Милован Глишић

Глава Шећера

 Милован глишић је рођен 1847. у селу Градац, близу Ваљева

 Живео је у време стварања грађанског друштва, чиновничке бирократије, наглих
економских и социјалних промена, јачања градских средина и пропадања села под
дејством новчане привреде
 У то време настају идеје Светозара Марковића који је хтео да истражи и опише све те
друштвене процесе, а Глишић је био тај који је прихватио његове идеје
 Милован Глишић је био практикант у ваљевском начелсвту, што му је помогло да упозна
друштво чиновника и њихов однос према сеоском народу
 Касније се бави писањем чланака и уређује листове
 Углавном је писао приповетке и комедије, преводио је са француског и руског језика
 Био је реалиста ; писао је о животу, о људској судбини, о проблемима у друштву, а дела је
писао на основу тога шта је заправо видео и чуо
 Интересују га и друштвене појаве : чиновништво, зеленаштво и пропадање села
 Пише о капетанима, полицији, писарима, зеленашима, газдама, трговцима, сиромашним
сељацима,...
 Његова најпознатија дела : Глава шећера, Свирач, Шило за огњило, Рога, Ни око шта,
Подвала, Два цванцика, Шетња после смрти,...
 Његове приповетке се по тематици деле:
а) Приповетке са социјалном тематиком
б) Приповетке са тематиком из фолклорне фантастике – подразумева базирање на
сеоском животу уз употребу обичаја,веровања, лексике и празноверја тих људи
в) Приповетке са дешавањима из сеоског живота
 Реализам Милована Глишића има три фазе:
 Прва фаза је почетно време његовог стварања – фаза критичког реализма, када
ради на идеји Светозара Марковића
 Друга фаза је реалистичко сликање села и друштвених појава, без критичког
односа према њима ; бави се фолклорном фантастиком, инспирисан Гогољем
 Трећа фаза је фаза пасивног реализма, нема критичког односа, односно у причама
нема себичних зеленаша, трговаца, капетана и писара
 Дела гради најчешће на анегдотама, са доста хумора, у томе се посебно угледа на
Гогоља, чија је дела преводио

 Приповетка Глава шећера је објављена 1875. године

 Тема се бави српском друштвеном стварношћу у 19.веку
 Тема је сама глава шећера као средство пљачкања српског сеоског друштва и преко главе
шећера се воде главне појаве: бирократија, зеленаши, власт и њихов однос према
сељацима, српска села као мета зеленаша и пропадање села због такве власти и
неправедности
 Главни лик у овој приповеци је Радан Радановић
 Он је обичан сељак, који губи брата и остаје без крова над главом, новац позајмљује од
зеленаша Узловића, који му сваки пут повећа дуг

1
 Милован Глишић
Глава Шећера

 Због силних дугова које не може да врати, Радан почиње да пије и још више пропада
 Покушава да се спаси – купује капетановој деци главу шећера као поклон, јер је мислио да
му је капетан једини излаз, али, преварио се
 Капетан и Узловић су због Раданових дугова, дошли да му продају кућу, а Радан узима
пушку и убија Узловића
 Након тога, Радан одлази на робију, а његова деца остају без крова над главом и постају
слуге
 Писац у овој приповеци преко разговора ''професора'' и Радана исмева учено друштво које
нимало није упознато са народним животом и његовим дешавањима
 Такође жели да нам покаже да је зеленашење и задуживање био основни проблем
српских сељака, и како су верујући у то упадали у дугове и пропадали
 У приповеци сазнајемо ко је Давид Узловић – уобичајени ћата који се након једва мало
школовања, растао од оца и пустио се у ''послове'' по сеоским канцеларијама ; након тога
је почео да адвокатише и да злоставља народ, а на крају је постао зеленаш и уз помоћ
власти је стекао велико богатство
 Капетан Максим Сармашевић – увек на себи има најлепше одело и створен је да ради
посао капетана, уз њега је полицајац Ђука којег веома поштује. Међутим, у њему се такође
крије велики број мана и као Узловић, искоришћава народ да ви дошао до новца
 Радан Радановић кроз приповетку среће црно дете, једном му поручује ''Моли се Богу,
Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене. Него свеједно, ту је глава
шећера!'' – што је пренесено значење за догађаје који га чекају. Други сусрет са црним
дететом је код моста, где Радан узима главу шећера од кума и баца је у реку – то је његова
прва побуна на ситуацију у којој се нашао
 Слика села у овој приповеци је заостала, сељак је необразован и сујеверан, у
новонасталим ситуацијама је збуњен и не зна да пронађе излаз из ње, зато одлази у
кафане и пије, не уме да се организује и супротстави. На другој страни су чиновници, који
су себични, бахати, неморални, све раде у њихову корист, а на несрећу другима
 Корупција подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи
ради стицања сопствене користи, ту реч је први пут користио Аристотел, а корупцију
препознајем на зеленашу Узловићу и капатану Максиму
 Тешко се стаје на крај корупцији, јер једном кад се то све започне, тешко је стати,
појављује се велика сума новца и то је све у нашу корист, не морамо да маримо за друге
само за себе, и једном кад се на то навикнемо не можемо стати, постали смо већ себични
и бахати
 Nomen est omen – Име је знак – говори о томе да је у човековом имену дата његова
личност, родитељи успевају да одреде карактер свога детета именом којим га називају
(Лав постаје лав, Вук постаје вук,...) – име поста наредба која одређује карактер човеку

Мартина Болехрадски II2