Милован Глишић “Глава шећера“

1.Приповетка е прозна форма у којој се прикаује један или више догађаја, она
је обимнија од приче а краћа од романа. У њој је присутан ограничен број
јунака, један заплет и усмереност ка распелту који је најчешће изненадан.
Сеоска реалистична приповетка је базирана на комбинацји реалистиног
приказиања свакодневнице села и са друге стране има елементе (код
појединих реалиста се јављају ови елементи) митолошко-демонолошких и
етимолошких предања, народних баки и предања.

2.Главни ик ове приповетке је Радан, који је представик сељака. Његова

спољашњост није описана, али јесу догађаји где он има главну улогу и преко
којих можемо растумачити његов лик. Он је бистар и вредан сељак кога је
задесила страшна судбина да буде искоришћаван од стране зеленаша и
тадашње власти. Из разговора са професором који проучава село, можемо да
видимо да је Радан интеигентан и саркастичан човек. Такође, он је веома
вредан и посвећен послу. Али његово задужење га гони и он почиње полако
да пије, не види никаквог излаза из ситауације и почиње да верује да су
натприродне силе криве за његов проблем. У том примеру видимо да је
тадашњи сељак био немоћан и неросвећен, и да је бег од својих проблема
налазио у пићу и веровању у натприродне силе.

3. Капетан Максим Сармашевић. Глишић нам на ироничан начин представља

класичног представника власти – срескг капетана, чији став, понашање пред
светом и (шупље) реи на први поглед осликавају његов челични морал и
заштитнички, добронамерни став према народу, иако нас нешто касније
његова дела проваче кроз сву ту фарсу и врло брзо постаје јасно како ствари
заправо стоје. Кроз овај лик изасланика власти, презентује се и сама типична
власт у реалном свету.

4.5. Писац жели да покаже да је основни проблем који е мучио сељака и село
било зеленашење и задуживање и да је ту сељак, немоћан и непросвећен,
тонуо о веровањима о нечастивим силама и своме незнању плаћао тежак
данак- материјално је пропадао, тешећи себе да је то божја казна.

6. Друштво не може да функционише ако је главни интерес власти оно што

ће исцрпети из народа а не он сам. Власт и народ су један тим или макар
треају бити јер функционално друштво не може да се успостави ако чланови
овог тима не сарађују и узајамно се не помажу.
7. „Увек је, од када историја бележи, увек је био веи неморал горе него доле;
увек су немоалније биле власти него народ; и увек ће то бити, јер сам пложај
ствара код људи који држе власт у рукама, са могућношћу још способност ,
тежњу и сколонст да врше неморал и насиље.“
Душан Поповић