo En dru Skelton, zauzimao sredi no mesto u Dejvijevim pismima tokom poslednjih nekolik o meseci. Jedino mu nije bilo jasno ta je navelo ova dva deaka da se sprijatelje, jer kod deaka uglavnom ne postoji obiaj da se suprotne prirode meusobno vezuju. Dejvi upita: "Da li bi i Spuks mogao da poe sa nama, tata? To bi bilo sja jno!" "Mo da se njegovi roditelji ne bi slo ili sa tim", odgovorio je D on. "Ni najmanje, to je sasvim u redu, je l' da, Spuks? Njegov otac zbog pos lova ivi u Francuskoj, a mame nema. Razvedeni su ili tako ne to. Sa te strane bi bi lo u redu." D on poe: "Pa..." Odjednom En o tro presee: "Apsolutno je nemogue, Dejvi. Vrlo dobro zna da se i inae ne rade takve stvari, a naroito ne u ovakva vremena." Spuks ih je utei posmatrao iroko otvorenih oiju; podseao je na dete koje nije naviklo da se nada. Dejvi ree: "Ali stari Kesop ne bi imao ni ta protiv!" "Idi i spakuj sve to eli da ponese sobom, Dejvi", ree D on. "Mo da bi Spuks hteo da poe s tobom da bi ti pomogao. A sad potri." Dvojica deaka odjuri e zajedno. Meri i Stiv su se takoe bili udaljili, tako da nisu mogli uti njihov razgovor. D on ree: "Ne vidim za to ga ne bismo mogli povesti." Ne to u Eninom izrazu lic a podsealo ga je na jednu crtu koju je zapazio kod upravitelja; nije to bio strah , ve oseanje krivice. Ona ree: "Nikako, to je sme no." "Ali shvata li", ree D on, "Kesop namerava da se izgubi. O tome nema sumnje. Nisam siguran ni da e neko od mladih nastavnika ostati pored deaka, a i ako ostan e zlo e se samo odgoditi. Ma ta se dogodilo sa Londonom, ovaj kraj e se sigurno pre tvoriti u pustinju, i to za nekoliko nedelja. ao mi je da ostavimo Spuksa." En ljutito ree: "Za to ne bismo poveli celu kolu, kada je ve tako?" "Ne celu kolu", ree D on blago. "Samo ovog jednog deaka - Dejvijevog najbolje g druga iz koled a." Zbunjenost je zamenila ljutinu u njenom nastupu. "ini mi se da sam upravo poela da shvatam kakve nam sve opasnosti prete. Mo da nee biti lako dokopati se dol ine. Ve imamo dvoje dece o kojima se treba starati." "Ako nastane op te rasulo", ree D on, "mo da e neki od ovih deaka pre iveti, budu a su mladi i sna ni. Ali takvi kao to je Spuks zacelo nee. Ako ga ne povedemo sasvim je sigurno da emo ga ostaviti da umre." "Koliko smo deaka ostavili za sobom u Londonu?" pitala ga je En. "Milion? "

D on joj nije odmah odgovorio. Jednim pogledom je obuhvatio itav hol koji j e toga asa plavila nova bujica deaka iz jedne druge uionice. Kada se ponovo okrenuo En, on ree: "Jesi li svesna ta se s tobom zbiva, draga? Svi se mi menjamo, rekao bih, ali svako na drukiji nain." Ona ree branei se: "Ja u morati da se borim sa decom, shvata li, dok e ti sa R od erom i g. Pirijem igrati ulogu vite kog ratnika." "Ima li smisla da insistiram?" upita D on. En ga je pogledala. "Kada si mi ispriao ono o g-ci Erington, pomislila sa m: kakav u as. Ali tada jo nisam bila svesna ta se u stvari dogaa, kao to to danas jes am. Moramo se doepati doline, i to sa ivom i zdravom decom. Ni o kom vi e ne mo emo da se staramo, pa ma to bio i jedan jedini deak." D on je slegao ramenima. U taj mah se Dejvi vratio nosei malu ta nu za akta; bio je sav vedar i ozaren, i podseao je na kakvog dr avnog funkcionera u malom. Spu ks je trapuljao za njim. Dejvi ree: "Poneo sam izvesne va ne stvari, kao to je moj album sa markama. Stavio sam i par rezervnih arapa." Pogledao je svoju majku oekujui pohvalu. "Spuks je obeao da e se starati o mojim mi evima dok se ne vratim. Jedna mi ica je skotna, re kao sam mu da mo e prodati male kad dou na svet." D on ree: "A sad hajde da po urimo do automobila." Izbegavao je da pogleda un ezverenog Spuksa. Olivija, koja je sve ovo vreme utala, najzad progovori: "Mislim da bi Spu ks mogao poi sa nama. Da li bi voleo da nam se pridru i , Spuks?" En ree: "Olivija! Sama zna ..." Olivija odgovori pravdajui se: "Htela sam da ka em da bi putovao na im automo bilom. Na kraju krajeva, mi imamo samo jedno dete. Na taj nain bismo se prosto iz jednaili." Dve ene se pogleda e pravo u oi. Na Eninom licu se ponovo pojavio izraz kriv ice i besa. Olivija je bila samo postiena i zbunjena. Da je i u najmanjoj meri po kazivala znake svoje moralne uzvi enosti, pomislio je D on, bila bi to pukotina koju njihova grupa kao celina ne bi mogla podneti. Ovako se Enin bes sti ao. Ona ree: "Postupi kako hoe . Zar ne misli da bi trebalo da se posavetuje sa Ro d erom?" Dejvi, koji je pratio ovaj razgovor sa interesovanjem, ali ne shvatajui o emu je re, ree: "Da li je i ika Rod er tu? uveren sam da e mu se dopasti Spuks. Spuks je str ahovito duhovit, kao i on sam. Reci ne to duhovito, Spuks, hajde." Spuks je bolno i bespomono buljio u njih. Olivija se nasme ila i pogledala ga. "Nije to sada va no, Spuks. Da li bi voleo da poe sa nama?" On je lagano klimao glavom gore-dole. Dejvi ga je epao za ruku. "Divno, sj ajno!" uzviknuo je. "Po uri, Spuks, pomoi u ti da se spakuje ." Za trenutak se zamisli o. "A ta emo sa mi evima?" "Mi eve e ", naredio je D on, "ostaviti. Predaj ih nekom drugom." Dejvi se obratio Spuksu. " ta misli , da li bismo mogli dobiti po est penija za svakog, izuzimajui Benister?" D on je pogledao En preko sinovljeve glave; tren docnije i ona se nasme ila. D on ree: "Polazimo kroz pet minuta. Toliko vremena vam dajem da se Spuks spakuje i da obavite svoje zajednike trgovake transakcije." Dvojica deaka su bila spremna da krenu. Tada Dejvi ree zami ljeno: "Najmanje iling bi trebalo da dobijemo za skotnu mi icu." Pretpostavljali su da e ih na drumovima zaustavljati vojne patrole, pa su imajui to u vidu izmislili tri razliite prie da bi objasnili razloge svojih putova nja na sever; po D onovom mi ljenju je bilo va no da se izbegne utisak konvoja. Meutim, niko nije ni poku ao da ih ispituje. Du drumova su privatni automobili bili izme ani sa velikim brojem vojnih vozila tako da se saobraaj odvijao normalno i bez ikakv

ih neugodnosti. Po to su napustili Sakson Kot, ponovo su izbili na Veliku severnu autostradu i mirno se vozili u pravcu severa itavo jutro. Popodne je ve bilo odmaklo kada su se zaustavili na jednoj stazi severno od Njuvorka da malo prezalogaje. Dan je bio oblaan, ali je odjednom probilo sunce , i ukazalo se sjajno plavetnilo neba prekriveno masama oblaka koji su u vidu be lih morskih talasa i kula odmicali prema zapadu. Po poljima sa obe strane puta b io je posaen krompir u nadi da e se ubrati i drugi plod; sem to na ivim ogradama i v rzinama nije bilo nijednog zelenog lista, polja se ni po emu nisu razlikovala od seoskog pejza a u nekom plodnom kraju. Trojica deaka su prona la neki zemljani nasip, i stala da se klizaju niz nj ega slu ei se starom daskom umesto sanki; tu dasku je pre vi e godina morala za sobom ostaviti neka ciganska erga. Meri ih je posmatrala sa zavi u pome anom sa prezirom. M nogo je sazrela od vremena kada se, etrnaest meseci ranije, pentrala po brdima. Mu karci, koji su se bili okupili u Pirijevom fordu, raspravljali su o zaj ednikom polo aju. D on ree: "Kada bismo se danas mogli prebaciti do take severno od Ripona, su tra bismo mirno stigli u dolinu." "Mo emo i vi e prevaliti", ree Rod er. "Pretpostavljam da bismo mogli. Pa ipak se pitam da li bi to imalo svrhe. Na glavni cilj je da izbegavamo stambene centre . im budemo napustili Vest Rajding, biemo sigurni da nam se ni ta ne mo e dogoditi." Piri ree: "Ne predbacujem, imajte to na umu, niti alim to sam vam se pridru i o na ovom malom putovanju, ali zar vam se ne ini da su mo da opasnosti od nasilja p recenjene? Na dosada nji put se odvijao sasvim glatko. Ni u Grantamu kao ni u Njuvo rku nismo nai li ni na kakve znake predstojee katastrofe." "Piterboro je bio odseen", rekao je Rod er. "Mislim da oni gradovi kroz koj e se jo mo e slobodno proi preuranjeno estitaju jedni drugima to nisu poeli da shvataju ta ih sve mo e snai. Videli ste redove ispred pekara?" "Vrlo uredene redove", primetio je Piri. "Nevolja je u tome", ree D on, " to ne znamo tano kada e Veling preduzeti svoju drastinu akciju. Pro lo je gotovo dvadeset etiri asa od kada su oni najvei i veliki g radovi odseeni. im bombe padnu, itavu zemlju e uhvatiti panika. Veling se nada da e b iti u stanju da sauva vlast u svojim rukama, ali ni u najmanjoj meri ne mo e raunati da e kontrolisati tok zbivanja prvih nekoliko dana. I dalje verujem da nam se ni t a ne mo e desiti ukoliko u to vreme budemo izbegavali velike stambene centre." "Te nekakve atomske bombe, te nekakve hidrogenske bombe", ree Piri vrtei g lavom. "Zaista ne znam ta da mislim." Rod er primeti kratko: "Ali ja znam. Poznajem Hagertija. On nije lagao." "Ne smatram da se bombe iskljuuju sa gledi ta morala", nastavio je Piri, "v e sa gledi ta temperamenta. Kako Englezi imaju sporu ma tu bez po muke e se povinovati zakonskim merama, iako one - rei e im to zdrav razum - moraju oterati milione u s mrt zbog gladi. Meutim, neposredna akcija - ubistvo u cilju samoodr anja - sasvim j e ne to drugo. Te ko mi je da poverujem da e Englezi ikada dovesti sebe do takvog bez izlaza." "Do sada se ne mo emo po aliti", ree Rod er. Razvukao je usta u osmeh. "Naroito vi." "Moja majka je bila Francuskinja", ree Piri jednostavno. "Vi prosto ne sh vatate ta hou da ka em. Ne mislim da Englezi nisu podlo ni nasilju. Pod odgovarajuim ok olnostima ubie svesno i ak vedrije od drugih. Ali e do samog kraja sauvati iluziju. Tek posle toga e se boriti kao oni najdivljiji tigrovi." "A kada ste vi prebrodili tu granicu?" upitao ga je Rod er. Piri se nasme io. "Odavno: Do ao sam do zakljuka da je svako prijateljstvo u osnovi pitanje uzajamnog konveniranja i stvar opredeljenja." Rod er ga je ljubopitljivo pogledao. "Ve polovinu puta smo prevalili zajedn o. Valjda postoje i neke dublje veze." "Ima saveza", odgovori Piri, "koji du e traju od drugih. Pa ipak, savezi o staju savezi. Na je posebno dragocen." ene su bile na okupu u Baklijevom automobilu. Milisent je proturila glavu kroz prozor i doviknula mu karcima: "Vesti!" Jedan od dva radija u kolima neprestano je bio ukljuen. Mu karci prio e da uju t

a se de ava. En ree dok su se pribli avali: "Ne sluti na dobro." Spikerov glas je jo bio bar unast, ali i ozbiljan u isti mah. "...pored uobiajenih vesti davaemo vanredne biltene zavisno od potreba." "U u em Londonu je izbilo jo nekoliko pobuna, tako da su se trupe iz predgr aa prebacile u centar da bi ih savladale i ponovo uspostavile red. U ju nom Londonu je organizovana masa poku ala da se probije kroz vojne barijere koje su jue podign ute u duhu privremene zabrane o kretanju. U gradu vlada mete ; na putu su vojna po jaanja koja treba da povrate red." "Budui da smo mi umakli", ree Rod er, "nemam ni ta protiv da im povade creva. Bie to svakako bolje za njih." Spiker je nastavio: "Sti u izve taji o daleko ozbiljnijim neredima u severno j Engleskoj. Ka e se da su izbile pobune u vi e velikih gradova, meu koje spadaju Liv erpul, Manester i Lids. Sa Lidsom su pokidane sve zvanine veze." "Lids?" uzviknu D on. "To je ve manje dobro." "Vlada je", produ io je spiker, "dala sledeu izjavu: Imajui u vidu nerede ko ji su izbili u izvesnim oblastima, skree se pa nja javnosti da o tre protivmere mogu stupiti na snagu. Ukoliko mase i dalje nastave da vr e nasilja, postoji stvarna op asnost da zemlja padne u anarhiju; stoga je vlada odluna u nastojanju da izbegne takvo stanje po svaku cenu. Du nost svakog pojedinanog graanina je da mirno obavlja svoj posao, kao i da se pridr ava naredbi policijskih i vojnih vlasti kojima je st alo do ouvanja reda. Ovim je zavr en najnoviji bilten." Zatim se sa kino-orgulja zaula pesma 'Medvedii na pikniku'; En je uti ala ra dio tako da se jedva mogao uti. Rod er ree: "Ako budemo vozili cele noi, mogli bismo stii do doline ujutro. N imalo mi se ne dopada sve ovo to smo uli. Izgleda da se Lids oteo. Zato mislim da je pametnije putovati, dok nam je to mogue." "Vrlo malo smo spavali pro le noi", ree D on. "Nona vo nja preko Mosdejla nije pr ijatna ni pod najpovoljnijim okolnostima." "En i Milisent nas mogu smeniti za volanom", istakao je Rod er. En na to ree: "Ali, koliko se seam, Olivija ne zna da vozi?" "Ne brinite za mene", odgovori Rod er. "Poneo sam sobom svoj benzendrin. U stanju sam da ostanem budan dva pa i tri dana, ako je potrebno." Piri se ume a: "Dozvolite mi da predlo im sledee: to pre treba napustiti Vest Rajding. Sla ete li se? Posle toga mo emo odluiti da li emo produ iti dalje ili ne." "U pravu ste", ree D on, "tako emo i postupiti." Deaci su im sa vrha zemljano g nasipa dovikivali, ma ui rukama prema nebu. Slu ajui njihove povike zauli su buku avi onskih motora koji su se pribli avali. Oima su preletali preko istog neba. Avioni su se ukazali im su izbili iznad vrzine koja je oiviavala krajeve zemljanog nasipa. Bili su to te ki bombarderi, koji su leteli u pravcu severa na visini ne veoj od tr i do etiri hiljade stopa. Nemo su ih posmatrali, sve dok se nisu izgubili iz vidokruga; oseali su s e kao da ih obuzima drhtavica. Ni zvuk avionskih motora ni uzbudeni agor deaka nis u mogli poremetiti ledenu ti inu njihovih misli. "Lids?" pro aputala je En kada su avioni i ezli. Niko, u prvi mah, nije reagovao na njen uzvik. Najzad je Piri progovorio ; glas mu je, kao i uvek, bio miran i imao preciznu modulaciju: "Verovatno. Mada, razume se, postoje i druga obja njenja. U svakom sluaju m islim da moramo krenuti, sla ete li se?" Pre nego to su upalili motore Dejvi se smestio pored Stiva i Spuksa u sit roenu koji je preuzeo vostvo. Za njim je i ao ford, dok je D onov vokshol, u kome su se osim njega sada nalazile samo Meri i En, bio za titnica. Donkaster je bio odseen, ali su okoli ni putevi bili sasvim prohodni. Kako je upala u mre u sve veeg broja vojnih vozila, mala kolona je zaobilaznim putem skr enula ka severoistoku kroz niz mirnih sela. Putovali su preko doline Jork; zemlj a je u tom kraju bila sasvim ravna, a sela ra trkana i bogata. Tek kada su ponovo izbili na Severnu autostradu, zaustavila ih je jedna vojna patrola. Na njenom elu se nalazio neki narednik. Bio je Jork irac, verovatno rodom i z tih krajeva. Pogledao je Rod era blagonaklono: "Autostrada broj 1 je zatvorena, sem za vojna vozila, gospodine."

Rod er ga je upitao: "A za to?" "Ne to se zbiva u Lidsu. Dokle nameravate da putujete?" "Do Vestmuerlenda." Zavrteo je glavom, ali sa izrazom oveka koji pre saosea sa mukom svog sago vornika, nego to je odbacuje. "Da sam na va em mestu, ja bih se vratio okolo-naokol o do puta koji vodi za Jork. Ako ga preseete pred samim ulazom u Selbi, stii ete do Todkastera preko Torp Voloubija. Samo bih na svaki nain izbegavao Lids." Rod er ree: "Kru e neke udne glasine." "I ja bih tako rekao", odgovorio mu je narednik. "Pre nekoliko asova videli smo avione kako lete u ovom pravcu", nastavio je Rod er. "Bili su to bombarderi." "Tano", ree narednik. "Preleteli su iznad samih na ih glava. Uvek mi je mili je da sam u prirodi, kada se takva uda pojave u vazduhu. Sme no je to, zar ne - da se ovek nelagodno osea kada mu se avioni njegove roene zemlje nau nad glavom? Prelet eli su, jakako. Bilo kako bilo, pametnije je da se klonite Lidsa." "Hvala", ree Rod er, "poslu aemo vas." Njihov konvoj se okrenuo za devedeset stepeni i uputio natrag. Drum koji m su do li odveo bi ih na jug; zbog toga su skrenuli prema severoistoku i izbili n a puste seoske puteve, dok su vojna vozila ostavili za sobom. En ree: "Ljudski um nije u stanju do kraja da shvati sve ovo, ili se meni tako ini? Bilteni, vojne patrole - sve to spada u jednu vrstu stvari. Ali ovo je ne to drugo: letnje vee u prirodi u istoj prirodi koja tu od vajkada postoji." "Samo je ne to malo ogolela", ree D on. Pokazao je rukom na ive ograde bez ije dnog lista. "Ipak, ini mi se, to nije dovoljan razlog", ree En, "da se opravdaju glad, bekstva, ubijanje, atomske bombe..." dvoumila se da li da nastavi; mu je pogleda , "...i injenica da neko odbije da sa sobom povede deaka na sigurno mesto." D on ree: "Na i motivi su sada razgolieni. Moraemo da nauimo da ivimo sa njima t kvim kakvi jesu." En ree sa stra u: " elela bih da smo ve tamo. elela bih da stignemo u dolinu i d a David zatvori kapiju za nama." "Sutra, nadam se." Put kojim su vozili nezgodno je krivudao preko terena ispresecanog vrzin ama. Zbog toga su zaostali iza druga dva automobila - Pirijev ford, koji je bio zapanjujue pokretljiv, u stopu je pratio sitroena. Kad se vokshol pribli io skretnia rskoj kuici koja se nalazila uvuena malo dalje od puta, rampa je poela lagano da se spu ta. Dok je koio D on ree: "Do avola! Deset minuta emo morati da ekamo samo da se vo z pojavi na vidiku; dobro znam kakve su rampe u unutra njosti. Mislim se, da li bi smo uz napojnicu od pet ilinga mogli da ga ubedimo da nas pusti." Izi ao je iz automobila i stao da zaviruje tu i tamo. Desno se, kroz otvor u visokoj ivoj ogradi, ukazivao simetrian lanac ogolelih brda koja su jasno nagov e tavala da se u blizini nalazi ugljenokop. Nagnuo se preko rampe da baci pogled d u ina. Nije bilo ni traga od dima, iako su se ine pru ale u miljama dugoj pravoj lini ji u oba pravca. Uputio se do skretniarske kuice i viknuo. "Hej, ima li koga?" Niko nije odgovarao. Viknuo je ponovo i ovoga puta je uo ne to, ali nije mo gao da razabere nijednu re. Odnekud iz kue dopirali su umovi kao kada se neko bori da doe do vazduha i grca. Pogledao je kroz prozor koji je bio okrenut prema drumu i nije video ni ta . Zaobi ao je kuu da bi zavirio kroz drugi prozor koji je bio okrenut prema inama. im je bacio pogled, postalo mu je jasno ta znae umovi. Jedna ena je le ala nasred poda. Odelo joj je bilo pocepano i videli su se tragovi krvi na njenom licu; jedna nog a joj je bila podvijena ispod tela. itava soba je bila ispreturana - fioke izvuene , a zidni sat razmrskan. Prvi put u ivotu ugledao je tako ne to u Engleskoj, mada je u Italiji za vr eme rata nailazio na sline prizore. Tragovi pljaka a... i to tu, u pitomoj Engleskoj . Neoekivana pojava ovog u asa na tako udaljenom mestu govorila je jasnije od vojni h patrola i bombarderskih eskadrila da je katastrofa neopozivo nastupila. Jo je kroz prozor posmatrao prizor, kada ga jedna misao prostreli i prenu

. Rampa... Ova ena le i ovde, mo da umire, a ko je onda zatvorio rampu? I za to? Sa mes ta na kome je stajao nije mogao videti ni put ni automobil. Naglo se okrenuo i i stog asa uo En kako vri ti. Optrao je oko skretniarske kuice. Vrata na automobilu su bila otvorena, a u nutra se vodila borba i gu anje. Video je En kako se rve sa jednim ovekom na prednj em sedi tu; drugog oveka je ugledao pozadi, ali ne i Meri. Ostala mu je jedina nada, razmi ljao je, da ih iznenadi. Sve oru je se nalaz ilo u kolima. Brzo se osvrtao oko sebe tra ei ma ta ime bi mogao da se brani; pored t rema skretniarske kuice ugledao je komad grubog drveta. Sagao se da ga podigne. Do k je to inio uo je mu ki smeh iz neposredne blizine, iza svojih lea. Kada se ponovo u spravio pogled mu se srete sa pogledom nepoznatog oveka koji ga je vrebao u senci trema; istog trenutka ovaj ga je iz sve snage raspalio cepanicom po glavi. Poku ao je da vikne za pomo, ali su mu rei zapele u grlu; posrnuo je i pao.

Neko mu je prao glavu. Najpre je ugledao maramicu i na njoj tamne mrlje usirene krvi; a zatim je prepoznao Olivijino lice. Ona ree: "D oni, da li vam je sada bolje?" "En?" progovori on, "Meri?" "Lezite mirno:" Viknula je: "Rod ere, osvestio se!" Rampa je bila podignuta. Sitroen i ford su se nalazili parkirani na drum u. Trojica deaka su sedela na zadnjem sedi tu sitroena i posmatrala ta se zbiva; zbo g prenera enosti, zamrlo je njihovo uobiajeno askanje. Rod er, Milisent i Piri su izla zili iz skretniarske kuice. Rod er je bio sav mraan u licu, dok se na Pirijevom ocrta vala uobiajena hladnoa. Rod er upita: " ta se to dogodilo, D oni?" Ispriao im je; glava ga je bolela; oseao je sna nu telesnu potrebu da legne i zaspi. Rod er ree: "Po svoj prilici proveo si u nesvesti oko pola asa. Kada smo te izgubili, nalazili smo se na onom drugom putu koji vodi za Lids." Piri ree: "Po mojoj oceni pljaka i su mogli da prevale dvadeset milja za pol a asa na ovakvom terenu. A to znai da krug mora biti prilino veliki. I tavi e, biva sv e vei. Ovaj kraj je ispresecan gustom mre om puteva." Olivija mu je obavijala zavoj oko jedne strane glave; mada je pritisak b io blag, bol je postao daleko jai. Rod er ga je pogledao stojei mu nad glavom: " ta misli D oni - ta da se preduzme? Odluka se mora brzo doneti." Nastojao je da prikupi rasute misli. Najzad ree: "Da li biste pristali da sa sobom povedete Dejvija? Bio bih v am mnogo zahvalan na tome. Znate put, zar ne?" Rod er upita: "A ti? ta e ti raditi?" D on je utao. Setio se Pirijevih rei. Postoje izuzetno slabi izgledi da e ih nai. A ak i da ih nae... "Kada biste mi ostavili samo jednu pu ku", rekao je, "sa njima je oti lo i s ve oru je." Rod er ree blago: "uj me, D oni, ti se nalazi na elu na e ekspedicije. Odluke koj donosi nee sprovoditi samo ti ve i svi mi." D on je odmahnuo glavom. "Ako se najkasnije do veeras ne probijete do sever nog Rajdinga, mo da vam to vi e nikad nee poi za rukom. Ja u se ve snai." Piri se bio malo udaljio od njih dvojice; posmatrao je nebo nekako zanet . "Da", ree Rod er, "ti e se ve snai! Ko, do avola, zami lja da si - srena komb Napoleona i nadoveka? Koje prevozno sredstvo namerava da koristi , mo da krila?" D on odgovori: "Ne znam da li biste mogli svi da se zgurate u sitroen... m olio bih vas da mi ostavite ford..." "Mi putujemo kao grupa", rekao je Rod er. "Ako ti hoe da se vrati , povedi i n as." Zastao je. "Ona ena tamo je mrtva du ni smo da ti to ka emo." "Povedite Dejvija", ree D on, "i to je sve." "Neuraunljiva budalo!" ree Rod er. "Da li misli da bi mi Olivija dozvolila da te ostavim, ak i kada bih ja to eleo? Nai emo ih. Do avola sa slabim izgledima." Piri se osvrtao oko sebe blago mirkajui. "Da li ste doneli odluku?" upitao

je. D on ree: "ini mi se da je odluka ve donesena u moje ime. Smatram da je do ao t renutak kada savez prestaje da va i, g. Piri? Na mapi sam vam naznaio mesto na kome se nalazi dolina. Dau vam i pismo za mog brata, ako elite. Mo ete mu rei da smo se u sput zadr ali." "Razmi ljao sam o svemu to se dogodilo", rekao je Piri. "Dozvolite mi da iz nesem svoje mi ljenje bez uvijanja: bode mi oi injenica to su tako brzo pobegli odavd e." Rod er ree o tro: "Za to?" Piri je glavom pokazao skretniarsku kuicu. "Tamo su proveli vi e od pola asa. " D on jedva izgovori: "Pomi ljate na - otmicu?" "Da. ini mi se da se stvar mo e ovako objasniti: pretpostavili su da na a tri automobila zajedno putuju, pa su namerno presekli put zaostalim kolima. Stoga i m je bilo stalo da se to pre izgube iz ove okoline, bojei se da se prva dva automo bila ne vrate tragajui za treim." "Da li nam to mo e pomoi na neki nain?" upitao, je Rod er. "Mislim da mo e", odgovorio je Piri. "Oni su se morali ukloniti odavde. Zn amo da su automobil okrenuli natrag ka Severnoj autostradi, na osnovu toga to su za sobom ostavili spu tenu rampu. Isto tako, uveren sam, da nee voziti skroz do Sev erne autostrade, a da se ponovo ne zaustave." "Ponovo zaustave?" ponovio je D on. Iako je Rod erov izraz lica bio neprobojan, video je da je on shvatio ta Pi ri hoe da ka e. Odmah zatim ga je i sam razumeo. S mukom je stao na noge. Rod er ree: "Jo nam ostaje nekoliko stvari koje se moraju ra istiti. Postoji pr eko desetak bonih puteva izmeu mesta na kome se sada nalazimo i autostrade broj 1. Sem toga, ne smete smetnuti s uma da e oni biti oprezni na zvuk automobilskih mo tora. Moraemo tragati za njima pojedinano - i to pe ice." Oajanje je ponovo obrvalo D ona. On ree: "Dok se budemo bavili time..." "Ako nasumce jurnemo prvim bonim putem", ree Rod er, "daemo im upravo onoliko vremena koliko im je potrebno da umaknu." Dok su se utke vraali ka mestu na kome su bili parkirani njihovi automobil i, Spuks je promolio glavu kroz prozor pored zadnjeg sedi ta u sitroenu. Glas mu j e bio tanak i veoma visok. On ree: "Neko je kidnapovao Dejvijevu mamu i Meri?" "Jeste", odgovori Rod er. "Ukrali su i vokshol?" Rod er odgovori: "Da; uti, Spuks. Moramo da smislimo ta da radimo." "Ako je tako, lako emo ih nai!" ree Spuks. "Hoemo, nai emo ih", primeti Rod er. Seo je na vozako mesto i spremao se da ok rene kola. D on je jo bio o amuen. Piri je pre ostalih upitao Spuksa: "Lako? Kako to misli ?" Spuks je pokazao prstom put kojim su do li. "Pomou traga koji ostavlja ulje ." Rod er, Piri i D on pogleda e dole u sloj izdrobljenog kamenja pome anog sa katr anom kojim je bio prevuen put. Jedva da se na njemu moglo i ta razaznati, pa ipak s u mestimice du puta primetili mrlje ulja. "Ba smo slepi!" uzviknuo je Rod er. "Kako to nismo videli? Samo, mo da ovaj t rag uop te ne ostavlja vokshol. Pre e biti fordov." "Nije tano", insistirao je Spuks. "Mora biti voksholov. Ostavio je veliku mrlju tamo gde je bio parkiran." "Gospode bo e!" povika Rod er. " ta si bio u koli - voa izvidnika?" Spuks odmahnu glavom. "Nisam uop te bio skaut. Ne volim da kampujem." Rod er ree odu evljeno: "Imamo ih! Uhvatiemo te kopilane! Izvini zbog ovog pos lednjeg izraza, Spuks." "Ne mari ni ta", odgovori Spuks prijazno. "Iz prve sam shvatio o emu je re."

