Владета ЈЕРОТИЋ - Бошко БОЈОВИЋ

Жички разговор
Са Академиком
ВЛАДЕТОМ ЈЕРОТИЋЕМ

Од објекта ка субјекту

ЖИЧА
(21-22-ог окто­бра 2006)

Раз­го­вор водио
Проф. др Бо­шко И. БО­ЈОВ­ИЋ

Бе­о­град – Па­риз
2007
Академик Владета Јеротић

(21-22-ог ок­то­бра 2006)

ПИ­ТА­ЊА И ОД­ГО­ВО­РИ

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли је раз­ли­ка из­ме­дју ис­то­ка и за­па­да у по­и­ма­њу
на­ро­да и на­ци­ја у пр­вом ре­ду кон­цеп­ту­ал­не или исто­
риј­ске при­ро­де?

В. ЈЕРОТИЋ
Раз­ли­ка ис­то­ка и за­па­да је би­ла и кон­цеп­ту­ал­на и
исто­риј­ска. Мно­го вре­ме­на је про­те­кло од ка­да се ис­ток
и за­пад по­де­лио. Уоста­лом, има­мо че­ти­ри ге­о­граф­ска
ме­ри­ди­ја­на: се­вер, југ, ис­ток, за­пад па је већ не­ка­ко у
при­ро­ди и љу­ди и исто­ри­је да бу­ду по­де­ље­ни на не­ко­
ли­ко глав­них, бит­них ори­јен­та­ци­ја. Али те ори­јен­та­ци­је
не мо­ра­ју да бу­ду пре­пре­ке за при­бли­жа­ва­ње јед­них дру­
ги­ма. Ра­ни­је се ви­ше го­во­ри­ло о од­но­су: ис­ток – за­пад,
са­да се че­шће го­во­ри о ју­гу и се­ве­ру, јер су др­жа­ве и на
ју­гу и на се­ве­ру има­ле сво­ју по­себ­ну исто­ри­ју. Да ли по­
сто­ји раз­ли­ка из­ме­дју ис­то­ка и за­па­да? Зар ни­су љу­ди
су и на јед­ној и на дру­гој стра­ни, да ли има не­што за­
јед­нич­ко ме­дју свим љу­ди­ма све­та? Мо­ра да има! Шта
он­да уда­ља­ва љу­де јед­не од дру­гих? Кон­цеп­ту­ал­но или
исто­риј­ски, или и јед­но и дру­го?


 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли би иден­ти­тет др­жав­не или на­ци­о­нал­не за­јед­
ни­це мо­рао би да бу­де кул­тур­не, вер­ске или грађан­ске
при­ро­де, или ко­јим ре­до­сле­дом?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
По­сто­ји и јед­но и дру­го и тре­ће. По­сто­ји грађан­ска
др­жа­ва, у тој гра­дјан­ској др­жа­ви би тре­ба­ло да по­сто­ји
кул­ту­ра, а под кул­ту­ром се под­ра­зу­ме­ва ре­ли­ги­ја, фи­ло­
со­фи­ја и умет­ност. Да ли и на­у­ка тре­ба да иде у кул­ту­ру
или је она не­ка пре­ла­зна ди­сци­пли­на из­ме­дју ци­ви­ли­за­
ци­је и ку­тлу­ре?
И сва­комм слу­ча­ју, кул­ту­ра јед­не зе­мље под­ра­зу­ме­ва
ње­ну ве­ру, зна­чи од­ре­дје­ну ре­ли­ги­ју у од­ре­дје­ној зе­мљи,
док др­жа­ва мо­же да бу­де грађан­ска, а и не мо­ра да бу­де
грађан­ска. У сва­кој др­жа­ви тре­ба да по­сто­ји кул­ту­ра, а
по­што кул­ту­ра са­др­жи ре­ли­ги­ју, он­да тре­ба да по­сто­ји
ре­ли­ги­ја у сва­кој др­жа­ви. Та­кво је мо­је су­бјек­тив­но ми­
шље­ње ко­је за­сту­пам као ре­ли­ги­о­зан чо­век.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Пи­та­ње се по­ста­вља о за­јед­нич­ком име­ни­те­љу у
слу­ча­ју да су при­сут­не раз­ли­чи­те ве­ре. Да ли је за­јед­
нич­ки име­ни­тељ кул­тур­не при­ро­де, или вер­ске, јер сву­
да по­сто­ји раз­ли­ка из­ме­дју ве­ре и кул­ту­ре?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Ја не пра­вим ту раз­ли­ку, али хај­де да узме­мо да је за­
јед­нич­ки име­ни­тељ кул­тур­не при­ро­де. Али, зар кул­тур­
но не до­ла­зи од кул­та? А зар култ ни­је нај­ста­ри­ји об­лик
ис­ка­зи­ва­ња људ­ских осе­ћа­ња и ми­шље­ња? Па то је оно
за­јед­нич­ко у јед­ној др­жа­ви у ко­јој жи­ве љу­ди раз­ли­чи­


Академик Владета Јеротић

тих ре­ли­ги­ја, или уну­тар јед­не ре­ли­ги­је, хри­шћан­ске,

раз­ли­чи­тих ве­ро­и­спо­ве­сти.

Б.БО­ЈО­ВИЋ
Те­жи­ште је на кул­тур­ном иден­ти­те­ту; да ли је за
вас пред­ност кри­ти­ка за­па­да, или је она у соп­стве­ном
са­мо­са­гле­да­ва­њу скао про­це­су ко­лек­тив­не ка­тар­зе и ин­
ди­ви­ду­а­ци­је ?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Увек од­го­ва­рам су­бјек­тив­но и, увек од­го­ва­рам као
пра­во­слав­ни ре­ли­ги­о­зни ми­сли­лац, мо­жда и као ан­тро­
по­лог. Тру­дим се на­рав­но да у тој су­бјек­тив­но­сти не бу­
дем пре­те­ра­но су­бјек­ти­ван, или, да бу­дем ко­ли­ко мо­гу
објек­ти­ван, јер ап­со­лут­не објек­тив­но­сти ниг­де не­ма.
Хте­ли ми то или не, из нас про­го­ва­ра увек не­што су­бјек­
тив­но, а тај су­бјек­тив­ни став је “по­глед на свет”; љу­ди
га има­ју или не­ма­ју. Да ли тре­ба да га има­ју или не, са­да
и ја пи­там? Лич­но ми­слим сва­ки чо­век има по­тре­бу да
осми­сли свој жи­вот, то је Вик­тор Франкл звао “во­ља за
сми­сао”. Ову во­љу је Франкл чак ста­вљао бли­зу на­го­на.
Ако је та­ко, да сва­ки чо­век по­ста­вља по­вре­ме­но у то­ку
ду­гог жи­во­та пи­та­ње сми­сла жи­вље­ња, а по­ста­вља га,
он­да се на­ме­ће са­мо по се­би по­сто­ја­ње и “по­гле­да на
свет”. Он­да и из мог “по­гле­да на свет”, да­јем вам ове
од­го­во­ре.
На­рав­но да је са­мо­са­гле­да­ва­ње и ка­тар­са при­род­на,
кри­ти­ка тре­ба да до­ла­зи по­сле са­мо­кри­ти­ке; ин­тро­спек­
ци­ја до­ла­зи као пр­ва. Али, ин­тро­спек­ци­ји су скло­ни пре
ин­тро­верт­них љу­ди, не­го екс­тра­вер­то­ва­ни, са­мим тим
има­мо од­мах раз­ли­ку у скло­но­сти у про­це­су са­мо­са­гле­
да­ва­ња. Наш на­род срп­ски је пр­вен­стве­но екс­тра­вер­то­


 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ван на­род, па ја пред­ста­вљам не­ки из­у­зе­так, али вра­ћам

се на Ва­ше пи­та­ње. Пр­во пре­ко ин­тро­спек­ци­је, пре­ко ба­
вље­ња со­бом, ни­ка­ко его­и­стич­ког, ја са­гле­да­вам са­мог
се­бе. То је са­мо­са­гле­да­ва­ње, а он­да се ја­вља у чо­ве­ку
при­род­на по­тре­ба за лич­ном ка­тар­сом. Па он­да, ваљ­да и
на­род­ном. По­што сам и сам део др­жа­ве ко­јој при­па­дам,
за­кљу­чу­јем да ако има ви­ше љу­ди ко­ји има­ју по­тре­бу за
са­мо­са­гле­да­ва­њем и ка­тар­сом, он­да ће мо­жда и са­ма на­
ци­ја, има­ти бо­љи увид и би­ти објек­тив­ни­ја у кри­ти­ци,
кон­крет­но, За­па­да.

Б.БО­ЈО­ВИЋ
Да ли је та­ко и у са­да­шњем мне­њу, у са­да­шњем дру­
штву Ср­би­је? Да ли је то што сте ви ре­кли та­ко, или
оно екс­тра­вер­то­ва­но код Ср­ба од­ре­дју­је њи­хов од­нос
пре­ма спо­ља­шњем све­ту? Да ли и на кри­ти­ку За­па­да
или окру­же­ња? Да ли у јав­ном мње­њу има кри­тич­ког
ста­ва у од­но­су на Ср­бе, на кри­ти­ку Ср­ба, има ли ту
би­ло шта што би мо­гло да упу­ти на ка­тар­зу? Да ли је
то при­род­но?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Ми­слим да кри­ти­ка и ка­тар­за тре­ба да ва­же за све
др­жа­ве, не са­мо за на­шу. Ви са­да по­ста­вља­те пи­та­ње
кон­крет­но за Ср­би­ју, што је при­род­но. А кри­ти­ке и са­мо­
кри­ти­ке дру­гих зе­ма­ља? Ис­ток кри­ти­ку­је За­пад, За­пад
кри­ти­ку­је Ис­ток! Хри­шћан­ство кри­ти­ку­је ислам, ислам
кри­ти­ку­је хри­шћан­ство! То су умно­го­ме тзв. про­јек­ци­је
као од­брам­бе­ни ме­ха­ни­зам. Љу­ди се на тај на­чин бра­не
од са­мо­са­гле­да­ва­ња и ка­тар­се, да не би са­гле­да­ли са­мог
се­бе и да не би до­жи­ве­ли ка­тар­су; а до­жи­ве­ти је, то баш
ни­је про­сто! Тре­ба има­ти за та­ко не­што сна­ге и сме­ло­


Академик Владета Јеротић

сти. Уме­сто са­мог са­гле­да­ва­ња, про­ји­ци­ра­ју се соп­стве­

не ма­не и соп­стве­не гре­шке на дру­ге, нај­пре на су­се­де,
па он­да на дру­ге на­ро­де и та­ко се по­ла­ко кри­ти­ка пре­но­
си на цео За­пад.

Б.БО­ЈО­ВИЋ
То је у ства­ри ве­за­но пи­та­ње, али на то ће­мо се вра­
ти­ти у раз­го­во­ру о ко­лек­тив­ном на­ци­о­нал­ном нар­ци­
зму. Па и па­ра­но­ја ко­ју не­ки при­пи­су­ју Ср­би­ма, и сâм
сам не­ка­да био у си­ту­а­ци­ји да ка­жем “да љу­ди, то се
и ме­ни де­ша­ва­ло и де­ша­ва”, али чи­ње­ни­ца је да по­сто­
ји јед­на тен­зи­ја из­ме­дју срп­ског кор­пу­са и да ка­жем
оста­лог све­та, или део оста­лог све­та, у нај­ма­њу ру­ку.
По­сто­ји спе­ци­фич­на тен­зи­ја. Шта ми­сли­те о то­ме
као си­ту­а­ци­ји но­ви­јег да­ту­ма? Де­сет-пет­на­ест го­ди­
на је већ не­спо­ра­зум, уза­јам­но не­ра­зу­ме­ва­ње и све­та за
Ср­бе и Ср­ба за свет.

