ПИТАЊА ЗА РУБРИКУ

НА ПАУЗИ СА…

КРАТКА БИОГРАФИЈА

Игор Стаменовић је рођен 1991. године у Пироту. Основну школу и Гимназију

завршио је у родном граду, након чега уписује студије историје на Филозофском
Факултету у Нишу, где 2015. године завршава основне, а 2017. мастер студије,
истражујући средњовековну прошлост Понишавља. Предаје верску наставу у
Економској, Млекарској и Медицинској школи у Пироту и у основној школи у
Белој Паланци. 2019. године уписује мастер студије на Православном
богословском факултету у Београду на религиолошком смеру. Аутор је неколико
радова који се тичу средњековне историје, палеографије и епиграфике, као и
историје Цркве у пиротском крају.
1.Шта је у Вашем послу захтевно, и постоји ли нешто што је лако?

Једно не мора да нужно искључује друго. Рад у просвети заиста јесте захтеван у
смислу одговорности. Вама је поверен задатак да упознате младе људе са вашим
предметом, заинтересујете их за науку и покушате да пробудите критичко
мишљење у време када се оно не цени превише. Посао наставника веронауке је
са те стране још већи изазов, јер је у дијалогу са ученицима понекад потребно
одговорити на крупна и апстрактна питања вере, а са друге стране та питања
треба повезати са реалним животом. Ипак, све ово не пада тешко ако волите оно
што радите.

2.Као дете, о чему сте маштали и шта сте желели да будете у том периоду?

Било је ту свега и свачега, од жеље да будем морнар, преко жеље да се бавим

музиком, до жеље да се бавим науком. Не рачунајући морнарску професију, која
за сада остаје само неостварена жеља, опробао сам се у већини ствари које сам
желео. Често у шали кажем да сам као дете волео да се играм свештеника и
професора, тако да је посао вероучитеља, таман на средини између то двоје,
идеално остварење тих дечачких маштарија. Наравно, ни научни рад се ту не
губи из вида.

3.Да ли сте имали идоле и узоре у току одрастања и ко су они били?

Идол је можда прејаки израз, али сам свакако имао узоре и личности које су
биле и остале непресушна инспирација. Прва таква личност која ми је оставила
неизбрисив траг још у раним дечијим данима јесте личност св. Саве. Касније, са
порастом интересовања за уметност, инспирацијом су постали редитељ Андреј
Тарковски и Јан Куртис, фронтмен бенда Joy Division. Њихов целокупан опус
уопште је знатно утицао на мене. Такође, фасцинирала ме је личност св.
апостола Павла, његов темперамент и слобода духа. Вредни су помена и
савремени црквени мислиоци, које сам открио убрзо по завршетку средње
школе, попут митрополита Антонија Блума, оца Александра Шмемана и владике
Николаја Велимировића.

4.Шта је оно што најчешће претражујете на интернету, да ли користите

друштвене мреже и какав је ваш став о модерним технологијама?

Претражујем пуно тога, у последњих неколико година најчешће нешто што је

везано за писање и истраживачки рад. Ван тога, углавном претражујем музику.
Чињеница је да се и музика преселила на простор интернета, а негде сам себи
помало замерам што ту музику више не купујем на неком опипљивом
материјалу.
Модерне технологије су саставни део наше стварности. У ово доба светске
пандемије то је постало још очигледније. Друштвене мреже користим, мада не
претерано активно, углавном ми служе за контакте и лакшу комуникацију. Што
се модерних технологија уопште тиче, мислим да нам знатно олакшавају живот
и то је одлична ствар коју треба да користимо. Друштвене мреже су такође
одличан начин да се повежемо са људима, упућују нас на то да је заједница оно
без чега не можемо. Међутим, пошто се тичу реалних људи, оно на шта треба
пазити јесте да та виртуелна заједница не замени реалну, опипљиву заједницу.
Човеку је потребан други као реална личност, не као виртуелна. Велико
присуство фотошопираних „идеалних“ девојака и момака на друштвеним
мрежама ствара притисак данашњим младим људима да по сваку цену морају да
прате тај „идеал“. А нити морају нити треба да то раде. Треба да буду свесни
своје јединствености. Друга негативна ствар јесте дељење сваког детаља
приватног живота преко друштвених мрежа. Мислим да за тим нема потребе.
Ово, међутим, никако не значи да друштвене мреже треба укинути или нешто
слично – само их треба разумно користити.

5.Шта Вас везује за Пирот , а шта бисте променили у њему?

Пре свега, везују ме људи - породица и пријатељи. Везује ме његова прошлост,

чији смо настављачи сви ми. Везује ме и наслеђе аутентичног, здравог градског
хришћанског духа који смо позвани да наставимо и обогаћујемо. Пошто су људи
оно што чини Пирот, промене би се, опет, тицале промене у људима. Најпре,
било би добро да помало успавана културна сцена оживи. Пре свега десетак
година, Пирот је имао релативно богату музичку сцену, доста бендова,
заинтересованих људи за ту причу. Данас то фали. Важно и порадити на
духовним вредностима. Хвала Богу, много тога нам је данас доступније у
Пироту, платежна моћ се, такође, повећала. Али у томе свему не треба да
заборавимо основне хришћанске вредности, да нас спољашњи сјај не засени,
него да увек будемо спремни да делимо, помажемо, будемо ту за другог. Као што
сам рекао, на нама је да наставимо традицију градског хришћанства која је у
Пироту вековима уназад негована, а она је неодвојива од ових вредности.