Na svakoj raskrsnici su zaustavljali automobile i tragali za mrljama ulj a. Bile su jedva primetne, tako da su morali izlaziti iz kola da bi ih uoili. Kod tree raskrsnice put koji se odvajao vodio je pokraj jednog sela; tu je i trag sk retao udesno. Na saobraajnom znaku je pisalo: Norton 1 1/2 milja. "Mislim da smo na sigurnom tragu", ree Rod er. "Kako bi bilo da poku amo da j edna na a kola velikom brzinom krenu ovim putem. Ako ih ona preu, ostaje nam jo jeda n automobil, tako da od njih mo emo napraviti sendvi. Mislim da se moraju nalaziti negde na pola puta do sledeeg sela. Od ovog ovde su bezobzirce pobegli." "Plan nije lo ", ree Piri zami ljeno. "Samo ne smemo izgubiti iz vida da e se oni verovatno braniti. U voksholu imaju automatsku pu ku, obinu pu ku i revolver. Mo da e nam biti te ko da im se pribli imo, a da ne povredimo g-u Kanstens i Meri." "Postoji li jo kakav predlog?" D on je poku avao da smisli ne to, ali je sav bio ispunjen bolnom mr njom i rasp injao se izmeu neke vrste nade i oajanja. Piri ree: "Nalazimo se u ravnici. Kada bi se jedan od nas uspuzao uz onaj hrast tamo, mo da bi mogao da ih pronae pomou teleskopa." Hrast je stojao pored samog puta. Rod er ga je pa ljivo odmerio. "Poduprite me da se dokopam prve grane, a posle u se, nadam se, ve nekako snai." Lako se uspuzao uz drvo; morao je visoko da se popne da bi prona ao otvor u li u kroz koji se pru ao vidik. Jedva su ga mogli videti odozdo. Iznenada je uzvikn uo: "Eno ih!" D on je povikao: "Gde su?" "Oko tri etvrti milje udaljeni odavde. Sklonili su se na jednu njivu sa l eve strane puta. Odmah silazim." D on upita: "A En - a Meri?" Rod er se smandrljao niz drvo, skoiv i sa najni e grane. Izbegavao je da pogled a D ona u oi. "Video sam i njih." Piri ree razmi ljajui: "Sa leve strane puta. Da li su se duboko povukli na n jivu?" "Nalaze se daleko od prolaza - ali odmah iza ive ograde. Ako budemo hteli da im priemo pravo s puta, moraemo ii na slepo." Piri je pri ao svom fordu. Vratio se sa te kom sportskom pu kom u ruci; za nju se bio opredelio. On ree: "Da prevalim tri etvrti milje - potrebno mi je deset minuta. Po is teku tog vremena vi ete sitroenom dojuriti za mnom i zaustaviti se par stotina ja rdi iznad mesta na kome se oni nalaze. Opaliete dva, tri metka, ali ne na njih, v e du puta. Pretpostavljam da e posle toga zauzeti polo aj kakav elim." "Deset minuta!" uzviknu D on. " elite li da ih izbavimo ive?" ree Piri. "Ali ta - ako se lupe i izgube pre nego to mi stignemo?" "uete ih, ukoliko to poku aju. Morae da nadignu prilinu buku dok se budu izvlai li iz njive. im ujete motor gonite ih sitroenom i ne uste ite se da pucate na njih." Zastao je dvoumei se. "Shvatate li me, gotovo je sigurno da u tom sluaju nee sa so bom povesti va u enu i ker." Piri je lako i neodreeno klimnuo glavom, a zatim krenuo niz put. Malo dal je nai ao je na jednu rupu u ivoj ogradi i provukao se kroz nju. Rod er je gledao na svoj sat. "Moramo se pripremiti;" rekao je. "Olivija, Milisent - vi ete prei sa deacima u ford. Hajdemo, D oni." D on je seo pored njega na prednje sedi te sitroena. Bolno je razvukao usne u osmeh. "Odlino ovo vodim, zar ne?" Rod er ga pogleda iskosa. "Smiri se, ovee. Treba da si srean to si pri svesti. " D on je osetio kako mu se nokti zarivaju u sedi te automobila. "Svakog trenutka..." zausti on. "Prljave svinje! Gospode bo e, znam da En te ko pati, ali Meri..." Rod er je ponovio: "Smiri se, ovee." Jo jednom je pogledao na sat. "Ako bude

sree, na im prijateljima sa druma ostalo je jo samo devet minuta ivota." Jedna misao se preplitala sa ostalim mislima koje su proizvoljno i neoeki vano prolazile kroz D onovu glavu; najzad je uspeo da se izrazi:

"Upravo smo pro li pored telefon ke govornice. Nikom nije palo na pamet da p ozove policiju." "emu to?" rekao je Rod er. "Javna bezbednost vi e ne postoji. Sada je i to pr ivatna stvar." Vrhovima prstiju je dobovao po volanu. "Podjednako kao i osveta." Preostall deo vremena nisu progovorili ni rei. I dalje utei Rod er je upalio motor i dao gas, jurili su izmeu ivih ograda. Kako se sitroen kretao najveom moguom brzinom du uzanog puta, dizao je veliku galamu. Za manje od jednog minuta projuri li su pored prolaza koji je vodio na njivu, i u magnovenju ugledali vokshol park iran iza ive ograde. Put se u pravoj liniji produ avao jo pedesetak jardi. Rod er je s na no zakoio ispred krivine i postavio automobil popreko da bi to bolje zakrio put. D on je naglo otvorio vrata sa svoje strane. U ruci je dr ao automatsku pu ku iz Rod erovih kola; nasloniv i se na karoseriju sitroena, opalio je samo nekoliko me taka. U mirno letnje popodne pucnji su odjeknuli kao kada strele udare o tit. A z atim su sa izvesne razdaljine doprla tri druga pucnja. Posle toga je nastala ti in a. Rod er je i dalje sedeo u automobilu. D on mu ree: "Provui u se kroz ogradu. A ti bolje ostani ovde." Rod er se saglasio, klimnuv i glavom. iva ograda je bila gusta, ali je D on sna n o krio sebi put, dok su mu bodlje crnoga gloga parale ko u. Pogledom je obuhvatio n jivu. Po zemlji su bila prostrta ljudska tela. Na drugom kraju je video Pirija k ako mirno koraa, spretno nosei svoju pu ku ispod ruke. D on oslu nu i u kako neko jei. St o je da tri, dok su mu se noge klizale i iskretale preko poorane njive. En je dr ala Meri u naruju sedei na zemlji pored automobila. Obe su bile ive. Jeanje koje je maloas uo dolazilo je od trojice pljaka a koji su le ali u neposrednoj b lizini. Kada se D on pribli io, jedan od njih - ilavi oveuljak uzana lica koje je pokri vala ekinjasta crvena brada - stade da se di e. Jedna ruka mu je mlitavo visila, al i je u drugoj dr ao revolver. D on je spazio kada je Piri podigao svoju pu ku, hitro, ali bez urbe. Zatim j e odjeknulo nekoliko metaka pu ke sa prigu ivaem, i ovek je pao uz krik bola. Ptica, k oja je bila sletela na ivu ogradu posle prvih pucnjeva, ponovo je uzletela klepeui krilima prema istom nebu. D on je doneo ebad iz automobila i pokrio En i Meri koje s u i dalje ostale na istom mestu. A zatim ree apatom, kao da se boji da e im i sam l judski govor uveati bol: "Drage En - Meri - sada je sve pro lo." Nisu mu odgovorile. Meri je tiho jecala. En pogleda svog mu a, pa se okret e na drugu stranu. Piri je prevalio i nekoliko preostalih jardi. Ritnuo je oveka koji mu je bio najbli i, bez strasti, ali precizno. ovek ciknu, a zatim ponovo poe da jei. U tom trenutku se pojavio Rod er sa revolverom u ruci; pravo sa puta pro ao je kroz otvor u ivoj ogradi. Pa ljivo je posmatrao prizor, pogled mu je brzo pre ao s a uurene enu i devojicu na tri ranjena oveka. Zatim se obratio Piriju. "Ovoga puta posao nije obavljen tako besprekorno kao pro log", primetio je on. "Do ao sam do zakljuka", ree Piri - njegov glas, kao i sam prizor nesree i kr vi u kome je on odigrao svoju ulogu nalazili su se u potpunom neskladu sa mirnim letnjim pejza em - "da gre nici nemaju prava da umru tako brzo kao nevini. udna misa o, zar ne?" Zatim se zagledao u D ona. "Po meni vi imate pravo na egzekuciju." Jedan od trojice pljaka a bio je ranjen u kuk. Le ao je u neobino iskrivljenom polo aju, akom pritiskujui ranu. Lice mu je bilo skvreno, kao u deteta, puno bora ko je su izra avale bol i jad. Pa ipak je pratio ono to je Piri govorio. Pogledao je D o na sa izrazom ivotinjskog preklinjanja. D on je okrenuo glavu. Rekao je: "Vi ga dokrajite." Poti ten i obuzet nekim ravnodu nim uenjem razmi ljao je: nekada bi se u ovakvom sluaju morao voditi proces. Danas je zakon proizvoljno izgovorena re na oranici i dokazana pu kama. Svoju elju nije uputio nikom posebno. Pogledao je En i Meri, a zatim uo re

petiranje Rod erovog revolvera, jedanput; pa drugi put; pucnje je propratio dubok uzdah koji je oznaavao kraj jedne agonije. Tada En uzviknu: "Rod ere!" Rod er joj se obrati blagim glasom: "Molim, En." En je ne no spustila Meri na zemlju i stala na noge. kripala je zubima da s avlada bol; D on joj pritra da joj pomogne. Jo mu je automatska pu ka bila prebaena pre ko ramena. Poku ao je da odvrati svoju enu kada se ma ila za nju, ali mu je ona istr e iz ruku. Dvojica su bila mrtva. Trei, jo iv, bio je oveuljak ranjen u kuk. En je posrui napravila nekoliko koraka i stala pored njega. On podi e pogled prema njoj; D on je video kako se na njegovom licu pored izraza straha i munog bola poela da raa nada. On progovori: "Oprostite, gospoo, oprostite mi." Govorio je upadljivim jork irskim akcentom. To ga podseti na jednog ofera i z njegovog nekada njeg voda, za vreme rata u severnoj Africi, koji je govorio isti m dijalektom; bio je to veseli mali debeljko koga je bomba raznela pred samom Bi zertom. En je podigla pu ku. ovek je kriknuo: "Ne, gospoo, ne! Ja sam otac..." Enin glas je bio hladan. "Ne inim ovo zbog sebe", ree. "Ve da osvetim svoju ker. Kada si... zaklela sam se da u te ubiti, ako mi s e uka e prilika." "Ne! Ne smete to uiniti. To je ubistvo!" S mukom je otkoila automatsku pu ku. On je s nevericom i razrogaeno posmatra o ta radi; kada su meci poeli da mu paraju telo, oi su mu i dalje bile iroko otvoren e. Vrisnuo je jednom, mo da dvaput i zanemeo. Ona nije prestajala da puca sve dok se ar er nije ispraznio. Posle toga je nastala relativna ti ina, koju su jedino preki dali Merini jecaji. Piri ree mirno: "Odlino ste to izveli, g-o Kanstens. Savetujem vam da se sa da malo odmorite, dok mi budemo izvlaili kola na put." Rod er ree: "Ja u ih izvui." U ao je u vokshol i naglo ih skrenuo. Zadnji toak je pre ao preko tela jednog od pljaka a. Proterao je kola krzo otvor u ivici, a zatim ih isterao na put. Dovikn uo je ostalima: "Dovedite ih, u redu?" D on je uzeo u naruje svoju ker i odneo je do automobila. Piri je pomogao D on ovoj supruzi. Kada su obe bile sme tene u kola, Rod er je nekoliko puta pritisnuo si renu. A zatim je iza ao iz automobila, rekav i D onu: "Preuzmi volan. Moramo se to pre ukloniti odavde mo da su pucnji privukli n eiju pa nju. Sem toga, Olivija treba da uka e pomo En i Meri." D on je pokazao rukom na njivu. "A oni?" Jo su kroz otvor u ivici mogli videti tri le a opru ena na mrkoj zemlji. Muve su ve bile poele da sleu na njih. Rod er se iskreno iznenadio. " ta emo sa njima?" "Zar ih neemo sahraniti?" Piri se suvo zacereka. "Bojim se da neemo imati vremena za takvo delo mil osra." U tom trenutku je stigao ford iz koga je iza la Olivija i pohitala ka En i Meri. Piri se uputio da zauzme njeno mesto za volanom. Rod er ree: "Nema nikakvog smisla da ih sahranjujemo. I bez toga smo izgubi li u vremenu. Vozi sve do iznad Todkastera, va i?" D on je potvrdno klimnuo glavom. Piri im doviknu: "Ja u biti za titnica." "Odlino", ree Rod er. "A sad napred." 7. Todkaster se nalazio na granici izmeu dve oblasti; podseao je na grad koji oekuje invaziju; u isti mah je bio prepla en i uzbuen. Napunili su rezervoare benzi nom; vlasnik gara e se zagledao u novac kojim su mu platili kao da razmi lja o njego voj vrednosti. U Todkasteru su nabavili i novine. Bio je to primerak 'Jork ajer Iv ning Presa' - na njemu je bila od tampana cena od 3 penija, a naplaeno im je 6, i t

o bez ikakvog izvinjenja. Vesti u novinama su bile identine sa vestima koje su uli preko radija; jednolian i svean ton zvanine izjave jedva da je skrivao prizvuk str aha. Napustili su Todkaster i zaustavili automobile na seoskom putu, nedaleko od glavnog druma. U gradu su bili napunili termose vodom, dok su u pogledu hran e zavisili od starih zaliha. Meri se u meuvremenu povratila; popila je aj i pojela koji zalogaj mesa iz konzerve koju su otvorili. Ali je En odbijala ma ta da poje de ili popije. Sedela je utonula u neizmerno utanje - da li zbog bola, srama ili razmi ljanja o svom gorkom trijumfu, D on nije bio u stanju da objasni. U poetku je p oku avao da je podstakne na razgovor, ali ga je Olivija tiho odvratila od toga. Sitroen i vokshol su bili parkirani jedan uz drugi i tako zauzimali svu i rinu uzanog puta; tri porodice sve su zajedno obedovale u ova dva automobila. Ra dio je tiho tandrkao - emitovao je prikaz nekakvog predavanja o mavarskoj arhite kturi. Gotovo bi se pomislilo da je re o parodiji na uvenu britansku ravnodu nost. N ije iskljueno da je u tom cilju ova emisija i stavljena na program; ali je stanje takvo, razmi ljao je D on, da se ne mo e lako zamagliti. itanje je tako naglo prekinuto da su svi najpre pomislili: radio se pokva rio. Rod er je dao znak D onu i ovaj je ukljuio aparat u svojim kolima; ali se i dalj e ni ta nije ulo. "Ne to nije u redu kod njih", ree Rod er. "Jo sam gladan. ta misli , da li da rtv jemo jo jednu konzervu, efe?" "Mo da bismo mogli", odgovori D on, "ali tek kada napustimo Vest Rajding. Bo lje ne sada." "Razumem", ree Rod er. "Pomeriu u desno jednu rupicu na kai u." Odjednom se ponovo zauo spikerov glas na oba radija u isti mah; inio se ve oma jak. Naglasak nije bio sasvim onakav kakav bi se mogao oekivati od spikera BB C - bio je to malo doteran kokni. U glasu su se u isti mah oseali ljutina i prest ra enost: "Govori Izvanredni komitet graana u Londonu. Preuzeli smo radio-stanicu B BC. Ostanite pored svojih aparata, jer emo kroz koji as emitovati specijalni komin ike. Ostanite pored svojih aparata. Dok kominike ne bude gotov, slu aete signal rad io-stanice. Molim ostanite pored svojih aparata." "Gle ti njih!" ree Rod er. "Izvanredni komitet graana, tako reko e? emu, majku im njihovu pokvarenu, tro iti snagu na revolucije u ovakva vremena?" Olivija ga iz drugog automobila pogleda prekorno. On ree prilino glasno: "Ne brini za dobar odgoj dece. Vi e nije va no da li e otii u Itn ili Borstal. Bie proizvodai krompira, ma kako se besprekorno pona ali za stolom." Stali su da emituju najavljeni radio-signal: melodino zvonjenje zvona na crkvi Bon Bels, to je potpuno odudaralo od postojeeg stanja. En podi e oi; D on joj uhv ati pogled. Ovo skladno preplitanje zvukova povelo ih je unazad kroz njihovu pro l ost sve do detinjstva - za trenutak su bili nevina deca u svetu izobilja. On ree tek toliko glasno da bi ga samo ona mogla uti: "Nee uvek biti ovako. " Ona ga ravnodu no pogleda: "Zbilja?" Novi glas je vi e odgovarao glasu radio spikera, ali se ipak videlo da ne govori profesionalac. "Ovde London. Sada ete uti prvi kominike Izvanrednog komiteta graana. Izvanredni komitet graana preuzeo je upravu nad Londonom i est okolnih gro fovija zbog sramne izdaje biv eg predsednika vlade Rejrnonda Velinga. Imamo neobor ive dokaze da je ovaj ovek, ija je du nost bila da titi svoje sugraane, kovao dalekose n e planove za njihovo uni tenje: Evo injenica: Zalihe hrane su oajno male. Vi e nam nee stizati ito, meso niti prehrambeni p roizvodi bilo koje vrste iz prekomorskih zemalja. Iskljuivo zavisimo od useva koj e smo u stanju da uberemo na svojim njivama i od riba koje emo uloviti u svojim v odama. Do nastalog stanja do lo je stoga to se protiv-virus odgajan sa ciljem da un i ti virus ung-Li koji napada trave pokazao bezuspe nim. Po to je saznao za to, Veling je izlo io svoj plan koji e potom odobriti vlad a; zbog toga svi lanovi kabineta zajedno snose odgovornost za ovaj plan. Veling j e izabran za predsednika vlade samo da bi ga mogao sprovesti u delo. Plan se sas

tojao u tome da britanski avioni bace atomske i hidrogenske bombe na glavne grad ove u zemlji. Proraunato je da e, ako se polovina stanovni tva na e zemlje poubija na ovaj nain, biti mogue ishraniti preostalu polovinu." "Blagi bo e!" uzviknu Rod er. "Ne di u pra inu tek onako, ve su uskovitlali itav o rkan." "Graani Londona", nastavio je glas najavljivaa, "odbijaju da veruju da e En glezi pristati da sprovedu u delo Velingov plan masovnog ubijanja. Apelujemo na vazduhoplovne snage koje su u pro losti branile ovaj grad od neprijatelja da ne kr vave ruke krvlju nevinih. Ne samo to bi se takvim zloinom okaljali njegovi izvr ioci , ve i deca njihove dece hiljadu godina unapred. Poznato nam je da su Veling i ostali lanovi ovog gnusnog kabineta pobegli u jednu vazduhoplovnu bazu. Molimo vazduhoplovne snage da ih predaju, kako bi b ili izvedeni pred narodni sud pravde. Umoljavaju se svi itelji na eg glavnog grada da sauvaju prisustvo duha i ost anu na svojim mestima. Ogranienja koja je nametnuo Veling, a koja se odnose na pu tovanja van okvira grada, sada vi e nemaju zakonsku niti bilo koju drugu vrednost, ali se ipak pozivaju graani da ne poku avaju da be e iz Londona u paninom strahu. Izv anredni komitet preduzima mere za prikupljanje krompira, ribe i sve druge raspol o ive hrane koja e se zatim transportovati u London gde e biti pravilno racionirana. Kada bi na i graani pokazali duh Denkerka, mi bismo uspeli. Moramo raunati sa te koama ; ali emo ipak uspeti." Nastala je pauza. Zatim je glas produ io: "Ostanite pored svojih aparata da biste mogli uti sledee specijalne komini kee. U meuvremenu ete slu ati muziku sa gramofonskih ploa." Rod er je ugasio svoj radio. "U meuvremenu", rekao je, "slu aete muziku sa gra mofonskih ploa. Sve do sada nisam verovao u bajku o Neronu i njegovoj violini." Milisent Piri ree: "Znai - istina je ono to ste rekli." "Ako ni ta drugo", dodade Piri, "sada je ta vest dobila iroke razmere. A to manje-vi e izlazi na isto, zar ne?" "Oni su poludeli!" razvika se Rod er. "Oni su potpuno, halucinantno, neizl eivo ludi. Veling se sada mora previjati kao crv." "Bio bi red", ree Milisent prezrivo. "Zbog njihove neefikasnosti", objasnio je Rod er. "Zar se tako vode poslov i! Dajem glavu da je Izvanredni komitet trijumvirat koji sainjavaju jedan profesi onalni anarhist, jedan sve tenik i jedna levo nastrojena uiteljica. Samo takav kokt el je u stanju da poka e toliko nepoznavanje osnovnog ljudskog dr anja." D on ree: "Trude se da zauzmu po ten stav." "To je upravo ono na ta mislim", odgovori Rod er. "Svestan sam da govorim s a uzvi enog pijedestala mudrosti biv eg visokog inovnika za javna pitanja, ali ne mor ate imati mnogo iskustva sa humano u masa da biste znali da nikada nije preporuljivo , a esto je i porazno, biti po ten pred masama." "U ovom sluaju e do iveti poraz", ree Piri. "Gorka je to istina. Zemlja se nalazi pred ponorom gladi stanje je takvo da je predsednik vlade glavom odluio da zbri e gradove sa lica zemlje - meutim vazd uhoplovne snage ne bi nikada uinile tako ne to, pa ipak apelujemo na njih da ne pre duzimaju taj korak - i zatim, vi mo ete napustiti London ako hoete, samo je bolje d a to ne inite! Takva vest mo e imati samo jedan ishod: devet miliona ljudi e krenuti - svejedno kuda, samo napolje." "Pa ipak vazduhoplovne snage nee baciti bombe", ree Olivija. "I sam zna da nee." "Ne", odgovori Rod er, "nisam u to siguran. Zbog toga nisam hteo da se izl o im opasnosti. Kada posmatram stvari u celini, sklon sam da poverujem da nee. Ali sada to vi e nije va no. Nisam hteo da poverujem u ljudsku pristojnost kada prete hi drogenske bombe i glad - da li ozbiljno zami lja da e se nai neko ko e poverovati u to ?" Piri je, razmi ljajui, primetio: "Onih devet miliona koje ste spomenuli sva kako se odnose na London. Postoji jo nekoliko miliona gradskih stanovnika u Vest Rajdingu, a da i ne spominjemo severoistone industrijske oblasti." "Tako mi boga, u pravu ste!" ree Rod er. "I oni e se staviti u pokret. Ne ta ko brzo kao Londonci, pa ipak dovoljno brzo." Zatim pogleda D ona. "Dakle, kapetan

e, hoemo li voziti cele noi?" D on je lagano izrazio svoju misao: "Najsigurnije je da tako postupimo. Po t o jednom dospemo iznad Herogejta, biemo bez brige." "Ostaje otvoreno pitanje izbora puta", skrenuo je pa nju Piri. Ra irio je sv oju automobilsku kartu i stao da je prouava kroz naoari sa zlatnim okvirom koje je koristio pri itanju. "Da li emo zaobii Herogejt sa zapadne strane i zatim produ iti navi e dolinom Nid, ili emo se opredeliti za glavni put koji vodi kroz Ripon? Jo uve k se nalazimo u Venslidejlu." D on upita: " ta misli ti, Rod ere?" "Ako se stvar posmatra teoretski, okoli ni putevi su sigurniji. Pa ipak, n ekako mi se ne dopada taj put preko Ma am Mura." Pogledao je u nebo koje je naglo osvajao sumrak. "A naroito ne nou. Kada bi nam po lo za rukom da se probijemo glavni m drumom, mnogo bismo dobili." "Piri?" upita D on. Piri je slegao ramenima. "Kako vi odluite." "Prema tome, poku aemo da vozimo glavnim drumom. Zaobii emo Herogejt. Postoji jedan put koji vodi kroz Starbek i Bilton. Pametnije je da ne ulazimo ni u Ripo n, jer to je sigurno - sigurno je. Ovoga puta u ja zauzeti mesto na elu, a ti, Rod er , na kraju konvoja. Sviraj u sirenu, ako iz bilo kog razloga bude zaostao." Rod er se zacereka. "Sem toga, prosvirau metak kroz stra njicu Pirijevog ford a." Piri se blago nasme io. "Nastojau da ne urim preterano, imajui vas u vidu, g. Bakli."

Nebo je i dalje bilo bez oblaka, i dok su tako vozili u pravcu severa, z vezde se ukaza e iznad njihovih glava. Trebalo je da se mesec pojavi tek posle pon oi, tako da su jedino svetlo davali farovi njihovih automobila. Na ovim putevima su sretali manje vozila negoli bilo gde pre toga. Vojni konvoji, koji su do maloa s krstarili u svim pravcima, nisu se vi e pojavljivali; progutali su ih zemlja ili buntovni Lids. Povremeno, iz daljine, dopirali su nekakvi umovi, koji su mogli b iti pu ani meci, ali su bili veoma udaljeni i stoga nejasni. D on bi svaki as pogledao ulevo, napola oekujui da ugleda nebo koje li e atomski plamen, ali od toga nije bil o ni traga. U tom kraju su se nalazili Lids, Bradford, Halifaks, Hadersfild, Dju sberi, Vejkfild i svi ostali industrijski centri i gradovi severnog Midlandsa. I skljuivala se mogunost da u njima vlada mir, pa ipak njihova agonija, ma kakva bil a, nije mogla da ugrozi mali konvoj koji je urno grabio ka svom utoi tu. D on je bio strahovito umoran, tako da se snagom volje branio da ne zaspi. enama je stavljeno u zadatak da odr avaju u budnom stanju svoje supru nike za volano m, meutim En je sedela kruta i nepomina, buljei u no, ne progovarajui ni re i ne obraa ui pa nju ni na ta. On je jednom rukom napipao pilule benzendrina koje mu je Rod er da o i uspeo da popije gutljaj vode iz boce, da bi ih progutao. S vremena na vreme, dok je vozio uz brdo, bacio bi pogled unazad, prover avajui da li se jo vide svetla ostala dva automobila. Meri je pokrivena ebadima le al a na zadnjem sedi tu i spavala. Iako brutalno nasrtanje na mlada bia izaziva veu srd b u i vee sa aljenje ba zbog njihove nesposobnosti da se brane, ipak je injenica da se ona br e oporavljaju. Da li je duvao blag vetar kada je jagnje bilo ostri eno? Napra vio je grimasu na licu. Sada su sva jagnjad ostri ena, a sa severoistoka duva veta r koji nosi samo led i crni mraz. Bez ikakvih nezgoda zaobi li su Herogejt i Ripon; po jaini kojom su svetlel i njihovi farovi, znali su da jo imaju dovoljno struje, tako da su sa razdaljine delovali civilizovano i ohrabrujue. Mo da stvari i ne stoje tako ravo. Pitao se: da li je mogue da sve to bude ru an san iz koga e se probuditi i postati svedok ponovno g roenja starog sveta, onog svakodnevnog sveta ija je slika ve poela nepovratno da b ledi? Prepriavae se legende, razmi ljao je, o irokim avenijama osvetljenim nebeskom s vetlo u, o u urbanim milionima ljudi koji ive zajedno, a ne kuju zavere za uzajamno un i tenje, o vozovima, avionima i automobilima, o svakovrsnoj hrani. A mo da e se najvi e priati o policajcima-uvarima koji nisu znali za bes i zloe, o zakonu koji je va io d o na kraj zemaljske kugle. Ma am mu je bio poznat kao varo ica sa tr nicom, na obalama reke Jur. Put je n aglo skretao im su pre li reku, pa je D on usporio zbog predstojeeg zaokreta.

Barijera je bila smi ljeno postavljena - iza same okuke, tako da se nije m ogla videti izdaleka, i toliko blizu da vozila ne bi mogla ponovo razviti brzinu . Sam put je bio do te mere uzan da se automobili nisu mogli okrenuti natrag. D on je morao naglo da zakoi da bi zaustavio kola, ali pre nego to je to izveo, primet io je pu ku uperenu kroz prozor sa strane. Pu ku je dr ao zdepasti ovek obuen u odelo od tvida. On ree D onu: "Odlino. A sad izlazite napolje." D on upita: "Iz koga razloga?" ovek se povukao nekoliko koraka unazad kad je pristigao Pirijev ford, ali je i dalje dr ao pu ku nepomino uperenu u vokshol. Iza njegovih lea D on je ugledao jo n ekolicinu. Oni su opkolili najpre ford, a zatim sitroen, po to se i on zaustavio i spred blokade. ovek u odelu od tvida ree: " ta je ovo - konvoj? Ima li vas jo ?" Govorio je veselo sa jork irskim akcentom. Njegova primedba nije imala ni najmanji prizvuk pretnje. D on je irom otvorio vrata na kolima. "Putujemo na zapad", rekao je, "preko vresnih polja. Moj brat je farmer u Vestmuer landu. Idemo kod njega." "Odakle dolazite, gospodine?" upitao je jedan drugi glas. "Iz Londona." "Vratolomno ste se izvukli odande, a?" ovek se nasmeja. "Taj London je po stao mnogo nezdravo mesto." U meuvremenu su i Rod er i Piri napustili svoje automobile - D onu je spao te ret s du e kada je video da nisu pri sebi imali oru je. Rod er je pokazao prstom na ba rijeru na drumu. "emu slu i ova mi olovka?" upitao je. "Mo da se spremate za invaziju?" ovek u odelu od tvida ree: "Mudro vam je to." U glasu je imao prizvuk sagl asnosti. "Pogodili ste u neku ruku. Kada izbeglice stanu da pristi u ovamo i ajui prek o Vest Rajdinga, ba kao sada vi, postae im jasno da nee moi tako lako opljakati na gra di." "Savr eno vas razumem", ree Rod er. Bilo je neeg nategnutog u itavoj situaciji. Sada je D on mogao jasnije da sa gleda stanje; preko deset ljudi je stojalo na drumu i posmatralo ih. On ree: "Red bi bio da preemo na stvar. Da li sam vas dobro razumeo: vi eli te da se vratimo okoli nim putem oko grada i zaobiemo ga? Nije ni malo prijatno vraa ti se, ali shvatam va razlog." Jedan iz pratnje se nasmeja. "Samo ete do tog malko priekati, gospodine!" D on nije ni ta odgovorio. Za trenutak je razmi ljao da li ima ikakvog smisla da se vrate u automobile i otponu borbu. Ali ak i da im to poe za rukom, ene i deca bi se na li u unakrsnoj vatri, zakljuio je. Stoga je odluio da jo malo prieka. Nisu ni najmanje sumnjali da je ovek u odelu od tvida njihov vo. Bio je to jedan od onih malih Napoleona kakve je izbacivao ovaj novi haos; zla srea ih je zadesila to ga je Ma am tako brzo proizveo. A sa mnogo razloga su se nadali da e bit i po teeni toga bar jo dvanaest asova. "Vidite", rekao je ovek u odelu od tvida, "ne bi bilo lo e da osmotrite stv ari i sa na eg stanovi ta. Kada ne bismo ustali da sami sebe za titimo, varo ica kao ova na a bila bi sahranjena u prvom naletu. Govorim vam to da biste shvatili da ne ini mo ni ta to nije neophodno ili opravdano. Razumete li me, sem to je na grad usputna m eta, mo e postati i ne to kao up s medom. Sve muve - koje e poku ati da pobegnu od gladi i atomskih bombi - putovae ovim drumovima. Hvataemo ih i iveti od njih - eto u tom e se sastoji na plan." "Nije li malo prerano za ljudo derstvo", propratio je Rod er. "IIi mo da u ovi m krajevima ve postoji obiaj da se jede ljudsko meso?" ovek u odelu od tvida se nasmeja. "Milo mi je to vidim da imate smisla za humor. Sve dok budemo nalazili ne to emu emo se smejati, znai da jo ima nade, zar ne? Daleko od toga da nam je potrebno ljudsko meso - bar ne za sad. Ali, gotovo u sv akom automobilu nai e se po koja sitnica, ako ni ta drugo ono koje pare okolade. Mo da e e rei, pa to je neka vrsta tro arine kombinovana sa carinom. Pregledaemo vam prtljag i uzeti sve to nam je potrebno." D on ree odseno: "Hoete li nas posle toga pustiti da odemo?" "Ne ba sasvim jednostavno, ali hoemo." Netremice je posmatrao D ona svojim s

itnim prodornim oima usaenim u etvrtasto, mesnato lice. "Sada shvatate ta znai posmat rati stvari sa na eg stanovi ta, ili se bar nadam?" "Ja bih to nazvao otimanjem", rekao je D on, "bez obzira na to sa ijeg stan ovi ta se posmatra." "Pa lepo", ree ovek, "ak i neka bude tako. Ako ste prevalili itav put od Lon dona dovde i nije vas zadesila vea nevolja od jedne krae, znai da ste imali vi e sree nego to e imati oni koji e posle vas stii. A sad dosta, gospodine. Zamolite ene da iz vedu decu napolje. Moramo da pretresemo kola. Hajde, po urite. to pre budu iza li, ut oliko br e emo obaviti posao." D on pogleda svoje prijatelje iskosa; na Rod erovom licu se itao bes, ali i p omirljivost. Piri je kao i obino izgledao utiv i uzdr an. "Okej", ree D on. "En, mislim da e ak." Skupili su se jedno uz drugo, dok je nekolicina iz pratnje preturala po automobilima; ljudi iz Ma ama nisu zaboravili mesto za prtljag. Ubrzo su prona li or u je. Omanji ovek sa ekinjastom bradom podigao je D onovu automatsku pu ku sa uzvikom od u evljenja. ovek u odelu od tvida ree: "Pu ke, gle! Ovo je bolji prvi plen nego to smo se nadali." D on ree: "Imamo i nekoliko revolvera. Pretpostavljam da ete nam bar njih os taviti." "Ali urazumite se, ovee", odgovori mu on. "Na nama je da branimo grad." Za tim je viknuo svojim ljudima koji su vr ili pretres: "Stavite sve oru je ovde na gom ilu." " ta sve nameravate da nam oduzmete?" upitao je D on. "Ne ba mnogo. Kao prvo - pu ke. Sem toga hranu, kao to sam ve spomenuo. Zatim benzin, razume se." "Za to benzin?" "Zato to nam mo e ustrebati, ako ni za ta drugo, ono bar za vo nju po gradu." Zacerekao se. "Zvui veoma militaristiki, zar ne mislite? Na neki nain podsea na pro le dane. Samo s tom razlikom to se sada sve odigrava na na em pragu." D on ree: "Treba da prevalimo jo osamdeset do devedeset milja. Ford tro i galo n na etrdeset milja, a druga dva automobila na oko trideset. Gotovo svi rezervoar i su puni. Hoete li nam ostaviti ukupno devet galona?" ovek u odelu od tvida je utao. Zatim se kiselo nasmeja. D on ga pogleda. "Napustiemo jedan od velikih automobila. Hoete li nam ostav iti est galona?" "Te est galona." ree ovek u odelu od tvida, "te jedan revolver - to mu doe k ao kada bi trebalo da se opredelimo ili da sauvamo svoj grad ili da ga vidimo kak o nestaje u plamenu. ujte gospodine, neemo vam ostaviti ni ta to nama mo e dobro poslu it i." "A ta ka ete na jedan automobil", ree D on, "i tri galona. U tom sluaju ne bist e imali na savesti tri ene i etvoro dece." "Otpada", ree ovek, "sve su to lepe prie o savesti, ali mi moramo misliti n a svoje ene i na svoju decu." Rod er i Piri su stojali pored njega. Rod er ree: "Zauzee vam grad i spalie ga. Nadam se da ete do iveti to da vidite." ovek ga razrogaeno pogleda. "Valjda ne nameravate da pokvarite na e odnose, gospodine. Do sada smo pristojno postupali sa vama, ali umemo i da poka emo zube a ko hoemo." Rod er se jedva uzdr avao da ne doda jo ne to. Tada se D on ume a: "Dobro, dobro. Ostavi se, Rod ." Zatim se obrati oveku u odelu od tvida ovi m reima: "Pokloniemo vam automobile. A da li bismo za uzvrat mogli sa svojim porod icama proi kroz grad na putu za Vensli? I da li mislite da bismo mogli dobiti dvo ja, troja starih kolica koja vam vi e nisu potrebna?" "Drago mi je to vidim da ste utiviji od svog prijatelja, ali vam odgovaram ne - na oba pitanja. Niko ne mo e da ue u ovaj grad. Povereno nam je da uvamo svoje puteve, a oni koji nemaju tu du nost, moraju da obavljaju druge razne poslove ili da se odmaraju. Nismo u stanju da vam damo ljude koji e vas sprovesti, a sam bog morati da probudi Meri. Izvedi je za trenut

zna da vas ne mo emo pustiti da proete kroz grad bez stra e." D on je ponovo pogledao Rod era da proveri njegovo mi ljenje. Tada ree Piri: "Kad je tako, hoete li nam bar rei kako da postupimo. ta smemo da ponesemo sobom - ebad?" Jedan od ljudi koji su vr ili pretres prie oveku u odelu od tvida i raportir a mu: "Mislim da smo odvojili sve to ima vrednosti, g. Sprus. Hranu i odelo. Za tim pu ke. Vili presipava benzin." "U tom sluaju", ree g. Sprus, "mo ete prii kolima i uzeti ta vam je volja. Ne bih se mnogo optereivao, da sam na va em mestu. Putovanje vam nee biti lako. Ukoliko se budete dr ali rene obale" - pokazao je desno od sebe - "najsigurnije ete zaobii g rad." "Hvala vam", ree Rod er. "Mnogo ste nam pomogli." G. Sprus ga pogleda sa koopernom blagonaklono u. "Imali ste sree - to ste dovd e stigli pre navale. Neemo imati vremena za preklapanja kada izbeglice ponu da kul jaju." "Mnogo ste samouvereni", ree D on. "Jer nee ni vama biti tako lako kao to mis lite." "Jednom prilikom sam negde proitao", ree g. Sprus, "kako su se Saksonci sm ejali i askali pre nego to e poeti bitka kod Hejstingsa. Neposredno pre toga bila se zavr ila jedna velika bitka, pa su se u predahu pripremali za sledeu." "I izgubili su je", ree D on. "Normani su pobedili." "Mo da i jesu. Ali je trebalo da proe par stotina godina pre nego to se mogl o mirno putovati ovim krajevima. Dobra vam srea, gospodine." D on je posmatrao automobile u kojima vi e nije bilo ni hrane ni oru ja, dok j e Vili, mr av, trapav i nekako sav ustremljen mladi, dovr avao presipavanje benzina. "Neka vas uvek slu i srea kao ovoga puta", ree on. D on ree: "Va no je da se to pre uklonimo odavde. Posle toga mo emo odluiti kako je najbolje da postupimo. to se ostalog tie, predla em da sa sobom ponesemo tri mala kofera. Ruksaci bi bili praktiniji, ali ih nemamo. Ne bih se muio sa ebadima. Sreom je leto. Ako bude hladno, pribiemo se jedno uz drugo da se zagrejemo." "Ja u ipak poneti svoje urolano ebe", ree Piri. "Savetujem vam da to ne inite", ree mu D on. Piri se nasme io, ali nije odgovo rio. Po to su stanovnici Ma ama uklonili plen, vratili su se natrag u svoja skrov i ta du druma i stali da ih posmatraju ravnodu no i nezainteresovano. I sama pospana deca, koja su jedva stajala na nogama, posmatrala su svoje roditelje i njihove p rijatelje kako odvajaju najpotrebnije od onoga to je preostalo. D on je tada shvati o da vi e ne ubraja Meri meu decu; ona je pomagala svojoj majci. Najzad su krenuli. Kada se osvrnuo za sobom, D on je ugledao stanovnike Ma a ma kako guraju njihove napu tene automobile da bi pojaali svoju barijeru. Pitao se ta e se dogoditi kada automobili zaista stanu da se gomilaju - si gurno e ih morati bacati u reku. S mukom su se peli uzbrdicom, sve dok im se sa jedne gole njive nije pru i o vidik dole na zvezdama osvetljene krovove grada koji je le ao izmeu njih i vresi ta . No je bila izuzetno tiha. "Ovde emo se odmoriti neko vreme", ree D on. "Zatim mo emo razmisliti ta da pre duzmemo." Piri je spustio svoje urolano ebe; najpre ga je nezgrapno nosio ispod ruk e, a zatim spretnije i izbalansirano na ramenu. "Kad je tako, da se oslobodim ov og ebeta", ree on. Rod er mu se obrati: "Pitao sam se kada ete shvatiti da nosite mrt vi teret." Piri je bio zauzet oko odmotavanja kanapa kojim je bilo uvezano ebe; na k anapu se nalazio niz slo enih vorova. On najzad ree: "Oni tamo dole... su pokazali da imaju nepogre iv smisao za povr nu efikasno st, stoga sam uveren da im sitnice moraju promai. Dajem glavu da ovek koji je pret resao moj automobil ak nije imao ni no . Ali ako ga je imao, njegovom nemaru nema n ikakvog opravdanja." Rod er je radoznalo upitao: " ta to imate unutra?" Piri ga pogleda. Koliko se moglo videti pri slabom svetlu zvezda, mirkao