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
То је увек не­до­ста­так објек­тив­ног или ре­ла­тив­но
објек­тив­ног са­гле­да­ва­ња са­мог се­бе, сво­га на­ро­да, и
опет исто - про­јек­ци­ја. То и дру­ги на­ро­ди ра­де, ако се
сло­жи­мо да су и дру­ги на­ро­ди, на ко­је се окре­ће не­га­
тив­но Ср­би­ја да­нас, има­ли не­ког уде­ла; тре­ба­ло би
пре­ци­зни­је ре­ћи, у че­му је тај њи­хов не­га­ти­ван удео.
Не од­би­јам да је у Ср­би­ји не­ка пре­те­ра­на тен­зи­ја у од­
но­су на За­пад. Ре­чи: па­ра­но­и­дан, па­ра­но­и­чан, опа­сне
су, јер су то пси­хи­ја­триј­ски из­ра­зи ко­ји ву­ку на бо­лест.
Ми у пси­хи­ја­три­ји раз­ли­ку­је­мо, па­ра­но­ич­ност од па­ра­
но­ид­но­сти. Па­ра­но­и­дан је ду­шев­ни бо­ле­сник, ка­да се
за не­ког ка­же да је па­ра­но­и­дан, а тек за цео на­род та­ко
не­што ре­ћи, још је опа­сни­је. Па­ра­но­и­чан чо­век зна­чи


 Проф. др Бошко И. Бојовић.

сум­њи­чав чо­век. Сум­ња је при­ро­дан про­цес са­зре­ва­ња

чо­ве­ка. Ако се се­ти­мо Има­ну­е­ла Кан­та, по ко­ме љу­ди
про­ла­зе или тре­ба да про­дју, кроз дог­мат­ски, скеп­тич­ки
и кри­тич­ки ста­ди­јум, а тек от­кри­ћем кри­тич­ког ста­ди­
ју­ма по­чи­ње раз­вој ра­зу­ма пре­ма уму, а он­да по­чи­ње и
тран­сце­ден­ци­ја. То је је­дан дуг пут за ин­ди­ви­ду­а­ци­ју. У
Хри­шћан­ству се то зо­ве обо­же­ње.
То пи­та­ње ва­ше зах­те­ва­ло би уза­јам­но раз­у­ме­
ва­ње, а то ни­је та­ко јед­но­став­но. У че­му је не­га­ти­ван
до­при­нос стра­них си­ла у од­но­су на Ср­би­ју, и, ка­ко Ср­би
од­го­ва­ра­ју на не­га­ти­ван ути­цај? Ве­ли­ки ути­чу на ма­ле,
док ма­ли не ути­чу мно­го на ве­ли­ке. Опа­сност код ма­
лих до­ла­зи од ве­ли­ких! Не за­бо­ра­ви­мо да је дру­ги део
исто­ри­је Ср­би­је по­чео тек с Пр­вим устан­ком, по­чет­ком
19.ве­ка. И та­да су би­ле уме­ша­не ве­ли­ке си­ле, а до та­
да ни­су би­ле ни ма­ло за­ин­те­ре­со­ва­не за Ср­би­ју, јер су
међусоб­но има­ле по­сла и то у међусоб­ном об­ра­чу­на­ва­
њу и ко­шка­њу.
Има­мо, да­кле, Не­ма­њић­ки пе­ри­од, за­тим ду­ги пе­ри­
од тур­ског роп­ства и тре­ћи пе­ри­од од Ка­ра­ђор­ђе­вог
устан­ка. Стра­не си­ле су се углав­ном не­га­тив­но ме­ша­ле
у уну­тра­шња по­сла ма­лих на­ро­да. Чи­ње­ни­ца је да Бал­
кан има ве­о­ма не­зго­дан ге­о­граф­ски по­ло­жај, то је Јо­ван
Цви­јић до­бро ре­као, ето вам од­го­во­ра на мно­га пи­та­ња
на ко­ја сте на­рав­но и са­ми зна­ли од­го­вор. До­ду­ше не
мо­же­мо се увек бра­ни­ти на тај на­чин и ге­о­гра­фи­јом об­
ја­шња­ва­ти све у исто­ри­ји. Вил Ду­рант је у књи­зи “Ум
ца­ру­је”, ка­да је об­ја­шња­вао сми­сао исто­ри­је, го­во­рио
и о ге­о­гра­фи­ји ко­ја ути­че на ток исто­ри­је. Бал­кан је
имао за­и­ста не­сре­ћу са ге­о­гра­фи­јом, јер су се све вој­ске
са за­па­да на ис­ток и са ис­то­ка на за­пад кре­та­ле пре­ко
Бал­ка­на. И ка­ко је тре­ба­ло Бал­кан да ре­а­гу­је на све то?


Академик Владета Јеротић

Да бу­де по­ко­ран, то је јед­на мо­гућ­ност, или да бу­де бун­

то­ван! Наш на­род, као што до­бро зна­те, јер при­па­да­те
том на­ро­ду, по­ко­ран је и бун­то­ван. Ра­јин­ски еле­мент у
на­шем на­ро­ду о ко­ме го­во­ри и Цви­јић и Двор­ни­ко­вић!
Ја не ве­ру­јем да је Ср­би­ја има­ла у Не­ма­њић­ко до­ба ра­
јин­ски мен­та­ли­тет, тај мен­та­ли­тет је ство­рен. Да ли се
на­ро­ди ме­ња­ју кроз исто­ри­ју? Ако се ме­ња­ју, ка­ко се
ме­ња­ју, то је те­шко пи­та­ње.
Ср­би­ја је има­ла ду­го ре­пу­та­ци­ју бор­бе­но­сти, а ево
и са­да та­ко ис­па­да, иако та ње­на бор­бе­ност ни­је ви­ше
убе­дљи­ва.

Б.БО­ЈО­ВИЋ
За­што су он­да Ср­би би­ли бун­то­ван на­род, од­но­сно
нај­бун­тов­ни­ји у од­но­су на окру­же­ње? Да ли је то сти­
цај међуна­род­них окол­но­сти или то до­ла­зи од при­ро­де
Ср­ба?

В.ЈЕ­РО­ТИЋ
То је пра­во пи­та­ње, али на то вам пи­та­ње ни­ко не­ће
до кра­ја од­го­во­ри­ти. Шта је у ка­рак­те­ру Сло­ве­на, Ср­ба
као Сло­ве­на? Ка­да су до­шли на Бал­кан и шта су до­не­ли
со­бом што ни­кад ни­су из­ме­ни­ли до да­на да­на­шњег!? За­
то је пра­и­сто­ри­ја Сло­ве­на као и љу­ди ко­ји се ба­ве сло­
вен­ским на­ро­ди­ма, укљу­чу­ју­ћи Ср­бе, зна­чај­на. Као да
се до­ла­зи ла­га­но до не­чег но­ви­јег што ће нам мо­жда
по­пу­ни­ти тај раз­би­је­ни мо­за­ик о по­ре­клу Сло­ве­на. Бун­
тов­ни еле­мент Ср­ба, да ли смо до­шли на Бал­кан са тим
еле­мен­том из пра­по­стој­би­не? Из да­на­шње Гер­ма­ни­је,
Кар­па­та, Укра­ји­не, Кав­ка­за, као ко­лев­ке свих на­ро­да?
Пра­вог од­го­во­ра о бун­тов­ни­штву Ср­ба не­ма, мо­ра­ло се
не­што и ме­ња­ти од тог, на­зо­ви­мо га, пр­во­бит­ног ка­рак­

10
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

те­ра на­ро­да. И шта је ка­рак­тер на­ро­да уоп­ште? Има­мо

со­ци­о­ло­ге да­нас и анр­по­ло­ге ко­ји од­би­ја­ју по­јам ка­рак­
те­ро­ло­ги­је на­ро­да, на при­мер Ду­ша­на Кец­ма­но­ви­ћа, на­
шег углед­ног пси­хи­ја­тра ко­ји сад жи­ви у Аустра­ли­ји;
у сво­ји­ма књи­га­ма он од­би­ја пи­та­ње ка­рак­те­ро­ло­ги­је
на­ро­да, јер сма­тра да су то на­ши сте­ре­о­ти­пи, она­ко ка­ко
гле­да­мо дру­ге на­ро­де. Ја ни­сам тог ми­шље­ња. Ми­слим
да се ипак мо­же са опре­зом го­во­ри­ти о ка­рак­те­ро­ло­ги­ји
на­ро­да, у овом сми­слу ка­ко сте ви пи­та­ли, да ли су не­ке
осо­би­не по­је­ди­них на­ро­да трај­не или су се у то­ку исто­
риј­ских догађа­ја ме­ња­ле?

Б.БО­ЈО­ВИЋ
Да, о то­ме ће­мо још го­во­ри­ти. Као о при­ме­ру са­ра­
јев­ског ан­тен­та­та, где Ср­би, и не са­мо та­да, по­ка­зу­
ју не­што дру­га­чи­је по­на­ша­ње не­го су­сед­ни Бал­кан­ски
на­ро­ди или дру­ги на­ро­ди. Али још јед­но пи­та­ње из ове
обла­сти.
От­це­пље­њем Цр­не Го­ре је до­шло до за­вр­шет­ка де­
ком­по­зи­ци­је Ју­го­сла­ви­је, и ко­нач­но Ср­би­ја оста­је у
окви­ру сво­јих АВ­НОЈ-ских гра­ни­ца , и сад је оста­је пи­
та­ње ко­је ни­је то­ли­ко отво­ре­но за Цр­ну Го­ру или не­ку
дру­гу зе­мљу, али за Ср­би­ју је­сте, ка­ко мо­же да се на­зо­
ве ста­нов­ник Ср­би­је да­нас? Да ли ет­нич­ким име­ном,
да ли име­ном др­жа­ве, да ли име­ном зе­мље? Ко­ја би то
би­ла нај­бо­ља од­ред­ни­ца?

В.ЈЕ­РО­ТИЋ
Ка­ко ће­те зва­ти дру­га­чи­је Ср­бе ко­ји жи­ве у Ср­би­ји не­
го Ср­би­ма, Цр­но­гор­це ко­ји су се одво­ји­ли и жи­ве у Цр­
ној Го­ри, зва­ће­мо Цр­но­гор­ци­ма, ка­да већ не­ки од њих
не­ће да бу­ду Ср­би.

