Корени

Добрица Ћосић
1. Каква све значења романа "Корени" препознајете? Који су то основни мотиви
којима се осликава људска егзистенција?
Назив романа представља заправо и саму тему делу , из корена све проистиче и све се
њему враћа. Сваки лик у роману је на неки начин везан за корене. Аћим је човек под
теретом сопствених корена, Вукашин човек који се одрекао својих корена, Тола има
једино што недостаје Катићима – корене, једино што ће да остави својим синовима јесу
корени, Никола је човек без корена.
2. Ако бисте морали да препознате само један мотив који обележава овај
роман, који би то мотив био?
Мотив наслеђивања, како негативних тако и позитивних особина. Мотив који нам
приказује какав утицај на нас може имати живот наших предака, без обзира колико ми
били различити од њих у нама тече њихова крв, једноставно природно није могуће
другачије. То видимо у приказу Ђорђа који без обзира што га не занима политика,
политика његовог оца и те како утиче на њега.
3. Како на поједница делују историјске околности у којима се он креће? Да ли
је човек политичко биће?
Без обзира да ли је појединац заинтересован за оно што се дешава око њега то свакако
на неки начин утиче на њега. Не морамо бити део подстицаја неких промена у друштву
да би приметили те промене довољно је да будемо део друштва јер друштво је једна
целина. „Ако на Суматри лептир махне крилима или процвета нови цвет, утицај тога
осетиће се диљем Земље“. Човек није нужно политичко биће, али је свакако подложан
утицају политике, свесно или несвесно човек постаје део једне заведене групе па не
можемо да кажемо да је политичко биће уколико то није урадио са намером.
4. Како Ћосић сагледава историјску судбину нашег народа?
Историја нашег народа је за Ћосића трагична и несрећна. То можемо најбоље
приметити да и након ослобађања од Турака остајемо под ропством тадашње власти,
промениле су се улоге али стање у држави за средњи и најбројнији слој остаје исти.
Породица Катић представља и цео српски народ, проблем породице је и проблем
народа, узроци њиховог распадања леже у њима самима.
5. На који начин се прича о породици Катић из села Прерова подиже на ниво
преиспитивања колективног бића српског народа и почетака политичког
живота у Србији. У чему Ћосић види кључне одреднице судбине српског
народа? Из ког угла их посматра?
Како би се што боље приказала једна држава то је најбоље урадити сагледавањем
људи из мањих места, свако има мање место одакле је потекао, колико год
напредовали и променили се када се вратимо одакле смо потекли ту смо остали
непромењени. Најбољи пример за то је Вукашин. Он је човек који је образован ван
државе, видео је свет, видео друге културе али од њега се очекује да не поприми
никакве новитете, барем је тако очекивао отац Аћим. Најтрагичније је растанак са
родитељима како душевни тако и физички, тај тренутак ни за ког није лак. Често
родитељи, баш као у овом делу, не схвате мисли деце који нужно нису погрешни.
Родитељи нису свесни да се времена мењају као и људи са њима. Ово није једини
пример с тога ово постаје колективни проблем. Аћим је спреман да се одрекне свог
сина само зарад политике. Политика је у Србији тог тренутка била јако важан фактор.
6. Колико је важан биолошки опстанак породице за мотивацију Ћосићевих
јунака? Да ли је важна чињеница да се броје само синови?
Биолошки опстанак породице је и једина мотивација Ћосићевих јунака. Сама срж
романа је заправо у томе. Уколико се не роди син то би значило крај лозе. Чињеница
да се у делу ни не спомиње, јунаци ни не помишљају на опцију да се роди женско дете
говори довољно о томе колико је важно да дете буде мушко како би лоза могла да се
настави. Без обзира што је Ђорђе материјално стабилан оно што њега ломи је
наследник који би наследио све и наставио лозу.
7. На који начин се мења морални кодекс понашања јунака? Која су њихова
искушења?
Мењање морала код јунака се најлакше може приметити по лику Симке. Пуно пута је у
недоумици да учини нешто се противи њеним начелима. Међутим, она запоставља
своја начела и спава са Толом. Свесна је жртве коју подноси али је и спремна на то како
би спасила себе беде, а лозу Катић од потпуног нестанка.
Ђорђе је лик који је свестан свега што се дешава али види као и једини начин па га
прихвата. Свестан је да Адам није његово дете али схвата да је то и једини начин да се
лоза настави.
Вукашин – пре одласка на студије он је пример патријархалног друштва. Међутим,
након студија он је други човек. Његова размишљања нису слична очевим, тада настаје
главно питање да ли да остане веран очевим схватањима и жељама или да настави
својим путем.

Јелена Пантић IV-3