je. "Kada sam bio mnogo mlai", rekao je on, "esto sam putovao po Srednjem istoku po Trans-Jordaniji, Iraku, Saudijskoj Arabiji. Skupljao sam minerale - ali bez velikog uspeha, moram priznati. Tamo sam i nauio trik kako se krije pu ka u urolano m ebetu. Arapi kradu sve redom, ali ipak najvi e vole da kradu pu ke." Najzad je Piri raspakovao ebe. Iz sredine je izvukao svoju sportsku pu ku n a kojoj je jo bio privr en teleskop. Rod er se naglo i glasno nasmeja. "Neka me avo nosi! Ispostavilo se, evo, d a na polo aj i nije tako rav. Dobri stari Piri." Sem pu ke Piri je izvukao i malu kutiju. "Na alost, samo pedesetak", ree on, "ali bolje i ta nego ni ta." "Potpuno se sla em", ree Rod er. "Ako ne budemo u stanju da naemo farmersku kuu koja ima automobil i benzin, nismo dostojni ovog oru ja. Sa pu kom smo u daleko pov oljnijem polo aju." D on ree: "Ne. Ni govora o automobilu." Za trenutak su svi utali. "Nadam se da nisi postao isuvi e skrupulozan D oni? Jer ako jesi, najbolje b i bilo da uzme Pirijevu pu ku i da se ubije . Nimalo mi se nije dopalo kako su one pr okletinje tamo dole postupale prema nama, mada moram priznati da je njihova idej a ispravna. Danas vlada sila. Svako onaj ko to ne shvati ima izgleda za opstanak koliko i zec u kavezu prepunom lasica." Jo istog jutra, razmi ljao je D on, njegovi motivi su mogli biti zasnivani na skrupulama; bez njih je nestala njegova nesigurnost i ustezanje da drugima namee svoju volju. On ree odseno: "Nema ni govora o nekakvom automobilu, zato to su automobili postali opas ni. Sreno smo se izvukli tamo dole. Mogli su za tili as da nam prosviraju po metak kroz glavu, pa da posle toga opljakaju na e automobile. Vremenom e morati tako da p ostupaju. Ako poku amo da nastavimo put do doline kolima, morae tako ne to da nas snae . U automobilu se ovek uvek nalazi u potencijalnoj zasedi." "U pravu ste", promrmlja Piri. "Potpuno ste u pravu." "Preko osamdeset milja", ree Rod er, "pe ice? Ne pretpostavljate, valjda, da e te doi do konja?" D on je posmatrao zemlji te na kome su stojali; bilo je pro arano korovom i iz gledalo je kao da je nekada moglo biti pa njak. "Ne. Moraemo prei pe ice ceo put. Verovatno da e trajati tri dana umesto samo nekoliko asova. Ali ako ga budemo lagano prelazili, biemo sigurniji da emo ga prev aliti. U suprotnom sluaju izgledi su slabi." Rod er ree: "Ja sam za to da se doepamo jednog automobila i da damo gas. Zar isto tako ne postoji mogunost da ne naiemo ni na kakvu prepreku? Mali je broj gra dova koji su uspeli da se tako brzo organizuju kao Ma am - a bie ih kojima ne to slino nee pasti na pamet. Ako budemo pe ice sa decom putovali preko polja, neizostavno em o morati pasti u neku nevolju." "Pa ipak, ni ta nam drugo ne ostaje", ree D on. Rod er upita: " ta mislite vi, Piri?" "Nije va no ta on misli", odgovori D on. "Ve sam rekao kako emo postupiti." Rod er je glavom pokazao na Pirija koji je utao i posmatrao. "On ima pu ku", ree. D on skoi: "To znai da mo e pokazati silu, ako mu se tako svidi. Ali sve dok t o ne uini, ja donosim odluke." Zatim pogleda Pirija. " ta vi ka ete na sve ovo?" "Potpuno odobravam va stav", odgovorio je Piri. "Da li mi dozvoljavate da zadr im pu ku? Nadam se da ne ispadam preterano uobra en kada tvrdim da sam sluajno na jve tiji u rukovanju njome. Isto tako nemam nikavih ambicija da postanem vo. Razume se, to mi morate verovati na re." D on ree: "Svakako, zadr ite pu ku." Rod er upade: "Znai demokratiji je kraj. Trebalo je ranije to da shvatim. N a koju stranu emo krenuti?" "Nikuda do jutra", odgovori D on. "Pre svega, svima nam je potreban noni sa n; drugo, nema nikakvog smisla spoticati se po mraku u kraju koji ne poznajemo. Svako od nas e uvati stra u po jedan sat. Ja u biti prvi; zatim ti, Rod ere, pa redom P iri, Milisent, Olivija", zastao je, "i najzad En. Vi e od est asova ne mo emo se odmar ati. Posle toga emo se pobrinuti za doruak."

Vazduh je bio topal, bez da ka vetra. "Jo jednom neka je bogu hvala", ree Rod er, " to nije zima." Zatim viknu deacim a: "Ovamo, bando! Skupite se oko mene tako da nam ne bude hladno." Poljana na kojoj su se nalazili pru ala se ispod samog obronka jednog brda . D on je seo elo glava svoje pospale porodice i prijatelja, i preko njih se zagled ao u vresna polja koja su se prostirala prema zapadu. Mesec tek to nije bio iza ao; njegovi zraci ve su bili poeli da pojaavaju svetlost zvezda. Mnogo je za njih znailo da vreme i dalje ostane lepo. Koliko bi mu olak anj e donela molitva, razmi ljao je on - pa ak i prinesena rtva - bogovima vresi ta u nadi da e ih po tedeti svog gneva. Bacio je pogled na mesto na kome su tri deaka le ala uure a izmeu Rod era i Olivije. Mo da e im se oni, ili njihova deca, jednoga dana pomoliti. Razmi ljajui o tome osetio je kako ga obuzima veliki duhovni nemir, kao da ga je iz pro losti njegovo staro ja, njegovo civilizovano ja, izazivalo na obraun. Po to se ovaj sukob sti ao, do izvesne mere javilo se pitanje: da li je vredno dalje iveti? iveli su u svetu etike iji su koreni bili stari gotovo etiri hiljade godina. Za jedan jedini dan taj je svet utonuo ispod njihovih nogu. Da li jo postoje ljudi koji ive tim starim ivotom, koji govore jezikom ljub avi, dok ih sa sviju strana okru uje Vavilon? Ako ih ima, razmi ljao je, osueni su na smrt, i njihova deca zajedno sa njima - isto onako kao to su nekada davno i njih ovi preci poumirali u rimskim arenama. Za trenutak mu se uini da bi rado sa takvo m verom u du i pristao da umre, ali kada je ponovo pogledao malu grupu dragih posp alih bia ija je glava on sada bio, shvatio je da ivi mnogo vi e znae za njega nego to b i mrtvi to ikada mogli. Ustao je i tiho se pri unjao do mesta na kome je En dr ala Meri u naruju. Mer i je spavala, dok je pri sve jaoj meseevoj svetlosti mogao da vidi da su Enine oi o tvorene. Blago joj se obrati: "En!" utala je uporno. ak ga nije ni pogledala. On se posle izvesnog vremena uda lji i zauze svoje staro mesto. Sigurno je da postoje ljudi koji e mnogo vi e voleti da umru, negoli ovako da ive. Bio je uveren u to, i to uverenje ga je te ilo. 8. Za vreme svog stra arenja, Milisent je u daljini prema jugu spazila najpre jedan, pa drugi, i trei blesak svetla; dugo potom ula je nekakav tutanj i tandrka nje. Mo da su to eksplozije atomskih bombi. Pitanje joj se istog asa uini bespredmet nim. Po svoj prilici, oni nikada nee u potpunosti saznati ta se tih dana odigralo u gusto naseljenim oblastima njihove zemlje, mada ih, istini za volju, to vi e i n ije zanimalo. Sasvim se razdanilo kada su krenuli na put; vreme je bilo prohladno, ali sa nagove tajima da e otopliti. Cilj koji je D on odredio bio je da preu severni deo ma amskih vresi ta sve do Kaverdejla. Posle toga e sporednim putevima nastaviti preko Karltonskih movara, zatim sa severne strane ui u Venslidejl, a odatle se prebacit i u Vestmurland. Nedaleko do mesta na kome su prenoili, nai li su na farmersku kuu; Rod er je predlo io da je napadnu zbog hrane. D on je energino odbacio njegov predlog, obrazla ui da se kua nalazi isuvi e blizu Ma ama. Nije im bilo poznato do koje granice s u stanovnici Ma ama nameravali da brane svoje zalee. im uje pucnje, grupa naoru anih Ij udi bi lako mogla da doe iz grada. Zbog toga su izbegavali naseljena mesta i putovali preko golih njiva, st rogo se dr ei ivih ograda i kamenih zidova koji su omeavali pojedine komplekse zemlji t a. Bilo je oko pola sedam kada su pre li glavni drum severno od Ma ama; osealo se da je sunce zagrejalo vazduh. Deaci su bili malo isuvi e ili, te su morali da ih opomin ju da nepotrebno ne tro e snagu trei okolo. Svi su izgledali nekako izletniki, sem En koja je i dalje utala, bila poti tena i povuena. Milisent je na to D onu skrenula pa nju, dok su sluajno koraali jedno pored dr ugog preko terena pokrivenog drobljenim kamenjem. Ona ree: "En ne treba da prima stvari isuvi e k srcu, D oni. to je bilo, bilo je." D on je pogleda iskosa. Urednost je bila osobina kojom se Milisent odlikov

ala, ak je i tog trenutka izgledala kao da je iza la u uobiajenu etnju po polju. Piri je, sa svojom pu kom ispod ruke, koraao petnaestak jardi ispred njih. "Mislim da nju ne mui ono to se dogodilo", odgovorio joj je D on, "ve pre ono to je posle toga sama uinila." "Na to sam i mislila kada sam rekla, to je bilo bilo je", ree Milisent. On a uputi D onu pogled iskrenog divljenja. "Svidelo mi se kako ste sino postupili. Ne kako prosto i jednostavno. Dopada mi se ovek koji zna ta eli, koji nastoji da ostva ri svoju elju i koji uspeva u tome." Ne gledajui je u lice, D on pomisli: ona mora biti preko dvadeset pet godin a mlaa od Pirija; vitka je i lepo graena. Milisent uhvati njegov kosi pogled i nas me i se. On tada sa zaprepa enjem otkri izvesno znaenje u tom njenom osmehu. Ree kratko: "Neko mora donositi odluke." "U poetku sam mislila da se neete proslaviti u tome. Ali sam sino shvatila da sam vas pogre no ocenila." Nije ga iznenadila sama pohota koju je nagove tavao njen osmeh, zakljuio je , ve njena pojava u ovom kontekstu. Piri neizostavno mora biti rogonja ve du e vreme , ali takve se stvari de avaju u Londonu, tom prezagu enom odgajali tu malih ljudi u k ome jedan izlet vi e u po udu, nema nikakvog stvarnog znaaja. Meutim, ovde gde je njih ova meuzavisnost podjednako jasno ocrtana, kao to ove jalove mee odvajaju prea nja vre si ta, to je i te kako va no. Mo da bi ponovo mogla preovladati etika koja dozvoljava voi grupe da izabere sebi enu koju eli. Ali, stari naini sporazumevanja pomou migova, odgurkivanja i skrivenih nagove taja podjednako su mrtvi kao i poslovni sastanci i izlasci u pozori te - mrtvi i bez nade da e vaskrsnuti. Sama injenica to ga je pren erazio Milisentin proma aj da to shvati, bila je dokaz koliko se ovo shvatanje dub oko utisnulo u njegovo bie i uslovilo njegov stav. On ree jo o trije nego ranije: "Preuzmite onaj kofer od Olivije. Dovoljno du go ga je nosila." Ona lako podi e obrve. "Prihvatam naredbu, veliki efe. Sve to vi ka ete stoji. " Na samoj ivici Vitonskog vresi ta nai li su na ovo za im je D on tragao - na ma lu osamljenu farmersku kuu ije su sve zgrade bile zbijene. Stajala je na blagoj uz vi ici okru ena njivama zasaenim krompirom. Iz dimnjaka se pu io dim. Namah ga je to zb unilo, ali se brzo setio da se, verovatno, u ovako udaljenom kraju mora kuvati n a uglju ak i leti. Dao je izvesne naloge Piriju. Ovaj je klimnuo glavom u znak sa glasnosti, i sa tri prsta desne ruke protrljao svoj nos; D on se tada podseti da j e napravio isti pokret pre nego to e krenuti za otmiarima koji su sa sobom odveli E n i Meri. Zajedno sa Rod erom, D on se uputio prema farmerskoj ui. Uop te nisu poku avali d a se pri unjaju: naprotiv, nemarno su koraali kao da ih na to podstie ista radoznalos t. D on je zapazio kada je neko pomerio zavesu na jednom od prednjih prozora; sem toga nije bilo nikakvog znaka da su primeeni. Stari pas se sunao naslonjen o kuni z id. Pod nogama im je rskao ljunak; bio je to onaj dobro poznati i prijateljski um. Na vratima se nalazio zvekir u obliku ovnove glave. D on podi e kariku i pus ti je da padne svom te inom; ona tupo udari o metalnu osnovu. Kada su iznutra zauli bat koraka, njih dvojica se povuko e malo udesno. Vrata se irom otvori e. Domain je morao celim telom da zakorai na prag da bi mogao estito da ih vidi. Bio je to krupan ovek sa sitnim i hladnim oima na crvenom vetrom opaljenom licu D on je sa zadovoljstvom primetio da i on dr i u ruci pu ku. ovek upita: " ta elite? Nemamo ni ta za prodaju, ukoliko tra ite hranu." Ostao je da stoji povuen u dovratak. D on odgovori: "Hvala vam. Ne oskudevamo u hrani. Ali imamo ne to to bi vas, nadamo se, moglo zanimati." "Zadr ite to za sebe", ree ovek. "Zadr ite, kad vam ka em, i istite se." "U tom sluaju...", ree D on. Jednim skokom na ao se u kui i naslonio uza zid desno od vrata iza farmerov ih lea. Ovaj je brzo reagovao. "Ako nameravate da pucate..." ree. Okrenuo se sa pu k om na gotovs i prstom na obarau. Tada se na izvesnoj razdaljini zau prasak i u isti mah se glomazno telo z anese ka unutra njosti kue, kao kada lutkar zategne kanap na svojoj lutki; najzad s

e skljoka pred njima. Dok je farmer padao prst mu se zgri. Njegova pu ka stade da p ra ti; meci su jedan za drugim udarili u zid farmerske kue, dok su se njihovi odjec i rasipali prema mirnom nebu. Stari pas se prenu i slabako zalaja okrenut suncu. Iz kue dopre ne to kao vrisak, a zatim nastade ti ina. D on je izvukao lovaku pu ku ispod le a koji je bio nalegao na nju. Jedan metak se bio zadr ao u njoj. Dao je znak glavom Rod eru, a zatim prekoraio mrtvog ili umir ueg oveka i uputio se u kuu. Vrata iz predsoblja su vodila pravo u veliku dnevnu so bu koja je bila zamraena. D onov pogled su najpre privukla zatvorena vrata koja su nekud dalje vodila, a zatim prazne stepenice koje su se pele iz jednog ugla. Pro l o je nekoliko sekundi pre nego to je spazio enu koja je stajala u senci pored step enica. Bila je vrlo visoka, ali za razliku od farmera izrazito mr ava. Gledala ih je obojicu pravo u oi; i sama je dr ala pu ku u ruci. Rod er je ugledao njenu priliku u isto vreme kada i D on. On povika: "Pazi, D oni!" Uinila je pokret rukom du pu ke, ali se istovremeno i D on ma io za obara. Prasak pu ke jo je sna nije zaglu ivao u zatvorenom prostoru sobe. ena je za trenutak zadr ala u spravan polo aj, a zatim je, dr ei se za ogradu s leve strane, stala da pada. Po to se sruila na zemlju, poela je da cii; ciala je tako visokim, prigu enim glasom. Rod er izusti: "Oh, Gospode bo e!" D on ree: "Nema razloga da se ovde vi e zadr avamo. Idemo dalje. Uzmi i ovu dru gu pu ku, pa hajde da pretra imo kuu. Dva puta smo imali sree, ali to ne znai da je mor amo imati i trei put." Posmatrao je Rod era kada je te ka srca istrgao pu ku iz eninih ruku; nije reag ovala ni na koji nain, samo je i dalje ciala. Rod er ree: "Njeno lice..." "Ti pogledaj prizemlje", ree mu D on, "a ja u se popeti na sprat." Brzo je pretra ivao gornji sprat, nogom otvarajui vrata. Tek po to je zavirio gotovo u svaku prostoriju, shvatio je da je zaboravio ne to - bio je to drugi ar er; jer za vreme dok bi ponovo punio svoju lovaku pu ku, praktino bi bio bez oru ja. Osta la su jo jedna vrata neotvorena. Zastao je i odmah sledeeg trenutka ih otvorio nog om. Bila je to mala spavaa soba. Mlada devojka od oko petnaest godina sedela je u krevetu. Uperila je u njega prestra en pogled. On joj naredi: "Ostani gde si. Shvata li? Ni ta ti se nee dogoditi ako ne bude mrdnula odavde." "Oni pucnji..." ree ona. "Mama, tata - ta znae oni pucnji? Da li su..." D on ree hladno: "Nemoj napu tati sobu." U bravi se nalazio klju. Iza ao je iz sobe i zakljuao vrata sa spoljne stran e. ena je u prizemlju jo ciala, ali ne tako sna no kao ranije. Rod er je stao pored nje nog tela i ostao prikovana pogleda. D on upita: "I?" Rod er lagano skrete pogled. "Sve je u redu. Nikog vi e nisam ovde na ao." Pon ovo je upro pogled u enu. "Doruak im se kuva na tednjaku." Piri je lagano u ao kroz otvorena vrata. Oborio je pu ku im je shvatio da ne preti nikakva opasnost. "Misija je izvr ena", prokomentarisao je. "I ona je imala pu ku? Ima li ih j o u kui?" "Pu aka ili ljudi?" upitao ga je D on. "Osim ove dve nisam video vi e nijednu drugu pu ku, a ti Rod ?" I dalje zagledan u enu Rod er ree: "Ni ja." "Na spratu se nalazi jedna devojka", ree D on. "Kerka. Zakljuao sam je." " ta emo sa ovim?" Piri je vrhom jedne cipele pokazao na enu koja je sada kr kljala iz dubine grla. "Sruio sam u nju rafal... uglavnom sam je pogodio u lice", ree Rod er. "Sa n ekoliko jardi razdaljine." "U tom sluaju..." ree Piri. Kucnuo je kundak i pogledao D ona. "Sla ete li se? " Rod er ih pogleda obojicu. D on klimnu glavom. Zatim Piri prie mestu na kome je le ala ena, a da ni u kom pogledu nije promenio uobiajeno dr anje. Dok je ni anio ree: "Revolver je mnogo podesniji za ovu vrstu posla." Pu ka je prasnula, a ena prestal

a da krklja. "Sem toga nisam rad da nepotrebno tro im municiju. Nema izgleda da emo skoro doi do nje. Lovake pu ke se mnogo e e mogu nai u ovim krajevima." D on ree: "Pazar nije lo - dve lovake pu ke i po svoj prilici municija za dva o brauna." Piri se nasme i. "Nadam se da mi neete zameriti to u primetiti da e nam se isp latiti dva sledea obrauna, ako nam donesu pola tuceta lovakih pu aka. Meutim, ni ovo n ije lo e. Hoemo li pozvati ostale, vreme je?" "Da", odgovori D on. "Mogli bismo." Promuklim glasom Rod er primeti: "Zar ne bi bilo pametnije da najpre uklon imo s puta ove le eve - pre nego to deca stignu ovamo?" D on je potvrdno klimnuo glavom. "U pravu si." Prekoraio je preko eninog tel a. "Obino je spremi te ispod stepenica prazno. Da, tako sam i mislio. Dajte je ovam o. Samo trenutak - evo i metaka za lovake pu ke. Najpre njih treba pokupiti." Zavir io je u mrane uglove ispod stepenica. "ini mi se da je sada sve u redu. Ubacite je ." Sva trojica su morala da se udru e da bi preneli mrtvog farmera koji je le a o u vratima i strpali ga pored ene u zagraen prostor ispod stepenica. Posle toga j e D on iza ao ispred kue i rukom dao znak ostalima. Dan je bio sunan; vazduh mu se uini o sve iji nego ikad, jer napolju nije bilo ljutog mirisa baruta. Stari pas je pono vo zauzeo svoje uobiajeno mesto; ovoga puta je D on shvatio da je pas zaista veoma star i verovatno slep. uvar kue koji jo ivi, a vi e nije u stanju ni ta da uva, nema nik kve svrhe; pa ipak, nije nimalo besmisleniji, razmi ljao je on, od slepih miliona i je su pretee oni sami. Oborio je pu ku. U svakom sluaju, pas nije bio vredan da se n a njega strai metak. ene i deca su se uspeli uz brdo. Razdragani izletniki izgled je i ezao; deaci su pogru eno koraali ne progovarajui ni re. Dejvi je pri ao D onu. Obratio mu se tihim gl asom: "Zbog ega ste pucali, tata?" D on se zagledao u oi svog sina. "Od sada emo se morati boriti za sve to nam je potrebno", odgovorio mu je. "Moraemo se boriti za goli ivot. To e i sam da naui ." "Da li ste ih ubili?" "Da." "Gde ste sklonili le eve?" "S puta. Ui u kuu. Sada emo svi zajedno dorukovati." U vratima se nalazila l okva krvi, a druga na mestu na kome je le ala ena. Dejvi je pogledao i jednu i drug u, ali nije progovorio vi e ni rei. Po to su se svi okupili u dnevnoj sobi D on ree: "Ne elimo da se ovde dugo zadr avamo. Ne bi bilo lo e kada bi nam ene pripremi le doruak. U kuhinji ima jaja i jedan kai slanine. Radite brzo. Rod er, Piri i ja u meuvremenu emo odabrati stvari koje emo sobom poneti." Spuks upita: "Mo emo li vam mi pomoi?" "Ne. Vi, deaci, ostanite ovde i odmorite se. Pred nama se nalazi dug dan. " Kao i Dejvi pre nje, Olivija se zagleda u lokve krvi na podu. Zatim ree: "Bilo ih je samo dvoje?" D on je presee: "I jedna devojka, nalazi se gore na spratu - njihova kerka. Zakljuao sam je." Olivija se uputi ka stepenicama. "Sigurno umire od straha!" D on je zausta vi pogledom. Zatim ree: "Ve sam vam saop tio - nemamo vremena za gubljenje na nepotr ebne sitnice. Postarajte se za ono do ega nam je stalo, a ostalo zanemarite." Ona je oklevala za trenutak, a zatim se uputila pravo u kuhinju. Milisen t je po la za njom. En koja je stajala u vratima pored Meri ree: "Dovoljne su dve. Mi emo ostati napolju. Ne dopada mi se miris u kui." D on je odobrio njenu elju klimanjem glave. "Kako hoete. Mo ete napolju i jest i, ako vam se tako vi e svia." En je umesto odgovora izvela Meri na sunce. Posle kratkog kolebanja, i S puks je po ao za njima. Druga dva deaka su sela na starinski kau koji se nalazio isp od prozora. Na zidu preko puta njih, asovnik je ritmiki otkucavao. Imao je staklen a vratanca, tako da se mogla videti sva njegova ma inerija. Sedeli su buljei u njeg a, i razgovarali apatom.

Kada je hrana bila zgotovljena, i mu karci su dovr ili prikupljanje neophodn ih stvari. Prona li su dva prostrana ruksaka i jedan manji, i u njih popakovali unk e, komade svinjskog mesa i usoljene govedine, kao i ne to domaeg hleba. Povrh svega su stavili metke za pu ke. Sem toga, na li su i jednu staru vojniku uturu. Rod er je pr edlo io da jo nekoliko boca napune vodom, ali se D on usprotivio. Putovae kroz kraj ko ji je sasvim pristojno snabdeven vodom, a i inae su se dovoljno opteretili. Po to su zavr ili sa obedom, Olivija je poela da skuplja tanjire. Tek kada se Milisent nasmejala, D on je shvatio ta ona to radi. Tada ona ponovo spusti tanjire bez reda. D on ree: "Nema pranja sudova. Iz ovih stopa kreemo dalje. Mesto jeste usaml jeno, ali je svaka kua potencijalna zamka." Mu karci podigo e ruksake i pu ke. Olivija ree: " ta emo sa devojkom?" D on,je pogleda iskosa. "Kako - ta emo sa devojkom?" "Ne mo emo je ostaviti - tek tako." "Ako vas to mui", odgovori joj D on, "dozvoljavam vam da se popnete gore i otkljuate vrata. Recite joj da mo e napustiti sobu kad god to za eli. Sada vi e nije va n o." "Ali kako da je ostavimo samu u kui!" Pokazala je rukom na zagraeno spremi t e ispod stepenica. "Sa ovima." " ta imate da predlo ite?" "Mogli bismo da je povedemo sa sobom." D on odgovori: "Ne budite ludi, Olivija. Jasno vam je da ne mo emo to uiniti. " Olivija ga razrogaeno pogleda. On je video da iza njene boja ljivosti stoji re enost. Razmi ljajui o njoj i o Rod eru, D on zakljui da su u asovima krize ljudi uvek kloni udnom pona anju. Olivija ree: "Ako mi to ne dozvolite, ja u ostati ovde pored nje." "A Rod er?" upita D on. "A Stiv?" Rod er ree lagano: "Ako Olivija eli da ostane i mi emo ostati zajedno sa njom . I onako vam nismo potrebni, zar ne?" D on ree: "Ko e otvoriti vrata kada naie prvi prolaznik? Ti ili Olivija - mo da Stiv?" Zautali su. Otkucaji asovnika su oznaavali da prolaze sekunde letnjeg popod neva. Tada ree Rod er: "Za to je ne bismo mogli povesti, ako Olivija to eli? Sa nama je, eto, i Spuks. Devojka nam sigurno ne mo e uiniti ni ta na ao?" Nervozan i ljut D on ree: "Na osnovu ega mislite da ona treba da poe sa nama? Pa maloas smo joj ubili roditelje." "Uverena sam da bi rado po la", ree Olivija. "Koliko vremena e vam biti potrebno da je ubedite", upitao ih je D on. "Dve . nedelje?" Olivija i Rod er izmenja e poglede. Rod er ree: "Samo idite svi. Ja u gledati da vas stignem - mislim zajedno sa devojkom , ukoliko pristane da krene." Na to D on ree Rod eru: "Iznenauje me, Rod . Uveren sam da je izli no tebi ukaziva i koliko je avolski glupo da u ovom trenutku cepamo svoje snage?" Njih dvoje mu ne odgovori e. Piri, Milisent i deaci su posmatrali prizor be z rei. D on baci pogled na runi asovnik. "Evo, Olivija", ree on, "dajem vam tri minuta za razgovor sa devojkom. Mo e poi sa nama, ako eli. Ali vi e od tog vremena ne smemo potro iti na ubeivanje - niko o d nas. Je li u redu?" Olivija klimnu glavom. "I ja u se popeti gore sa vama." On je po ao prvi uz stepenice, otkljuao je vrata i otvorio ih irom. Devojka je bila ustala iz postelje; gledala je gore prema nebu i kleala; verovatno se mol ila bogu. D on se povukao u stranu da bi propustio Oliviju da ue u sobu. Devojka ih razrogaeno pogleda; lice joj je bilo bezizrazno. Olivija ree: " elim da poe sa nama, draga. Putujemo na jedno sigurno mesto ko je se nalazi u brdima. Izlo ila bi se velikoj opasnosti, kada bi ovde ostala." Devojka ree: "Moja majka - ula sam je kako cii; posle je zautala." "Ona je mrtva", odgovori joj Olivija. "I tvoj otac, takoe. Nema nikakvog

smisla da ostane ovde." "Vi ste ih ubili", rekla je devojka. Uprla je pogled u D ona. "On ih je ub io." Olivija ree: "Jeste. Oni su imali hrane, a mi nismo. Danas se ljudi bore za hranu. Mi smo iza li kao pobednici, a oni su izgubili bitku. To je ne to to se ne mo e izmeniti. Pa ipak, ja elim da ti poe sa nama." Devojka im je okrenula lea, a lice zagnjurila u postelju. Ree prigu enim glasom: "Ostavite me na miru! Idite, i ostavite me na miru!" D on je pogledao Oliviju i odmahnu glavom. Olivija prie devojci i klee pored nje, obgrliv i je rukom oko ramena. Zatim ree blago: "Mi nismo ravi. Prosto poku avamo da spasemo sebe i svoju decu; zbog toga l judi danas ubijaju kad god nemaju drugog izbora. Posle nas e doi gori nego to smo m i - ubijae jednostavno ubijanja radi; mo da i muenja radi." Devojka ponovi: "Ostavite me na miru." "Nismo daleko odmakli ispred rulje", ree Olivija. "Svetina e poeti da prist i e iz gradova u potrazi za hranom. Kua slina ovoj privlaie ih kao to lepak privlai muv . Tvoj otac i majka bi sigurno izgubili ivot kroz koji dan, a i ti zajedno s njim a. Zar shvata to?" "Odlazite", ree devojka. Nije ih ni pogledala. D on ree: "Lepo sam vam rekao, Olivija. Ne mo emo je povesti protiv njene vol je. A to se tie va e odluke da ostanete pored nje - pa maloas ste sami rekli da je ov a kua zamka smrti." Olivija se uspravi iz kleeeg polo aja, kao da se povinuje D onovim reima. Meutim , ona zgrabi devojku za ramena i okrete je licem prema sebi. Imala je prilino sna n e mi ice i sada je primenila tu svoju snagu, ali ne grubo, ve odluno. Najzad ree: "Slu aj ta ti govorim! Boji se, reci istinu? Priznaj!" Pogledom uperenim u devojku dr ala je kao u nekoj opinjenosti. Devojka potv rdi glavom. "Poi e sa nama", ree Olivija. "Idemo preko Penina u jedno mesto u Vestmuerla ndu gde emo svi biti bezbedni, i gde vi e nee biti ubijanja ni grubosti." Olivijina uobiajena uzdr anost potpuno je nestala; govorila je obuzeta gorkim gnevom koji je imao snagu ubeivanja. "Poi e sa nama, neizostavno. Ubili smo ti i oca i majku, ali a ko tebe spasemo donekle emo se iskupiti. Ni oni sami ne bi eleli da i ti ovde umre . " Devojka je utei buljila u nju. Olivija se obrati D onu: "Priekajte napolju. Ja u joj pomoi da se obue. Neemo se zadr ati du e od par min ta." D on je slegao ramenima. "Sii u dole da vidim da li su ostali spremni. Ali p ar minuta, upamtite." "Odmah silazimo", ree Olivija. D on je u dnevnoj sobi zatekao Rod era kako na pokazatelju radio-aparata koj i se nalazio na trpezarijskom kredencu prebira po stanicama. Pogledao je D ona kad a se ovaj pojavio gore na stepenicama. "Ni ta se ne uje", ree. "Okretao sam Nort, kotsku, Midland, London - i potpun muk." "A Irsku?" upita D on. "Ni ta nisam mogao da ujem. Mo da je te stanice ovde nemogue uhvatiti." "Nije iskljueno i da je aparat crkao." "Na ao sam jednu stanicu. Ne znam koji je jezik to bio - zvualo je kao neki od srednjeevropskih jezika. U glasu je bilo neeg zaista oajnikog." "A kako stoji sa kratkim talasima?" "Nisam poku avao." "Daj da ja probam." Rod er se povukao u stranu; D on prebaci dugme na kratke talase i stade lagano i pa ljivo da pomera kazaljku. Pre ao je tako tri etvrtine tab le, a da se ni ta nije ulo. Najzad uhvati nekakav glas, bio je izvitoperen od kranja i gubio se, ali je govorio engleski. Zaustavio je kazaljku na maksimali i do kr aja pojaao zvuk: "...fragmentarno, meutim, svi podaci govore u prilog da je zapadna Evropa prestala da postoji kao deo civilizovanog sveta."