11
Академик Владета Јеротић

Б.БО­ЈО­ВИЋ
Ка­же се у Ру­си­ји, на при­мер, да по­ред Ру­са, ста­
нов­ник Ру­си­је не мо­ра би­ти Рус. Као што у Ср­би­ји не
мо­ра би­ти ет­нич­ки Ср­бин, Ср­бин је ет­нич­ки на­зив.
То­ком вре­ме­на ет­нич­ки на­зив се мо­же пре­тво­ри­ти у
на­ци­о­нал­ни, од­но­сно др­жав­ни на­зив, као што је то не­
кад би­ло у Ср­би­ји. Ви зна­те да су се не­ка­да у Ср­би­ји
и му­сли­ма­ни пре ства­ра­ња Ју­го­сла­ви­је на­зи­ва­ли Ср­би­
ма, Је­вре­ји су се та­ко­дје на­зи­ва­ли Ср­би­ма као при­пад­
ни­ци те др­жав­не за­јед­ни­це. У Ју­го­сла­ви­ји тај оквир­ни
на­зив, скуп­ни на­зив, зна­чи не­ко ко ни­је хтео да се ет­
нич­ки опре­де­ли, мо­гао је да се де­кла­ри­ше као Ју­го­сло­
вен. Ка­ко да­нас мо­гу да се на­зи­ва­ју при­пад­ни­ци дру­гих
ет­нич­ких гру­па у Ср­би­ји? Да­нас у Цр­ној Го­ри мо­же
да се за­ми­сли да Му­сли­ман ка­же да је Цр­но­го­рац, или
чак Ал­ба­нац, или ка­то­лик. Да ли у Ср­би­ји мо­же да се
сма­тра да је Срп­ска при­пад­ност све­де­на на ет­нич­ку,
од­но­сно све­де­на на ет­нич­ки на­зив? И да ли по­сто­ји
не­ка мо­гућ­ност, не­ки об­је­ди­ни­ју­ћи чи­ни­лац, ко­ји би це­
ло­куп­но ста­нов­ни­штво, до­ве­ло под исти име­ни­тељ.
Ка­ко би се Ма­дјар пре­по­знао у тој за­јед­ни­ци, ка­ко би
се при­пад­ник не­ке дру­ге ет­нич­ке за­јед­ни­це, Му­сли­ман
ре­ци­мо, пре­по­знао?

В.ЈЕ­РО­ТИЋ
Сва­ко од­лу­чу­је ка­ко ће се зва­ти. Ма­дјар у Ср­би­ји ће
ре­ћи, ја сам ма­дјар­ског по­ре­кла, а жи­вим у Ср­би­ји. Дру­
ги ко­ји не зна­ју да се опре­де­ле, од­ла­зе, на при­мер, у Аме­
ри­ку или не­ку зе­мљу где је и она­ко ве­ли­ка ме­ша­ви­на, а
он­да ће ре­ћи кроз не­ко­ли­ко го­ди­на да су Аме­ри­кан­ци.
Та­ко се Аме­ри­ка ла­га­но и ства­ра­ла; али да ли је циљ
Евро­пе да по­ста­не дру­га Аме­ри­ка, у сми­слу ме­ша­ви­на?

12
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Иде­ја Европ­ског ује­ди­ње­ња је ме­ни бли­ска. Ује­ди­ње­на

Евро­па, то де­лу­је ме­ни и хри­шћан­ски до­бро, ма­да ни­су
сви хри­шћа­ни, да­ле­ко од то­га, али у тој ује­ди­ње­ној Евро­
пи, ко­ли­ко тре­ба да прође го­ди­на, па да на­ро­ди ка­жу,
ми смо Евро­пља­ни? Ка­жу: не­ма гра­ни­ца ви­ше, јед­на је
ва­лу­та, го­во­ри­мо сви ен­гле­ски, а на­рав­но да се го­во­ри
и да­ље ло­кал­но, швед­ски или срп­ски или хр­ват­ски. Те­
шко је за­ми­сли­во све то, а опет и ка­да за­ми­сли­мо та­ко
не­што, да ли је то по­зи­тив­но? Би­ће вр­ло мно­го от­по­ра
ује­ди­ње­њу Евро­пе, упра­во, по­ра­шће свест о на­ци­о­нал­
ном ка­рак­те­ру на­ро­да.

Б.БО­ЈО­ВИЋ
Још је Ми­те­ран го­во­рио да ће Евро­па би­ти Евро­па
на­ро­да, а не на­ци­ја. По­сто­ји у Евро­пи осет­ни­ја раз­ли­
ка из­ме­дју пој­мо­ва: на­род и на­ци­ја - не­го у Ср­би­ји; на
при­мер, Ср­бин је и Ср­бин из Цр­не Го­ре, Бо­сне, као и
Ср­бин из Хр­ват­ске, ка­ко ту на­пра­ви­ти раз­ли­ку? Ко­ја
је спе­ци­фич­на од­ред­ни­ца за Ср­би­на сва­ког ста­нов­ни­ка
Ср­би­је? Ср­би­ја­нац, ре­ци­мо!? Шта зна­чи на­зив Ср­би­
ја­нац, за Ср­бе ван Ср­би­је, ако не Ср­бин из Ср­би­је за
раз­ли­ку од Ср­би­на из не­ке дру­ге зе­мље. Мо­же ли да по­
сто­ји не­ка од­ред­ни­ца ко­ја би мо­гла би­ти др­жав­на и
на­ци­о­нал­на исто­вре­ме­но, а не са­мо ет­нич­ка?

В.ЈЕ­РО­ТИЋ
Па зар ни­су ве­ра и је­зик оно што на­род чи­ни на­ро­
дом? Па он­да, Ср­бин у Бо­сни је пра­во­сла­ван, али је би­
ло и Ср­ба ка­то­ли­ка и Ср­ба му­сли­ма­на. Жар­ко Ви­до­вић
наш углед­ни исто­ри­чар умет­но­сти и фи­ло­соф, хри­шћан­
ски ан­тро­по­лог, жи­вео је у Са­ра­је­ву пре Дру­гог свет­ског
ра­та. Твр­ди да је ло­ша по­ли­ти­ка Ср­ба пре­ма Ср­би­ма му­

13
Академик Владета Јеротић

сли­ма­ни­ма учи­ни­ла да смо из­гу­би­ли Ср­бе му­си­ма­не,

ко­је су он­да при­хва­ти­ли Хр­ва­ти. А то да је не­ко Ср­би­
ја­нац, па Ср­бин, јед­но па дру­го, то је мо­жда по­тре­ба
за ин­ди­ви­ду­а­ли­за­ци­јом ко­ја мо­же би­ти при­род­на, али и
вр­ло его­цен­трич­на. Има­мо, као и сву­да и ов­де два прав­
ца, је­дан по­зи­ти­ван, дру­ги не­га­ти­ван. До­кле ап­сурд­но
мо­же да иде да­ле­ко је ка­да Ча­ча­нин не ка­же да је Ср­бин,
не­го ка­же, ја сам Ча­ча­нин. Да, али онај дру­ги ка­же, ти
си Ча­ча­нин, али ја сам Ужи­ча­нин. Да ли је то по­тре­ба
за ло­кал-па­три­о­ти­змом, да ли је то у људ­ској при­ро­ди
да тра­жи ин­ди­ви­ду­а­ли­тет? И сад, ако је тај ин­ди­ви­ду­а­
ли­тет на пу­ту ин­ди­ви­ду­а­ли­за­ци­је, а још ви­ше обо­же­ња
у хри­шћан­ском сми­слу, он­да је он по­зи­ти­ван. Ко оста­је
у ло­кал-па­три­о­ти­зму, оста­је он­да у ћор-со­ка­ку. Он­да он
сме­та сва­кој ши­рој за­јед­ни­ци, он ће пред­ста­вља­ти смет­
њу не­ком ху­ма­ни­јем са­гле­да­ва­њу це­ли­не. Увек има­мо
де­ло­ве и це­ли­ну. Це­ли­на се са­сто­ји од де­ло­ва. Сва­ки од
нас је део це­ли­не. Хри­шћан­ски љу­ди сма­тра­ју да смо
део ко­смич­ког Твор­ца.

Б.БО­ЈО­ВИЋ
Или је то не­до­ста­так кул­тур­ног обра­сца о ко­ме го­
во­ри Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић ко­ји би се он­да свео на ет­нич­
ку или мо­рал­ну ди­мен­зи­ју кул­ту­ре од­но­сно вас­пи­та­ња,
кул­ту­ре јед­не за­јед­ни­це?

14
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ЦР­КВА И ДР­ЖА­ВА

БО­ЈО­ВИЋ
Сле­де­ће пи­та­ње је о кон­кор­дат­ској кри­зи. Да ли је
у тој кри­зи хи­је­рар­хи­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве шти­
ти­ла на­род и др­жа­ву или у пр­вом ре­ду свој кор­по­ра­тив­
ни ин­те­рес?

В.ЈЕ­РО­ТИЋ
Ни­сам се ти­ме ба­вио; тре­ба­ло би про­чи­та­ти мно­го
шта, а не­што и пам­тим. Са Ка­ле­мег­да­на сам гле­дао као
деч­ко кр­ва­ву ли­ти­ју, об­ра­чун по­ли­ци­је са све­ште­ни­ци­
ма. Као хри­шћа­нин прет­по­ста­вљам да је ве­ћи­на на­ро­да
он­да би­ла пре све­га хри­шћан­ски ори­јен­ти­са­на и да је
шти­ти­ла пра­во­слав­ну Ср­би­ју. У стра­ху од «веч­ног не­
при­ја­те­ља» ка­то­ли­ци­зма. У бив­шој Ју­го­сла­ви­ји жи­ве­ли
су за­јед­но пра­во­сла­ни, ка­то­ли­ци, не­што ма­ло про­те­ста­
на­та, Је­вре­ји, му­сли­ма­ни, ко ће сви­ма њи­ма да вла­да!
Био је по­тре­бан Швед­ски мир од не­ко­ли­ко сто­ти­на го­
ди­на да би се по­сте­пе­но ус­по­ста­ви­ло не­ко за­јед­ни­штво.
Швај­цар­ска се ује­ди­ни­ла 1291. го­ди­не. Три кан­то­на су
се ује­ди­ни­ла. Он­да су Швај­цар­ци ра­то­ва­ли кроз ве­ко­ве,
а и међусоб­но, док су се пот­пу­но ује­ди­ни­ла. А он­да две­
ста го­ди­на не­ма ра­та! Грађан­ски ра­то­ви су и та­мо не­ка­да
по­сто­ја­ли, јер су Швај­цар­ци би­ли по­де­ље­ни на фран­цу­
ски, ита­ли­јан­ски и не­мач­ки део. То је из­гле­да при­ро­дан
про­цес исто­риј­ских зби­ва­ња. Ми смо ту у за­о­стат­ку на
Бал­ка­ну, опет те на­ше не­срећ­не исто­ри­је, а и не­срећ­не
ге­о­гра­фи­је, али тре­ба ви­де­ти ка­ко се жи­ви у др­жа­ва­ма
у ко­ји­ма по­сто­је три или ви­ше ре­ли­ги­ја. Ко­је су то још
др­жа­ве у ко­ји­ма ју­да­и­зам, ислам и хри­шћан­ство жи­ве

15
Академик Владета Јеротић

за­јед­но, и ка­ко он­да жи­ве за­јед­но? Би­ло би за­ни­мљи­во

по­тра­жи­ти да ли по­сто­је у све­ту та­кве зе­мље.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
По­сто­ји ми­шље­ње да су усло­ви кон­кор­да­та ко­ји
по­ти­чу из вре­ме­на кра­ља Алек­сан­дра би­ли до­ста по­
вољ­ни. Са дру­ге стра­не то је би­ло уно­сно, да ка­жем
та­ко, из­рав­на­ва­ње од­но­са са Ита­ли­јом ко­ја је би­ла у
оно вре­ме нај­ве­ћи про­тив­ник Ју­го­сла­ви­је као што зна­
те, па да је то био др­жав­ни и на­ци­о­нал­ни ин­те­рес да
се у оној си­ту­а­ци­ји спа­се бу­квал­но ула­зак у рат, као
што се и по­ку­ша­ва­ло, да је при­том Срп­ска цр­ква, ко­ја
је у по­чет­ку при­хва­ти­ла кон­кро­дат, да­ла при­ста­нак.
На­гло је, међутим, на­ста­ло про­ти­вље­ње, из са­да још
увек не­по­зна­тих раз­ло­га, оно је би­ло ве­о­ма ра­ди­кал­но.
Да ли је ту Срп­ска цр­ква за­и­ста ми­сли­ла у пр­вом ре­ду
на друштвни и на­ци­о­нал­ни ин­те­рес, или је и она ипак
ши­ти­ла, не са­мо вер­ски, не­го и свој, бо­је­ћи се кон­ку­
рен­ци­је као др­жав­на цр­ква. Не кон­ку­рен­ци­је бу­квал­но
у ве­ри, не­го да др­жав­на ре­ли­ги­ја још увек оста­не др­
жав­на ре­ли­ги­ја, иако је она то би­ла знат­но ви­ше пре
ства­ра­ња Ју­го­сла­ви­је. Да ли је ту по­сто­јао его­и­зам
хи­је­ра­хи­је СПЦ?