Govornik je imao ameriki akcenat. D on ree tiho: "Znai, njihova lepa zastava se jo vije." "Veliki broj aviona", nastavio je spiker, "sleteo je sino u raznim delovi ma Sjedinjenih Amerikih Dr ava i Kanade. Po nareenju predsednika Sjedinjenih Amerikih Dr ava, njihovim putnicima je dat azil. Meu onima koji su stupili na tle na e zemlje nalaze se predsednik Francuske republike i stariji lanovi francuske vlade; zatim kraljevske porodice Belgije i Holandije. Halifaks i Nova kotska javljaju da su t amo bezbedno prispeli kraljevska porodica i vlada Velike Britanije. Prema istom izve taju, biv i predsednik britanske vlade Rejmond Veling izjavio je da se zaprepa ujua brzina kojom je nastupilo rasulo uglavnom mora pripisati glasinama kako e se naj vei stambeni centri bombardovati atomskim bombama, sa ciljem da se spasu ostali d elovi zemlje. Ove su glasine, tvrdi Veling, potpuno neosnovane, pa ipak su one p rouzrokovale paniku. Kada mu je reeno da je ovda nji Centar za atomsku energiju tok om poslednjih nekoliko asova, zabele io atomske eksplozije u Evropi, on je tvrdio d a ne smatra sebe odgovornim za njih, ali pretpostavlja da je mogue da su izolovan i elementi Vazduhoplovnih snaga preduzeli takve oajnike mere u nadi da e povratiti kontrolu." Rod er ree: "Stvar mu je iskliznula iz ruku, pa je prosto okrenuo lea i pobe gao." "To je jedna od nerazja njenih misterija", ree D on. Spiker je nastavio: "Sledei kominike, koji je potpisao predsednik Sjedinj enih Amerikih Dr ava, objavljen je u Va ingtonu danas u 21 as. Verujemo da e na a zemlja duboko o aliti srozavanje, do varvarstva, Evrope, k olevke zapadne civilizacije. Iskreno nas boli i zaprepa uje sve to se odigrava na dr ugoj strani Atlantskog okeana. To, meutim, ne znai da postoji i najmanja opasnost da e slina katastrofa zadesiti na u zemlju. Posedujemo ogromne zalihe hrane i mada e, verovatno, tokom sledeih meseci hrana biti stro ije racionirana, ipak ima dovoljno svega za svakog pojedinca. Vremenom emo savladati virus un Li i potom krenuti da povratimo u ivot velika prostranstva sveta koji smo nekada poznavali. A do tog tr enutka na a je du nost da u granicama svoje nacije sauvamo nasledstvo ovekove veliine." D on ree gorko: "Mnogo su nas ohrabrili!" Kada se okrenuo, ugledao je Oliviju kako silazi sa devojkom. Obuena, izgl edala je dve-tri godine starija od Meri; bila je to seoska devojka koju vi e odlik uje zdravlje, nego lep izgled. Njen pogled je sa D onovog lica skrenuo na lokve kr vi, i opet natrag; ali se izraz njenog lica nije ni najmanje izmenio. Olivija ree: "Dozvolite mi da vam predstavim D ejn. Ona e poi sa nama. Sada s mo svi spremni, D oni." D on ree: "Dobro. Onda krenimo." Devojka se obrati Oliviji. "Pre nego to poem - mogu li da ih pogledam, sam o jednom?" Olivija je stajala u nedoumici. U D onovoj svesti iskrsnu slika dva le a, be z obreda i molitve zgurana ispod stepenica na kojima je i sama devojka sada staj ala. On ree o tro: "Ne. To ne bi bilo dobro ni za tebe ni za njih. Sem toga nema mo vremena." Pomislio je da e se mo da usprotiviti, ali kada ju je Olivija blago gurnula napred, ona je po la. Jednim je pogledom obuhvatila celu dnevnu sobu i iza la iz kue . "U redu", ree D on, "kreemo." "Samo jedna sitnica", ree Piri. Spikerov glas je i dalje govorio; dolazio je do snage ili se gubio; ve prema periodinom pojaavanju, odnosno smanjivanju zvuk a. itane su neke nove odredbe kojima se pojedincima zabranjuje gomilanje hrane. P iri je pri ao trpezarijskom kredencu i jednim jedinim pokretom zgrabio radio i tre snuo ga o pod. Staklo se rasprslo u paramparad. Zatim je stao silovito da ga utira , sve dok se kutija nije raspala i dok se nije ukazala ma inerija. Na kraju je pot om sna no lupio gomilu stakla i metala, pretvoriv i je u bezoblinu masu. A potom je p a ljivo otresao nogu i krenuo za ostalima. Bili su prinueni da putuju sporo i postupno, zbog dece. D on je napravio tr

odnevni plan: posle prvog dana mar a trebalo je da stignu na kraj Vensidejla; posl e drugog, preko vresnih polja, do jedne take severno od Sedberga i, najzad, posle treeg u Slepi D il. Bilo je vrlo va no da se ne udaljuju od glavnog druma; tavi e, D on s e nadao da e ga najveim delom moi koristiti za putovanje. Pretpostavljao je da e se usput retko kad pojaviti koji automobil, jer je u meuvremenu veina mesta u Severno m Rajdingu morala poi za primerom Ma ama. Putnici bi morali napustiti svoje automob ile mnogo pre nego to bi stigli u Dejl. Rod er je rekao D onu, dok su i li pokraj jedne ume u pravcu Kaverhama: "Ne bi bilo lo e da se doepamo nekoliko bicikla. ta ti misli o tome?" D on je odmahnuo glavom. "Na biciklima bismo takoe isvu e skretali pa nju na se be. Sem toga, trebalo bi da pronaemo deset bicikla odjednom - inae bismo morali da ih guramo ili da rascepkamo svoju grupu." "Znai, ti ne pristaje ?" upitao ga je Rod er. D on ga pogleda iskosa. "Ne. Ne pristajem." Rod er ree: "Drago mi je to je Oliviji po lo za rukom da ubedi devojku da poe s a nama. Bila bi prava mora misliti na nju u onoj usamljenoj kui." "Postaje sentimentalan, Rod ." "Nije tano." Sna nim pokretom, Rod er pomae svoj ruksak na sredinu lea. "Ti pos taje ilaviji. Nije to lo e, bar pretpostavljam." "Samo pretpostavlja ?" "Nisam se jasno izrazio. Ti si u pravu, D oni. Stvar se mora privesti kraj u. Mi emo to i uiniti, zar ne?" "Tako je." Kue pored kojih su prolazili bile su pozatvarane i kapci spu teni; ako je i bilo ljudi koji su jo iveli u njima, nisu davali nikakvog spoljnog znaka o svom p risustvu. ak su, usput, sretali manje sveta nego to bi to bilo prirodno u ovim kra jevima; a i kada bi se mimoi li sa nekima, niko nije poku avao da pozdravi. Naje e su se ljudi koje su sretali povlaili u stranu ispred njihove male grupe i zaobilazili je. Samo su dvaput nai li na grupice sline njihovoj. Prvu je sainjavalo pet odraslih osoba i dvoje male dece koju su nosili na rukama. Dve grupe bi namah, sa razdal jine, osmotrile jedna drugu i produ ile svaka svojim putem. Druga grupa je bila vea od njihove. Sastojala se od ukupno desetine ljudi , svi su bili odrasli; nisu krili da imaju nekoliko pu aka. Ovaj susret se odigrao po podne, nekoliko milja istono od Ejsgarta. Bilo je oigledno da ova grupa presec a drum na putu Bi odejli u pravcu juga. Zaustavili su se nasred puta i stali da po smatraju D ona i ostale koji su im dolazili u susret. D on je na razdaljini od dvadesetak jardi ispred njih, rukom dao znak svoj ima da stanu, utali su neko vreme i uzajamno se posmatrali. A zatim jedan od ljud i iz druge grupe doviknu: "Odakle ste?" D on odgovori: "Iz Londona." Nastao je laki agor neprijateljskog raspravljanja. Njihov vo ree: "Jedva da ima dovoljno hrane za stanovnike ovih krajeva, a kamoli za Lon donce koji dolaze ovamo da nas erupaju." D on mu nije ni ta odgovorio. Pomerio je svoju lovaku pu ku u podesniji polo aj; za njegovim primerom su po li Rod er i Piri. Oni su utei posmatrali drugu grupu. "Kuda idete?" upitao ih je ovek. "Idemo preko vresnih polja", rekao je D on, "u Vestmuerland." "Neete tamo proi ni ta bolje negoli ovde." On je stajao e njivo zagledan u pu ke. "Ako ste u stanju da rukujete ovim oru jem bili bismo voljni da vas primimo u svo ju dru inu." "U stanju smo da rukujemo njime", ree D on. "Ali vi e volimo da ostanemo sami ." "U dana nje vreme je va an broj." D on nije odgovorio. "Sigurnije je za deicu i sve ostale." "Mo emo i sami da se staramo o njima", rekao je D on. ovek je slegao ramenima. Rukom je dao znak svojim sledbenicima i oni nast avi e niz drum svojim prvobitnim pravcem. I sam se uputio za njima. Kada je stigao do ivinjaka, zastao je i okrenuo se.

"Hej, gospodine!" viknuo je. "Imate li kakvih vesti?" Rod er mu odgovori: "Ni ta naroito, sem da se svet propo tenio." ovekovo lice se zbrkalo pre nego to e se na njemu javiti osmeh. "Dobro ste t o rekli. Znai da je sudnji dan blizu!" Posmatrali su ih sve dok im se gotovo nisu izgubili iz vida, zatim su i sami nastavili put. Zaobi li su sa ju ne strane Ejsgart, oko koga su zapazili odbrambeni pojas k oji je sada postao esta pojava. Odmorili su se na popodnevnoj pripeci, na domaku grada. Dolina, koja je nekada bila bujno zelena, sada se gotovo svom povr inom crn ila nasuprot smeim brdima naokolo. Peli su se uzbrdicom pored krivudavih kamenih zidova, tih sada besmislenih mea a. U jedan mah D on pomisli da vidi ovce na obronku brda, pa je skoio na noge da bolje pogleda. Meutim to su samo bili veliki beli obl uci. Ovce vi e nisu mogle da opstanu. Virus ung Li je obavio posao sveobuhvatno i k orenito. Meri je sedela u dru tvu sa Olivijom i devojkom D ejn. Deaci, kao retko kad p remoreni za vrljanje, odmarali su se zajedno i raspravljali, koliko je D on bio u s tanju da prosudi na osnovu pojedinih rei koje su dopirale do njega, o gliserima. En je sedela osamljena ispod jednog drveta. On joj prie i sede pored nje. "Da li ti je makar malo bolje?" upita je. "Sasvim se dobro oseam." Izgledala je umorna, pa se on pitao koliko li je spavala prethodne noi. Z atim ree: "Samo jo dva dana ovakvog ivota, a onda..." Ona nastavi njegovu reenicu. "A onda e sve opet biti divno, i mi emo moi da zaboravimo sve to se dogodilo i poeemo ivot iz poetka. Je li tako?" "Ne, ne mislim da mo emo poeti iz poetka. Da li je to uop te va no? Ali emo svaka ko biti u stanju da opet ivimo nekom vrstom pristojnog ivota i da posmatramo svoju decu kako odrastaju u ljudska bia, a ne u divljake. Za to vredi mnogo rtvovati." "Hoe da ka e - to je tvoj cilj, zar ne? Primio si svet na svoja plea." On joj blago odgovori: "Do sada smo imali sree. Mo da ti se ne ini tako, ali to je istina. Imali smo sree da izaemo iz Londona i da dospemo ak dovde na sever, a da nas nije sna la ozbiljna nevolja. Ovo mesto, gde se sada nalazimo, izgleda pu sto samo zato to su se njegovi stanovnici povukli iza svojih odbrambenih polo aja, a rulja jo nije pristigla. Mada mislim da se ne nalazimo vi e od jednog dana hoda i spred svetine - a mo da i manje. A kada ona stigne..." Posmatrao je reku Ur i njene matice. Sunce je obasjavalo letnji pejza , ne obian jedino zbog odsustva ogromnih prostranstava toliko prisnog zelenila. U stva ri, ni sam nije verovao u smisao vlastitih rei, mada je znao da govori istinu. " iveemo mirno u Slepom D ilu", rekla je En umorno. "Kako bih voleo da sam ve tamo", rekao je D on. "Umorna sam", dodala je En. "Ne elim da razgovaram - ni o tome ni o bilo e mu drugom. Ostavi me na miru, D one." Stojei, posmatrao je svoju enu trenutak, dva a zatim je krenuo. Dok je kor aao, primetio je da ga Milisent, koja je sedela ispod susednog drveta, posmatra. Ona uhvati njegov pogled i nasme i mu se. Kako su se bli ili Hozu, tako se dolina su avala. Brda sa obe strane postaja la su strmija; ali se kameni zidovi nisu vi e peli do njihovih vrhova. inilo im se da Hoz nije branjen, ali su ga za svaki sluaj izbegli, zaobi av i ga preko visoravni sa ju ne strane i gazei pritoke reke Ur koje su sreom bile plitke u to doba godine. Zanoili su kod Videjl D ila; odabrali su za prenoi te sklonito mesto u uglu iz meu eleznike pruge i reke. U neposrednoj blizini otkrili su polje sa krompirom, pa su iskopali poveu koliinu. Olivija je od njih skuvala paprika sa usoljenim mesom, k oje su bili sa sobom poneli; D ejn joj je pomagala, dok im se Milisent pridru ila sa pola srca. Sunce je bilo za lo iza Penina, mada je jo bilo prilino vidno; kada je D on po gledao na sat, video je da jo nema ni osam. Razume se, to je britansko letnje vre me, a ne griniko. Nasme io se pri pomisli na tu tananu, sada besmislenu razliku. Dobro su napredovali; deaci se, oigledno, nisu isuvi e zamarali. Pod normaln im okolnostima, mogli bi da prevale jo koju milju pre zastanka, ali je u ovakvom

trenutku bilo glupo da ponu da se penju uzbrdicom do Mosdejla. Umesto toga, moi e r ano sledeeg jutra da nastave put. Zadovoljno je posmatrao kako se priprema veera. Piri se nalazio na stra i pored eleznike pruge. Sva trojica deaka odjednom mu prio e. Dejvi mu se obrati u ime svih sa puno po tovanja, iako je do tada uvek razgovarao sa odraslima na ravnoj nozi. "Tata", rekao je, "da li bismo i mi mogli noas da stra arimo?" D on ih je posmatrao jednog po jednog: vitku figuru svog sina, trapavog Sp uksa i omanjeg, nekako etvrtastog Stiva. Jo su to bili samo aci koje je sada u veoj meri nego obino ivot zbunjivao i uzbuivao. On odmahnu glavom: "Mnogo vam hvala na ponudi, ali mo emo i sami."

Dejvi ree: "Smislili smo itav plan. Nije va no to to ne umemo da pucamo ba kak o treba, ako budemo budno motrili i digli galamu im nekog primetimo. A za to smo sposobni." Tada D on ree: "Najbolje to vas trojica mo ete uiniti jeste da ne razgovarate p osle veere, ve da odmah legnete. Gledajte i da zaspite to br e mo ete. Sutra emo rano us tati, eka nas penjanje uz veliku strminu i naporan dan." Govorio je bez imalo strogosti, tako da bi se u svakoj drugoj prilici De jvi upustio u unu raspravu. Meutim, sada je samo rezignirano iskosa pogledao svoja dva druga, posle ega se zajedno udalji e da posmatraju reku. Skupa su veerali, jer se Piri bio vratio sa eleznike pruge sa izve tajem da n ema nieg na vidiku sve dokle oko dopire. Kasnije je D on napravio raspored nonog str a arenja. Rod er ree: "Hoe li uzeti u obzir i D ejn?" U poetku je mislio da se Rod er ali, pa se nasmejao. Ubrzo je, na svoje zapr epa enje, shvatio da mu je pitanje ozbiljno upueno. "Ne", odgovori on. "Ne veeras." Devojka je sedela pripijena uz Oliviju; itavog dana se nije udaljavala od nje. D on ih je u toku popodneva uo kako razgovaraju izmeu sebe, ak je jednom primet io D ejn kako se smeje. Ona pogleda u jednog i drugog; njeno sve e i punako lice imal o je otvoren i upitan izraz. "Ne bi nas ubila na spavanju, reci iskreno, D ejn?" pitao je Rod er. Ona je ozbiljno odmahnula glavom. Tada joj D on ree: "Najpametnije je da ti uskratimo tu priliku, zar ne?" Ona okrete glavu od njih; jasno je video da je to uinila da bi prikrila z bunjenost, a ne iz mr nje. On ree: "En e prva uvati stra u. Svi ostali odmah na spavanje. Vi, deaci, mogl i biste da ugasite vatru - pogazite svaku i ku." Rod er ga je probudio i predao mu lovaku pu ku koju je svako od njih nosio za vreme stra arenja. Kada se podigao na noge, osetio je da je sav ukruen i rukama je protrljao cevanice. Mesec je svetleo na nebu; njegova je svetlost bleskala po o bli njoj reci i pravila senke od male grupe uurenih putnika. "Nije nimalo hladno", ree Rod er, "hvala bogu." "Jesi li togod zapazio?" " ta bih, sem duhova?" "Pa, jesi li video nekog od njih?" "Jednu utvaru u magnovenju - i to najbanalniju moguu." D on ga pogleda. "Vo z-privienje. Uinilo mi se da ga ujem kako huke u daljini, a otprilike deset minuta k asnije, mogao bih se zakleti, do mene je doprla njegova daleka buka." "Nije iskljueno da je to bio voz", ree D on. "Sve dok ima ljudi koji su u st anju da upravljaju njime i ljudi koji su spremni da se voze, postoji i mogunost d a voz putuje nou. Mada je, mislim, sumnjivo, kada se sve uzme u obzir." "Meni se vi e dopada da na njega mislim kao na prikazu. Te ko natovaren voz pravim pravcatim duhovima iz Dejla koji su krenuli na pijacu; a mo da su to bili i vagoni-fantomi puni uglja ili nestvarnih metalnih poluga na putu preko Penma. R azmi ljao sam o ovoj stvari - koliko dugo pretpostavlja da e se eleznika pruga smatrat i eleznikom prugom? Dvadeset godina - ili trideset? I koliko e se dugo ljudi seati d a je nekada davno postojalo takvo prevozno sredstvo? Hoemo li svojim praunucima p riati bajke o metalnim udovi tima koja su jela ugalj i bljuvala dim?" "Idi da spava ", ree mu D on. "Imae kasnije dovoljno vremena da razmi lja o svoji

praunucima." "Te duhove", ree Rod er, "noas na sve strane oko sebe vidim duhove. Duhove s vojih dalekih potomaka u plavoj boji sinjevine." D on mu nije ni ta odgovorio, ve je stao da se penje uz nasip ka svom stra arsk om mestu pored pruge. Kada je sa vrha pogledao dole, Rod er se ve bio skupio i po s voj prilici spavao. Stra areva du nost je bila da motri na obe strane pored pruge, ali je ona ira - prema severu - imala vi e znaaja zbog injenice da se glavni drum prote e u tom prav cu. Imajui to u vidu, odabran je stra arev polo aj koji se nije mogao videti sa mesta na kome su ostali spavali. D on se tu postavi. Pripalio je cigaretu, krijui u areni kraj da ga neko ne bi primetio. Nije mislio da je to stvarno neophodno, ali je s matrao prirodnim da neke stare trikove iz vojske primeni u situaciji koja je ima la toliko srodnosti sa njegovom vojnikom pro lo u. Posmatrao je mali beli tapi koji je zaklanjao svojim akama. To je navika ko je e morati da se odrekne, mada nema nikakvog razloga da ostavi duvan sve dok ga nu da ne natera na to. Koliko e vremena proi, pitao se on, pre nego to se ameriki istr a ivai budu iskrcali u zaboravljenim lukama i krenuli dublje na kopno, delei usput k onzerviranu unku i cigare, i sejui seme trave koje nije zara eno virusom ung Li? U sv akom malom zbegu, kakav e biti Slepi D il, gde su se sauvali ostaci Britanaca, ne to s lino tome bie svakodnevna sanjarija, zimska bajka. Mo da legenda, koja e podstaknuti nove varvare da najzad preu zapadni okean samo da bi otkrili zemlju podjednako tv rdu i okrutnu kao to je i njihova. Jer, on vi e nije mogao da veruje da e oveanstvo biti po teeno u poslednjem tren utku. Najpre Kina, zatim preostali delovi Azije, a sada Evropa. Ostale zemlje e p asti kada na njih doe red, i ne slutei, mo da, ovakav svoj kraj. Priroda bri e tablicu od kriljca na kojoj je ispisana ljudska istorija i koja e ostati prazna da na njo j aica ljudi, koji e pre iveti tu i tamo irom zemljinog ara, ure e potresne rei. S druge strane eleznike pruge do njega je iznenada dopro nekakav um, pa je oprezno krenuo u tom pravcu da ispita njegovo poreklo. Kada je stigao na kraj na sipa, ugledao je vitku figuru koja se na razdaljini od nekoliko stopa pela njemu u susret. Bila je to Milisent. Pru ila mu je ruku i on ju je prihvatio. D on ree: " ta, pobogu, tra ite ovde?" Ona odgovori: "Pst - sve ete redom probuditi." Milisent pogleda dole grupu koja je spavala, a zatim se uputi ka stra arsk om mestu. D on poe za njom. Bio je gotovo sasvim siguran ta znai ova poseta. Hladna d rskost ove ene dovela ga je do besa. "Va je red da stra arite tek kroz dva-tri sata", rekao joj je on. "Treba da se vratite i odspavate jo malo. Sutra emo imati dug i naporan dan." Ona ga upita: "Imate li cigaretu?" On izvadi jednu iz svoje kutije i dad e joj je. "Budite dobri i pripalite je; hoete li?" On ree: "Mislim da nije pametno paliti svetlo. Zaklonite cigaretu akama ka da budete uvlaili dim." "Vi sve znate, zar ne?" Ona se sa e do njegovih aka sklopljenih u kupu da bi do la do plamena upaljaa. Njena crna kosa se presijavala na meseini. Tada D on shvati da se nije najbolje sn a ao u ovoj situaciji. Pogre io je to joj je dao cigaretu kada ju je zatra ila; trebalo je da je smesta otera natrag na spavanje. Ona se ponovo uspravi; cigaretu je kr ila dr ei je naopako okrenutu. "Mogu dugo da izdr im bez sna", rekla je. "Seam se jednog vikenda kada nisa m spavala vi e od tri sata izmeu petka i ponedeljka. A ipak sam posle toga bila sve a kao bela lala." "Nije potrebno da se hvalite. Vidi se to na vama." "Zbilja?" Zatim je nastala pauza. " ta se to zbiva sa En?" On ree hladno: "Poznato vam je isto tako dobro kao i meni. Pretpostavljam da na vama ne bi ostavilo traga - ni ono to se njoj dogodilo ni ono to je sama po tom uinila." Ona ree samozadovoljno: "Znam jednu va u slabost ili snagu, ve kako se uzme - nikada neete izgubiti glavu ako do ivite neku podlost - od drugih, odnosno ako je sami napravite." D on je povukao jedan dim. "Ne elim da razgovaram o En. I ne elim da imam ma

kakva posla sa vama, shvatate li me? Nadam se da ete me razumeti kada ka em da, po vrh svih ostalih razloga, nije vreme za tako ne to." "Kada ovek ne to eli, vreme je da to i ima." "Ovoga puta ste se prevarili. Ja to ne elim." Ona se nasmeja ti im i nekako promuklim glasom. "Budimo ono to jesmo, odrasli ljudi", ree ona. "Mogu da se prevarim, ali n e kada je re o ovakvoj stvari." "Poznajete me bolje nego ja sam?" "Pa, ne bi me to iznenadilo. Rei u vam samo ovoliko, veliki efe. Da vam je umesto mene Olivija uinila ovu malu posetu, vi biste je smesta poslali tamo odakl e je do la i to bez ikakvog pogovora. Sem toga, za to apuete? Da ne bismo nekog probud ili?" Nije bio svestan da je uti ao glas. Zato ovoga puta ree glasnije: "Mislim d a treba da se vratite na spavanje, Milisent." Ona se ponovo nasmeja. "A ta uop te ima nerazumnog u elji da se ne probude o stali? Pretpostavljam da mogu svi da izdr e tako dugo bez sna, kao to to mogu ja. I suvi e lako planete." "Sada je dosta. Neu vi e da raspravljam sa vama. Jednostavno se vratite na spavanje i zaboravite sve to je bilo." Ona ree poslu no: "Razumem!" Zatim baci do pola popu enu cigaretu, i gazei po njoj sabi je u zemlju. "Jo u samo poku ati da bacim probnu varnicu i ako se ne upali te, otii u pravo na svoje mesto kao svaka dobra mala devojka." Zatim mu prie. On ree: "Ne budite ludi, Milisent." Ona se zaustavi ispred samog njegovog tela. "Nema nieg ravog u poljupcu pred spavanje, zar ne?" Zatim mu se baci u naruje. Imao je da bira izmeu dve stvari: da je pridr i ili da je pusti da padne. On je pridr a. Bila je veoma topla i put joj je bila mek a na dodir nego to j e oekivao. Ona se zatim lako pripi uz njega. "Proba sa varnicom je uspela, nadam se", ree ona. Oboje se okrenu e na um sitnog kamenja koje se odronjavalo: Iznad ivice nas ipa ukaza se jedna figura i stade licem prema njima. Piri kucnu rukom svoju pu ku koju je dr ao ispod mi ice. Zatim ree prekorno: "U prkos ovom teretu koji nosim, umalo to vas nisam iznenadio. Niste budni kao to bi trebalo da bude dobar stra ar, Kanstense." Milisent se oslobodi iz D onovog zagrljaja, a potom ree: " ta se to s tobom d e ava, luta poljima usred noi?" "A zar ne bi bilo savr eno prikladno", odgovori Piri, "da tebi postavim sl ino pitanje?" Ona ree prezrivo: "Mislila sam da si dobro zapamtio porciju koju si dobio kada si me ono poslednji put pijunirao, ti nju kalo jedno. Ili mo da na ovaj nain tra i jo ?" Piri ree: "Poslednjih nekoliko puta snosio sam stanje smatrajui ga manjim zlom. Mislio sam da si svoje pona anje dr ala u diskreciji. Ma ta preduzeo, samo bih dokazao da sam rogonja, a to sam uvek eleo da izbegnem." "Nemaj brige", odgovori mu Milisent. "Nastojau i dalje da budem diskretna ." Tada se D on ume a: "Piri! Ni ta se nije dogodilo izmedu va e ene i mene. I ni ta e nee dogoditi. Jedino do ega mi je stalo je da svi zajedno ivi i zdravi stignemo do Slepog D ila." Piri ree zaneseno: "Oduvek sam oseao unutra nju potrebu da je ubijem. Meutim, u normalnom dru tvu ubistvo je isuvi e veliki rizik. I ao sam tako daleko da sam kova o planove,i to vrlo dobre planove, ali ih nikada nisam sproveo u delo." Milisent ree: "Henri! Ne poinji s glupostima." D on je pri meseini video kada je Piri podigao desnu ruku i prstima protrlj ao svoj nos. A zatim o tro ree: "Dosta s tim!" Piri namerno spusti obara na svojoj pu ci. Na to, D on podi e svoju lovaku pu ku. "Ne", ree Piri smireno. "Spustite tu pu ku. Savr eno vam je jasno da sam u st anju mnogo br e da pucam od vas. Spustite je. Ne elim da zbog izazova uinim bilo kak av prenagljen potez." D on spusti svoju pu ku. U svakom sluaju, razmi ljao je on, sme no je otkriti u P

iriju traginog heroja. Zatim ree: "ini mi se da me zbunjuju izvesne injenice. Glupo je da to uop te pominjem. Ali, ako ste zaista eleli da se oslobodite Milisent, mogli ste jednosta vno da je ostavite u Londonu." "Tano ste to uoili", odgovorio mu je Piri, "samo to ne bi imalo nikakvog s misla. Morate se setiti da sam, uprkos tome to sam vam se pridru io, sauvao izvesne ograde u odnosu na istinitost Baklijeve prie u koju je trebalo da poverujem. Bio sam spreman da se udru im sa vama da bismo probili policijski kordon, zato to iznad svega cenim svoju slobodu kretanja. I to je bilo sve." Tada ree Milisent: "Vas dvojica mo ete nastaviti sa brbljanjem. A ja odoh n atrag na spavanje." "Ne", ree Piri meko, "ostani gde si. Ostani tano na mestu na kome se nalaz i ." On dodirnu ar er na svojoj pu ci, tako da Milisent odustade od pokreta koji je upr avo htela da napravi. "Moram priznati da sam ozbiljno, mada vrlo kratko vreme, r azmi ljao o ideji da ostavim Milisent u Londonu. Jedan razlog zbog koga sam odbaci o ovu mogunost bio je to sam duboko verovao da e se Milisent, ako zemlju ne zadesi ni ta gore od civilnog rasula, i te kako dobro snai nudei svoje erotske usluge voi lo kalne bande. Nije mi se dopadala misao da je ostavim, a da ona to iskoristi za n eku vrstu sjajne karijere." "Da li bi to, u stvari, imalo ikakvog znaaja?" upita D on. "Nisam osoba", ree Piri, "koja lako snosi poni enja. U sklopu moje linosti s e nalazi jedna crta koja bi se mogla nazvati primitivnom. Recite mi, Kanstense slo ili smo se da zakon vi e ne postoji u na oj zemlji?" "Ako postoji svi emo na ve ala." "Savr eno tano. Meutim, ako dr ava propadne ta ostaje?" D on mu odgovori smotreno : "Zakon grupe - u cilju njene vlastite za tite." "A zakon porodice?" "U okviru grupe. Potrebe grupe dolaze na prvo mesto." "A zakon glave porodice?" Milisent stade da se smeje istrzanim, gotovo h isterinim smehom. "Samo se zabavljaj, draga", nastavi Piri. "U ivam da te vidim sren u. I tako je, Kanstense, mu karac priznata glava svoje porodine grupe - da li se sl a emo i u tom pogledu?" Postojao je jedan jedini pravac kojim je sumanuta, neumoljiva logika mog la da se razvija. D on ree: "Da. U okviru ire grupe." Zatim je oklevao jedan tren. "Na elu na e stojim j a. Poslednja re je moja." Uinilo mu se da se Piri nasme io, ali pri slaboj svetlosti nije mogao u to sasvim da bude siguran. Piri ree: "Poslednju re ima ona." I kucnu svoju pu ku. "Ako mi se prohte, mogu da uni t im na u grupu. Ja sam prevareni mu , Kanstense - mo da ljubomoran, a mo da i gord. Tvrdo sam odluio da iskoristim svoja prava. Nadam se da me neete u tome spreiti, jer ne bih voleo da budem prisiljen da vam pru im otpor." "Upoznati ste sa putem do Slepog D ila", ree D on. "Ali vam nee biti lako da b ez mene uete u dolinu." "Imam dobro oru je i umem da rukujem njime. Siguran sam da u bez po muke nai sebi zaposlenje." Nastala je pauza. Kroz ti inu se iznenada prolomi grleni glas ptiije pesme; D on sa zaprepa enjem shvati da je to slavuj. "I", ree Piri, "da li dajete moja prava?" Milisent kriknu: "Ne! D one, spreite ga. On ne mo e tako da postupi - to je n eljudski. Henri, obeavam..." "da u pono, bez bola", ree Piri, "promenim svet. ak sam to, i ja ponekad u stanju da shvatim prikladnost stiha, Kanstense! Da li mi dajete moja prava?" Meseina prosu svoju srebrnu svetlost po metalu pu ke kada ona zanese da bud e uperena u D ona. Njega odjednom obuze strah - ne samo za sebe, ve i za En i za de cu. Nije bilo nikakve sumnje u Pirijevu neumoljivost; jedino se nije znalo u koj u ga krajnost ta neumoljivost mo e odvesti, ako bude izazvan. "Imate svoja prava", ree on. Nepoznatim glasom zaprepa enja Milisent kriknu: "Ne! Ne ovde..." Potrala je ka Piriju posrui i spotiui se preko eleznikih ina. ekao je sve do

gotovo nije bacila na njega, pa je tek onda opalio. Njeno se telo zanese unazad pod silinom metka i pade preko jedne ine. Sa brda stado e da se vraaju odjeci pucnja . D on je prekoraio ine pored samog le a. Piri je u meuvremenu bio spustio pu ku. D n se zaustavi pored njega da baci pogled niz nasip. Pucanj ih je sve odjednom iz budio. On im doviknu: "Ni ta se nije dogodilo. Svi ponovo na spavanje. Nema razlo ga za brigu." Potom se prolomi Rod erov glas: "To nije bila lovaka pu ka. Da li je Piri tam o gore?" "Jeste", odgovori mu D on. "Samo mirno spavaj. Sve je u najboljem redu." Piri se okrete i pogleda ga. "ini mi se da u i ja sada prilei."

D on mu ree o tro: "Najpre ete mi pomoi da ovo uklonimo. Ne mo emo tu nasred sred e ostaviti le da u njega gledaju ene dok se budu nalazile na stra i." Piri klimnu glavom. "U reku?" "Isuvi e je plitka. Verovatno bi se negde zakaio. Sem toga, mislim da nije pametno zagaditi vodu. Gurnuemo ga niz nasip, sa suprotne strane od reke. Pretpos tavljam da e tako biti najbolje." Preneli su telo du pruge do mesta koje se nalazilo oko dvesta jardi udalj eno prema zapadu. Bilo je lako, ali su neprestano hodali po pragovima. D on je oda hnuo kada ga gurnu e niz nasip. Taj deo je bio obrastao bunjem; le se zaustavio na n jemu. Pri meseini se mogla videti samo bela bluza mlade ene i ni ta vi e. D on i Piri su se vraali utei. Kada su stigli na stra arsko mesto, D on ree: "A sada mo ete sii. Rei u Oliviji da vas probudi kada doe red na smenu va e ene. Nadam se da nemate ni ta protiv toga?" Piri ree krotko: "Svakako ne. Kako god vi ka ete." Zatim spretno udenu pu ku ispod pazuha. "Laku no, Kanstense." "Laku no", ree D on. Posmatrao je kako se Piri kli e niz padinu odmiui prema ostalima. Svakako je mogao da nae neki izlaz. Postojala je neka mogunost da spase ivot Milisent. Iznenadio se kada je shvatio da ga ta misao uop te ne mui. 9.

Sledeeg jutra su svi izgledali pokunjeni. D on im je saop tio da je Piri ubio Milisent, ali je decu zavarao da je bio u pitanju nesrean sluaj. Rod eru je do sitn ica ispriao dogaaj; on je samo odmahnuo glavom. "Mrtav hladan, ka e ? Sami smo sebe navukli na tanak led kada smo ga pozvali da poe sa nama." "Da", ree D on, "to je istina." "Misli li da e imati muke s njim?" "Nadam se da neu, sve dok mu budem dozvoljavao da radi ta hoe", ree D on. "Sreo m, izgleda da su njegove elje prilino skromne. Ubeen je da je imao pravo da ubije s voju enu." Kasnije, dok se umivao na reci, En mu prie. Stajala je pored njega, posma trajui uskome anu vodu. Sunce je obasjavalo itavu dolinu, ali su se tano iznad njih b ili nadneli veliki, gusto sabijeni oblaci. "Gde ste sklonili njeno telo?" upitala ga je. "Moram to da saznam pre ne go to po aljem decu na umivanje." "Podalje odavde. Slobodno ih po alji." Ona ga bezizrazno pogleda. "Mogao bi da mi ispria ta se to u stvari dogodil o. Piri nije ovek kome se de avaju nezgode sa pu kom ili koji bi ubio bez razloga." D on joj je ispriao, ne poku avajui ma ta da prikrije. Ona ree: "A ta bi se dogo ilo da se Piri nije pojavio ba u tom trenutku?" On sle e ramenima. "Mislim da bih je poslao natrag na spavanje. ta drugo mo gu da ka em?" "Pretpostavljam ni ta. Ali sada to vi e nije va no." Ona ga odjednom prostreli pitanjem: "Za to je nisi spasao?" "Nisam mogao. Piri je doneo vrstu odluku. Samo bi jo i mene ubio."