В.ЈЕ­РО­ТИЋ
Не знам, мо­жда је би­ло и јед­но и дру­го при­сут­но у
Срп­ској цр­кви. Опет се вра­ћам на страх од ри­мо­ка­то­ли­
ци­зма у Ср­ба, ма­да је про­шло мно­го вре­ме­на од ка­да је
по­че­ло уни­ја­ће­ње на тлу бив­ше Ју­го­сла­ви­је. У Хр­ват­
ској је то би­ло у 16-17. ве­ку. По­сто­ји страх, ма­да страх
мо­же да бу­де оправ­дан или нео­прав­дан. Нео­прав­дан
страх је не­у­ро­ти­чан страх, оправ­дан страх је за­штит­ни

16
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

страх. Да ли је то та­да био са­мо страх? При­хва­там да

је то мо­гло би­ти и стра­ха и су­пар­ни­штва. Па и да смо
при­ми­ли кон­кор­дат, да ли би из­бе­гли рат? Те­шко је у то
ве­ро­ва­ти. До­шао је 27. март 1941. го­ди­не, ка­да сам и ја
ви­као кроз Бе­о­град “Бо­ље рат не­го пакт, бо­ље гроб не­
го роб”. На­рав­но, да ја то не бих го­во­рио ни да­нас, ни
већ одав­но, али гле­дај­те, то је је би­ла ве­о­ма спон­та­на ма­
ни­фе­ста­ци­ја, ја сам до­каз то­га. Ни­ко то ни­је на­ме­стио,
ма­да су ко­му­ни­сти по­ку­ша­ва­ли да то се­би при­пи­шу. Не.
А то је из­гле­да­ло лу­до. “Бо­ље гроб не­го роб”, от­куд то?
По­ста­ли смо и гроб и роб, али и то је са­мо из­раз на­шег
на­ро­да. Та­ко да сад опет до­ла­зи­мо на те­шка пи­та­ња о
ка­рак­те­ру тог на­шег на­ро­да. Ка­да сам не­ко­ли­ко пу­та
на јав­ним три­би­на­ма по­след­њих го­ди­на го­во­рио да је
то он­да би­ло јед­но са­мо­у­би­лач­ко по­на­ша­ње, уста­ли су
не­ки ста­ри­ји Ср­би и ре­кли: “Ви ни­сте у пра­ву. То би
да­нас Ср­би­ја исто учи­ни­ла и по­но­ви­ла у слич­ним си­ту­
а­ци­ја­ма”. Од­го­во­рио сам да ни­сам си­гу­ран у то, да ли
би да­нас мла­ди то по­но­ви­ли. Ти ста­ри­ји би ве­ро­ват­но
по­но­ви­ли, јер су уве­ре­ни да је то из­раз су­штин­ског мен­
та­ли­те­та срп­ског на­ро­да.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Тај обра­зац по­сто­ји и да­ље. Да ли би да­нас по­но­ви­ли
те­шко је ре­ћи? Али ви­ди­те на при­мер, та­да је глав­на
вест до­пи­сни­ка Тај­мса из Бе­о­гра­да 27. мар­та 1941.
би­ла она ко­ја го­во­ри, ка­ко су се епи­ско­пи СПЦ том
при­ли­ком по­на­ша­ли као епи­ско­пи Ен­гле­ски у Сред­њем
ве­ку - во­де­ћи бри­гу о ча­сти и др­жав­ном ин­те­ре­су. Ја
не ве­ру­јем да је то би­ло у том мо­мен­ту дво­сми­сле­но.
Али мо­же се по­ста­ви­ти пи­та­ње дво­сми­сле­но­сти тог
ис­ка­за у сми­слу, ко­ли­ко су срп­ски епи­ско­пи и срп­ска др­

17
Академик Владета Јеротић

жа­ва би­ли ар­ха­ич­ни или ана­хро­ни, да се по­на­ша­ју као

у Сред­њем ве­ку? Ко­ли­ко је то би­ло по­хвал­но или не,
мо­же се по­ста­ви­ти пи­та­ње, ипак ми­слим да је та­да
би­ло по­хвал­но из­ре­че­но, иако се са­да мо­же и дру­га­чи­је
схва­ти­ти. Али у сва­ком слу­ча­ју и ту се по­ста­вља пи­
та­ње од­го­вор­но­сти, на­рав­но одав­но, за све оно што
сте ре­кли: “бо­ље гроб не­го роб”, уме­сто: “бо­ље роб
не­го гроб”, од­го­вор­но­сти и оног па­тер­на­ли­стич­ког
(мо­жда и ви­ше од то­га) ста­ва Срп­ске Цр­кве да она
усме­ра­ва и од­ре­дју­је суд­би­ну срп­ског на­ро­да. Има­ју­ћи
у ви­ду по­зна­те тра­гич­не по­сле­ди­це, ни­је ли то пре­ве­
ли­ка од­го­вор­ност? Да ли је то у ре­ду? Мо­же ли се по­
ста­ви­ти пи­та­ње би­ло чи­је од­го­вор­но­сти, или од­лу­ке
цр­кве­не хи­је­рар­хи­је тре­ба сма­тра­ти ви­шом си­лом?
Мо­жда ни­је је­ди­но Срп­ска цр­ква има­ла та­кве те­жње,
она је и са­ма под­не­ла ве­о­ма ве­ли­ке жр­тве, али да ли је
у сле­ду тих догађа­ја то би­ло оправ­да­но и осми­шље­но,
да ли је то оно нај­бо­ље што се мо­гло де­си­ти, или би
мо­жда не­ка дру­га мо­гућ­ност учи­ни­ла да не бу­де она­
ко тра­гич­но, као што је у том свет­ском ра­ту про­шао
срп­ски на­род?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Ја не во­лим реч суд­би­на или коб, али др­жим, да је то
та­ко јед­но­став­но мо­ра­ло би­ти. До­бра вам је реч па­тер­на­
ли­зам. Па­тер­на­ли­зам при­па­да па­три­јар­ха­ту и па­три­јар­
хал­ном дру­штву ко­је је у хри­шћан­ству тра­ја­ло две хи­
ља­де го­ди­на. Па­три­јар­хат у пра­во­сла­ви­ним зе­мља­ма, да
ли је био сву­да исти? Ре­ци­мо да је­сте. Па­три­јар­хат у ри­
мо­ка­то­лич­ким, у про­те­стант­ским зе­мља­ма, би­ло би за­
ни­мљи­во по­ре­ди­ти их. Зна­мо да је Срп­ска цр­ква спа­сла
срп­ски на­род и са­чу­ва­ла га из ви­ше­го­ди­шњег тур­ског

18
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

роп­ства. Срп­ски се­љал­ци су ишли по 20-30 ки­ло­ме­та­ра

по сне­гу пе­шке, ка­да су би­ли бо­жић­ни пра­зни­ци, да се
при­че­сте у пр­вом су­сед­ном ма­на­сти­ру, да се ис­по­ве­де
и при­че­сте. То ни­је би­ло ма­сов­но, али је би­ло до­вољ­но
при­ме­ра и то је за­бе­ле­же­но. Срп­ска цр­ква је за­и­ста спа­
сла срп­ски на­род и са­чу­ва­ла пра­во­сла­вље. Па и да­нас у
већ у не­ко­ли­ко по­но­вље­них ан­ке­та, ко­ме срп­ски на­род
нај­ви­ше ве­ру­је, ве­ру­је Срп­ској цр­кви. Али, до­кле ће то
тра­ја­ти? Не знам. Па­три­јар­ха Па­вла ско­ро да не­ће­мо
има­ти, ње­га по­шту­је цео хри­шћан­ски свет, а ко­га и ви
и ја лич­но зна­мо. По­зна­јем га три­де­сет­пет го­ди­на, ка­да
сам од­ла­зио код ње­га у При­зрен док је та­мо био вла­ди­
ка. Па­три­јарх Па­вле на исти на­чин го­во­ри, мо­ли се, хо­да
и је­де, од ка­да га знам. Има у ње­му не­ки чвр­стви кон­ти­
ну­и­тет. То је она уну­тра­шња чвр­сти­на иден­ти­те­та, вер­
ског, а он­да и на­ци­о­нал­ног. Да ли се па­три­јарх Па­вле у
пр­вом ре­ду осе­ћа као пра­во­слав­ни Хри­шћа­нин, па он­да
Ср­бин, не бих га пи­тао, не знам да ли би и од­го­во­рио.
Ја лич­но, у пр­вом ре­ду се­бе до­жи­вља­вам као пра­во­слав­
ног Хри­шћа­ни­на, па он­да као Ср­би­на. Не во­лим ту по­
де­лу, ка­да смо рође­ни у Ср­би­ји, он­да нас је Бог ваљ­да
ста­вио да бу­де­мо ту.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ја сам га пи­тао 1997. го­ди­не ка­да сам се вра­тио из
Грч­ке, да ли је Срп­ска цр­ква ви­ше пра­во­слав­на или на­
ци­о­нал­на, на шта ми је па­три­јарх од­го­во­рио на ин­те­
ре­сан­тан, па и хра­бар на­чин. На­и­ме, да, као што је
ве­ли­ки апо­стол Па­вле ре­као да ви­ше не­ма ни Је­вре­ја ни
Гр­ка ни ро­ба ни го­спо­да­ра, да је та­ко­дје ре­као у јед­ној
дру­гој ње­го­вој По­сла­ни­ци: “ Ја ко­ји сам дао све за Хри­
ста био бих спре­ман да жр­тву­јем сво­је спа­се­ње ра­ди

19
Академик Владета Јеротић

спа­се­ња свог на­ро­да”. Ни­сам про­ве­рио да ли је у тој

По­сла­ни­ци реч о вер­ској или ет­нич­кој за­јед­ни­ци, ко­ја је
реч упо­тре­бље­на. Тек, по­зна­то је да је упра­во апо­стол
Па­вле тај ко­ји је скре­нуо пу­та­ње хри­шћан­ства од Је­
вреј­ске ве­ро­и­спо­ве­сти, као ва­ри­јан­те ју­да­и­зма, усме­
рив­ши га пре­ма тран­сет­нич­ком уни­ве­за­ли­зму. Сле­де­ће
пи­та­ње на не­ки на­чин син­те­ти­ше не­ко­ли­ко сле­де­ћих
пи­та­ња.
Да ли је иде­о­ло­шки мо­но­пол и па­тер­на­ли­зам Срп­ске
пра­во­слав­не цр­кве од­вео цео срп­ски на­род и Срп­ску цр­
кву од за­јед­ни­це на­ро­да и др­жа­ва, па чак и од оста­лих
пра­во­слав­них цр­ка­ва и др­жа­ва ?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Мо­жда то чи­ни, али па­тер­на­ли­зам, ма­ло пре сам ре­
као, ве­зан је за па­три­јар­хат. Ов­де код нас има­те и озбиљ­
них љу­ди у цр­кви ко­ји ми­сле по­гре­шно. На­и­ме, та­кви
ми­сле, ако се не вра­ти вре­ме ка­да је по­сто­јао срп­ски
хри­шћан­ски па­три­јар­хат, ка­да се зна­ло да је на вер­ти­
ка­ли Кр­ста ве­ра у Бо­га, па је ис­под то­га ве­ра у ца­ра и
кра­ља, ве­ра у па­пу и па­три­јар­ха и у па­тер фа­ми­ли­ас
док је хо­ри­зон­та­ла на­род и жи­вље­ње на­ро­да и на­ци­је
– ко­ра­ча­мо убр­за­но пре­ма апо­ка­лип­си. Па­три­јар­хат је
тра­јао мно­го хи­ља­да го­ди­на, не са­мо две хи­ља­де. Исус
Хри­стос је учвр­стио па­три­јар­хат ка­да је до­шао јер је
рим­ско дру­штво има­ло го­то­во све од­ли­ке са да­на­шњим
дру­штвом, за­бе­ле­же­но је то све. Ни­су се хте­ли же­ни­ти и
уда­ва­ти, ни­су хте­ли да ра­дја­ју, сек­су­ал­не пер­вер­зи­је су
би­ле у по­ра­сту и ве­ра је ја­ко опа­да­ла. Хри­стос је до­шао
и учвр­стио па­три­јар­хат, ма­да је па­три­јар­хат по­сто­јао и
пре Хри­ста, за ово го­во­ри ста­ра Ки­на. Ка­да су пи­та­ли
ста­рог Ки­не­за ко­ли­ко има де­це, увек је спо­ми­њао са­мо
му­шку де­цу. Да ли је по­сто­јао ма­три­јар­хат не­ка­да дав­но
у про­шло­сти? По свој при­ли­ци да; по­сто­је, и озбиљ­не
20
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

сту­ди­је са­да, да је у пра­и­сто­ри­ји по­сто­јао ме­се­чев култ,

и то пре сун­че­вог! Зна­мо да је же­на би­ла ја­ка и сна­жна
код Пра­сло­ве­на, она је, на­вод­но, има­ла пра­ва ко­ја по­сле
ни­кад ви­ше ни­је има­ла у хри­шћан­ској сло­вен­ској др­жа­
ви, а то пи­ше Бо­јан Јо­ва­но­вић, наш по­зна­ти ет­ноп­си­хо­
лог. Он је у то­ме на­ла­зио при­ме­ре ја­ке же­не, као об­ли­ка
ма­три­јар­ха­та код Пра­сло­ве­на.
Па­тре­на­ли­зам нас, јед­ном ре­чи, уда­ља­ва од европ­
ских или и свет­ских зби­ва­ља да­нас, па је по­треб­но да
се на­шој па­тер­на­ли­стич­кој цр­кви, ко­ја је то ипак, иако
ма­ње не­го ра­ни­је, по­ка­же и при­ка­же, шта сто­ји на­су­
прот па­тер­на­ли­зму. Јер, кад љу­ди ка­жу, “ако опет не
бу­де па­три­јар­ха­та”..., ја им ка­жем, па не­мој­те сме­шне
ства­ри го­во­ри­ти, тра­јао је па­три­јар­хат хи­ља­да­ма го­ди­
на, и за­вр­шио се, не мо­же се вра­ћа­ти, ни­шта се не вра­
ћа; па ку­да он­да иде­мо, пи­та­ју ти кон­зер­ва­тив­ци. Ја не
знам ку­да иде­мо; по­ро­ди­ца је у ве­ли­кој кри­зи и то је
чи­ње­ни­ца; ка­ко ће по­сто­ја­ти дру­штво без по­ро­ди­це, то
је не­ја­сно. Евро­па би мо­ра­ла са Аме­ри­ком, или без Аме­
ри­ке да по­ну­ди не­што исто та­ко сна­жно као што је био
па­три­јар­хат. Али но­стал­ги­ја за па­три­јар­ха­том не вре­ди
мно­го; тач­но је да ако не­маш пред со­бом не­што дру­го,
и, ако пре­ста­неш да ве­ру­јеш у Бо­га, ве­ро­ва­ћеш у идо­ла,
то је ста­ра хри­шћан­ска ми­сао. Ко­му­ни­зам је био идо­ло­
по­клон­ство! Ако не­маш Бо­га мо­раш има­ти идо­ла, не­ма
тре­ћег, мо­раш не­што има­ти што ћеш обо­жа­ва­ти и во­ле­
ти, пре­ма че­му ћеш жи­ве­ти, пре­ма че­му ћеш те­жи­ти. Ја
не го­во­рим у при­лог па­тер­на­ли­зму, али ње­га не­ма, па­
три­јар­хат ис­че­за­ва, али ће кри­за тра­ја­ти ду­го. Тра­же­ња
но­вог без Бо­га је као ка­да се под­ло­га гу­би под но­га­ма,
или се под­ло­га љу­ља, као на по­чет­ку зе­мљо­тре­са. И љу­
ди он­да не зна­ју ку­да ће, опет се вра­ћа­ју цр­кви, не увек
у до­бром сми­слу ре­чи. Цр­ква хри­шћан­ска мо­ра да се
об­на­вља стал­но, не и “ре­фор­ми­ше”. Не мо­же би­ти исто
ни­ка­ко као што је не­кад би­ло. Има­мо увек Хри­ста пред
21
Академик Владета Јеротић

со­бом, на­рав­но, али ту су он­да све мо­гу­ће мо­ди­фи­ка­ци­

је уче­ња Хри­ста у то­ку две хи­ља­де го­ди­на.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли је тај па­тер­на­ли­зам, ка­ко га ви по­ста­вља­те
(ја сам ви­ше ми­слио на по­кро­ви­тељ­ство), ауто­ри­тар­
ност без по­сле­ди­ца од­го­вор­но­сти, ма­да је то то ско­
ро исто, или је то по­кро­ви­тељ­ски мо­но­пол, од­но­сно
ма­њак ауто­но­ми­је по­је­дин­ца, да ли се мо­же под­ве­сти
под по­јам тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ког по­гле­да на свет?

ЈЕ­РО­ТИЋ
Да. Мо­но­по­ли­зам, па­тер­на­ли­зам и тра­ди­ци­о­на­ли­зам
у не­га­тив­ном сми­слу ре­чи, као и тра­ди­ци­ја, има­ју сво­
ју све­тлу и там­ну стра­ну; од­би­ја­ти тра­ди­ци­ју зна­чи да
не­ма ни бу­дућ­но­сти. По­сто­ји про­шлост, са­да­шњост и
бу­дућ­ност као кон­ти­ну­и­тет ако се ус­по­ста­ви здрав кон­
ти­ну­и­тет, да­кле, не про­шлост због про­шло­сти. Оно што
је у про­шло­сти би­ло вред­но, пре­но­сим у са­да­шњост,
ожи­вља­вам и об­на­вљам вред­ну про­шлост, ра­ди бу­дућ­
но­сти.

Б.БО­ЈО­ВИЋ
Да ли то, кад ка­же­мо тра­ди­ци­о­на­ли­зам, па­тер­на­ли­
зам, ни­је у су­прот­но­сти са сло­бо­дом са­ве­сти и мо­рал­
ном од­го­вор­но­шћу?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Ка­ко да ни­је, али ко је спо­со­бан да бу­де сло­бо­дан! Па
то ни са­вре­ме­ни по­је­дин­ци не мо­гу да ис­пу­не Хри­сто­ве
за­по­ве­сти. Хри­стос ни­је ни за­по­ве­дао, не­го је го­во­рио:
Ко хо­ће не­ка под­је за мном. То је опет јед­но зна­чај­но
пи­та­ње. По­сто­ји Мој­си­јев за­кон, по­сто­ји Хри­сто­ва бла­
го­дат, Бо­жи­ја бла­го­дат, што и ка­же апо­стол Па­вле (па­
ра­фра­зи­ра­мо): “Ако Хри­стос не уста, уза­луд слу­шам
22
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

за­кон”. Апо­стол је ктео да ка­зе, да не тре­ба ни за­кон

ви­ше кад је до­шла бла­го­дат, у по­сла­ни­ци Га­ла­ти­ма 2,
19-21, ве­ли­ке су ре­чи апо­сто­ла Па­вла). Да, али је­дан је
апо­стол Па­вле, те­шко је сле­до­ва­ти га, а где су на­ро­ди!
Ми го­во­ри­мо час о по­је­дин­ци­ма, час о на­ро­ди­ма, ко­нач­
но, на­род не чи­не по­је­дин­ци, али то је опет про­блем ин­
ди­ви­ду­а­ци­је и/или обо­же­ња по­је­ди­на­ца!

К. Г. Јунг пре­по­ру­чу­је ин­ди­ви­ду­а­ци­ју по­је­ди­на­ца да

би чо­ве­чан­ство у бу­дућ­но­сти по­ста­ло дру­га­чи­је. Јунг ни­
је био па­тер­на­ли­ста, Фројд је то био пре, па­три­јар­ха­лан,
стро­ги Је­вре­јин. Јунг је рођен 1875. го­ди­не, и на­рав­но
да је жи­вео у па­три­јар­ха­ту, и он као и Фројд, али у про­
те­стант­ском па­три­јар­ха­ту, то је не­што дру­га­чи­је не­го у
ри­мо­ка­то­лич­ком или пра­во­слав­ном.
Пи­та­ње вам је до­бро, али не­ма од­го­во­ра. Бог нам
је дао сло­бо­ду као и Хри­стос, али ми ту сло­бо­ду не
мо­же­мо ни­ка­ко да оства­ри­мо док се не осло­бо­ди­мо ну­
жно­сти, а ну­жност је за­кон; али ако хо­ћеш да бу­деш
сло­бо­дан мо­раш про­ћи нај­пре кроз за­кон. Има­мо зна­
чи па­ган­ство, ста­ро­за­вет­но за­кон­ско и но­во­за­вет­но обе­
ћа­ње. Прет­по­ста­вљам да се у сва­ком чо­ве­ку на це­лој
пла­не­ти на­ла­зи у ње­го­вом не­све­сном па­ган­ско би­ће,
али и ста­ро­за­вет­но и но­во­за­вет­но ко­ји не­пре­ста­но во­
де међусоб­ну бор­бу. На­рав­но да је и код дру­гих на­ро­да
све­та, у про­шло­сти, по­сто­јао за­кон и пре Мој­си­ја. Ма­
ну­ов, Ха­му­ра­би­јев и дру­ги за­ко­ни, али је тек Мој­си­је
на Си­на­ју пре­дао чо­ве­чан­ству ве­ли­чан­стве­них де­сет
за­по­ве­сти, крат­ких, ја­сних, за сва вре­ме­на. Чо­век мо­ра
нај­пре да сле­ду­је за­кон, по­том про­ла­зи кроз за­кон да
би био сло­бо­дан, да би се осло­бо­дио за­ко­на. Он­да до­
ла­зи бла­го­дат, ако не­маш бла­до­га­ди, бу­ди бар у за­ко­ну,
ако не­ћеш ни за­кон, оста­ћеш, у рдја­вом сми­слу, па­ган.