Ona ree gorko: "Ti si mi neki vo. Namerava li da i dalje stoji po strani i d ozvoljava drugima da se meusobno ubijaju?" On je pogleda. Glas mu je bio hladan: "Mislio sam da za tebe i decu moj i vot znai vi e od ivota Pirijeve ene. I jo tako mislim, slo ila se ti sa mnom ili ne." Trenutak su utei posmatrali jedno drugo; a zatim mu se En pribli i za jedan korak i on je obgrli. Ona pro aputa: "Oprosti, dragi. I sam zna da nisam htela to d a ka em. Ali sve je tako stra no i biva jo gore. Na taj nain da ubije svoju enu... Kaka v li nas ivot tek eka?" "Kada stignemo u Slepi D il..." "I tamo e Piri biti zajedno sa nama, zar ne? Ah, D one, zar ba mora da ostan e u na em dru tvu? Zar ne bismo mogli da ga se nekako oslobodimo?" On ree blago: "Isuvi e strepi . Piri je ovek koji ume da po tuje zakon. Pretpost avljam da je godinama mrzeo Milisent. Ovih dana je proliveno mnogo krvi, pa misl im da mu je to udarilo u glavu. Drukije e biti u dolini. Tamo emo imati svoj zakon i red. Piri e mu se povinovati." "Misli ?" On je pomilova po rukama. "A ti", ree on. "Kako se sada osea ? Ne to malo bolj e?" Ona potvrdi glavom. "Ne to malo bolje. ini mi se da se ovek na sve navikne, pa ak i na uspomene." U sedam asova svi su se na li na okupu i bili spremni za pokret. Izmeu oblak a koji su se gomilali na nebu jo su se videli procepi plavetnila, ali ih je na is toku bilo toliko da su zakrilili sunce. "Vreme ne obeava mnogo", ree Rod er. "I ne elimo da bude pretoplo", ree D on. "Pred nama se nalazi uspon. Da li j e sve spremno?" Piri ree: " eleo bih da D ejn i ja idemo zajedno." Pogleda e ga razrogaeno. Zaht ev je bio toliko udan da je sam po sebi zvuao besmisleno. D on nije smatrao neophodn im da njegova dru ina mar uje po nekom utvrenom redu, ve prosto kako je kome volja. D ej n automatski ponovo stade pored Olivije. D on upita: "Za to?" Piri je mirno posmatrao malu dru inu. "Mo da bi trebalo da se izrazim na dru gi nain. Odluio sam, i eleo bih da se o enim sa D ejn - ukoliko takvo izja njenje danas i ma ikakvog smisla." Olivija ree sa o trinom u glasu koja je jako odudarala od njenog uobiajenog nastupa: "Ne budite sme ni. Nema ni govora o tome." Piri ree skru eno: "Ali ne vidim nikakve prepreke. D ejn je neudata a ja sam udovac." D on je primetio da D ejn netremice posmatra Pirija iroko otvorenih oiju; bilo je nemogue protumaiti njen izraz lica. En ree: "G. Piri, noas ste ubili Milisent. Zar to nije dovoljna prepreka?" Deaci su kao opinjeni posmatrali ta se de ava; Meri okrete glavu u stranu. Gl upo je, razmi ljao je D on umorno, i pomisliti da se u ovakvom svetu mo e sauvati ma ko ja vrsta nevinosti. "Ne", ree Piri, "to ne smatram preprekom." Rod er ree: "Ubili ste i D ejninog oca." Piri klimnu glavom u znak saglasnosti. "Bila je to nesrena i neizbe na okol nost. Uveren sam da se D ejn pomirila sa tom injenicom." D on ree: "Predla em da odgodimo razgovor za izvesno vreme, Piri. D ejn se upoz nala sa va om eljom. Neka razmisli o njoj dan - dva." "Ne." Piri pru i ruku. "Hodi, D ejn!" D ejn je stajala i dalje zagledana u njega. Tada ree Olivija: "Ostavite je na miru. Ne smete je ni tai. I bez toga ste dosta zla poinili ." Piri se pravio kao i da je ne uje. Ponovio je: "Hodi ovamo, D ejn! Nisam ni mlad, a ni naroito lep. Ali sam sposoban da te uvam, a to je vi e nego to mnogi mlad ii mogu uiniti pod dana njim okolnostima." En ree: "Da je uvate - ili ubijete?" "Milisent me je", ree Piri, "prevarila nebrojeno puta i poku ala je da pono

vi neverstvo. To je jedini razlog zbog koga je ona sada mrtva." En ree sa nevericom: "Govorite kao da su ene neka druga vrsta bia - manje l judska." Piri odgovori utivo: " alim ako tako mislite. D ejn! Poi sa mnom." itei su posma trali D ejn koja je lagano prilazila Piriju. On je uhvati za ruke. A zatim ree: "Mi slim da emo se odlino slagati." Olivija dobaci: "Ne, D ejn - ne sme !" "A sada", ree Piri, "pretpostavljam da mo emo krenuti." "Rod ere, D one", viknu Olivija. "Spreite ga!" Rod er je pogledao D ona. D on ree: "Mislim da to nema nikakve veze sa nama ost alima." "A ta bi bilo da je u pitanju bila Meri?" ree Olivija. "D ejn u iva ista prava kao i svako od nas." "Samo gubite vreme, Olivija", ree D on. "Vi e ne u ivamo u starom svetu. Devojk a je svojom voljom po la za Pirija. ta drugo ima da se ka e. A sada krenimo." Po to su krenuli, En se nae pored svog mu a; hodala je po eleznikoj ini. Pred nj ima se dolina naglo su avala, dok se u daljini, prema severu, ukazivao drum. "Ima neega u asavajueg u Piriju", ree En. "Izvesna hladnoa i brutalnost. Stra no je pomisliti da mu je ta mlada devojka pala u ruke." "Ona je dragovoljno po la za njega." "Zato to se boji! Taj ovek je ubica." "Svi smo mi ubice." "Ne na isti nain. Nisi ni prstom makao da ga sprei u tome, priznaj! Ti i Ro d er ste ga mogli spreiti. Okolnosti su bile sasvim drukije negoli u sluaju sa Milise nt. Bili ste udaljeni od njega samo nekoliko koraka." "Nije spustio obara. Bilo ko od nas dvojice mogao je da ga ubije." "Pa?" "Da je re bila o deset D ejn i da ih je sve po eleo, imao bi ih. Piri za nas znai vi e nego to bi sve one znaile." "A da je u pitanju bila Meri - kao to je Olivija maloas rekla?" "Piri bi me ubio pre nego to bi i spomenuo tako ne to. Mogao je to da uini i pro le noi; shvata li, i to vrlo jednostavno. injenica je da sam ja vo ove grupe, ali ona postoji samo na osnovu uzajamnog pristanka. Neva no je da li je taj pristanak nadahnut strahom ili neim drugim, sve dok je na snazi. Piri i ja nemamo nameru d a se uzajamno pla imo; svakom od nas je poznata nu da onog drugog. Ako bilo ko od na s dvojice bude izbaen iz dejstva, verovatno e se postaviti pitanje da li emo uop te s tii u dolinu ili neemo!" Ona ree sa arom: "A kada stignemo u dolinu - hoe li i tada biti spreman da s arauje sa Pirijem?" "Strpi se dok stignemo tamo. to se toga tie..." On se nasme i, a ona nije propustila da to primeti. "I?" "Mislim da D ejn ne spada u vrstu devojaka koju strah dugo ne napu ta. Izvui e se ona. A kada se izvue... Ja se ne bih usudio da joj poverim nonu stra u - a Piri je zove da legne u postelju sa njim. udno zazvui kada se ka e da je Piri preterano l akoveran, pa ipak, neosporno je da ga je jedna ena ve prevarila." "ak i da po eli da uini tako ne to", ree En, "kako bi to izvela? On ne uliva ve liko poverenje kad ga ovek pogleda, pa ipak je sna an." "Tvoj i Olivijin posao je da se starate o no evima, zar ne?" Ona ga pogleda poku avajui da odgonetne do koje je mere to ozbiljno mislio. "Ali to e biti tek kada stignemo u dolinu", ree on. "U meuvremenu e D ejn svak ako morati da se privikne na njega." Dok su se peli ka Mosdejlskoj Glavi, nebo je postajalo sve tamnije i tam nije, dok ih je ki a u naletima ibala po licu. Udar ki e se pojaao kada su se pribli ili grebenu; tukla ih je u grudi; preko neba na zapadu navukli su se crni gradobitn i oblaci iznad ustalasanog vresi ta. U prtljagu su imali etiri laka u kavca; D on je nar edio enama da ih obuku. Deaci se moraju navii da budu mokri; iako je temperatura bi la pala, jo je bilo prilino toplo. Ki a se pojaavala kako su odmicali. Pola sata docnije, mu karci i deaci bili s u skroz pokisli. D on je ranije, jednom prilikom, prelazio preko Penina ovim istim

putem, ali automobilom. ak se i tada na tom mestu osetio usamljenim, kao da se n a ao u nekoj pustinji, uprkos drumu i eleznikoj pruzi koji su vijugali kroz nju. To oseanje se sada vi e nego udvostruilo. Malo je tako pusto nih stvari, razmi l jao je on, kao to je eleznika pruga na kojoj niko ne oekuje voz. Kada se putnicima k oji putuju automobilom pejza vresnih polja uini monoton, pe aci koji se bore sa nale tima ki e u daleko veoj meri do ivljavaju njegovu monotoniju. I sama vresna polja su, prirodno, bila ogoljena. Vres je i dalje rastao, ali su divlje trave bile iskorenjene; isturene s tene strale su prema nebu kao zubi u mrtvakoj lobanji. U toku prepodneva, s vremena na vreme nailazili su na grupice ljudi koji su se kretali u suprotnom pravcu. Jo jednom prilikom su i D onova i ona druga grup a sa kojom su se sreli izrazile podozrenje i gledale da se to pre mimoiu. Prtljag jedne trolane grupe bio je natovaren na magarcu. D on i ostali su se sa zaprepa enjem zagledali u njega. Neko ga je morao odr avati u ivotu hranei ga senom, dok su ostale teglee ivotinje poklane zajedno sa stokom; ali je sada, po to je napustio svoju talu , bio osuen da skapa od gladi. Rod er ree: "Ovo je, ako se ne varam, varijanta starog obiaja da se pas upre gne u sanke. On vue svog gospodara dokle god je u stanju, a kada posustane, ovaj ga ubije i pojede." "Pravi je mamac za svaku grupu ljudi koja naie, zar ne?" ree D on. "Ne veruj em da e daleko odmai, po to se spuste u Dejl." Piri ree: "Mogli bismo odmah da ih oslobodimo tog magarca." "Ne", ree D on. "Ni u kom sluaju; ne vredi truda. Imaemo dovoljno mesa do kra ja puta; koliko sutra treba da stignemo u Slepi D il. Samo bismo se nepotrebno opt eretili." Ubrzo potom Stiv je poeo da hramlje. I kada su mu skinuli obuu ispostavilo se da ima plik na peti. Olivija ree: "Stiv! Za to nisi odmah rekao im si osetio da te boli noga?" On je pogledao redom sve odrasle lanove njihove grupe koji su se okupili oko njega, i tada ga napusti mo savlaivanja desetogodi njeg deteta. On briznu u pla. "Nema nikakvog razloga da plae , mladiu", ree Rod er. "Plik na peti je prilina nezgoda, ali to ne znai da je nastao smak sveta." Njegovi jecaji nisu bili obini jecaji deteta, ve gorke suze iskustva koje je prema alo njegov uzrast, suze koje su nezadr ivo potekle. On promrmlja ne to, i Rod e r se sa e da bi ga bolje razumeo. " ta to ka e , Stiv?" "Mislio sam da ete me ostaviti - ako ne budem mogao da idem." Rod er i Olivija se pogleda e. Rod er ree: "Nikada te neemo ostaviti. Kako si mogao i pomisliti tako ne to?"

"G. Piri je ostavio Milisent", ree Stiv. D on priskoi u pomo. "Bolje bi bilo da jedno vreme ne hoda sa takvom nogom. Samo e se pogor ati stanje." "Ja u ga nositi", ree Rod er. "Spuks, hoe li da mi ponese pu ku?" Spuks klimnu glavom. "Vrlo rado." "Nas dvojica emo ga naizmenino nositi, Rod ", ree D on. "Nee nam te ko pasti. Sva srea te je lak." Olivija ree: "Rod er i ja emo se smenjivati. On je na sin. U stanju smo da ga nosimo." Ni jednom se nije bila obratila D onu od incidenta sa D ejn i Pirijem. D on jo j odgovori: "Olivija - ja ovde nareujem. Rod er i ja emo nositi Stiva. Vi ete nositi prtl jag onoga koji tog trenutka bude nosio va eg sina." Pogledi im se ukrsti e za trenutak; odmah sledeeg trenutka ona se okrete i poe. Rod er ree: "Hajde drago dete, penji se." Neposredno potom napredovali su malo br e, zato to ih je pre toga Stiv zadr a vao, ali je D on znao da je to varka. Kada se neko nosi, pa makar to bio i mali dea k kao to je Stiv, te koe se nu no uveaju. Mar irali su tako sve dok nisu stigli gotovo na kraj Garsdejla; tada je D on naredio da se zaustave zbog ruka.

Vetar koji ih je ibao po licu smanjio se, ali je ki a i dalje padala; lila je upornije i veom snagom. D on se osvrtao oko sebe, ispitujui okolinu koja nije nud ila nikakvo utoi te. "Da li neko vidi peinu i u njoj naslagana drva, spremna za potpalu? Veruj em niko. Kad je ve tako, danas emo imati hladan ruak sa gutljajem-dva vode; istovre meno, mo emo malo odmoriti noge." En ree: "Zar ne bismo mogli potra iti neko suvo mesto da tamo ruamo?" Oko dvesta jardi dalje niz drum nalazila se mala kua koja je stajala po s trani. D on je pratio Enin pogled. "Mo da je napu tena", ree on. "Trebalo bi da od etamo do nje i ispitamo sluaj, a ta ako se ispostavi da ona ipak nije napu tena? Ne marim da se izlo im opasnosti kad a je re o neem to moramo imati, kao to je hrana; meutim zaklon koji emo koristiti pola sata ne vredi tog truda." "Dejvi je skroz mokar", ree ona. "Ne mo e se osu iti za pola sata. A du e se nikako ne mo emo zadr ati." On se obra ti deaku: "Kako si Dejvi? Mokar do gole ko e?" Dejvi potvrdi glavom. "Jesam, tata." "Poku aj da se smeje bez razloga." Bio je to stari vic. Dejvi se svom silom trudio da se nasme i. D on mu prie i protrlja mokru kosu. "Sjajno se vlada ", ree on. "Zaista sjajno." Garsdejlu se sa zapadne strane prilazilo preko uzanog terena plodnih pa nj aka, koji su se sada na upornoj ki i pretvorili u veliko blati te; a usred tog plato a trale su ra trkane farmerske zgrade. D on i njegova dru ina baci e pogled dole na Sedber g koji se pru ao izmeu brda i doline na suprotnoj strani od Roteja. Nad njim se nad nosio dim koji se lagano vukao u pravcu zapada ivicom vresnih polja. Sedberg je goreo. "Pljaka i", ree Rod er. D on je kroz dogled posmatrao grad sagraen od kamena. "Evo, susreemo se sa najezdom koja dolazi sa severozapada; imali su jedan dan prednosti da stignu dovde. Pa ipak, njihovo prisustvo donekle zabrinjava. M islio sam da e ovaj kraj jo biti po teen." "Mo da neemo tako lo e proi", ree Rod er, "ako iz ovih stopa skrenemo u pravcu se vera i izbijemo na veu visinu. Mo da emo imati vi e sree gore u dolini Ljun." Piri ree: "Kada poklekne ovakav grad, uveren sam da se sve okolne doline moraju nalaziti u opasnom stanju. Nee nam biti lako." D on je pomerio svoj dogled dalje od opusto enog grada, prema izlazu iz doli ne u pravcu koga su nameravali da putuju. Tamo je zapazio nekakvo kome anje, ali m u je bilo nemogue da odredi o emu je re. Dim se neprestano dizao iz usamljenih zgra da. Postojao je jo jedan put koji je preko vresi ta vodio do Kendala, ali je i on p rolazio kroz dolinu Ljun. Meutim, ako je Sedberg pao, ima li ikakvog smisla verov ati da e stanje biti bolje u okolini Kendala? Piri pogleda D ona; pri tom je razmi ljao o neem. "Dozvolite mi da iznesem sv oje mi ljenje: smatram da nismo dovoljno naoru ani za okolnosti koje nas ekaju. Seate se onih sa magarcem - svakako je trebalo da im otmemo pu ku-dve i ivotinju pride. T e ko da bi se bez oru ja usudili da krenu na ovakav put." Rod er ree: "Mo da zlo i nije tako stra no kao to izgleda. U svakom sluaju moraem da oku amo sreu." D onov pogled je lutao preko pejza a ispresecanog dolinama i rekama. "Ne znam. Nije iskljueno da nas zadesi nevolja koju neemo biti u stanju da savladamo. A tada e, mo da, biti prekasno." "Ne mo emo ni ovde ostati, zar ne?" ree Rod er. "A ne mo emo se ni vratiti; pre ma tome moramo napred." D on se okrete ka Piriju. U taj mah mu postade jasno da je Piri njegov pra vi savetodavac, iako mu je Rod er prijatelj; i da je poeo da se oslanja na Pirijevu hladnokrvnost i mo rasuivanja. "Smatram da nam je potrebno ne to vi e od obinih pu aka. Jednom rei, malo nas je . Ako elimo da budemo sigurni da emo stii u Slepi D il, moraemo da pro irimo svoju dru in . ta vi mislite o tome?" Piri je klimao glavom dok je razmi ljao o ovom predlogu. "Gotovo da se slo i

m sa vama. Tri borca nije vi e dovoljan broj za odbranu." Rod er ree nestrpljivo: "Pa ta sad treba da radimo? Da razapnemo zastavu sa natpisom: 'Regruti su dobrodo li'?" "Predla em da se ovde zadr imo neko vreme", ree D on. "Jo se nalazimo na samom prelazu, to znai da e se ovuda kretati grupe ljudi koji u oba pravca prelaze preko Penina. Ima manje izgleda da e to biti oni pravi pljaka i za koje su doline mnogo privlanija meta." Sa svog isturenog polo aja ponovo obuhvati e pogledom itav vidik. Pejza je, ak i na ki i, bio veoma ivopisan. I, ak i na ki i, gorele su kue u dolini. Piri ree zami ljeno: "Mogli bismo da iz zasede napadamo pojedine grupe koje budu ovuda prolazile - imali bismo dovoljno dobar zaklon kada bismo se povukli oko dvesta jardi unazad." "Malo nas je da bismo delovali kao udarna eta", ree D on. "Potrebni su nam d obrovoljci. Ali nevolja je u ovome: ukoliko oni budu posedovali pu ke morali bismo da im ih ostavimo." Rod er ree: " ta onda treba da radimo? Da se ulogorimo? Ovde pored druma?" "Da", ree D on. Pogledao je svoje izgu vane i bedne sledbenike. "Nadajmo se d a to nee dugo trajati." Morali su da ekaju vi e od jednog sata pre nego to su se pojavili prvi putni ci koji su ih odmah razoarali. Mala grupa ljudi s mukom se pela uz drum koji je v odio iz doline; a kada su se pribli ili prebrojali su meu njima osam lica. etiri ene, dvoje dece - deak je imao oko osam godina, dok je devojica izgledala mlaa - i dva mu karca. Gurali su pred sobom dvoje dejih kolica pretovarenih kunim stvarima; na ra zdaljini od oko pedeset jardi spala im je jedna erpa i stala da se kotrlja angrlja jui. Jedna od ena se s mukom sa e da je dohvati. Dvojica mu karaca, kao i njihove ene, izgledali su poti teni i prepla eni. Jeda n od njih je morao imati preko pedeset godina, dok je drugi, mada prilino mlad, b io vrlo slabunjav. Piri ree: "Ne verujem da kod ovih mo emo nai ma ta to bi nam koristilo." On i Rod er su stojali pored D ona nasred druma i dr ali pu ke. ene i deca su se odmarali na obli njem kamenom zidu iji je vrh bio zaravnjen. D on odmahnu glavom. "ini mi se da ste u pravu. Verovatno nemaju nikakvog o ru ja. Dodu e, mo da jedno od ovo dvoje dece ima vodeni pi tolj!" Ljudi koji su im dolazili u susret zaustavi e se kada ugleda e tri oveka nasr ed druma, ali po to su se apatom posavetovali izmeu sebe i bacili pogled unazad na d olinu koja je tinjala, produ i e napred. Na njihovim licima se sada jo izrazitije itao strah. Stariji ovek je koraao ispred ostalih trudei se da ostane pribran, ali mu j e to slabo polazilo za rukom. Devojica poe da plae; jedna od ena je kri om prestravlje no cimnu kao da se boji da e ih ova galama na neki nain izdati. Dok su oni tako prolazili utei, D on pomisli kako bi jo do pre nekoliko dana bilo prirodno da pozdrave jedni druge, i kako bi sada taj isti pozdrav neprirodn o zazvuao. Rod er ree tiho: "Dokle mislite da e dogurati?" "Verovatno dole do Venslidejla. Ali ta znam. Mo da e se odr ati u ivotu i nedel ju dana, ako budu imali sree." "Ako budu, ili ako ne budu imali sree." "Tako je, ako ne budu imali sree, pretpostavljam." Piri ree: "Izgleda da se vraaju." D on pogleda. Bili su se udaljili od njih nekih sedamdeset pet jardi, nepr estano gurajui kolica ispred sebe. Kada su se okrenuli natrag ki a je poela da ih tue u lice umesto u lea. Ki na kabanica na maloj devojici bila je razjapljena oko vrata i dete je nespretno petljajui prstima poku avalo da je prikupi, ali uzalud. Zaustavljali su se na maloj razdaljini. Tada stariji ovek ree: "Pomislili smo, mo da ne to ili nekog ekate ovde - mo da smo u stanju da vam damo neko obave tenje." D on ga pogledom odmeri. Fiziki radnik; vrsta oveka koji bi celog svog ivota verno i bezuspe no slu io. Pod ovim novim okolnostima ima slabe izglede da opstane b ez tue pomoi i zato mu jedina nada le i u mogunosti da se prive e za kakvog malog gangs tera iz kotlina koji bi se zbog njegove odanosti pomirio sa njegovom beskorisno u. Meutim, uzimajui u obzir njegovu pratnju, ak se i to iskljuivalo. "Ne", ree D on. "Vi nemate ta da nam saop tite."

"Krenuli smo preko Penina", produ i ovek. "Raunali smo da e mo da u ovim krajev ima vladati vei mir. Nadali smo se ja emo mo da nai neku farmu ili slino na kakvom zab aenom mestu, gde bi nam dozvolili da radimo za malo hrane. Mi bismo se malim zado voljili." Do pre nekoliko meseci verovatno je njihov ivotni san bio da na sportskoj kladionici dobiju zgoditak od 75000 funti. Izgledi da ga dobiju bili su isto ta ko realni kao to bi se sada mogle ostvariti njihove mnogo skromnije nade. Posmatr ao je etiri ene; samo je jedna od njih bila dovoljno mlada da bi se, nudei svoje se ksualne usluge, odr ala u ivotu; meutim, sem mladosti ni ta drugo nije posedovala. Sve ene su izgledale bedno i izgu vano. Njihovo dvoje dece je pri lo zidu na kome su sed eli En i ostali. Deak nije imao cipela, ve obine patike koje su bile skroz mokre. D on ree o tro: "A sad produ ite, i to odmah, razumete li?" ovek je bio uporan: " ta mislite; da li bismo mogli nai neko takvo mesto?" "Mo da", ree D on. "Nadam se da ova velika nevolja", ree jedna od ena, "nee dugo trajati?" Rod er pogleda dole na dolinu: "Koliko da se pakao ohladi." "Koji je va krajnji cilj?" upita stariji ovek. "Da li i vi nameravate da s e prebacite u Jork ir?" D on odgovori: "Ne. Odatle dolazimo." "Nama uop te nije va no na koju stranu emo krenuti. Prosto smo se nadali da e mo da na Peninima vladati vei mir." "Da. Moglo je tako da bude, ali, eto, nije." Tada progovori mati ono dvoje dece: "Moj otac hoe da pita - da li bismo v am se mogli pridru iti ma kuda vi i li? Hou rei bilo bi nas vi e, ako zapadnemo u neku n evolju. Meni se sve ini - da vi sigurno znate neko skrovito mesto. Vi ste pristoj an svet, drukiji od onih tamo dole. A pristojni ljudi treba da se udru uju u ovakva vremena." D on ree: "U na oj zemlji ivi oko pedeset miliona ljudi. Mo e se rei da su preko trdeset devet miliona njih pristojni ljudi, i da svi oni tra e po neko skrovito me sto. Na alost, nema toliko skrovitih mesta." "To je tano. I ba zbog toga ljudi treba da se udru uju. Mislim, pristojni lj udi." "KoIiko ve dugo putujete tako drumovima?" upita D on. Izgledala je zbunjena. "Jutros smo krenuli - videli smo paljevine u Sedb ergu; gorela je Folinsova farma koja nije udaljena od na eg sela vi e od tri milje." "Mi smo krenuli na put tri dana pre vas. Vi e nismo pristojan svet. Ubijal i smo ljude usput i jo emo ih ubijati. Lepo vam ka em, idite svojim putem kao to ste i do sada to inili." Posmatrali su ga razrogaeno. Stariji ovek najzad ree: "Pretpostavljam da st e morali tako da postupite. ovek mora da spasava sebe i svoju porodicu kako zna i ume. Naterali su me da ubijam u prvom svetskom ratu, samo tada vabe nisu arile po Sedbergu niti upalile Folinsovu farmu. Kada je ovek prinuen da uini ne to, znai da ne ma drugog izlaza." D on mu nije odgovorio. Dvoje dece prido lica ve se zaigralo sa ostalom decom ; pentrali su se uza zid, spu tali niza zid i trali po njemu; bila je to kao neka s lo ena varijanta trke sa preponama. En je primetila pogled svog mu a, pa je ustala i krenula ka njemu. "Da li bismo mogli da poemo sa vama?" ree ovek. "U svemu emo vas slu ati - ne marim ni da ubijem, ako to bude potrebno, sem toga spremni smo da radimo. Sasvim nam je svejedno na koju ste stranu krenuli - potpuno nam je svejedno. Izuzev kr atkog vremena koje sam proveo u vojsci, ceo ivot sam pro iveo u Karbeku. Sada sam, eto, prisiljen da ga napustim, pa nije va no kuda u." "Koliko pu aka imate?" upita ga D on. On odmahnu glavom. "Nemamo nikakvog oru ja." "A mi imamo tri pu ke kojima treba da branimo est odraslih osoba i etvoro de ce. ak ni to nije dovoljno. Zbog toga ovde ekamo - ne bi li nai li neki koji imaju p u ke i koji su voljni da nam se pridru e. alim, ali ne mo emo primiti obine putnike." "Mi ne bismo bili putnici! Sva ta ja znam. Umem da pucam, samo nabavite jo jednu pu ku. Bio sam odlian strelac u streljakom odredu." "Da ste sami, mo da bismo vas mogli primiti. Ali ovako sa etiri ene i dvoje

dece... ne smemo dozvoliti da se dalje optereujemo." Ki a je prestala, ali je nebo jo bilo sivo i bezoblino; odasvud je probijala prilino jaka hladnoa. Mladi ovek koji do tada nije progovorio ni rei, strese se i vr e zavi u svoj prljavi ki ni mantil. Onaj drugi ovek ree oajno: "Imam hrane! Evo, u kolicima, pola kai a slanine." "Raspola emo sa dovoljno hrane. Ubili smo da bismo do li do nje, i spremni s mo da u istom cilju ponovo ubijamo." Mati dvoje dece ree: "Nemojte nas odbiti. Pomislite na decu. Ne mo ete nas odbiti dece radi." "Moram da mislim na svoju decu", ree D on. "Kada bih bio u stanju da mislim na druge, imao bih da mislim na milione ljudi. Da sam na va em mestu, produ io bih put. Ako nameravate da naete neko skrovito mesto, morate ga nai pre nego to rulja t o uini." Oni ga pogleda e, shvatajui ta hoe da im ka e, ali ne elei da poveruju da ih mo dbiti. En, koja je stojala pored D ona, ree: "Mogli bismo da ih primimo? Deca..." On je pogleda. "Da - nisam zaboravila kako sam reagovala kada je re bila - o Spuksu. Pogre ila sam tada." "Ne", ree D on. "Bila si u pravu. Danas vi e nema mesta aljenju." Sva u asnuta, ona ree: "Ne govori tako." On joj rukom pokaza na dim koji se dizao iz doline. "Sa aljenje je oduvek bilo luksuz. Sve je u redu dok se tragedija nalazi na ugodnoj razdaljini - dok j e mo e posmatrati sa svog sedi ta u bioskopskoj dvorani. A sasvim je ne to drugo kada j e otkrije na pragu svoje kue - na pragu svake kue." I Olivija je si la sa zida i pri la ostalima. D ejn, koja je retko kad odgovar ala na Olivijine pozive od onog jutra kada je po la za Pirija, i sama je napustila zid, ali je stala pored Pirija. On je pogleda iskosa, ali ne ree ni ta. Olivija progovori: "Ne shvatam ta bi nam smetalo da im dozvolimo da se vu ku za nama. Mo da e nam biti od neke koristi." "Dozvolili su deaku da krene na put drumovima u obinim patikama", ree D on, " i to po ovakvom vremenu. Do sada je trebalo jedno da shvatite, Olivija, a to da nisu samo najslabiji, ve i najnesnala ljiviji osueni na propast. Oni nam ne bi mogli pomoi; samo bi nas ometali." Deakova mati ree: "Govorila sam mu da obue izme. Primetili smo da ih nema na nogama tek kada smo se nekoliko milja udaljili od sela. A tada se nismo usudili da se vratimo." D on ree umorno: "Sve znam. Prosto ka em da se sada vi e ni ta ne sme prevideti. To to niste primetili kakvu obuu ima va sin, govori u prilog tome da ete verovatno p ropustiti da primetite i ne to va nije. A zbog jedne sitnice svi mo emo pogubiti glave . Ne elim da se izlo im takvoj opasnosti. Ne elim da se izlo im bilo kakvoj opasnosti. " Olivija ree: "Rod er..." Rod er odmahnu glavom. "Okolnosti su se izmenile za poslednja tri dana. Ka da smo D oni i ja bacili novi da odredimo ko e biti vo, nisam to uzeo ozbiljno. Ali da nas on odluuje u ime svih nas, nije li tako? Voljan je da sve primi na svoju save st i samim tim nas li i odgovornosti. Ko zna, mo da je on u pravu." Novodo av i su pratili njihov razgovor kao opinjeni. Kada je stariji ovek po R od erovoj pomirljivosti zakljuio da su im nade propale, okrenuo se odmahnuv i glavom. Majka dece se nije tako lako dala pokolebati. "Mi mo emo da vas pratimo", rekla je. "Ostaemo ovde dok ne krenete, a onda e mo poi za vama. Ne mo ete nas u tom spreiti." D on ree: "Bolje je za vas da nastavite svojim putem. Prazan razgovor ne mo e nikome koristiti." "Ne, ostaemo! Ne mo ete nas naterati da odemo." Piri se tada po prvi put ume a. "Ne mo emo vas naterati da odete; ali vas mo e mo naterati da ostanete ovde, po to mi odemo." On dodirnu svoju pu ku. "Mislim da je bolje za vas da se odmah izgubite." ena ree, ali neuverljivo: "Vi to ne biste uinili." En ree gorko: "Bi. Mi zavisimo od njega. Bolje je za vas da odete." ena se najpre unese u lice Piriju i D onu, a zatim okrete i doviknu svojoj

deci: "Besi! Vili!" Oni se te ka srca rastavi e od ostale dece. Njihov susret je podseao na sluaj kada se deca, tek to su se upoznala, moraju rastati zbog udi svojih roditelja, iak o je njihovo drugarstvo za lo u onu prvu, ispitivaku fazu. En ih je posmatrala dok su im prilazili. Zatim se obrati D onu: "Molim te..." On odmahnu glavom. "Moram postupati onako kako je najbolje za nas. Posto je jo milioni drugih - ovi pred nama su samo nekolicina." "Treba imati milosra prema onima koji su tu." "Ve sam ti rekao - milosre i sa aljenje... spadaju uz stalan prihod i u teevine . A danas smo svi pod steajem." Piri ree: "Kanstense! Pogledajte niz drum, tamo." Izmeu Bo Fela i Rajz Hila drum se pru ao u pravoj liniji u du ini od oko tri e tvrtine milje. Na njemu su se sada videle ljudske figure koje su im dolazile u s usret. Grupa je bila velika - sedam do osam mu karaca sa enama i nekoliko dece. Ko raali su samouvereno sredinom druma; ak se sa tako velike razdaljine moglo primeti ti svetlucanje pu aka. D on ree sa zadovoljstvom: "To je upravo ono to nam treba." Rod er ree: "Ukoliko se upuste u razgovor. Mo da su od onog soja koji odmah p oinje pucanjem. Bolje bi bilo da se povuemo iza zida pre nego to poku amo da otponemo pregovore." "Ako tako postupimo, mo emo im dati povod da odmah pripucaju." "Neka se bar uklone ene i deca." "To je isto. Njihove ene i deca su na otvorenom prostoru." Stariji ovek iz one druge grupe ree: "Mo emo li ostati sa vama dok ovi ne prou?" Umalo to D on nije zaustio da ga odbije, kada mu Piri uhvati pogled i sasvi m lako klimnu glavom. D on shvati njegovu misao: privremeno poveavanje, da bi bar n a osnovu broja, ako ne snage, ne to vi e izvukli. Zatim ree ravnodu no: "Mo ete, ako elite." Posmatrali su novu grupu koja im se pribli avala. Posle izvesnog vremena d eca, Besi i Vili, odskakuta e natrag na staro mesto gde su se na zidu igrali ostal i mali ani. Uini im se da gotovo svi mu karci nose pu ke. Kasnije e D on utvrditi da su pose dovali par vojnikih pu aka 300, jednu pu ku tipa Vinester 202 i nekoliko neizbe nih lovak ih pu aka. Sve samouvereniji, on pomisli: to je ono pravo. Uz njihovu pomo bili bi u stanju da pre ive svaki haos u koji bi zapali na putu do Slepog D ila. Ostao bi sa mo jedan problem: kako da ih se tamo otarase. Nadao se da e se stranci zaustaviti na kratkoj razdaljini, ali oni kao da nisu sumnjali u druge niti se kolebali u sopstvenu sposobnost da odgovore na sv aki izazov, pa su produ ili. Njihov vo je bio kr an ovek sa gustom riom bradom. Nosio j e ko ni pojas za koji je bio zadenuo revolver. Dok je koraao u susret D onovoj grupi koja je stajala pored druma, ravnodu no ih je merkao. Bio je to jo jedan dokaz da n e udi za njihovim pu kama; ili mu bar trenutno nije padalo na pamet da ih otme. D on mu doviknu: "Samo trenutak!" On se zaustavi, i pogleda ga dr ei se veoma impozantno. im je progovorio, D on zakljui da govori sa te kim jork irskim naglaskom. "Hteli ste ne to?" "Zovem se D on Kanstens. Krenuli smo na jedno mesto koje mi je poznato i k oje se nalazi tamo gore u brdima. Moj brat ima u tom kraju imanje - u jednoj dol ini zatvorenoj sa svih strana sem prilaza koji je irok samo nekoliko stopa. Ako s e ovek nae u njoj, u stanju je da zadr i itavu vojsku. Da li vas to zanima?" On je razmi ljao trenutak. "Zbog ega nam to govorite?" D on pokaza dole na dolinu. "Tamo dole se de avaju stra ne stvari. Isuvi e opasn e za tako malu grupu kao to je na a. Potrebni su nam regruti." ovek se zacereka: "Ali ta emo kad mi ne udimo za promenom. Ovako nam je sjaj no." "Sjajno vam je za sada", ree D on, "dok se u zemlji mo e nai po koji krompir, a meso opljakati po farmerskim kuama. Ali, postojee zalihe mesa e se ubrzo potro iti, a nove nee pristii. Sem toga, dogodine neete vi e nalaziti krompir po poljima."