23
Академик Владета Јеротић

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ја сам ми­слио на сло­бо­ду не као ап­со­лут­ну те­о­ри­
ју, већ као пр­кос или као еман­ци­па­ци­ју, ка­ко лич­но­сти
та­ко и дру­штве­них про­це­са, као ево­лу­ци­ју бо­љит­ка, о
ко­ме се мо­же на­рав­но ди­ску­то­ва­ти, али ко­ји се мо­же
при­ме­ни­ти са ма­ње сте­ге; ви­ше не­ма смрт­не ка­зне
у Евро­пи! Да­кле у том сми­слу сам ми­слио на пи­та­ње
тра­ди­ци­о­на­ли­зма као им­пе­ра­тив­ног по­врат­ка на ста­
ро, што ни­је увек до­бро. По­сто­ји ре­ду­ко­ван по­глед на
ста­ро, као и от­пор крет­њи у су­срет но­вом, а то но­во
је ево­лу­ци­ја у ко­јој по­сто­ји и оно што је до­бро и оно
што тре­ба из­бе­га­ва­ти. Да ли је Срп­ска цр­ква коч­ни­ца
или она са­др­жи по­тен­ци­јал ко­ји мо­же по­др­жа­ти ту
ево­лу­ци­ју, тај на­пре­дак ка бо­љем?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Не би тре­ба­ло по­сум­ња­ти да пру­жам са­мо по­зи­ти­ван
од­го­вор на та­кво пи­та­ње. Срп­ска цр­ква је пра­во­слав­на,
а пра­во­сла­вље сма­тра (има и раз­ло­га) да је су­шти­на
Хри­сто­вог уче­ња нај­бо­ље са­чу­ва­на у пра­во­сла­вљу, као
уче­њу Цр­кве. Че­сто се на­во­де при­ме­ри ме­ша­ња пра­во­
сла­вља и па­ган­ства, с пра­вом, али ко је ли­шен па­ган­
ског сло­ја у се­би?! Од на­ро­да хри­шћан­ске ве­ро­и­спо­ве­
сти нај­ма­ње па­ган­ског не­сум­њи­во има­ју про­те­стан­ти,
али они су упро­сти­ли хри­шћан­ске дог­ме, што не зна­чи
да ни­су баш про­те­стан­ти мо­рал­ни, за­кон­ски мо­рал­ни.
Макс Ве­бер је до­бро уочио ве­зу ка­пи­та­ли­зма са про­те­
стан­ти­змом, али за­што нај­ви­ше не­у­ро­тич­них по­ре­ме­ћа­
ја, нај­ви­ше са­мо­у­би­ста­ва у хри­шћан­ском све­ту има­ју
про­те­стан­ти? Ре­кло би се за­то што су на­ва­ли­ли на се­бе
ве­ли­ке мо­рал­не оба­ве­зе и то, ре­као би Фројд, ве­ћи­ну
оба­ве­за вр­ше са по­ти­ски­ва­њем.
Ви­де­ти у исто­ри­ји ево­лу­ци­ју, оп­ти­ми­стич­ко је, ма­
да је си­гур­но да би се мо­гло из­ву­ћи до­ста по­зи­тив­ног
у по­гле­ду на­прет­ка (и то ци­ви­ли­за­циј­ског), пре све­га у
24
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Евро­пи, би­ло је на­прет­ка, на­ро­чи­то у од­но­су на Сред­њи

век. Не­ће­мо га пре­те­ра­но ни хва­ли­ти ни ку­ди­ти. Би­ло
је ве­ли­ких љу­ди у Сред­њем ве­ку на­рав­но, али би­ло је и
стра­шних епи­де­ми­ја. Па узми­мо са­мо на­у­ку, ко­ли­ко је
она спре­чи­ла смрт­них слу­ча­је­ва, и ко­ли­ко је са те стра­не
до­при­не­ла лич­ној сло­бо­ди, а сло­бо­да је по­но­во хри­шћан­
ски по­јам. Лич­на сло­бо­да је ве­за­на за хри­шћан­ство.
Би­ло би за­ни­мљи­во, ка­ко ате­и­ста-ху­ма­ни­ста гле­да
на ево­лу­ци­ју пој­ма сло­бо­де, а ка­ко гле­да хри­шћан­ски
чо­век, (а то сте ве­ро­ват­но ра­ди­ли) ка­ко ате­и­ста- ху­ма­ни­
ста, не­ка бу­де и ху­ма­ни­ста, гле­да на ево­лу­ци­ју пој­ма. А
шта је са сло­бо­дом и дик­та­ту­ра­ма у 20. ве­ку, и то у за­
пад­но­е­вроп­ској ци­ви­ли­за­ци­ји? За­што не­ма, а из­гле­да да
ни­је би­ло ни у про­шло­сти, дик­та­то­ра у Ин­ди­ји? За­што
их је пр­вен­стве­но би­ло у мо­но­те­и­стич­ким ре­ли­ги­ја­ма?
Има ра­зних од­го­во­ра, а и сум­њи. Не­ће­мо због то­га на­пу­
шта­ти мо­но­те­и­стич­ке ре­ли­ги­је па се вра­ћа­ти на по­ли­те­
и­зам. У окви­ри­ма да­на­шњег ис­пи­ти­ва­ња, по­сто­је у пси­
хо­ло­ги­ји да­нас, и то код Јун­го­вих на­ста­вља­ча, из­ве­сна
те­жња ка об­но­ви па­ган­ства; ка­же се да је чо­век па­ган­
ско би­ће, и то у по­зи­тив­ном сми­слу, јер он но­си мно­го
бо­го­ва у се­би. Чо­век тре­ба да је сто­стру­ка лич­ност, па
да, он јед­но ми­сли, дру­го осе­ћа, тре­ће го­во­ри, че­твр­то
ра­ди! То је рас­цеп лич­но­сти без ви­ди­љи­вог обо­ље­ња.
Чо­век је схи­зо­френ без схи­зо­фре­ни­је.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ако је ин­тер­ак­ци­ја цр­ква-др­жа­ва при­ме­ран у од­но­су
на Срп­ску пра­во­слав­ну цр­кву, и не са­мо на Срп­ску пра­
во­слав­ну цр­кву, не­ће ли и она сле­ди­ти де­ком­по­зи­ци­ји
др­жав­ног и на­ци­о­нал­ног кор­пу­са.

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Ми­сли­те ли на да­љу де­ком­по­зи­ци­ју на Бал­ка­ну, или
на оп­шту мо­гу­ћу де­ком­по­зи­ци­ју у све­ту?
25
Академик Владета Јеротић

Б. БО­ЈО­ВИЋ
На Срп­ску пра­во­слав­ну цр­кву. Да ли ће Срп­ска цр­ква,
као ин­сти­ту­ци­ја, ор­га­ни­зам ко­ја об­је­ди­њу­је цео срп­
ски на­род, и у ма­ти­ци и ди­ја­спо­ри, из­др­жа­ти оп­шту
де­ком­по­зи­ци­ју, пр­ве др­жав­не те­ри­то­ри­је на­ста­ле на
про­сто­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је? Ни­је то пи­та­ње ко­је ва­
жи са­мо за Срп­ску цр­кву уоста­лом, да ли ве­за­ност за
др­жа­ву ко­ја је при­ме­ре­на Пра­во­слав­ној цр­кви, а на од­
ре­дјен на­чин и Срп­ској на­род­ној пра­во­слав­ној цр­кви, да
ли та ве­за­ност за др­жа­ву по­вла­чи по­сле­ди­це ко­је де­ли
са суд­би­ном др­жа­ве?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Си­гур­но да по­вла­чи, али тре­ба де­фи­ни­са­ти хри­шћан­
ство. Да се под­се­ти­мо: хри­шћан­ство је ми­стич­ко те­ло
Хри­сто­во, ес­ха­то­ло­шка за­јед­ни­ца у исто­ри­ји и ин­сти­ту­
ци­ја. Зна­чи, цр­ква као ин­сти­ту­ци­ја си­гур­но ће има­ти по­
сле­ди­це сва­ко­ја­ке де­ком­по­зи­ци­је др­жа­ве, али Цр­ква као
ми­стич­ко те­ло Хри­сто­во, тра­ја­ће до­кле тра­је пла­не­та.
То је мо­је, а мо­жда и на­ше хри­шћан­ско уве­ре­ње. Ни­је
у су­шти­ни он­да бит­но ка­да је кри­за при­сут­на (кри­сис
је и суд у грч­ком је­зи­ку). Ко­нач­но, две хи­ља­де го­ди­на
хри­шћан­ска цр­ква је у кри­зи. Ин­сти­ту­ци­ја цр­кве увек
је би­ла на­па­да­на, не­ка­да и с пра­вом, јер су и у њој гре­
шни љу­ди; све три цр­кве су има­ле мр­ља кроз исто­ри­ју.
Се­ти­мо се ве­ли­ког ру­ског те­о­ло­га Ан­то­на Вла­ди­ми­ро­ви­
ча Кар­та­шо­ва, ду­бо­ко ре­ли­ги­о­зног пра­во­слав­ног Ру­са,
ко­ји је пи­сао и о не­га­тив­ним по­ја­ва­ма у Ви­зан­тиј­ском
цар­ству; о од­но­си­ма из­ме­дју ца­ре­ва и па­три­ја­ра­ха, на
при­мер. Све­том Мак­си­му Ис­по­вед­ни­ку од­се­че­ни су и
ру­ка и је­зик у спо­ру око је­ре­си мо­но­те­лит­ства. Да­кле,
би­ли су су­ро­ви ца­ре­ви, тра­жи­ли су да се слу­ша њи­хо­
ва власт. Це­за­ро­па­пи­зам и па­по­це­за­ри­зам раз­ро­ва­ли су
не­где ин­сти­ту­ци­ју цр­кве, али цр­ква као ми­стич­ко те­ло
Хри­сто­во тра­ја­ће увек. То ва­жи и за Срп­ску цр­кву. Она
26
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ће до­жи­вља­ва­ти као ин­сти­ту­ци­ја и да­ље кри­зе; ва­жни­је

је пи­та­ње, ко­ли­ко је у срп­ском на­ро­ду про­др­ло Хри­сто­
во уче­ње. Са­да тек до­ла­зи­мо на те­шка пи­та­ња. Ко­ли­ко
је хри­сти­ја­ни­за­ци­ја уоп­ште оствар­љи­ва, и ко­ли­ко је
оства­ре­на у то­ку две­хи­ља­де го­ди­на? Мак­сим Та­ре­јев,
ве­ли­ки ру­ски, ма­ло по­зна­ти фи­ло­зоф, умро 1934. го­ди­
не, го­во­рио је “Ни­кад ни­је би­ло хри­шћан­ских на­ро­да,
хри­шћан­ских на­ци­ја, чак ни хри­шћан­ских по­ро­ди­ца, по­
сто­је са­мо хри­шћа­ни по­је­дин­ци”. Ка­да сам те ре­чи пре
два­де­сет и ви­ше го­ди­на про­чи­тао, као да ми је не­што
«пу­кло» пред очи­ма. Ни­ко­лај Бер­дја­јев је ре­као да је
хри­шћан­ство елит­на, ари­сто­крат­ска ре­ли­ги­ја, у нај­пле­
ме­ни­ти­јем сми­слу те ре­чи.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да, то је пи­та­ње ко­је је по­ста­вио је­дан пра­во­слав­
ни Фран­цуз Жан-Луј Па­ли­јерн, на­пи­сав­ши књи­гу под
на­сло­вом “Где је цр­ква?”, јер по­сто­ји јед­но тра­же­ње
на За­па­ду, цр­кве и као ин­сти­ту­ци­је и као ми­стич­ког
те­ла, тра­же­ње ко­је до­ла­зи од оту­дје­ња од ма­тич­не
ин­сти­ту­ци­је, али то тра­же­ње не на­и­ла­зи на оче­ки­ва­
ни од­го­вор. За­то је и на­пи­сао књи­гу “Где је цр­ква?”,
ми­сле­ћи на нео­ства­ре­ну ми­си­ју Пра­во­слав­не цр­кве на
За­па­ду, где не ма­ла по­тра­жња у том по­гле­ду да­нас
по­сто­ји. То је по­сле­ди­ца де­со­ли­да­ри­за­ци­је из­ме­дју ин­
сти­ту­ци­о­нал­не и ин­ди­ви­ду­ал­не ве­ро­и­спо­ве­сти у пост­
мо­дер­ним дру­штви­ма.