"Smisliemo ne to kada doe to vreme." "Mogu vam odmah rei kako ete tada dolaziti do mesa. Ljudo derstvom. Da li va s to raduje?" Sam vo se jo dr ao prezrivo i neprijateljski, ali D on primeti da su njegove r ei nai le na izvestan odjek meu redovima iza njega. Riobradi nije imao dovoljno vreme na da vrsto pove e svoju bandu; bie tu i suprotnih, pa i buntovnikih mi ljenja. ovek ree: "Mo da emo do tada razviti ukus za tako ne to. ini mi se da vas ne mog u zamisliti u tom trenutku." "Va a stvar", ree D on. On pogleda iza njegovih lea na grupu ena i dece; bilo j e pet ena, i etvoro dece od pet do petnaest godina starosti. "Svi oni koji ne budu u stanju da nau komad zemlje i da je zadr e, osueni su da zavr e kao divljaci - ako u op te ostanu u ivotu. Mo da to odgovara vama. Ali nama ne." "Rei u vam ta meni ne odgovara, gospodine - prazni razgovori, nikada nisam imao vremena za brbljivce." "Kroz nekoliko godina uop te neete oseati potrebu za razgovorom", ree D on. "Vr atiete se groktanju i sporazumevanju pomou znakova. Razgovaram sa vama zato to imam ne to da vam saop tim i ako vi imate bar malo razuma, shvatiete da je u va em interesu da me slu ate." "U na em interesu, ka ete? A meni se sve ini da vi mislite na svoj interes?" "Bio bih budala kada ne bih tako mislio. Ali korist za vas mo e biti samo vea. Nama je potrebna privremena pomo, kako bismo uspeli da se dokopamo farme mog brata. U zamenu za to, nudimo vam mesto na kome mo ete iveti u izvesnoj vrsti mira i podizati svoju decu da postanu ne to bolje nego to su divlje zveri." ovek baci pogled na svoje pratioce, kao da hoe da ispita kakav su utisak n a njih ostavile D onove rei. Zatim ree: "Jo govorite. Mislite da emo prihvatiti va predlog, pa da se posle tamo u b rdima naemo u orsokaku?" "Imate li vi neko bolje mesto na koje se mo ete skloniti? Pre svega, imate li uop te bilo kuda da odete? Kakvo vam se zlo mo e desiti, ako poete sa nama i sami se uverite?" On pogleda D ona razrogaeno, neprijateljski raspolo en, ali manje samouveren. Najzad se okrete svojim sledbenicima. " ta vi mislite o svemu ovome?" zapita ih on. Morao je proitati odgovor na njihovim licima, pre nego to je ma ko od njih progovorio. "Ni ta nas ne ko ta da odemo i vidimo ta je i kako je", ree crnomanjasti, zdep asti ovek. Njegove rei naio e na odobravanje. Riobradi se ponovo obrati D onu. "U redu", ree on. "Mo ete nam pokazati put do te doline va eg brata. Kada sti gnemo tamo, videemo ta emo. A gde se ona, otprilike, nalazi?" Kako nije bio voljan da otkrije lokaciju Slepog D ila, pa ak ni njegovo ime , D on je stao da smi lja nekakav zaobilazan odgovor, kada se Piri ume a. On ree hladno . "To je stvar g. Kanstensa, a ne va a. On je ovde glava. Postupite onako ka ko vam on naredi, i sve e biti kako treba." D on je uo Enin oajniki uzdah. I samom mu je bilo te ko da nae opravdanje za Pir ijevu drskost; vrealo ga je njegovo pona anje, kao i sadr ina njegovih rei; njegov ist up je samo mogao jo jednom da ubedi vou one druge grupe u njegovo neprijateljstvo. D on pomisli da ka e ne to to bi ubla ilo o trinu njegove primedbe, ali je odustao od te n amere im je shvatio da njegove rei verovatno ne bi popravile stanje; i takoe im se s etio koliko poverenja ima u Pirijev sud. Piri je, nesumnjivo, ovek koji zna ta rad i. "Znai tako?" ree ovek. "Mi treba da postupamo onako kako nam Kanstens nared i? Preporuujem vam da ponovo razmislite o toj stvari. Ja nareujem u svojoj dru ini i , ukoliko se vi nama pridru ite, isto pravilo e va iti i za vas." "Vi ste veliki ovek rastom", lukavo primeti Piri, "meutim dana nja situacija zahteva pamet. A u njoj ste, ini mi se, kratki." Riobradi ree nezgrapno i snishodljivo u isti mah: "Odbijam da op tim sa malim kopilanima, samo zato to su mali. Danas vi e nema policajaca iza uglova. Ja sam samom sebi zakonodavac; a jedna od mojih regula g lasi da ljudi koji sa mnom imaju posla moraju utivo govoriti."

Po to je zavr io reenicu, udari rukom o revolver o pojasu da potvrdi svoje rei . Kako on to uini, Piri podi e svoju pu ku. Riobradi sada stade odistinski da izvlai sv oj revolver. Ali mu se grli jo nalazio o pojasu kada je Piri opalio. Budui da je me tak ispaljen sa kratke razdaljine, on podi e oveka u vis, a zatim ga tresnu leima o drum. Piri je i dalje stojao utke sa pu kom na gotovs. Jedna ena vrisnu. D on je netremice posmatrao ljude iz suprotnog tabora. Sa vladao je nagon da podigne svoju lovaku pu ku i bilo mu je milo kada je video da se ni Rod er nije pomerio s mesta. Nekolicina iz one druge grupe poku ala je da se ma i za svoje pu ke, ali ih je incident koji se prebrzo odigrao suvi e iznenadio. Jedan o d njih dopola podi e pu ku; krajnje smireno Piri upravi u njega svoju, tako da je ov aj ponovo spusti. D on ree: " alim zbog ovoga to se dogodilo." Zatim iskosa pogleda u Pirija. "M eutim, onaj ko se usudi da drugome zapreti vatrenim oru jem, sam nije siguran da je u stanju prvi da opali, treba dobro da razmisli pre nego to uini tako ne to. Na a pon uda jo stoji. Dobrodo ao je svako onaj ko eli da nam se pridru i na putu za dolinu." Jedna od ena je kleala pored poginulog. Ona podi e oi uvis. "Mrtav je." D on neprimetno klimnu glavom. Zatim pogleda ostale. " ta ste odluili?" Zdepasti ovek koji je ve bio govorio, ree: "Mislim da je dobio to je tra io. Ja vam se pridru ujem. Zovem se Parsons - A lf Parsons." Lagano, sa gotovo ritualnim izrazom, Piri spusti svoju pu ku. Zatim prie mr tvom oveku i izvue mu revolver iz pojasa. Dr ei ga za grli predade ga D onu. A zatim se vrati natrag i obrati ostalima: "Zovem se Piri, a ovaj desno od mene je Bakli. Kao to sam ve rekao, g. Kan stens je na ef. Oni koji ele da se pridru e na oj maloj grupi treba da priu g. Kanstensu , da se rukuju sa njim i ka u kako se zovu. U redu?" Alf Parsons se prvi prelomio, ali su ostali odmah po li za njegovim primer om. Ovoga puta, vi e nego ikad, ritual se uspostavljao. Mo da e se vremenom zavesti o biaj da e svako ko pristupi morati da klekne, ali je ovo sveano rukovanje isto toli ko bio jasan znak povinovanja, kao to bi bila vazalska zakletva na odanost. Sam D on je shvatio da to oznaava novu etapu jo vee vlasti i moi. Vostvo nad nj egovom malom grupom, sluajno u poetku, ali sa kojim se on u meuvremenu sa iveo, dobil o je drukiji znaaj od trenutka kada je prihvatio zakletvu na vernost sledbenika je dnog drugog oveka. Samim tim je poeo da se uobliava obrazac feudalnog poglavara; iz nenadio se do koje mere se sam podavao toj injenici - i tavi e, koliko je u ivao u njo j. Svaki ovek pojedinano rukovao se sa njim izgovarajui svoje ime. D oe Haris... D es O krajt... Bil Rigs... Endi Enderson... Vil Sekomb... Martin Foster. ene se nisu rukovale. Umesto toga, svaki suprug bi rukom pokazivao na svo ju suprugu. Tako Okrajt ree: "Moja ena, Alisa." A Rigs: "Ovo je moja ena Silvija." Foster, ovek mr avog lica sa prvim sedima u kosi, pokaza rukom: "Moja ena Hilda i ker Hildegard." Na kraju Alf Parsons ree: "Supruga pokojnog D oe A tona, Amili. Raunam da e se dobro oseati kada pregrmi ok. Nikada nije postupao sa njom kako treba." Rukovali su se svi biv i sledbenici D oe A tona. Stariji ovek iz one prve grupe stade uz sam D onov lakat. Ree: "Da li ste promenili mi ljenje, g. Kanstense? Mo emo li ostati u va oj dru i ni?" D on je sada shvatao kako je feudalni poglavar, ija se snaga prelivala, mog ao dozvoliti sebi da iz iste ta tine pru i pomo slabima. Posle ustolienja vapaji prosja ka postaju dvostruko umilni. Sme na je to pojava. "Mo ete ostati", odgovori on. "Evo vam." I dobaci mu lovaku pu ku koju je dr ao u ruci. "Najzad doosmo do oru ja." Kada je Piri ubio D oe A tona, deca koja su se igrala pored zida sledi e se; p retvorila su se u oi i u i, ali se na njihovim licima nije itao uobiajen detinji stra h. Nedugo potom, nastavi e da se igraju. Odmah zatim pridru i im se nova grupa dece, i posle sasvim kratkog upoznavanja poe e zajedno da se igraju.

"Zovem se Noe Blenit, g. Kanstense", ree stariji ovek, "a ovo je moj sin A rtur. Zatim moja ena Iris i njena sestra Neli, moja mlaa kerka Barbara i moja udata kerka Kejti. Njen mu radi na eleznici; nalazio se dole na jugu kada su vozovi pres tali da rade. Svi smo vam duboko zahvalni, g. Kanstense. Po teno emo vam slu iti, svi koliko nas ima." ena za koju je rekao da se zove Kejti pogleda D ona zabrinuto i pomirljivo u isti mah. "Kako bi bilo dobro da popijemo po aj? Imamo veliki lonac, puno aja, a i n e to mleka u prahu; a voda je odmah tu u potoku." "Bilo bi to i te kako dobro", ree D on, "kada bismo na prostoru od dvadeset milja mogli nai dva suva drvceta." Ona ga pogleda, dok su stidljivi trijumf i elja da ugodi olako savladival i njenu boja ljivost. "Nije to va no, g. Kanstense. Meu ostalim stvarima imamo u kolicima i primu s." "Kad je tako, na posao! Popiemo popodnevni aj pre nego to krenemo dalje." O n baci pogled na le D oe A tona. "Neka najpre neko ukloni ovo." Dvojica ranijih sledbenika D oe A tona pohita e da izvr e njegovu naredbu. 10. Po to su krenuli, Piri je jedno vreme i ao pored D ona; D ejn je na Pirijev mig, smerno koraala nekih desetak koraka iza njih. D on se nalazio na elu kolone, kao to je to ranije inio D oe A ton; grupa je sada imala upeatljiv broj od trideset etiri lana - dvanaest odraslih mu karaca, dvanaest ena i desetoro dece. D on je odredio etvoricu da ine njegovu pratnju na elu kolone, a petorici je naredio da idu sa Rod erom na kr aju. Piriju je stavljeno u zadatak da vr i posebnu ulogu; mogao je da se kree kuda hoe. Dok su se spu tali niz drum u pravcu doline, ne to malo su se odvojili od os talih; tada D on ree Piriju: "Ispalo je vrlo dobro. Ali smo se izlo ili velikom riziku." Piri odmahnu glavom. "Ne sla em se. Izlo ili bismo se opasnosti da ga nismo ubili - i to opasnosti koja bi dugo trajala. ak i da nam je po lo za rukom da ga pr ivolimo da vama ustupi rukovodee mesto, ne bismo mogli imati poverenja u njega." D on ga pogleda iskosa. "A da li je presudno da se ja nalazim na rukovodeem mestu? Na kraju krajeva, jedino je va no da stignemo u Slepi D il." "Istina je da je to najva nije od svega, ali smatram da ne bismo smeli da prenebregnemo sledee pitanje: ta e se dogoditi po to stignemo tamo." "Po to stignemo tamo?" Piri se nasme i. "Sve je to lepo to je va a mala dolina mirno i skrovito mest o, ali bie nam potrebna posada na njenim odbrambenim polo ajima, pa ma oni bili rel ativno manjeg obima. Drugim reima, Slepi D il e se nalaziti u opsadnom stanju. Zbog toga e se morati zavesti zakon slian prekom sudu, koji e neko morati da izvr ava." "Ne vidim zbog ega. Zami ljam da bi ne to nalik na odbor sa biranim lanovima k oji bi donosili odluke... svakako bilo dovoljno?" "A ja opet mislim", odgovori Piri, "da je odzvonilo odborima." Njegove rei su se podudarale sa mislima koje su ne to pre toga pale na pame t D onu; on mu je zbog toga o tro i donekle ljutito odgovorio: "Znai li to da se vratilo vreme barona? Meutim, to e se dogoditi samo ako i zgubimo veru u sopstvenu sposobnost da na demokratski nain re avamo probleme." "Zar tako mislite, gospodine Kanstense?" Piri je stavio lak udar na re 'g ospodine', stavljajui mu na znanje da je primetio da je posle ubistva D oe A tona kon vencionalna re postala neka vrsta titule. Za sve izuzev za En, Rod era i Oliviju, D o n je sada bio g. Kanstens; ostali su oslovljavani ili po imenu ili po prezimenu. Bila je to sitnica, ali nikako beznaajna. Da li e Dejvi kada odraste, pitao se D on , biti gospodin po pravu naslea? Uznemiravala ga je ova zalutala misao. On ree odseno: "ak i ako bude potrebno da jedno lice rukovodi dolinom, to e biti moj brat, jer je kao vlasnik zemlje najpozvaniji da se stara o njoj." Piri lako podi e ruke na podrugljiv nain, izra avajui rezigniranost. "Do ao je k raj odborima", ree on, "a da niko nije pustio suzu za njima. To je jedan razlog v

i e zbog koga se vi morate nalaziti na elu grupe koja se uputila u Slepi D il. Jer bi svako drugi bio manje rad da to shvati." Spu tajui se ka dolini, usput su prolazili pored tragova razaranja koji su se opa ali i na veoj visini, ali koji su ovde imali peat brutalnosti. Mali broj izbe glica koje su sretali, izbegavao ih je; nisu se usuivali da od oru ane bande zatra e pomo. U blizini razru enog Sedberga spazili su jednu grupu pribli no istog broja kao i njihova, koja je izbijala iz grada. ene su imale na sebi naizgled skupocen naki t, dok je jedan od mu karaca nosio na rukama zlatne inije. Iako ga je D on posmatrao, on je jednostavno bacio nekoliko, zato to su mu bile prete ke. Neki drugi ovek podi e jednu iniju, odmeri je u ruci i baci je smejui se. Produ ili su put zaobilazei D onovu grupu sa istone strane, dok je zlato ostalo za njim da besmisleno svetluca na mr koj zemlji bez travke. Kada su skrenuli navi e ka dolini Ljun, iz usamljene farmerske kue do njiho vih u iju dopre e visoki i uporni krici koji su uneli nemir meu decu i neke od ena. Dv ojica-trojica ljudi sa pu kama vrzmali su se ispred kue. D on je sa svojom grupom zao bi ao to mesto, dok su krici bledeli u daljini. Ostavili su Blenitova kolica im su napustili drum u predgrau Sedberga, a s ve to se nalazilo u njima uvezali u nezgrapne zave ljaje i razdelili izmeu est odrasl ih lanova grupe. Posle toga, ovima nije bilo ni malo lako, i zato nisu krili da i m je teret pao s du e kada je D on naredio dug odmor na mestu gde se zavr avala dolina Ljun i poinjala vresna polja. Ki a se nije vi e navraala, oblaci su se bili proredili u veoma visoke ciruse. Iznad samih ivica vresnih polja prema zapadu, plovili su venci oblaka koje je sa strane obasjavalo zalazee sunce. "Put emo nastaviti ujutro", rekao je D on. "Po mom raunu udaljeni smo od dol ine verovatno ne mnogo vi e od dvadeset pet milja, ali put nee biti nimalo lak. Ipa k se nadam da emo ovu razdaljinu prevaliti do sutra uvee. A to se predstojee noi tie" - on rukom pokaza na kuu sa razvaljenim prozorima koja se nalazila na blagoj uzvi i ci iznad njih - "...ona zgrada tamo mogla bi da nam poslu i kao odlino konai te. Piri, odaberite dva oveka i ispitajte kako stoji sa onom kuom." Piri je bez oklevanja izdvojio Alfa Parsonsa i Bila Rigsa, koji su odmah prihvatili njegov izbor, jedino su pogledali D ona da bi od njega dobili potvrdu. Zatim se sva trojica uputi e ka oznaenoj kui. Kada su se na li na razdaljini od dvade set jardi, D on im je rukom dao znak da se sakriju u plitak jarak. Sam je le erno na ni anio i ispalio metak kroz jedan od prozora na gornjem spratu. Razlego e se pucanj i prasak polomljenog stakla. A zatim nastade ti ina. Minut docnije ukaza se mala Pirijeva figura koja se kretala ka kui. Da ni je bilo pu ke koju je nosio pod mi kom, moglo se pretpostaviti da je to dr avni slu beni k za javna pitanja koji obavlja svoje uobiajene poslovne zadatke. Kada je stigao na lice mesta, vrata su po svemu sudei bila od krinuta, udario ih je desnom nogom i tako ih otvorio, a zatim je nestao u unutra njosti kue. Tada D on jo jednom postade savr eno svestan kakvog bi stra nog protivnika imao u Piriju da je ovaj svoju ambiciju svesno usmerio ka sticanju moi, umesto to je t ra io za nju drukije zadovoljenje. Eto, ovog asa se sam samcit kree po kui za koju sam o pretpostavlja da je prazna. Te ko je zamisliti i okolnosti pod kojima bi njegovi nervi zatreperili, ako ih uop te ima. Na jednom od prozora na gornjem spratu ukaza se lice Pirijevo - i opet n estade. ekali su i on se najzad pojavi na izlaznim vratima. Smireno je koraao niz stazu; dvojica njegovih pratilaca izao e iz zaklona i prikljui e mu se. Piri najzad pr ie D onu. D on ga upita: "I? Je li u redu?" "Sve je zadovoljavajue. ak nema ni le eva koje bi trebalo ukloniti. Verujem da su domaini odmaglili pre nego to su stigli pljaka i." "A da li je kua opljakana?" "U izvesnom smislu jeste. Ne ba profesionalno." "Za noas e nam pru iti krov", ree D on. "Krevete emo ustupiti deci. Nama ostalim a bie dobro i na podu." Piri stade da se osvre oko sebe sa izrazom oveka koji razmi lja o neem. "Ima nas trideset etvoro, a kua je prilino mala. Mislim se, da li da se D ejn i ja izlo imo u dima vremena?" On joj dade znak glavom i ona mu prie. Na njenom prilino tupom selj akom licu jo se nije moglo proitati ni ta drugo do pokoravanje iz nu de. Piri je uhvati za ruku. Ona se nasme i. "Da, mislim da e tako i biti."

"Kako god hoete", ree D on. "Za noas ste osloboeni stra arenja." "Hvala vam", ree Piri. "Hvala vam, g. Kanstense." D on je na gornjem spratu prona ao sobu sa dva mala kreveta, pa je pozvao De jvija i Meri da se spreme za spavanje. U dnu hodnika nalazilo se kupatilo u kome je voda jo tekla; on im naredi da se umiju. Po to su deca iza la iz sobe, on sede na jednu od postelja i zagleda se kroz prozor koji je bio okrenut prema dolini i S edbergu. Odatle se pru ao velianstven pogled. Sigurno su ga ljudi koji su ovde stan ovali mnogo voleli, to dokazuje, ako takvi dokazi uop te imaju svrhe, da je nemater ijalan posed isto toliko nesiguran kao i materijalan. En ue u sobu i tako prekide njegovo razmi ljanje. Izgledala je umorna. D on p okaza rukom na drugi krevet. "Odmori se", ree. "Poslao sam decu da se malo dovedu u red." Nije ga poslu ala; pri la je prozoru i ostala da posmatra okolinu. " ene me stalno zapitkuju", poe ona: "Koje emo meso poslu iti za veeru?... Smem o li da potro imo sav krompir, ako emo sutra nabaviti drugi?... Da li da ga skuvamo u ljusci ili prvo olju timo?... za to mene to pitaju?" On je pogleda. "A za to da ne?" "ak i ako pretpostavimo da ti voli da bude vo i gospodar, to ne znai da i ja e lim da budem gospodarica." "I ta si im ti odgovorila?" "Rekla sam im da se obrate Oliviji kad god imaju neko pitanje." D on se nasme i. "Prenosi odgovornost na drugog, kao to treba da ini dobra gosp odarica." Ona outa neko vreme, a zatim ree: "Da li je sve ovo bilo potrebno - to da se udru imo sa ovim ljudima i pretvorimo u vojsku?" On odmahnu glavom. "Ne; svi nam nisu bili potrebni Blenitovi svakako nis u - ali, sama si elela da pou sa nama, nije li tako?" "Ja to nisam elela. Prosto mi je bila u asna pomisao da ostavimo decu. Uost alom, ne mislim ja na njih, ve na one ostale." "Udru eni sa Blenitovima - hou rei samo sa Blenitovima, - imali bismo jo manj e izgleda da se probijemo do doline. Meutim, uz pomo ostalih, to emo lako izvesti." "Na elu sa generalom Kanstensom. I uz neuporedivu asistenciju njegovog gl avnog ubice Pirija." "Ti potcenjuje Pirija, ako smatra da je on samo ubica." "Nije tano. Mo e biti divan koliko god hoe, svejedno mi je. On je za mene ub ica i ja ga ne volim." "I ja sam ubica." Pogleda je iskosa. "Danas mnogi ubijaju, iako im to ni kada nije padalo na pamet." "Izli no je da me podsea na to. Piri je ne to drugo." D on sle e ramenima. "On nam je potreban - dok ne stignemo u Slepi D il." "Prestani to da ponavlja !" "Ali to je istina." "D one!" Pogledi im se ukrsti e. "Zaista je stra no gledati na koji nain te on menja. Pretvara te u neku vrstu gangsterskog efa - deca ve poinju da te se pla e." On ree smrknuto: "Ako me je i ta izmenilo, onda je to uinila jedna bezlinija sila nego to je Piri - ovaj novi ivot koji smo prisiljeni da vodimo. Re io sam da sv e nas odvedem na sigurno mesto, i ni ta me nee odvratiti od toga. Ne znam da li ti je jasno koliko smo sree imali do sada? Ovo to smo videli danas popodne, u dolini koja je podseala na razboji te - samo je arka u poreenju sa svim onim to se dogaa na ju gu. Daleko smo odmakli, i u stanju smo da jasno sagledamo kraj. Ali ne smemo pop ustiti sve dok ne stignemo na cilj." "A kada jednom stignemo tamo gde smo naumili?" On ree sa puno strpljenja: "Ve sam ti rekao - nauiemo da opet ivimo normalno. Pa valjda ne misli da ja volim sve ovo?" "Ne znam ta da ka em." Ona okrete glavu i zagleda se kroz prozor. "Gde je R od er?" "Rod er? Nemam pojma." "Otkada si se ti toliko zamajao oko efovanja, on i Olivija su morali naiz menino da nose Stiva. Zbog toga su zaostali. Kada su stigli do ove kue, jedina pre

ostala prostorija da u njoj prenoe bila je perionica." "Za to mi se nije obratio?" "Nije hteo da te uznemirava. Kada si ti pozvao Dejvija da doe gore, Spuks je ostao sam. Nije ni pomislio da poe za njim, a ni Dejvi se nije setio da ga po zove. Na to sam mislila kada sam rekla da su deca poela da te se boje." D on joj ne odgovori, ve izae iz sobe i viknu sa stepeni ta: "Rod , doi gore, dragi. I Olivija i deca, razume se." En iza njegovih lea ree: "Eto, sada si snishodljiv. Dodu e, jasno mi je da t ako mora biti." On joj prie i sna no je uhvati za mi ice. "Sutra uvee e svemu ovome biti kraj. efovanje u predati Dejviju, a sam u nast ojati da od njega nauim da proizvodim krompir i repu. Do ivee da me vidi kao dosadnog starca koji zeva i iji su prsti prljavi od zemlje - hoe li tada biti zadovoljna?" "Kada bih samo mogla da poverujem u to..." On je poljubi. "Mo e biti sigurna." Tog asa ude Rod er, a za njim Stiv i Spuks. On ree: "Olivija ide za nama, D oni." "Za to, pobogu, da se smestite u perionicu?" upita ga D on. "Ovde kod nas im a dovoljno mesta. Spojiemo krevete i svu decu staviti u njih. A to se nas odraslih tie, pod e nam biti prijatan i mek. U spavaim sobama su tepisi potpuno novi na i dom aini su oigledno bili prilino rasipan svet. Tamo u onom ormanu nalaze se ebad." Jo dok je govorio, osetio je da je njegov ton isuvi e srdaan, da se pona a nes pretno, kao ovek koji nastoji da ohrabri sebi potinjene. Ali nije umeo drukije. Odn os izmeu njega i Rod era obostrano se izmenio, i nijedan od njih dvojice nije bio u stanju da se vrati na staro. Rod er ree: "Zaista je lepo od tebe, D oni, to si nas pozvao. Nije ni perionic a bila lo a, ali je zaudarala na buba vabe. ujte vas dvojica, dosta je bilo dangube; zauzmite red pred kupatilom." En, koja je stojala pored prozora, ree: "Eno ih." "Eno ih?" upita D on. "Ko to?" "Piri i D ejn - iza li ljudi u etnju pre veere, ta li." Dok je En ovo govorila Olivija stupi u sobu. Zaustila je da ka e ne to, ali se trgla im je ugledala D ona. Rod er ree: "Piri veliki udvara! Prilino je smelo za njegove godine." En se obrati Oliviji: "U tvoju nadle nost spadaju no evi. Gledaj da D ejn dobi je o tar no , kada doe na veeru; sem toga, reci joj da ne uri da ga vrati." " ta vam pada na pamet?" D on je preo tro izleteo i to protiv svoje volje, ali je istog trena umek ao glas: "Piri nam je potreban. D ejn treba da bude srena to ga i ma. Treba da bude srena to je uop te iva." "Mislila sam da smo sada u stanju sami da nastavimo put", ree En. "Mislil a sam da emo od sutra uvee ponovo poeti da ivimo normalno. Da li ti je Piri potreban samo zato to je neophodan za na u bezbednost, ili ti je sam postao drag?" "Ve sam ti rekao", odgovori D on umorno. "Ne elim da se izla em nikakvom rizik u. Mo da nam on sutra nee biti potreban, ali to ne znai da mogu mirno prihvatiti tvo ju ideju o podbadanju devojke da mu u toku noi prere e grkljan." "A ta ako svojevoljno poku a?" primeti Rod er. "Desi li se to", upita En, "kako e postupiti, D one - hoe li je osuditi na smr t zbog veleizdaje?" "Ne. Prognao bih je iz na e sredine." En ga razrogaeno pogleda. "Verujem da bi bio sposoban za tako ne to!" Tada Olivija progovori po prvi put: "On je ubio Milisent." "Pa ga ipak nismo prognali iz svoje sredine?" Sav oajan D on nastavi: "Zar ne mo ete da shvatite da pravdi i asti nema mesta sve dok se ne naemo iza zidina koj e e nas uvati od varvara? Piri je najkorisniji lan ove na e zajednice. D ejn je nalik n a Blenitove - ona je obian putnik i teret. Mo e ostati meu nama samo dok bude u stan ju da hoda, i ni asa du e." En ree: "Nema ta, on je pravi vo. Da li ste kod njega zapazili prizvuk samo uverenosti, koji najbolje ilustruje njegovu ubeenost da je ono to on misli praviln o samo zato to on tako misli." D on ree besno: "Pravilno je samo po sebi. Mo e li nai jedan argument koji e opo

vrgnuti moj stav?" "Ne mogu." Ona ga pogleda. "Nema tog argumenta koji bi bio prihvatljiv z a tebe." "Rod !" D on se sada njemu obrati. "Shvata li smisao mojih rei, reci molim te? " "Da, shvatam ta hoe da ka e ." A zatim dodade gotovo pravdajui se: "Ali isto tak o shvatam i ta En hoe da ka e. Nemam ta da ti prebacim, D oni. Prihvatio si se zadatka da nas odvede do Slepog D ila i to mora da ti bude prva briga. Sem toga, pokazalo s e da je Piri ovek na koga se mo e osloniti." D on je zaustio da argumentovano obrazlo i svoje mi ljenje, ali mu se pogled z austavio na njihova tri lica koja ga podseti e na minule dane. Tu, nedavno, nalazi li su se u gotovo istom polo aju - recimo na moru ili za vreme veernje partije brid a . Ovo seanje ga nagna da razgranii ko je on i ko su oni - En, njegova ena i Rod er i Olivija, njegovi najbli i prijatelji. Kolebao se asak, a zatim ree: "Da. I sam sve shvatam. Veruj mi - Piri ama ba ni ta ne znai za mene." "Mislim da ipak znai", ree Rod er. "On ti se namee zbog svoje okretnosti. Ali nije re samo o tome da nam je on koristan. Moram da ponovim, D oni, ja ti ne preba cujem. Ja ne bih bio sposoban da se snaem u ovakvoj situaciji, zato to nemam dovol jno ivotne snage za tako ne to. A kada bih je imao, verujem da bih sa tobom delio i sto mi ljenje o Piriju." D on odgovori tek posle nekoliko trenutaka. " to pre budemo stigli na cilj, utoliko bolje", ree on. "Zaista e biti lepo da opet ivimo normalnim ivotom." Olivija ga pogleda: na blagom licu oi su joj imale stidljiv i ispitivaki i zraz. "Da li si siguran da to eli , D oni?" "Jesam, sasvim sam siguran. Ali kada bismo pred sobom imali jo mesec dana ovakvog ivota, bio bih mnogo manje siguran u to." En ree: "Poinili smo velike gadosti. Mo da su neki od nas vi e okaljali ruke, a drugi manje, ali se svako ogre io do izvesne mere - ako nikako drukije, ono na ta j nain to je prihvatio Pirija i njegove postupke. Pitam se da li ikada mo emo zabora viti sve ovo to se dogodilo." "Najgore smo pregrmeli", ree D on. "Preostali deo puta je jednostavan i lak ." Tog trenutka Meri i Dejvi ulete e iz kupatila. Smejali su se i galamili is uvi e glasno. D on ree: "Mir, vas dvoje!" Izgovorio je ove rei na isti nain kao to je to i ranije inio, pomisli on. Meu tim, nekada bi takav ukor imao slabo dejstvo, dok sada oboje zaneme e i zagleda e se u njega. I En, Rod er i Olivija stado e da ga posmatraju. On se sa e ka Dejviju. "Sutra uvee treba da stignemo kod ika Davida. Ala e to biti lepo, ta misli ?" Dejvi odgovori: "Da, tata." Njegov odgovor je zraio iskrenim odu evljenjem, ali je ono ipak bilo pomueno nekom vrstom izli ne poslu nosti.

U ranu zoru D ona probudi pucanj iz pu ke; dok se uspravljao u krevetu, on u kako se prolama jo jedan metak kao odgovor na onaj prvi; taj drugi pucanj je dola zio odnekud spolja. Sedei na krevetu, on se ma i za revolver i pozva Rod era koji sta de da mrmlja ne to. En upita: " ta je to?" "Verovatno ni ta ozbiljno. Neka lutalica koja se nada lakom plenu. Ti i Ol ivija ostanite ovde i pazite na decu, a nas dvojica idemo da vidimo o emu je re." Stra aru je bilo nalo eno da patrolira oko kue, meutim, D on zatee D oe Harisa, i je red bio da uva stra u, kako razrogaeno gleda sa jednog prozora u prizemlju. D oe je bio mr av, tamnoput ovek jake, ekinjaste brade. Oi su mu se svetlucale na meseini koj a je obasjavala taj deo kue. " ta se to dogaa?" upita ga D on. "Spazio sam jednu grupu ljudi jo dok sam se nalazio napolju", ree Haris. " Kretali su se dolinom iz pravca Sedberga. Zakljuio sam da je najbolje ne uznemira

vati ih, jer su mo da samo u prolazu, pa sam u ao u kuu i nastavio odavde da ih posma tram." "I?" "Okrenuli su prema kui. Kada sam se uverio da su po li ovim putem, ja sam o palio jedan metak na tipa koji je iskrsnuo preda mnom." "I da li si ga pogodio?" "Ne. Mislim da nisam. Neko od njihovih je tada opalio iz pu ke, a zatim se svi povuko e meu iblje. Jo su tamo, g. Kanstens." "Koliko ih ima?" "Te ko je rei pri ovakvom svetlu. Mo da desetak - a mo e biti i vi e." "Toliko?" "Zbog toga sam se i nadao da e nas mimoii." D on viknu: "Rod !" "Evo me." Rod er se pojavi na vratima. U sobi se nalazilo jo nekoliko ljudi koji su utali kao zaliveni. "Da li su se ostali izbudili?" "Trojica ili etvorica stoje u holu." Neposredno iza svojih lea D on u glas Noe Blenita. "Ja i Artur smo spremni, g. Kanstense." D on se obrati Rod eru: "Po alji jednog od njih da motri sa prozora spavae sobe koja gleda na dvori te, jer neprijatelj mo e poku ati da zaobie kuu sa te strane. Spred a se nalaze dve spavae sobe; postupi isto tako. Noe, vi ete se postaviti na onom d rugom prozoru u prizemlju. Dau vam dovoljno vremena da zauzmete polo aj. Kada budem dao znak, opaliemo plotun na neprijatelja. Nadajmo se da emo ga smesta nagnati u beg. Ukoliko se to ne dogodi, svako od nas e nani aniti na po jednog oveka. U pogled u polo aja mi se nalazimo u prednosti. Razume se, ene i deca treba to vi e da se udalj e od prozora." Zatim u Rod era kako ljudima prenosi nareenja i kako se oni kreu da zauzmu sv oja mesta. U susednoj sobi se zaplaka jedno dete - bila je to Besi Blenit. Kada je zavirio unutra, ugleda je kako sedi na improvizovanom krevetu; mati, koja se nal azila pored nje, uutkivala ju je. "Prenesite je u zadnji deo kue", ree on. "Odande se slabije uje." Iznenadila ga je vlastita blagost. Kejti Blenit ree: "Ne brinite g. Kanstens, preneu je. Hajde i ti, Vili. Nema razloga da se bojite. G. Kanstens e vas braniti." Ostalim enama obrati se reima: "Ne bi bilo lo e da se sve premestite u zadnj i deo kue." Zatim klee pored D oe Harisa. "Ima li kakvog znaka da su poeli da se kreu?" "Uinilo mi se kao da vidim ne to. Ali senke umeju da zavaraju oveka." D on stade da posmatra vrt obasjan meseinom. Nije bilo nijednog oblaka na ne bu prepunom zvezda - to se sudbina poigravala i sa jednima i sa drugima. Meseina je braniocima obezbeivala znatnu prednost, meutim, da je vreme bilo oblano pljaka i ve rovatno ne bi primetili kuu koja se nalazila po strani na jednoj uzvi ici. Uini mu se da promae jedna senka, pa jo jedna na svega petnaestak jardi dal je od kue. On veoma glasno viknu: "Sada!" Iako nije verovao da e moi ma ta da postigne pucajui iz revolvera, on ga ipa k uperi na senku koja se pomae, i opali kroz otvoren prozor. Plotun koji je usled io za njegovim pucnjem bio je dug, ali ne i upeatljiv. Odmah zatim do njegovih u ij u dopre bolan krik, i on ugleda ljudsku figuru kako se zanosi i u ropcu pada. D on se povue sa prozora u stranu, oekujui protiv napad. Ali se umesto toga razle e samo jedan jedini pucanj; uinilo mu se da se metak rasprsnuo o zid. Posle toga je moga o da uje samo amor glasova i jeanje ranjenog oveka. Silina vatre je morala neprijatno iznenaditi uljeze. Verovatno nisu pret postavljali da se u ovako osamljenoj kui nalazi eta naoru anih ljudi. D on stade da ra zmi lja kako je najbolje da postupi vo grupe koja je nai la na ovu vrstu otpora, te z akljui da u najkraem moguem roku treba da povue svoje ljude sa tog mesta. Ali mu istovremeno bi jasno da takav potez ima i svojih nedostataka. Neo sporno je da meseina ide na ruku braniocima: dovoljno je jaka da se napadai pretvo

re u jasne mete, im poku aju da iziu iz svojih zaklona. D on se zagleda u nono nebo, tr a ei oblake. Ukoliko ima ikakvih izgleda da oni uskoro prekriju mesec, zdrav razum bi nalagao napadaima da saekaju taj trenutak. Meutim, zvezde su svetlucale na sve s trane. Razmi ljajui dalje, on zakljui da bi se napadai, ukoliko smatraju da mogu sav ladati branioce, doepali bogatog plena u oru ju i verovatno municiji. Vredelo je da se izlo e opasnosti zbog pu aka. Sem toga, postojala je velika verovatnoa da su nadm oni kako u pogledu broja tako i u pogledu naoru anja. Pade mu na pamet da je mo da time to je otkrio svoje snage napravio taktiku gre ku. Mo da bi ih dva ili tri rafala, umesto sedam, pre naterali na povlaenje. Piri je mogao... odjednom se seti da se Piri nalazi negde napolju i da u iva u svadben om piru. Siguran je da su se u meuvremenu sva deca morala izbuditi, mada ne daju n i glasa od sebe. Zatim u kako neko silazi niz stepenice. Rod er ga tiho pozva po im enu: "D oni!" Nije odvajao oi od vrta. "Da." " ta da se dalje radi? Eno ga jedan, stoji tamo kao kost u grlu. Smemo li poeti da im skidamo glave ili eli da im da priliku da oni udare?" Nije bio voljan da ponovo otpone vatru. Protivniku su sada poznate njihov e snage. Ako nastave da pucaju samo e potro iti dragocenu municiju bez ikakvog izgl eda da postignu neki opipljiv cilj. "Strpi se", ree. "Jo samo malo." Rod er ree: "Misli li...?" Meseinom se razle e jedan glas: "Poka imo im!" D on se instinktivno povue u stra nu, po to ki a metaka zasu kuu, i po to se u znak protesta raspr ta e drhtavi komadii stakl . On u jednog od svojih ljudi kako puca vraajui im milo za drago. Zatim se obrati Rod eru: "U redu je. Vrati se gore sa porukom da postupaju kako najbolje umeju i znaju. Ako banda promeni mi ljenje i odlui da se povue, nek i m bude." Ovoga puta jedno dete poe da plae; cvililo je prepla enim i prodornim glasom . D on gotovo nimalo nije verovao u mogunost da e se napadai povui. Pretpostavljao je da su, kao i on, odmerili sve uslove i do li do zakljuka da je najprobitanije za nji h da navale svom snagom. Za vreme ponovnog zati ja on viknu okrenut prema vrtu: "Ne elimo nevolju. P restaemo da pucamo, ukoliko se uklonite odavde." Pre nego to e to rei on se iz predostro nosti pribi uza zid pored prozora. Um esto odgovora dva tri metka udari e o zid sobe, nasuprot prozoru. Jedan od neprija telja se nasmeja, te D on opali iz revolvera u pravcu iz koga je dolazio smeh. Zat im nastade neujednaeno arkanje sa obe strane. Netremice je posmatrao prizor; odjednom ugleda jednu figuru kako se di e i zmeu senki i zamahuje. Ne to prolete kroz vazduh, udari o vicu kue i pade nedaleko o d prozora na kome su se nalazili on i D oe Haris. D on se prodere: "Lezi D oe!" Od eksplozije poprska e preostala okna na kui, mada nije bila priinjena nika kva druga teta. Potom stade da pra ti iz kue. Rune bombe, pomisli on bolno - kako da mu ta mogunost ranije ne padne na p amet? Veliki procenat pu aka koje su se tih dana pojavile na sve strane vodi porek lo iz vojnih skladi ta u kojima se, prirodno nalaze i isto toliko korisne rune bomb e. Sudei po njima, D on zakljui da su njegovi protivnici po svoj prilici vojnici; to me u prilog su govorili njihova hladnokrvnost i profesionalno dr anje. Nije bilo nikakve sumnje, bombe su pretegle terazije na tetu branilaca. M o da e jo nekoliko njih proma iti cilj, kao to je to bio sluaj sa prvom, ali e vremenom jihovim protivnicima poi za rukom da ih ubace u kuu i tako uutkaju sobu po sobu. Si tuacija se odjednom izmenila. Iako se dolina nalazila na domaku, svima su im got ovo sigurno zapretili poraz i smrt. On se naglo obrati D oe Harisu: "Popni se gore i prenesi na ima da pucaju to istrajnije mogu. Ali da gaaju precizno, ne nasumce. im opaze da je neko podigao ru ku, neka se svom silom okome na njega. Ako ih ne spreimo u bacanju bombi, propali smo."

D oe ree: "U redu, g. Kanstens." D onu se uini da Haris nije naroito zabrinut; mo da zato to mu nedostaje ma ta da shvati ta znae bombe, ili mo da zato to ima poverenja u D onove sposobnosti kao komand anta. Bio mu je desna ruka, pa ipak bi ga rado zamenio Pirijem u tom trenutku. S vako ko pod ovakvim okolnostima pogodi cilj, uspeva u tome samo zahvaljujui pukoj sluajnosti; meutim, Piri bi pogaao blede senke obasjane meseinom bez ikakve te koe. D on je ponovo opalio u jednu priliku koja se pokrenula, posle ega se razle glo jo nekoliko pucnjeva sa gornjeg sprata. A zatim se iz vrta sruio nagao, koncen trisan rafal na prozor jedne od spavaih soba. Istovremene na drugom kraju vrta uk aza se jedna ruka; sekund docnije bomba polete kroz vazduh. I ona je udarila u i vicu kue ne priiniv i nikakvu tetu. D on stade da puca prema mestu sa koga je baena bomb a. Meci poe e da i aju u razliitim pravcima. Kada su se za trenutak pritajili, razle e se krik koji potom naglo umuknu. Neko je bio usmrtio jo jednog napadaa. Taj uspeh je ohrabrivao, mada samo ohrabrivao. Malo je znaio za ishod bor be. D on je ispalio jo nekoliko metaka, ali je odmah zatim morao da skoi u stranu ka da je jedno zrno pro i alo pored njega. Po koji srean pogodak iz kue nije mogao da pok oleba i napadae. ak i kada je posle dalje unakrsne vatre D on ponovo ugledao zamahnutu ruku sa bombom i odmah zatim bio svedok kada je ta ruka klonula, a da nije ostvarila svoj cilj, mogao je u toj pojedinosti da nae samo nepostojano zadovoljstvo, a ne i nadu. Dve sekunde kasnije za i tala je nova bomba, da za njom usledi jo nekoliko ek splozija; bio je to sasvim jasan dokaz da bomba ima dovoljno municije. Iz istog d ela vrta se ve sledeeg trenutka zau e povici i nekoliko bolnih krikova. D on stade da p uca u tom pravcu; za njegovim primerom poo e i ostali. Ali ovoga puta protivpaljbe nije bilo. Pa ipak, kada je D on opazio kako njegovi protivnici napu taju zaklone na ze mlji i be e nisko povijeni niz padinu ka dolini, u isti mah je osetio olak anje i bi o zaprepa en. Kao i ostali, nastavio je da puca za njima, poku avajui da ih prebroji u povlaenju. Moralo ih je biti izmedu deset i dvadeset - pored dvojice, a mo da i tr ojice poginulih. Sada su svi D onovi ljudi stali da kuljaju u sobu u kojoj se nalazio njiho v vo - ene, deca i mu karci. I pored toga to je jo bio polumrak, D on je video izraz ola k anja na njihovim ozarenim licima. Svi su brbljali u jedan glas. Morao je da se p rodere kako bi ga uli. "D oe! Ostaje na stra i jo pola sata. Udvostruujemo stra u dok se ne razdani. Noe , ti e stra ariti sa D oom. Posle vas dvojice ovu du nost e preuzeti Rod er sa D esom, a z m Endi sa Alfom. Ja u stra ariti sa Vilom. Ubudue, prvo dati znak za uzbunu - pa se naknadno pitati ta se sve mo e dogoditi." D oe Haris ree: "Verujte mi, g. Kanstens, nadao sam se da e nas mimoii." "Da, znam", odgovori D on. "Ali ta bi bilo da niko od nas nije ustao iz pos telje?" Alf Parsons upita: "Da li iko zna ta je sa Pirijem i njegovom enom?" D on u Olivijin glas: "D ejn - u tom paklu..." "Pojavie se, ve", odgovori on. "A sada svi ponovo na spavanje." "Ako su banditi nabasali na njih, neemo ih vi e videti", ree Parsons. D on prie prozoru i viknu: "Piri, D ejn!" Oslu kivali su utei. Nikakav glas nije dopirao spolja. Meseina je le ala po vrt u nalik na jesenji mraz. "Kako bi bilo da ih potra imo?" upita Parsons. "Ne", ree D on odluno. "Niko ne sme da se makne iz kue do zore. Pre svega, ne mamo pojma koliko su bomba i odmakli, ni da li su oti li zauvek. A sada na spavanje. Treba isprazniti ovu sobu da bi Blenitovi imali gde da uu. Hajde sad. Potreban n am je odmor da bismo sutra bili sve i." Razio e se tiho, mada nekako nerado. D on poe na gornji sprat zajedno sa Rod ero m; peli su se iza En, Olivije i dece. Kada su stigli gore, on ue u toalet, dok Ro d er ostade da ga eka na stepeni tu. Rod er ree: "U jedan mah sam pomislio da e nam doi glave." "Bombe? Da." "Sve u svemu, smatram da smo imali prilino sree." "Nije mi sasvim jasno ta se to zbilo. Oigledno je da nam se srea osmehnula

kada smo slistili onog tipa dok je jo posedovao zalihu bombi. To ih je moralo pri lino uzdrmati. Ali me iznenauje da ih toliko izbaci iz koloseka, te da se pokupe i odu. Nisam se tome nadao." Rod er stade da zeva. "Pa ipak su oti li. ta misli , ta se dogodilo sa Pirijem i D ejn?" "Ili su se toliko udaljili da ni ta nisu uli, ili su banditi naleteli na nj ih i ukokali ih. Ne mo e se rei da su bili ravi strelci. Samim tim to su se nalazili van kue, nisu imali nikakav zaklon." "Vrlo je mogue da su se, koraajui stazama ljubavi, Piri i D ejn toliko udalji li da ni ta nisu uli." Rod er se nasmeja. "Zar da ne uju onoliku buku? Piri bi se sigurno vratio, da je uo." "Postoji jo jedna mogunost", nastavi Rod er. "Mo da je D ejn za svoj gro sakrila no u grudima. ini mi se da takve misli same od sebe padaju enama na pamet." "Ali ta je onda sa njom?" "Mogue je da je natrapala na na e neprijatelje. Ili je zakljuila da bi nam b ila manje draga ako se vrati sa priom o tome kako je tokom svadbene noi na onaj sv et poslala svog mlado enju." "Dovoljno je razumna da shvati koliko je pod ovakvim okolnostima bespomon a jedna samohrana ena." " ene su udna stvorenja", ree Rod er. "Devedeset i devet puta bez oklevanja po stupe onako kako to razum nala e. Stoti put sa istim odu evljenjem uine suprotno." D on ree alei se: "Ne to si mi noas razdragan, Rod ." "Ko ne bi bio posle malopreda njeg dogaaja? Ona druga bomba je tresnula sam o nekoliko stopa dalje od prozora sobe u kojoj sam se ja nalazio." "I tebi zaista nee biti ao ako je Piri platio glavom, bez obzira na to da li je stradao od D ejnine ruke ili od bombe?" "Ne naroito. U stvari, nimalo. Zaista sam srean, ve sam ti to jednom rekao - to nisam prinuen da me Piri zaludi. A za to imam da zahvalim prosto tome to ne mo ram da rukovodim poslovima." "Zar tako ka e - zaludi?" "U ivotu se ne sree mnogo ljudi slinih Piriju. Biser u koljci - ta tvrda i s jajna perla - bolest je za koljku." "I kako onda stoji stvar sa koljkom?" D on ga je ironino izazivao. "Sa sveto m ovakvim kakav nam je poznat?" "Analogija je isuvi e slo ena. Sem toga, umoran sam. Ali ti zna ta ja mislim o Piriju. Pod nenormalnim okolnostima nezamenjiv je; samo molim boga da ovakav ivo t ne traje veito." "Do nedavno je bio sasvim miran graanin. Nema nikakvog razloga da opet ne bude takav." "Misli ? Biser se ne mo e vratiti u koljku. Nimalo se ne radujem ivotu u dolin i zajedno sa Pirijem koji stoji iza samih tvojih lea spreman da te mune u rebra k ad god zatreba." "U dolini e David biti ef, ako iko to mora da bude. Ni Piri ni ja. Valjda ti je to jasno." "Ne poznajem tvog brata", ree Rod er. "Vrlo malo znam o njemu. Meutim, on ni je morao da vodi svoju porodicu i da se probija kroz ovaj svet koji se raspada n a dodir ruke." "Uop te nije va no da li ima svoju porodicu, ili je nema." "Misli ?" Rod er ponovo zevnu. "Umoran sam. Idi i lezi. Meni se ne isplati z a pola sata. Odoh da vidim da li su se deca strpala u postelju." Obojica stado e u dovratak sobe. En i Olivija su le ale na ebadima ispod proz ora i utale. Mesec je sipao snopove svojih zraka na dvostruki krevet, improvizova n od dva obina. Meri je le ala uurena pored zida. Dejvi i Stiv su se pribili jedan uz drugog; jednom rukom Dejvi je obgrlio Stiva. Spuks, ije je lice izgledalo udno zre lo bez naoara, le ao je na drugom kraju. I on je bio budan; buljio je u tavanicu. "Nemoj misliti da nisam zahvalan za sve to je Piri uinio", ree Rod er. "Pa ip ak mi je milo to smo ustanovili da mo emo i bez njega." Nov nain ivota je zahtevao da se izmeni vreme spavanja; stoga su se D on i n

jegova grupa odmarali od devet do etiri, s tim to su decu, kad god je to bilo mogue , sme tali u postelju sat ranije i ostavljali ih da spavaju sve dok doruak ne bi bi o zgotovljen. Za vreme poslednje stra arske smene u kojoj su se nalazili D on i Vil Sekomb, poelo je da se razdanjuje. D on je pro etao vrtom da ispita kakve je tragove ostavio okr aj. Petnaestak jardi dalje od kue nai ao je na le mladia od oko dvadeset pe t godina iju je glavu metak prosvirao sa strane. Imao je na sebi vojniku uniformu i skupocen bro zakaen na grudima. Ako je bio brilijantski, kao to se inilo, sigurno je vredeo vi e stotina funti. Na drugom le u je sva uniforma bila iskidana na komade. Prizor je delovao mnogo u asnije od onog prvog. ovek je oigledno bio opasan bombama koje su sve redom eksplodirale i zato mu se nije mogao razaznati lik. D on pozva Sekomba u pomo, pa s u zajedno odvukli le eve podalje od kue i zgurali ih daleko od oiju ispod bokora nis kog grmlja. Sekomb je bio plavokos ovek svetle puti; imao je oko trideset pet godina, ali je izgledao mnogo mlai. On utnu jednu nogu koja je strala, tako da nestade neg de duboko ispod grmlja; a zatim sa gaenjem pogleda u svoje ruke. D on ree: "Idi u kuu i umij se, ako eli . Sam u ostati na stra i. Ionako e uskor iti vreme za buenje." "Hvala vam, g. Kanstens. Grozna slika. Ni ta slino nisam video ak ni za vrem e rata." Po to je on oti ao, D on napravi jo jedan krug oko kue. Osim bombi bomba je imao i pu ku; ostala je, savijena na lakat i beskorisna, da le i pored mesta na kome je o n poginuo. Nije bilo tragova nikakvog drugog oru ja; sve to je pripadalo drugom le u, neprijatelj je verovatno odneo prilikom povlaenja. Na ao je jo samo dva-tri ar era i izvestan broj praznih aura. Osvrtao se oko se be ne bi li u ao u trag Piriju ili D ejn, ali bez uspeha. Obasjanu prvim zracima sun ca, ugledao je dolinu u svem njenom prostranstvu, ali nije video nikakvog znaka i vota. Nebo je jo bilo isto. inilo se da im predstoji dobar dan. Pomisli da jo jednom vikne Pirija po imenu, ali odmah zakljui da to ne bi imalo smisla. U taj mah se Sekomb vrati iz kue; D on pogleda na asovnik. "U redu je. Mo e ih razbuditi." Doruak je bio gotovo pripremljen i razlegali su se glasovi dece koja su vr ljala tamo-ovamo, kada D on u Rod era kako uzvikuje: "Blagi bo e!" Nalazili su se u onoj istoj prednjoj sobi iz koje je D on, rukovodio opera cijama tokom minule noi. Sada i D on pogleda kroz razglavlleni prozor. Imao je ta da vidi: Piri je sa pu kom ispod mi ke koraao ba tenskom stazom, odmah za njim i la je D ejn. D on mu doviknu: "Piri! ta ste, pobogu, radili dosad?" Piri se neprimetno nasme i: "Zar ne mislite da je to prilino delikatno pita nje?" Pokaza glavom na vrt. "Rasklonili ste onaj va ar?" "Znai uli ste?" "Bilo bi te ko ne uti tako ne to. Da li im je po lo za rukom da ubace neku bomb u u kuu?" D on odmahnu glavom. "Tako sam i mislio." "Odmaglili su kada smo im zapaprili", ree D on. "Mada me njihov nagli odlaz ak jo zbunjuje." "Verovatno ih je na to nagnala bona vatra", ree Piri. "Bona vatra?" Piri pokaza rukom na prilino strm teren desno od kue. D on upita: "Odatle st e pucali na njih?" Piri potvrdi glavom: "Dabome." "Pa dabome!" ponovi D on. "To obja njava vi e stvari. Pitao sam se ko mo e biti taj ovek meu nama sposoban da pogodi pokretljivu metu, pri onakvoj svetlosti, i to da ubije, a ne samo da rani." On pogleda Pirija. "Znai da ste me uli kada sam vas pozvao, po to su se banditi bili izgubili? Za to se niste odazvali?" Piri se ponovo nasme i. "Bio sam zauzet." Toga dana su putovali lako i bez uzbudljivih dogaaja, mada su prilino spor o napredovali. Uglavnom ih je put vodio preko vresnih polja; na nekoliko mesta s u bili prinueni da napuste drum i preseku preko padina koje su ili bile gole ili obrasle niskim rastinjem; zatim su putovali du obale jedne od bezbrojnih reica koj

e su se sa brda slivale u doline. Sunce se pelo iza njihovih lea na nebu bez obla ka, tako da je pred podne zavladala neugodna vruina. D on je naredio da se rano rua; docnije je nalo io enama da stave decu da se odmore u senci javorovog luga. Rod er ga upita: "Misli da nije potrebno to vi e grabiti napred?" On odmahnu glavom. "Nalazimo se na domaku. Stii emo na lice mesta pre mrak a, a to je jedino va no. Deci je ponestalo snage." Rod er ree: "Da vidi , i meni." Le ao je poleu ke na suvom, kamenitom tlu sa rukama ispod glave. "A Piriju, eto, nije." Piri je tog trenutka ne to obja njavao D ejn, pokazujui rukom na ravnicu u prav cu juga. "Nee ga za sada preklati", dodade Rod er. "Jo jedna Sabinjanka se svija na svom ognji tu. Zanima me kako li e izgledati Pirijevi mali ani?" "Milisent nije imala dece." "Mo da je za to Piri bio kriv, mada verovatnije Milisent. Spadala je u onu vrstu ena koje bi sve uinile, samo da se ne opterete decom, jer im ona kvare plan ove." "ini mi se kao da je Milisent ivela sasvim davno", ree D on. "Relativitet vremena. Koliko je pro lo od trenutka kada sam te prona ao na k ranu? Reklo bi se celih pola godine." Vresna polja su bila gotovo napu tena, ali kada su se spustili u ni i predeo severno od Kendala, nai li su na sada ve dobro poznate tragove one grabljive ivotin je u koju se bio pretvorio ovek: kue su dogorevale, dok je povremeno iz daljine do pirao po koji krik bola ili mo da divljakog zanosa; na sve strane su nailazili na p rizore umorstva i uli jauke. Sem ovih jo jedno ulo im je bilo nadra eno - kiselo-slat ki zadah mesa koje se raspada pekao im je nozdrve. Sreom, nisu nailazili ni na kakve prepreke na svom putu, tako da su uskor o ponovo poeli da se penju ka vetrometnim visijama vresnih polja u pravcu svog pr ibe i ta. Praznim nebeskim svodom odjekivala je pesma eva i poljskih pastirica, a nek o vreme, na par koraka ispred njih, letela je belorepka. U jedan mah spazili su jelena na razdaljini od oko tri stotine jardi. Piri se baci na zemlju da bi bolj e ni anio, ali ivotinja kao strela zamae iza jednog grebena, pre nego to je stigao da okine. ak se i sa tolike razdaljine videlo da je jelen ispijen. D on se pitao ime s e hrani. Verovatno mahovinom i slinim niskorastuim biljkama. Bilo je oko pet asova kada su prispeli do reke Lipi. Ona je, kao i uvek, u kovitlacima tekla istom brzinom i pravcem, to je ulivalo poverenje i mir; na to m mestu je njeno korito bilo u ljebljeno izmeu stenovitih obala, tako da odsustvo t rave nije remetilo nekada nju sliku sveta. En je stajala pored D ona. Nije izgledala tako smirena i srena jo od kada su napustili London. "Najzad smo", ree ona, "na li svoj dom." "Ima do njega jo oko dve milje", odgovori D on. "Ali emo ugledati ulaz u dol inu im prevalimo manje od jedne milje. Dobro poznajem tok ove reke u du ini od neko liko milja. Tamo malo dalje mo e doi do sredine Lipi preskaui sa kamena na kamen. Dejv i ja smo na tom mestu nekada pecali ribu." "Zar ima ribe u ovoj reci? Nisam to znala." On odmahnu glavom. "Nismo ulovili nijednu u samoj dolini. Pretpostavljam da se riba ne udaljuje tako daleko na sever. Ali zato ovde ima pastrmki." Zatim se nasme i. "Slaemo ekspedicije na ovo mesto i hvatati ih mre ama. Moramo uneti izve snu raznolikost u svoju ishranu." Ona mu uzvrati osmehom. "Da, dragi. ini mi se da sada mogu zai ta poverovat i - u to da e sve biti kako treba - da emo ponovo postati sreni i oveni." "I hoemo. Nikada nisam sumnjao u to." "Eno Davidove ograde", ree D on. "Izgleda lepo i vrsto." U daljini su videli ulaz u Slepi D il. Put se pribijao uz samu reku, dok s e visoka ograda nainjena od balvana pru ala preko puta sve do strmog obronka brda. i nilo im se da se taj deo ograde koji je zahvatao put mogao otvarati u vidu kapij e. Piri je izbio na elo kolone i sada koraao pored D ona; i on je sa po tovanjem posmatrao ogradu. "Izvrsno je napravljena. Kad se jednom naemo sa one druge strane..." Gruba i srdita paljba prekide njegove rei. D on je za trenutak ostao zabeze

knut, a zatim viknu vi e iz zbunjenosti nego iz bilo kog drugog razloga: "Dejvi!" Paljba se prolomi po drugi put, tako da on potra da nae sina i ker. Ostalim a naredi: "Svi u jarak!" Spazio je En kako le e na zemlju dr ei za ruke Dejvija i Spu ksa, dok je Meri uala u jarku pored druma. Pritra im i le e pored njih. Meri upita: " ta se to dogada, tata?" "Odakle pucaju?" dodade En. On prstom pokaza na ogradu. "Odande. Da li su se svi sklonili? Ko je ono tamo na drumu? Piri!" Pirijevo malo telo le alo je popreno na krivini puta. Ispod njega se videla lokva krvi. En zgrabi D ona kada je ovaj poeo da ustaje. "Nikako! Ne sme to uiniti. Ostan i gde si. Seti se dece - mene." "Skloniu ga", ree on. "Nee pucati dok ga budem sklanjao." En ga nije pu tala, ak poe da plae; pozva u pomo Meri koja ga takoe uhvati za k aput. Dok je D on poku avao da se otrgne od njih dve, spazi jednu priliku kako se di e iz jarka i tri prema Piriju. Bila je to silueta ene. D on prestade da se brani i sa zaprepa enjem ree: "D ejn!" D ejn obuhvati Pirija ispod ramena i lako ga podi e. Nije ni pogledala u pra vcu ograde na kojoj se nalazio mitraljez. Jednu Pirijevu ruku prebacila je preko svog ramena i tako ga je pola odvukla, a pola prenela do jarka. Spustila ga je pored D ona, a zatim i sama sela, staviv i Piriju glavu u svoje krilo. En upita: "Da li je - mrtav?" Iz glave sa strane liptala je krv. D on je obrisa. Rana je bila povr inska, odmah je mogao to da proceni. Metak mu je bio okrznuo lobanju dovoljno sna no da g a o amuti. Na suprotnoj strani glave, na koju je pao na zemlju, nalazio se trag od udara. Piri se po svoj prilici onesvestio od udara pri padu. D on ree: "Ostae u ivotu." D ejn podi e oi uvis; plakala je. "Prenesite poruku Ol viji da nam je potreban zavoj", dodade D on. "I rukovet lana." En razrogaeno pogleda prvo u Pirija, a zatim u ogradu koja im je preila pu t. "Ali za to pucaju na nas? ta se to dogodilo?" "Gre ka je posredi." D on je stajao zagledan u ogradu. "Gre ka - lako emo je is praviti." 11. En je poku ala da odvrati D ona kada je poeo da vezuje veliku belu maramicu z a kraj jednog tapa. "Ne sme to uiniti. Ubie te." D on odmahnu glavom. "Nee." "Pucali su na sve nas, a da ih niko nije izazvao. Pucae i na tebe." "A da ih niko nije izazvao? A to to ovolika gomila naoru anih ljudi mar ira d rumom? Isto toliko sam sam kriv koliko i oni. Trebalo je da predvidim njihovu re akciju." "Ne njihovu reakciju! Ve Davidovu!" "Ne Davidovu. Verovatno ne njegovu. Jer on sam svakako ne bi bio u stanj u da obezbedi stalnu stra u na ogradi. Sam bog zna ko se tamo nalazi. U svakom slua ju, sasvim je ne to drugo kada se pred njima pojavi jedan nenaoru an ovek nosei zastav u primirja. Tada nee imati povoda da pucaju." "Pa ipak to mogu uiniti!" "Nee, kad ka em." injenica je da se udno oseao dok je koraao sredinom druma u pravcu ograde, n osei belu zastavu iznad glave. Nije to u stvari bio strah. inilo mu se da je to os eanje bilo bli e nekoj vrsti razdraganosti - umora povezanog sa nadra eno u, stanje koje je ponekad do ivljavao za vreme napada groznice. Stao je da u sebi broji korake: jedan, dva, tri, etiri, pet... Odjednom pred sobom ugleda kako cev mitraljeza pro mie kroz otvor u ogradi koji se nalazio dobrih deset stopa iznad zemlje, gotovo p ri vrhu. Sigurno je David izgradio postolje za to sa one druge strane. D on se zaustavi na udaljenost od sedam do osam stopa ispred ograde, pa po gleda uvis. Otprilike sa mesta na kome se videla mu ica mitraljeza on u glas: " ta hoete?"