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Па чо­век као чо­век, тра­жи у осно­ви ми­стич­ко те­ло
Хри­сто­во и, тра­жи сми­сао зи­во­та, али тра­жи Бо­го­чо­ве­
ка ко­ји нам је по­сред­ник из­ме­дју Бо­га и чо­ве­ка. Да­нас,
као да у Евро­пи пре­о­вла­дју­је де­и­зам, пре не­го ате­и­зам:
Бог је ство­рио свет и чо­ве­ка, а он­да их је оста­вио, ства­
27
Академик Владета Јеротић

ра ми­ли­јар­де но­вих га­лак­си­ја, не­ма вре­ме­на да се ба­ви

чо­ве­ком ви­ше! Па и да је та­ко, Бог ша­ље Ису­са Хри­ста,
за­то нам је увек зна­ча­јан Исус Хри­стос, дру­го ли­це Све­
те Тро­ји­це. Бо­го­чо­век нам је ре­као шта тре­ба да чи­ни­
мо, по­ми­рио је на не­ки на­чин Бо­га и чо­ве­ка, «ко­ји су
би­ли у за­ва­ди». Пр­ви грех, ка­ко је то ствар­но би­ло, вр­ло
је ком­пли­ко­ва­но, не­ки јаз је по­сто­јао из­ме­дју Бо­га и чо­
ве­ка. По­сле Ису­са Хри­ста не­ма но­вог Ме­си­је, или ћеш
га сле­до­ва­ти или не­ћеш!
До­бро сте ре­кли, љу­ди тра­же ми­стич­ко те­ло Хри­сто­
во, јер им је ин­сти­ту­ци­ја цр­кве не­до­вољ­на. А она је крх­
ка у сва­кој од три цр­кве да­нас. Пра­во­сла­вље, на­дај­мо
се, очу­ва­ло је не­што ви­ше од ср­жи хри­шћан­ства, за­то се
и за­ни­ма­ју са­да за пра­во­сла­вље. Ви жи­ви­те на За­па­ду и
зна­те да има по­ве­ћа­ног ин­те­ре­со­ва­ња за пра­во­сла­вље,
хва­ла Бо­гу не епи­де­мич­но.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
То је ин­те­ре­сант­но, ти­ме се ба­ви чи­та­ва јед­на со­
ци­о­ло­шка те­ма­ти­ка. Да­на­шњи, по­себ­но мла­дји чо­век
у За­пад­ној Евро­пи, не осе­ћа по­тре­бу да при­па­да ве­ри
сво­јих пре­да­ка не­го тра­жи соп­стве­ни пут осми­шље­
ња, че­сто је то Ислам, Бу­ди­зам, не­кад и Пра­во­сла­вље,
као што тај из­бор не мо­ра би­ти ве­ро­и­спо­вед­ни, као ни
при­пад­нич­ки.

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Да, чо­век је би­ће из­бо­ра, али и ба­че­ни чо­век на пу­ту,
ка­ко ве­ли Мар­тин Хај­де­гер; сва­ка­ко је чо­век из­бо­ра, па
и Хри­стос је пру­жио чо­ве­ку мо­гућ­ност слоб­де из­бо­ра:
“Ако хо­ћеш под­ји за мном”. Из­бор, чо­век би­ра, али да
ли он сло­бод­но би­ра? Те­шко је ре­ћи да он сло­бод­но би­
ра. Да ли сло­бод­но би­ра парт­не­ра, на при­мер? Нај­че­шће
је из­бор де­тер­ми­ни­сан пре­ма ро­ди­те­љи­ма су­прот­ног по­
ла. Имао сам у пси­хо­те­ра­пе­ут­ској прак­си рет­ке при­ме­ре
28
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ка­да ћер­ка би­ра бу­ду­ћег му­жа пре­ма ка­рак­те­ру мај­ке,

а не оца. Мо­жда оца ни­је ни би­ло, или је мај­ка би­ла ја­
ча, тек, из­бор је био му­жа пре­ма ка­рак­те­ру ње­не мај­ке.
Јед­ном ре­чи, из­бо­ри су нај­че­шће де­тер­ми­ни­са­ни. Рет­ки
су тзв. сло­бод­ни из­бо­ри., за та­кву сло­бо­ду из­бо­ра, по­
треб­на је ре­ла­тив­на зре­лост парт­не­ра, ма­да пси­хо­ло­зи
с пра­вом ка­жу да не­ма пот­пу­не зре­ло­сти код чо­ве­ка. Са­
зре­ва­мо ка пот­пу­но­сти, не ка са­вр­шен­ству, а пот­пу­ни­ји
смо ка­да на­ша осе­ћа­ња, ми­шље­ње, ин­ту­ту­ци­ја, ду­хов­но
у на­ма иду ка не­кој це­ли­ни; то је он­да и пут ин­ди­ви­ду­а­
ци­је ка обо­же­њу.
Ла­ко је при­ча­ти о из­бо­ру чо­ве­ка, али где му је сло­бо­
да ка­да би­ра? Не би­ра чак ни про­фе­си­ју сло­бод­но, што
ни­је до­бро; би­ла је не­ка ан­ке­та у Евро­пи пре ви­ше го­
ди­на у Не­мач­кој: да ли сте за­до­вољ­ни про­фе­си­јом ко­ју
упра­жња­ва­те; ви­ше од 50% Не­ма­ца, шко­ло­ва­них и по­лу­
шко­ло­ва­них, го­во­ри­ли су да ни­су за­до­вољ­ни про­фе­си­
јом. За­ми­сли­мо сад ту не­сре­ћу, не­ко ни­је за­до­во­љан по­
ро­ди­цом, из мно­го раз­ло­га ни­је за­до­во­љан, а он­да још
ни­је за­до­во­љан ни про­фе­си­јом, па он­да ку­да ће да иде?
Па, ипак, ипак, чо­век има и по­тре­бу и мо­гућ­ност да ко­
ли­ко­год мо­же сло­бод­но да би­ра.
За­што Евро­пља­ни не би­ра­ју ре­ли­ги­ју у ко­јој су се ро­
ди­ли? Па Евро­па је ипак хри­шћан­ска! За­што би­ра (ако
сло­бод­но би­ра) ислам, бу­ди­зам, пра­во­сла­вље? Бу­ди­зам
до­ста при­вла­чи ви­со­ко­шко­ло­ва­не мла­дје љу­де ко­ји ка­жу
“Са ва­шим мо­но­те­и­стич­ким ре­ли­ги­ја­ма нам је до­ста!
То су ра­то­бор­не ре­ли­ги­је. Иде­мо у бу­ди­зам, нај­па­ци­фи­
стиц­ки­ју ре­ли­ги­ју све­та”. Да ли је бу­ди­зам ре­ли­ги­ја?
До­пи­си­вао сам се Че­до­ми­лом Ве­ља­чи­ћем, хр­ват­ским бу­
ди­стом са Цеј­ло­на и об­ја­вио сам књи­гу “Хри­шћан­ство
и бу­ди­зам”. У пи­сми­ма сам га пи­тао: “Про­фе­со­ре, да ли
је бу­ди­зам фи­ло­со­фи­ја или ре­ли­ги­ја?”; и он је од­луч­но
од­го­во­рио да је фи­ло­со­фи­ја.Та­ко да је бу­ди­зам за ме­не,
не­ка чуд­на ате­и­стич­ка ре­ли­ги­ја. Бу­да је био фи­ло­зоф,
29
Академик Владета Јеротић

Бу­да ни­кад ни­је го­во­рио о Бо­гу, ни­ти да га има, ни­ти

да га не­ма. Шта је нир­ва­на? То ни бу­ди­сти увек не зна­
ју. Да ли је то са оне стра­не не­ко бла­жен­ство, по­сле до­
стиг­ну­те нир­ва­не ов­де, да ли је са­мо ов­де бла­жен­ство у
нир­ва­ни са бла­же­ним уми­ра­њем? Да ли је то ула­зак у
не­би­ће, јер ов­де не­ма ви­ше ра­дја­ња, а да ли се не­што са
оне стра­не на­ста­вља, Бу­да ни­је ре­као. Ако и ни­су Евро­
пља­ни бу­ди­сти, пре­ма јед­ној ан­ке­ти, у пре­ко 30% ве­ру­ју
у кар­му и ре­ин­кар­на­ци­ју! Да­кле, кад Хри­ста не­ма ви­ше
у ду­ши Евро­пља­на,он­да се иде на кар­му и ре­ин­кар­на­ци­
ју, док Бу­да, ге­ни­јал­ни фи­ло­зоф на 500 го­ди­на пре Хри­
ста, схва­та ужас точ­ка не­пре­ста­ног ра­дја­ња и пред­ла­же
осмо­стру­ки ме­ди­та­тив­ни пут до нир­ва­не.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Пре­ма не­ким по­да­ци­ма, чак 60 % ка­то­ли­ка ве­ру­је у ре­
ин­кар­на­ци­ју, то је та­ко­ре­ћи у скло­пу сло­бод­ног из­бо­ра.

В. ЈЕ­РО­ТИЋ

Да ли пре­ла­зе Фран­цу­зи у бу­ди­зам?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Из­гле­да све ви­ше, на­ро­чи­то мла­дји и сред­њи слој,
сма­тра се да је то ре­ли­ги­ја са­вре­ме­ног ин­ди­ви­ду­а­ли­
зма. Мно­ги од­ла­зе и жи­ве у ма­на­сти­ри­ма на Да­ле­ком
Ис­то­ку.

В.ЈЕ­РО­ТИЋ
У бу­ди­стич­ким?

Б.БО­ЈО­ВИЋ
Да, и жи­ве ве­о­ма аскет­ски, то је из­гле­да про­јек­ци­ја
пост-мо­дер­не де­со­ци­а­ли­за­ци­је.