D on odgovori: " eleo bih da porazgovaramo sa Davidom Kanstensom." "Mislili ste sad odmah? On je zauzet. U svakom sluaju, na odgovor je ne!" "David je moj brat." Za trenutak nastade ti ina, a zatim isti glas nastavi: "Njegov brat je u Londonu. Ko ka ete da ste vi?" "Ja sam D on Kanstens. Pobegli smo iz Londona. Trebalo nam je vremena da s tignemo dovde. Da li mogu da se vidim sa njim?" "Saekajte trenutak." Potom se u prigu eni amor glasova; D on nije bio u stanju da razazna ta se govori. "Dobro. Mo ete tu priekati. Poslaemo nekog na farmu da ga do vede." D on od eta nekoliko koraka, pa se zagleda u Lipi. uo je kako se s one strane ograde pali motor i kako automobil odlazi drumom ka sredi tu doline. Po zvuku bi rekao da su to Davidova kola. Pitao se koliku zalihu benzina mogu imati u Slepom D ilu. Verovatno ne veliku. Ali to nije va no. to pre se ljudi budu navikli na ivot u svetu u kome nema motornih vozila, kao ni drugih slinih naprava, utoliko bolje z a njih. Zatim se obrati oveku iza ograde: "Mogu li moji ljudi da napuste jarak? H ou rei, a da ne pucate na njih?" "Neka ostanu gde su." "Ali to nema nikakvog smisla. ta vam smeta da izau na drum?" "Ni ta im nee faliti u jarku." D on htede da nastavi raspravljanje, ali odmah, sledeeg trenutka, promeni m i ljenje. Ma ko se nalazio sa one druge strane ograde, ovek je sa kojim e morati da dele ivot; ako ta osoba eli da za kratko vreme nametne svoju vlast, neka joj bude. Brzina kojom su se sporazumeli da po alju po Davida ubla ila je njegovu uznemirenos t. Ta injenica je u najmanju ruku otklonila strah da je njegov brat izgubio utica j u dolini. On ree: "Odoh da javim svojima ta se zbiva." Nepoznati glas je bio ravnodu an. "Kako hoete. Samo neka ne izlaze na drum. " Zatekao je Pirija u sedeem polo aju i pri svesti. Pratio je sve to im je D on govorio, ali nije komentarisao. Rod er ree: "Misli li da e sve proi kako treba?" "Ne vidim za to ne bi. Jedino mi se ini da onaj tikvan za mitraljezom stras no u iva da trza oroz, ali nam to nee smetati, po to mu se jednom naemo iza lea." "Rekao bih da mu nije mnogo stalo da nam to dopusti", ume a se Alf Parsons . " ta e , ovek izvr ava nareenja." Tada zau e zvuk motora koji se pribli ava. Automobil se zaustavi iza ograde. "To e biti David!" D on ponovo skoi na noge. "En, poi i ti da se pozdravi sa n jim." "Da nije opasno?" upita Rod er. "Ni govora. David je sada tamo." En ree: "I Dejvi bi voleo da poe sa nama - a ako smem da ka em i Meri." "Neka pou." Piri na to ree: "Ne." Govorio je tiho, ali odluno. D on ga pogleda. "Za to da ne?" "Mislim da e ovde biti bezbedniji", odgovori mu Piri. Posle pauze nastavi . "Smatram da ne treba svi da odete." Tek nakon nekoliko sekundi D on je shvatio smisao njegovih rei; i bi mu jas no da im pridaje znaaj samo zato to ih je izgovorio Piri na svoj krajnje cinino-rea lan nain. "U redu", ree on najzad, "va a primedba mi donekle kazuje kako biste vi pos tupili da se nalazite na mom mestu; jesam li u pravu?" Piri se nasme i. En upita: "O emu je re?" Tada D on u Davidov glas iz daljine: "D one!" "Ni o emu", odgovori joj on. "Nije va no, En. Ostani gde si. Za as u se spora zumeti sa Davidom." Pomalo se nadao da e mu u susret otvoriti kapiju na ogradi, mada je pretp

ostavljao da to mo e izostati iz opreznosti neosporno preterane opreznosti, iako o pravdane u celini - i da e to stanje trajati sve dok se ne re i pitanje njegovog st atusa i statusa grupe ljudi koja ga prati. Zaustavio se ispred ograde, jo ne slut ei ta se zbiva sa druge strane. Najzad ree: "Dejv! Jesi li to ti?" Zatim u Davidov glas: "Dabome da sam to ja - otvorite. Kako e, do avola, ove k ui ako mu ne otvorite?" Primetio je kako se mu ica na mitraljezu zanela, kada su od krinuli kapiju. Preduzimaju sve mogue mere predostro nosti. On se provue kroz uzani otvor i odmah ug leda Davida. Zagrli e se. Za njim se zatvori kapija. "Kako ste uspeli da se probijete?" upita David. "Gde je Dejvi - gde su E n i Meri?" "Eno ih tamo. Sklonili su se u jarak. Umalo da nas tvoj mitraljezac nije sve pobio, sto mu gromova." David ga razrogaeno pogleda. "Ne mogu da verujem! Naredio sam ljudima kod kapije da paze hoe li se pojaviti, mada nisam verovao da e uspeti da se probije . Pro nose se vesti da je zabranjeno svako kretanje... Zatim, da su izbile pobune; a i govorka se o nekakvom bombardovanju... Ve sam mislio da ste izgubljeni." "Duga je na a pria", ree D on. "Sreom, ima vremena za nju. Mogu li najpre da do vedem svoje ljude?" "Svoje ljude? hoe da ka e ... Reko e mi da se na drumu nalazi itava gomila." D on potvrdi glavom. "Tako je. Ukupno trideset i etvoro, od toga ima deseto ro dece. Ve prilino putujemo drumovima. Usput sam ih pokupio." Pogleda Davida pravo u oi i seti se da je pre toga samo jo jednom video na njegovom licu slian izraz. Bilo je to kada im je posle dedine smrti saop teno da j e David iskljuivi naslednik celokupnog imanja. D onu pade u oi da se njegov brat pon a a zbunjeno i kao krivac. David odgovori: "Bie to malo te e, D oni." "Kako to misli ?" "Ve nas je previ e. Kada je sve krenulo nizbrdo, lokalno stanovni tvo je poelo da dolazi ovamo. Riverovi iz Stounbeka i ostali redom. Njihov sin se doepao mitr aljeza, dobio ga je od jedne vojne jedinice u blizini Vindermiera. Sa njim su do l a jo trojica-etvorica. Broj je popunjen. U stanju smo da se kako tako ishranimo, m ada ne znam ta e biti u sluaju neke nevolje - ako podbaci etva krompira ili slino tom e." "Znam da e moje trideset i etiri du e jo vi e rastanjiti zalihe", ree D on. "Ali kopati i orati. Ja garantujem za to." "Nije to u pitanju", ree David. "Ova zemlja je u stanju da ishrani odreen broj ljudi, a ve nas ima previ e." utali su kratko vreme. Lipi je strmoglavo tekla desno od njih. ovek koji j e polagao drva na vatru ispod kazana u kome se krkalo jelo i druga dvojica na pos tolju za mitraljez nisu mogli da ih uju. D on ipak uhvati sebe da je uti ao glas. Upi ta: " ta onda predla e ? Da se vratimo u London?" David ga uhvati za mi icu. "Nikako! ne budi lud. Evo ta sve vreme hou da ti ka em - u stanju sam da obezbedim ulaz za tebe, En i decu; ali za ostale ne mogu." "Dejv", ree D on, "mora i njima obezbediti pristup. U moi si to da uini , i mora uiniti." David odmahnu glavom. "Uinio bih kad bih mogao. Zar ne shvata - tvoji prat ioci nisu prvi koje moramo odbiti. I drugi su kucali na ova vrata. Neki su bili roaci ovih ovde. Morali smo da budemo neumoljivi. Neprestano sam svima ponavljao da tebe i tvoju porodicu moraju pustiti, ako se pojavite. Ali trideset i etvoro.. .! To je nemogue. ak i da ja pristanem, ostali ne bi dozvolili." "Ovo je tvoja zemlja." "Vlasni tvo je pitanje op te saglasnosti. Oni su u veini. D oni - svestan sam k oliko ti je mrska pomisao da izneveri ljude sa kojima si doputovao. Ali e morati da postupi kako ti ka em. Drugog izlaza nema." "Uvek postoji neki izlaz." "Ovoga puta ga nema. Dovedi ih ovamo - En i decu - u stanju si da izmisl i neki izgovor. A to se ostalih tie... pa oni su naoru ani, zar ne? Odlino e se snai."

"Ti nisi pre iveo ono to smo mi pre iveli." Ponovo im se pogledi sreto e. David ree: "Znam da ne voli da ih izigra , ali m ora . Nije ti valjda vi e stalo do njihove, nego do Enine i deje bezbednosti." D on se nasmeja. Dvojica koja su se nalazila pored mitraljeza pogleda e ih s a visine. "Piri je sigurno ovek koji poseduje esto ulo." "Piri?" "To je jedan iz moje dru ine. Verujem da se bez njega ne bismo probili. Ka da sam krenuo ovamo da tebe potra im, hteo sam da povedem En i decu. Ali se on usp rotivio. Zahtevao je da ostanu gde su. Shvatio sam da na taj nain hoe da obezbedi sebe i ostale od prevare. Njegovo protivljenje je u meni s pravom izazvalo gnu anj e. Kada bih posle toga... doveo svoje ovamo, iza ograde, na ta bih liio?" David ree: "To je ozbiljna stvar. Zar ne bi mogao da ga obmane na neki nain ?" "Njega da obmane ? Pirija? Nikada!" D onov pogled prelete do na kraj Slepog D ila ugodno sme tenog ispod skrovitih brda. Zatim lagano ree: "Ako odbije da primi one tamo napolju, odbija i nas - zatvara vrata pred Dejvijem." " to se tie tvog Pirija... mogao bih nekako da ubedim ove ovde da ga prime zajedno sa tobom. Da li se on da ubediti?" "Nesumnjivo. Ali e u meuvremenu i ostali shvatiti o emu je re - tim pre kada im budem saop tio da ne mogu jednostavno ui u dolinu kao to su se nadali. Nema nika kve anse da se ja sa svojima uputim ovamo, a da svi ne nagrnu za mnom." "Mora postojati neka mogunost." "To isto sam ti ja maloas rekao, zar se ne sea ? Jedno je jasno, vi e nismo sl obodni ljudi." Potom se zagleda u svog brata. "Neprijatelji smo u izvesnom smisl u." "Nije tano. Nai emo neko re enje. Kako bi bilo da se vrati tamo, pa da onda na i ljudi izvr e juri na tebe pod za titom mitraljeza... s tim da ti prethodno do apne En i deci da nepomino le e u jarku sve dok ne budemo rasterali ostale." D on se ironino nasme i. "ak i kada bih prihvatio tvoj predlog, manevar ne bi uspeo. Moji ljudi su ve krvarili. U jarku su sasvim bezbedni. Ne bi se prepali od mitraljeza." "Kad je tako... ne znam ta treba initi. Mada sigurno postoji neko re enje." D on jo jednom pogledom obuhvati dolinu. Polja su bila marljivo obraena, naj vi e je krompira. "En e se zabrinuti", ree on, "a da i ne spomenem ostale." "Morau da se vratim. ta da radimo, Dejv" On je za sebe ve bio doneo odluku; tako da vi e nije oseao bratovljevu agoni ju neizvesnosti. Dejv najzad prozbori, cedei re po re: "Porazgovarau sa njima. Vrati se kroz jedan sat. Videu kako e reagovati na predlog da svi uete. Ko zna, mo da emo u meuvremenu ne to smisliti. Gledaj da nae neko r nje, D oni!" D on klimnu glavom. "Potrudiu se. Do vienja, Dejv." David ga je tu no posmatrao: "Mnogo pozdravi sve - a posebno Dejvija." D on ree: "Hvala, hou." Ona dvojica sio e sa postolja, te skido e rezu sa vrata. D on se provue kroz uza n otvor. Nije se osvrnuo da jo jednom pogleda Davida. Svi su se nalazili u stanju i ekivanja, kada je skoio u jarak. Po njihovim l icima je zakljuio da se ne nadaju niem dobrom; jer samim tim to kapija koja vodi u dolinu nije otvorena i nije dat znak da mogu odmah ui, svaka druga vest je morala biti lo a. "Kako je bilo, g. Kanstens?" upita Noa Blenit. "Nije dobro." Ispriao im je sve otvoreno, ali je brzo pre ao preko poziva z a ulazak u dolinu upuenog njegovoj porodici. Po to je zavr io, Rod er ree: "Potpuno mi je jasan njihov stav. Tvoj brat je u stanju da obezbedi mest o za tebe, En i decu?" "On lino nije u moi ma ta da uini. Ostali su tako odluili, i oigledno su re eni da se pridr avaju svoje odluke." "Prihvati njihovu ponudi, D oni", ree Rod er. "Doveo si nas ovamo - time ni ta nismo izgubili; a nema nikakvog smisla da ma ko od nas propusti ivotnu priliku, s

to je svi ne mo emo imati." amor ostalih iz grupe bio je dovoljno neodreen da bi D on proniknuo njihovu misao. Dobio sam ponudu, razmi ljao je on, i ovi me nee spreiti da je prihvatim, ako to smesta uinim, jo dok su prenera eni vlastitom plemenito u. Odvedi En, Meri i Dejvij a do kapije, postaraj se da je otvore i da svi nestanete iza nje... Tada mu se p ogled zaustavi na Piriju, koji ga, za uzvrat, blago pogleda; njegova mala desna ruka, iji su nokti bili pa ljivo potkresani, poivala je na kundaku njegove pu ke. Osetiv i da ga je zagolicao slatki ukus isku enja, on se upita kako li bi po stupio da ima pravu, umesto prividne slobode delovanja; da je feudalni baron, ra zmi ljao je dalje, spreman da vesela srca raskrmi svoje sledbenike. Verovatno da su takvi i bili - bar veina njih. On ree, gledajui u Pirija: "Razmi ljao sam o svemu. Po mom iskrenom mi ljenju, nema uop te nikakve nade da e moj brat ubediti one tamo da nas sve puste unutra. R ekao mi je, izmeu ostalog, da su ve odbili da prime roake nekih, koji se nalaze u d olini. Zbog svega toga ostaju nam samo dve mogunosti: da se okrenemo za sto osamd eset stepeni i potra imo dom na nekoj drugoj strani, ili da se borbom probijemo u dolinu i preuzmemo upravu nad njom." En prenera enim glasom kriknu: "Ne!" A Dejvi upita: "Misli li, tata, da otp onemo borbu protiv ika Davida?" Svi ostali su utali. "Odluku o tome ne moramo doneti odmah", ree D on. "Sve dok se ponovo ne bud em sreo sa svojim bratom, mo emo smatrati da jo uvek postoji mogunost za mirno re enje . A dotle, razmi ljajte o ovome to sam rekao." Rod er ree: "I dalje smatram da treba da prihvati ono to ti je ponueno, D oni." Ovoga puta ostali nisu reagovali krotko kao prvi put; trenutak neodlunost i, je pro ao, gorko primeti D on. Njegovi sledbenici su ponovo postali svesni barono vih obaveza prema njima. Alf Parsons upita: " ta vi mislite, g Kanstens?" "Zadr au svoje mi ljenje dok se ne budem po drugi put video sa svojim bratom" , odgovori mu D on. "A dotle vi razmi ljajte." Piri je utao i dalje, samo se blago sme io. Sa zavojem oko glave liio je na krhkog i nevinog starca. D ejn se za titniki nadnela nad njega. Tek kada se D on spremao da po drugi put ode pred kapiju, Piri ponovo uze re: "Razume se, baciete pogled na raspored objekata sa one strane?" "Kako da ne", ree D on. ak da se i najmanje nadao da e njegov brat uspeti da ubedi ljude iz Slepog D ila da popuste, ta nada bi nestala onog trenutka kada je ponovo ugledao Davidov o lice. Ovoga puta se njegov brat pojavio u pratnji etvorice ili petorice ljudi, verovatno da bi se na li na ruci prvoj trojici koji su se nalazili na stra i, a za s luaj da se D onove trupe ne slo e sa njihovom odlukom. D on je primetio da se odmah iza ograde nalazi telefon, kako bi se mogli brzo pozvati ljudi upomo, ukoliko se sit uacija bude zao trila. Osvrtao se oko sebe tra ei jo neka postrojenja namenjena odbran i doline. David ree: "Oni ne pristaju, D oni. A tako ne to se zaista i nije moglo oekiva ti od njih." Ljudi koji su se nalazili u njegovoj pratnji stojali su mu za petama, ne skrivajui svoju nameru da ne ostave brau nasamo. To je za D ona bio najoitiji dokaz u kako bespomonom polo aju se nalazi njegov brat. On klimnu glavom. "Znai, ponovo nam predstoje lutanja drumovima. Poljubio sam Dejvija u tvoje ime. ao mi je to nee imati prilike da ga sam vidi ." "uj", ree David, "ne to sam razmi ljao - ipak postoji jedan izlaz." Govorio je iskreno i grozniavo. "Mo e ga oprobati." D on ga ispitivaki pogleda. Istovremeno je posmatrao mesto na kome se ograd a sueljavala sa rekom. "Saop ti svojima da je stvar propala", poe David. "i da e morati potra iti neko drugo re enje. Ali nemoj mnogo da se udaljava noas. Pronai nain da se ti, En i deca n eprimetno iskradete - pa se vrati ovamo. Pustiemo te unutra. Lino u ovde prenoiti, d a bismo bili sigurni." D on je shvatao da bi ovakav plan bio ostvarljiv, ali sa drukijim ljudima i

amo zato

pod drukijim okolnostima. Ovako je ostao hladan prema njemu. David je potcenjiva o Pirijevu intervenciju u tom sluaju; bila je to razumljiva gre ka koju bi napravio svako ko nije poznavao ovog oveka. On ree: "U pravu si, pretpostavljam da bi se tako ne to moglo izvesti. Na s vaki nain vredi poku ati. Samo nikako ne elim da mi deca usred noi padnu poko ena tim v a im mitraljezom." David mu odgovori sa arom: "Toga se nemoj ni najmanje pla iti. Pre nego to p ride kapiji zvizni mi na stari nain. Sem toga, mesec je pun." "Da", ree D on, "u pravu si." 12. D on skoi u jarak gde zatee sve na okupu. Odmah pree na stvar: "Ne mo emo ui na miran nain. Oni ne popu taju ni za dlaku. Moj brat je poku avao da ih ubedi, ali uzalud. Prema tome, ostaju nam mogunosti o kojima sam ve govorio - ili da potra imo neko drugo mesto, ili da se oru jem probijem o u Slepi D il. Jeste li razmi ljali o tome?" Nastade ti ina; Alf Parsons je naru i reima: "Od vas zavisi, g. Kanstens - i sami to dobro znate. Postupiemo onako kak o vi smatrate da je najbolje." "U redu", ree D on. "Pre svega, jedno je va no. Moj brat lii na mene. Ima na s ebi plavo radniko odelo i kariranu ko ulju sive i bele boje. Skreem vam pa nju na to d a ne biste pucali na njega. Ne elim da on bude povreen, ako se to ikako mo e izbei." D oe Haris ree: "Znai, kreemo u napad, g. Kanstens?" "Da. Ali ne odmah - ve noas. Iz ovih stopa emo se bez buke povui toliko da n as ljudi sa ograde ne mogu videti. Moramo se pona ati tako kao da smo odustali od pomisli da se probijemo u dolinu. Na a jedina nada je da iskoristimo prednosti izn enaenja." Svi su ga odmah poslu ali, iskobeljali su se iz jarka i krenuli nazad niz drum, ostavljajui dolinu za sobom. D on je koraao na kraju kolone, a pored njega Rod e r i Piri. Rod er ree: "Jo mislim da si pogre no postupio, D oni. Nije kasno da nas napusti i povede svoju porodicu. Tebe e sigurno primiti." Piri se ume a, izra avajui se dvosmisleno: "Moje je mi ljenje da nee biti lako, a k i ako nam uspe napad iznenaenja." Zatim pogleda D ona. "Sem ako znate neki put ko jim bismo mogli da se spustimo preko brda." "To ne znam. Ali ak i kada bi postojao nekakav put, ne bi vredelo. Obronc i brda su strmi prema dolini. Nemogue je izbei da sitno kamenje ne pone da se odron java, tako da bismo, im nas budu primetili, postali sigurna meta." "Pretpostavljam", produ i Piri, "da ne nameravate da izvr ite juri na ogradu - budui da se iza nje nalazi Vikersov mitraljez?" "Ne." D on se izbliza zagleda u Pirija. "Kako se oseate?" "Kao i obino." "Da li ste sposobni da u du ini od pola milje pregazite reku koja je leden a ak i u ovo doba godine?" "Jesam." Obojica, Rod er i D on, ispitivaki su ga posmatrali. Zatim D on ree: "Moj brat je zagradio prolaz izmeu brda i reke, smatrajui da je reka sama po sebi dovoljna odbrana. Meutim, ona je samo pored obala isto toliko duboka koli ka i brza - mnogo stoke se udavilo u njoj, a i po koji ovek. Kad sam bio dete upa o sam u nju odmah kod obale, ali se nisam udavio. Nekako oko same sredine reke n alazi se u steni jedna izboina - iako sam tada imao jedanaest godina, mogao sam l epo da stanem na nju." Rod er upita: "Ne predla e , valjda, da svi gazimo reku sredinom? Videe nas, o tome nema sumnje. A kako emo da izaemo iz nje ako je du obala tako duboka kao to ka e ?" Piri je, kao to je to D on i pretpostavljao, shvatio njegovu misao bez ikak vog obja njenja. "Moj zadatak je da uutkam mitraljez?" upita on. "A ta ete vi ostali raditi? " "Ja u poi sa vama", odgovori mu D on. "Poneu pu ku. Slabi su izgledi da u ja usp

eti ako vi proma ite, ali emo bar imati ne to u rezervi. Rod er, tvoja du nost je da osvo ji ogradu, im budemo likvidirali mitraljez. Koristei jarak kao zaklon, mo e joj se sa ljudima pribli iti na stotinak jardi. Mogue je uspuzati se uz ogradu." "Okrenue mitraljez prema nama im budu shvatili da ih tuemo od pozadi. Taj t renutak e ti iskoristiti da navali sa ostalim ljudima." Rod er upita u nedoumici: "Da li je to uop te izvodljivo?" Piri mu odgovori umesto D ona. "Jeste", ree. "Uveren sam da je izvodljivo." D on je stajao pored En i posmatrao decu koja su spavala na zemlji - Dejvi , Spuks i Stiv su bili sabijeni jedan uz drugog, dok je Meri le ala malo dalje, po dupirui glavu rukom umesto jastuka. Prigu enim glasom D on izlo i svojoj eni Davidov pla n. Po to je zavr io, En ree: "Za to ga nisi prihvatio? Mogli smo to da izvedemo. Mogli smo na neki nain da pobegnemo od Pirija", drhtala je, "da ga ubijemo, ako nema druge! Ionako je p obijeno mnogo nevinog sveta - pa ta e mariti ako ode glava jo jednom oveku. Ah, za to ga nisi prihvatio? Mo da jo nije dockan?" Sunce je bilo za lo, a mesec se jo nije bio pojavio na nebu. Vladala je pom rina. On je jedva nazirao njeno lice, kao i ona njegovo.

On ree: "Milo mi je to se Piri osea dobro." "Zar milo?" "Da. Ohrabrenja radi bilo mi je potrebno da znam da je on u stanju da po vue oroz, i jedino mi je to pomoglo da se odluim na pravi put. Shvata li, En, bio s am prisiljen da poinim grozne stvari da bih nas doveo dovde. ak ni pred sobom nisa m mogao nai opravdanje za njih, sem u nadi da e sve postati drukije, po to jednom sti gnemo u dolinu." "I bie drukije." "Nadam se da hoe. Zbog toga i ne elim da platim jo i izdajstvom." "Izdajstvom?" "Da izdam sve ove ovde." On pokaza glavom na gomilu. "Bilo bi izdajstvo napustiti ih u ovom trenutku." "Ne shvatam te." En je odmahivala glavom. "Nikako ne mogu da te shvatim. Zar nee izdati Davida - ako se na silu probije u dolinu?" "David je li en slobode odluivanja. Da nije takav sluaj, sve bi nas pustio. I sama to zna . Dobro pazi, En! Recimo da ostavimo Rod era i Oliviju pred kapijom - t o znai i Stiva i Spuksa, ta bi ti rekla Dejviju? I svim ovim ostalim jadnicima... t a bi rekla D ejn... da, i Piriju! Ma koliko ti njega ne podnosila, injenica je da b ez njega nikada ne bismo dospeli do doline." En baci pogled na pospalu decu. "Trenutno jedna jedina misao potiskuje s ve ostale u mojoj svesti: o, kada bismo jo noas mogli da se naemo u dolini, a da na m ni dlaka ne usfali s glave - i da pu ka ne opali." "Ali sa te kim uspomenama." "Ionako ih nismo po teeni." "Samo nije re o istoj vrsti." Ona za trenutak zauta. "Ti si na vo, nije li tako? Srednjovekovni poglavar - sam si to rekao?" D on sle e ramenima. "Da li je to sada va no?" "Za tebe je va no. Tek sada shvatam. Ta injenica je tebi va nija od na ih ivota i ivota na e dece." On ree blago: "Draga En, o emu ti to govori ?" "O du nosti. Zar nije re o tome, reci sam? U stvari, ti i ne misli na Rod era i Oliviju, Stiva i Spuksa - jer ne misli na njih kao na pojedince. U pitanju je l ina ast - tvoja poglavarska ast. Ti vi e nisi obian ovek. Ti si vo, dodu e bez vlasti i icaja." "Sutra e svemu ovome biti kraj. Tada emo sve zaboraviti." "Nije tano. Gotovo da si me ubedio u to ranije jednom prilikom; meutim, sa da mi je jasno. Ti si se promenio i tu povratka nema."

"Nisam se promenio." "Kada bude postao kralj Slepog D ila", ree ona, "volela bih da znam za koje vreme e ti napraviti krunu?" Opasan razdeo, razmi ljao je D on, je prostor izmeu okuke na reci i take koja se nalazi nekih trideset jardi udaljena od ograde, a na kojoj brdo poinje svojom senkom da zaklanja mesec. Kada bi odlo ili napad za kasnije, dok mesec potpuno ne izgreje, njihov plan bi bio gotovo onemoguen, jer je te noi meseina bila veoma jaka , a trebalo je da se na nekoliko jardi pribli e protivniku. D ona i Pirija je ekalo da u du ini od oko dvadeset pet jardi preu preko brisa nog prostora; posada sa onog dela ograde koji se nalazio u blizini reke mogla je da ih vidi kao na dlanu. S razlogom su se nadali da e njihova pa nja pre biti usre dsreena na prirodan prilaz sa druma negoli na naizgled nemogu pristup izuzetno brz om i dubokom rekom kakva je bila Lipi. Piri, koji je i ao ispred D ona, duboko je ga zio vodu, tako da su mu se van povr ine nalazili samo glava i ramena; u jednoj ruc i je dr ao pu ku. D on ga je pratio u stopu. Voda je ak bila hladnija nego to je to D on po seanju pretpostavljao, pri emu su do iznemoglosti morali da se bore sa renom strujom. Jednom ili dvaput Piri se okliznuo, tako da je on morao da ga pridr i. Te ilo ih je to to je buka reke prigu ival a svaki um koji bi oni usput napravili. Grabili su napred da se najzad, na svoje veliko olak anje, nau van svetlost i meseca. Senka koju je bacalo brdo bila je duga, ali ne mnogo iroka; sada su pre d sobom sasvim jasno mogli da vide put i ogradu na meseini. Sve do tog trenutka D o n nije mogao da bude siguran u to, tako da su sada porasle njegove nade. Da se o grada nalazila u senci, ne bi pomogle ak ni Pirijeve izuzetne streljake sposobnost i. Kada su se na li desetak jardi udaljeni od ograde, Piri se zaustavi. D on nervozno pro aputa: " ta vam je?" u Pirija kako te ko di e. "Is... crpljen sam..." D on se tada sa zaprepa enjem seti da Piri nije vi e mlad, da je krhke telesne grae, da je prevalio izuzetno te ak put i da ga je samo nekoliko asova ranije oborio metak. On prikupi snagu i slobodnom rukom obuhvati Pirija oko struka. Ree mu blago: "Predahnite koji as. Ako mislite da ne mo ete izdr ati, vratite se. Produ iu sam." Stajali su tako u mestu nekoliko sekundi. D on je oseao kako Piri sav drhti . On najzad dode k sebi i uspravi se. Procedio je kroz zube: "Sada mi je bolje." "Jeste li sigurni?" Piri umesto odgovora produ i da gazi reku. Ubrzo se nao e u istoj ravni sa og radom, da je odmah sledeeg trenutka ostave za sobom. D on se osvrte unazad. Odbrambena postrojenja koja su se nalazila u dolini ocrtavala su se na mekoj svetlosti meseine. Na postolju ispred mitraljeza nalazi la su se tri oveka, dok su jo trojica ili etvorica uali uureni na zemlji iza ograde; ovatno su spavali. D on upita Pirija apatom: "Odavde?" "Da oku amo sreu", ree Piri. "Ali hajdemo jo malo dalje... U stanju sam da ih pogodim i sa razdaljine od jo dvadeset jardi..." D on po njegovom glasu zakljui da je povratio snagu. Piri verovatno spada u red onih neuni tivih ljudi, razmi ljao je on. Te kom mukom se vukao za njim savladujui maticu; oseao je umor u nogama, koje su sada bile dvostruko te e zato to se odelo n atopilo vodom. Piri se najzad zaustavi, okrete i zauze povoljan polo aj prema struji. Nal azili su se oko dvadeset pet jardi duboko u dolini. D on je stajao odmah uz Pirija . "Poku ajte da smaknete onog desno", ree Piri. "A ja u ovu dvojicu." "Najpre mitraljesca", ree D on. Piri se nije potrudio da mu odgovori, ve stavi pu ku u pripravan polo aj; to isto uini i D on, samo sporije. Pirijeva pu ka zlokobno odjeknu; videlo se na meseini kako se ljudska figur a koja je stojala iza mitraljeza uspravlja; zatim se razlegao bolan krik i ovek p

oe da pada, hvatajui se za ogradu na postolju, ali je proma i. D on nani ani svoju metu, meutim, ne uspe da je pogodi. Jo vi e je iznenaivalo to to, pucajui po drugi put, Piri nije uspeo da pogodi svoj cilj. Preostala dvojica na postolju polete e ka mitralj ezu, nastojei da ga okrenu. Tada Piri ponovo opali, te se jedan od njih skljoka. Na alost, treem oveku poe za rukom da okrene mitraljez. D on i Piri ponovo opali e, ali bez uspeha. U meuvremenu su ljudi ispod postolja poustajali i zgrabili pu ke. Tada poe da teke mitraljez svojim stakato ritmom, sejui plamen. To nije dugo trajalo, jer je Piri pogodio i treu rtvu, posle ega je zamuknu o ovaj seja smrti. U meuvremenu su ljudi koji su se nalazili na zemlji poeli da puc aju na njih, tako da su sada meci i tali na sve strane. Piri ree: "Merdevine... vodite rauna da se niko ne popne na postolje..." Glas mu je opet oslabio, ali ga je D on video kako nanovo puni pu ku, i na s voj uobiajeno hladnokrvan i ve t nain uspeva da pogodi jo jednog oveka koji je stao da se penje uz merdevine prema postolju. D on tada poe da oslu kuje ne bi li uo Rod era i ostale kako se sa one druge strane pu u uz ogradu, ali nije mogao ni ta da razazna. Do sada su morali stii do ograde. Posmatrao je crnu ivicu na vrhu ograde, ne bi l i ugledao svoje ljude kako se prebacuju preko nje. Iznenada, krajnje prirodnim i jednostavnim tonom, Piri se obrati D onu: "Uzmite ovo." Pru ao mu je pu ku. D on upita: "Za to...?" "Budalo", ree Piri. "Ranjen sam." Jedno zrno zafijuka u pravcu njih povr inom vode. D on stade da zagleda Piri ja sa sviju strana, i imao je ta da vidi: kod ramena je zjapila rupa iz koje je t ekla krv. On uze Pirijevu pu ku, svoju baci u vodu. "Uhvatite se za mene", ree on Piriju. "Ostavite to sada. Merdevine su va ne!" Novo lice se pelo uz lestve. D on opali, ponovo napuni pu ku, opet opali. Tr ei metak je postigao svoj cilj. Zatim se okrete prema Piriju. "Sada..." poe on. Ali Pirija vi e nije bilo. D onu se uini da vidi njegovo telo nekoliko jardi ni e niz vodenu struju, mada nije mogao biti sasvim siguran. Ponovo skrete pogled na va nije mesto - na ogradu. Na njenom vrhu ugleda bezbroj ljudskih figura; jedan ovek je ve bio zaposeo mitraljez i okrenuo ga nani e. Video je kako preostali protivnici bacaju pu ke i tada, sleen i krajnje isc rpljen, poe da tra i najpogodnije mesto da se prebaci na obalu. 13. U istu ovu sobu stupio je nekada zajedno sa Davidom; koraali su pripijeni jedan uz drugog, dr ei se za ruke da bi se uzajamno ohrabrivali i ubla ili strah pre d tajanstvom smrti. U sobi je tada le alo mrtvo telo deda-Beverlija. Za dvadeset i toliko godina, unutra njost ove prostorije se vrlo malo izmenila. David nikada ni je imao elju da modernizuje svoju neposrednu okolinu. En ree: "Oprosti, dragi - zbog onog to sam ti sino govorila." On je utao. "S ada e sve biti drukije. Ti si bio u pravu." Popodne toga dalekog dana stigao je advokat iz Lipitauna; zatim je proita n testament i David se sav zbunio, obuzelo ga je neko oseanje krivice kada se saz nalo da je on jedini naslednik - gotovine i zemlje, jer dobar farmer nee nikada, ako mu je to ikako mogue, razdvojiti ovo dvoje. "Najzad sam je dobio", pomisli Da vid. "Nisi ti za to kriv", ree En. "Ne sme tako misliti." Tada je njegova mati rekla: "Nadam se da nisi ljubomoran, sine? Ne znai t o da tebe deda nije voleo. Naprotiv, mnogo si mu bio drag. Jo za ivota mi je rekao da e tako postupiti. Znao je da David eli da postane farmer, a da ti ne bi hteo t o da bude . Zatim, to znai da u sav novac koji ja imam ostaviti tebi - sve to je osta lo posle smrti tvog oca. Ii e u najbolju kolu za in enjere. Shvata li me?" On joj je potvrdno odgovorio, pri tom ga je ozbiljnost njegove majke zbu njivala vi e od svega ostalog. Oduvek je pretpostavljao da e Slepi D il pripasti Davi

du; a u tom trenutku ni imanje ni novac ni ta nisu znaili za njega u poreenju sa nep rijatnim oseanjem odvratnosti i gaenja zbog injenice i prisutnosti dedine smrti. Po t o je pogreb bio obavljen i tamni zastori uklonjeni, po eleo je da zaboravi sav taj mrak i senku. "Imae sasvim dovoljno, sine", nastavljala je njegova mati. On je nestrplji vo klimao glavom, elei da prestane ovaj razgovor koji je za njega znaio poslednju v ezu sa jezivo u smrti. Nije tada zapa ao grevitost sa kojom je govorila njegova mati, kao ni to da je tokom prethodne godine bivala sve blea i mr avija. Nije tada znao o no to je ona znala - da joj je ostalo jo samo malo od ivota. "D oni", ree En. Zatim ga zagrli. "Mora se izvui iz tog stanja." Posle toga su, razmi ljao je dalje, raspuste provodili kod tetaka, a njih dvojica su se vezali jedan za drugog vrsto i duboko snagom koja povezuje osamljen e. Da li je negde ispod svih oseanja ipak postojala netrpeljivost prema bratu zat o to je on jedini naslednik - prikrivena mr nja koje ni sam nije bio svestan? Nije mogao to da zamisli, ali mu se ta misao nametala i nije mu davala mira. "Sve e biti kako treba", ree En. "Ovde deca mogu na miru da odrastu, pa ma ceo svet bio pretvoren u ru evinu. Dejvi e obradivati zemlju u dolini." Ona iskosa pogleda telo mrtvaca na odru. "David je to eleo vi e nego i ta na svetu." Najzad D on progovori: "Nee je samo obraivati, zar ne? Bie i njen vlasnik. Le p je ovo komad zemlje. Dodu e, ne tako veliki koliki je Kain ostavio Enohu." "Ne sme tako da govori . Sem toga, nisi ga ti ubio - ve Piri." "Misli da je on? Ne bih znao rei. Baciemo krivicu na Pirija, to hoe da ka e ? Pi ija vi e nema, odnela ga je reka i sada ponovo ovom zemljom tee med i mleko i zavla dala je nevinost. Jesi li sada zadovoljna?" "D one! Piri ga je ubio." On je pogleda. "Piri mi je predao svoju pu ku - sigurno je u tom trenutku bio svestan da mu je do ao kraj. Kada sam se osvrnuo i video da je nestao pod tala sima, pomislih da je bacim za njim - jer nas je ta pu ka i dovela do doline, sejui smrt du cele Engleske. Bez nje bih se lak e probio do obale, zato to sam bio umoran do iznemoglosti. Pa ipak je nisam pu tao iz ruku." "Jo ima vremena da je baci ", ree ona. "A i za to bi je uvao." "Neu da je bacim. Piri je bio u pravu. Dobro oru je se nikada ne baca." Zat im pogleda pu ku prislonjenu uz toaletni sto. "Predau je Dejviju, kada doraste za n ju." Ona lako ustuknu. "Ne! Nee mu biti potrebna. Tada e vladati mir svetom." "I Enoh je bio miroljubiv ovek", ree D on. " iveo je u gradu koji je za njega izgradio njegov otac. Pa ipak je za pojasem nosio oev bode ." Zatim prie odru, sa e se i poljubi brata. Samo nekoliko dana ranije poljubi o je u lice jednog drugog mrtvaca, ali mu se sada inilo da vekovi razdvajaju ova dva poslednja pozdrava. Kada se okrenuo i po ao prema vratima, En upita: "Kuda e ?" "Mnogi poslovi ekaju", odgovori on. "Treba izgraditi grad."