30
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
За­ни­мљи­во је да су не­ки свет­ски фи­зи­ча­ри нај­бли­жи
бу­ди­зму ка­да их уоп­ште за­ни­ма ре­ли­ги­ја.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ни­је ли ауто­но­ми­ја цр­кве у од­но­су на др­жа­ву, као
ауто­но­ми­ја лич­но­сти у од­но­су на ин­сти­ту­ци­ју и ко­лек­
ти­ви­тет - за­лог бу­дућ­но­сти? Пи­та­ње ко­је се, мо­гло
би се ре­ћи, кре­ће у сфе­ри ре­ли­ги­о­зно­сти и при­пад­но­сти
ве­ро­и­спо­ве­сти, пи­та­ње је, на че­му се за­сни­ва ауто­но­
ми­ја лич­но­сти или по­је­дин­ца, у од­но­су на вер­ске ин­сти­
ту­ци­је или ве­ро­и­спо­вед­ну за­јед­ни­цу уоп­ште?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
О то­ме смо рас­пра­вља­ли. Што има код љу­ди ви­ше
по­је­ди­нач­не ауто­но­ми­је, што има ви­ше про­це­са ин­ди­ви­
ду­а­ци­је, ви­ше је и сло­бо­де на­ро­да, та­да је мо­дер­ни­тет
ко­ри­стан и по­зи­ти­ван, ка­ко сте га ов­де на­зва­ли ре­ли­ги­
о­зним мо­дер­ни­те­том; али ако то­га не­ма, шта оче­ки­ва­ти
од на­ро­да? Где су по­вољ­ни­ји усло­ви за сти­ца­ње ауто­но­
ми­је лич­но­сти, да ли у Евро­пи, да ли на Бал­ка­ну, ве­ро­
ват­но у Евро­пи. Увек по­ла­зим од лич­но­сти, јер ве­ли­ки
пра­во­слав­ни те­о­лог у 20. ве­ку Јо­ван Ма­јен­дорф пи­ше
да “са­мо лич­но­сти мо­гу да бу­ду чла­но­ви Цр­кве”. Љу­ди
се ра­дја­ју као ин­ди­ви­дуе, али не по­ста­ју сви лич­но­сти.
Пред на­ма је опет пут ин­ди­ви­ду­а­ци­је или-и обо­же­ња.
Пут од ин­ди­ви­дуе до лич­но­сти је у сва­ком слу­ча­ју ду­га­
чак пут, не­ка­да тра­је це­лог жи­во­та не­ког чо­ве­ка. Не­ма
ауто­но­ми­је без са­зре­ва­ња лич­но­сти, отуд, што је ви­ше
лич­но­сти у дру­штву, сло­бод­ни­ја је мо­дер­на др­жа­ва.

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
То је оно што ка­жу Аме­ри­кан­ци - ви­ше тај про­те­
стант­ски део За­па­да - да ни­је нај­ва­жни­је ни та­ле­нат, ни
па­мет, ни сре­ћа.
31
Академик Владета Јеротић

Да пређемо на сле­де­ћи оде­љак: ЦР­КВА И ДРУ­ШТВО

ЦР­КВА И ДРУ­ШТВО

Б.БО­ЈО­ВИЋ
Да ли је Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква да­нас бли­жа ре­е­
ван­ге­ли­за­ци­ји или ус­по­ста­вља­њу иде­о­ло­шког мо­но­по­ла
у са­ве­зу са се­ку­ла­ри­ти­зо­ва­ним на­ци­о­на­ли­зном у по­ско­
му­ни­стич­ком пе­ри­о­ду?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
То за­ви­си, по мо­ме ми­шље­њу, од сте­пе­на хри­сти­ја­ни­
за­ци­је, ауто­но­ми­је и сло­бо­де из­бо­ра по­је­ди­них ве­ли­ких
до­сто­јан­стве­ни­ка на­ше цр­кве, а то је раз­ли­чи­то код нас,
као што и са­ми зна­те. По­сто­је оба про­це­са, ре­као бих.
По­сто­ји си­гур­но по­тре­ба за ре­е­ван­ге­ли­за­ци­јом из­вор­
них исти­на о Хри­сту, осве­же­них у 21. ве­ку. Нео­п­ход­но
је осве­жа­ва­ње из­ну­тра, до­жи­вља­јем Хри­ста и хри­шћан­
ства!

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Сле­де­ће пи­та­ње на­до­ве­зу­је се или до­пу­ња­ва ово
прет­ход­но.
Да ли је хи­је­рар­хи­ји СПЦ да­нас ва­жни­ји ди­ја­лог с
ли­тур­гиј­ском за­јед­ни­цом у сме­ру ре­хри­сти­ја­ни­за­ци­је
дру­штве­не за­јед­ни­це, или пак ин­сти­ту­ци­о­нал­на спре­
га са др­жа­вом?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Ни­је нео­бич­но што по­сто­ји, и јед­но и дру­го код нас,
али код ве­ли­ко­до­стој­ни­ка не­ма је­дин­стве­но­сти. Па и
пр­ва Хри­шћан­ска цр­ква се ре­ла­тив­но ра­но раз­дво­ји­ла,

32
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

до­шла је и зва­нич­на по­де­ла Ри­ма и Ца­ри­гра­да, ма­да је

дав­но пре по­де­ла из­вр­ше­на. Та­ко, на при­мер, 484. го­ди­
не, па­па Фе­ликс ИИИ ба­ца ана­те­му на па­три­јар­ха ца­ри­
град­ског Ака­ки­ја због раз­ли­чи­тог схва­та­ња Хри­сто­ве
при­ро­де, а овај од­го­ва­ра бри­са­њем из дип­ти­ха. Чо­век је
по­де­ље­но би­ће, рас­це­пље­но би­ће и ду­а­ли­стич­ко би­ће!
Хри­шћан­ство је­сте мо­но­те­и­стич­ка ре­ли­ги­ја, али чо­век
је у осно­ви ду­а­ли­стич­ко би­ће; ду­а­ли­стич­ка ре­ли­ги­ја
Зо­ро­а­стре је мо­жда нај­бли­жа људ­ској при­ро­ди: по­сто­
ји До­бро, по­сто­ји и Зло, то су два прин­ци­па ко­ја во­де
бор­бу, чак и у Ко­смо­су. И, шта је он­да ту чо­век? Да ли
је у не­ком ве­ли­ком по­зо­ри­шту, ко­је не раз­у­ме до­бро? За­
ра­ту­стра је ипак ре­као да ће До­бро по­бе­ди­ти “на кра­ју”.
Вра­ћам се на ду­а­ли­зам: но­во­ро­дјен­че већ не­све­сно раз­
ли­ку­је до­бру и ло­шу дој­ку мај­ке и (пре­ма пси­хо­а­на­ли­ти­
чар­ки Ме­ла­ни­ји Клајн), мај­ка ни­је ан­дјео, и ка­да до­ји,
ни­је увек рас­по­ло­же­на, а он­да мо­жда и мле­ко ни­је увек
ква­ли­тет­но. Да­кле, ни­ка­кво чу­до да и у на­шој цр­кви по­
сто­ји ова по­де­ла. На­ци­о­нал­но и вер­ско, као да тај ду­а­ли­
зам не­ће ни­кад би­ти до­бро ре­шен. Не мо­же­мо из то­га
иза­ћи, то је као од­нос ко­же и слу­зо­ко­же. Из­ну­тра ври
у чо­ве­ку не­што ста­ро па­ган­ско и рдја­во на­ци­о­нал­но, а
има­мо пред со­бом уз­ви­ше­ност Хри­сто­вог жи­во­та.

Б.БО­ЈО­ВИЋ
Епи­скоп као основ­ни чи­ни­лац по­ме­сне цр­кве да­нас је
че­сто по­де­љен из­ме­дју ли­тур­гиј­ске и дру­штве­не за­јед­
ни­це у по­зи­ци­ји да на ште­ту сво­је па­стве иде у су­срет
се­ку­лар­ном дру­ству уз по­моћ ме­диј­ске и јав­не па и по­ли­
тич­ке про­мо­ци­је у ко­јој не­ка та вр­ста екс­цен­трич­но­
сти мо­же би­ти на ште­ту цр­кве, ако већ ни­је или пак
је­сте на ко­рист дру­штве­не и др­жав­не за­јед­ни­це.

33
Академик Владета Јеротић

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Пи­та­ња ва­ша су и те­шка и за­ни­мљи­ва, али као да чо­
век увек мо­ра да од­го­во­ри ам­би­ва­лент­но на њих, иако
не во­лим баш тај из­раз. Не мо­же­мо се ба­ви­ти вер­ским
и дру­штве­ним функ­ци­ја­ма, а не по­сум­ња­ти, не уче­ство­
ва­ти у не­ким бит­ним по­ли­тич­ким догађа­ји­ма; реч је о
ма­лој зе­мљи, не за­бо­ра­ви­мо то ни­кад, па и Ру­си­ја то
ни­је мо­гла да из­бег­не као ве­ли­ка зе­мља, а то ни­су мо­гле
ни ве­ли­ке зе­мље у Евро­пи. Ов­де је код нас увек на­ци­о­
нал­но, хај­де да ка­же­мо на­род­но, па на­ци­о­нал­но, би­ло
ја­че од вер­ског, то вам је од­го­вор на мно­га ва­ша пи­та­ња.
Не­ка је нај­ста­ри­ји слој у чо­ве­ку хо­мо ре­ли­ги­о­сус, на­род­
но-на­ци­о­нал­но ја­че је од ре­ли­ги­о­зног у ве­ћи­ни на­ро­да
све­та. Тек ка­да от­кри­је­мо у се­би хо­мо ре­ли­ги­о­сус и по­
ста­не­мо ствар­но ре­ли­ги­о­зни, не сме­та нам што смо Грк,
Ср­бин, Ки­нез, јер ту смо рође­ни. Да ли слу­чај­но? Па ако
је мно­го шта слу­чај­но, ста­вља се под зна­ком пи­та­ња и
ве­ра и про­ми­сао Бо­жи­ја, ко­ју не зна­мо, али мо­же­мо да
је пра­ти­мо на се­би, вр­ло те­шко пра­ти­ти је у на­род­ној
исто­ри­ји.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли хи­је­рар­хи­ја Срп­ске пра­во­сла­не цр­кве да­нас
зло­у­по­тре­бља­ва свој по мно­го че­му при­ви­ле­го­ван по­ло­
жај, ла­ска­ју­ћи ко­лек­тив­ном нар­ци­зму? Да ли је то пи­
та­ље не­до­жи­вље­не ка­тар­зе?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
По­што ни­су сви сло­жни у цр­кви, вр­ло је те­шко го­во­
ри­ти о хи­је­рар­хи­ји као о је­дин­стве­ној хи­је­рар­хи­ји. Зло­у­
по­тре­ба цр­кве­ног по­ло­жа­ја и ве­ре на­ро­да у цр­кву, увек
је мо­гу­ћа. Има­мо, међутим, да­нас јед­ног рет­ко ду­хов­

34
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ног па­три­јар­ха Па­вла, има­мо то­ли­ко че­сти­тих епи­ско­па

и љу­ди од под­ви­га, да не мо­же­мо уоп­ште­но го­во­ри­ти о
не­кој ма­ни­пу­ла­ци­ји у цр­кви.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
- Има ли да­нас у СПЦ љу­ди раз­ме­ра јед­ног вла­ди­ке
Ни­ко­ла­ја (у ра­ним де­ло­ви­ма ње­го­ве ми­си­је), или оца Ју­
сти­на По­по­ви­ћа?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Ова­кви ду­хов­ни­ци ка­кви су би­ли вла­ди­ка Ни­ко­лај и
отац Ју­стин По­по­вић, по­ја­вљу­ју се вр­ло рет­ко. Ср­би ка­
жу да од Све­тог Са­ве па до вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја и ни­је би­
ло та­квих лич­но­сти. У то­ку 20. ве­ка по­ја­ви­ла су се ова
дво­ји­ца ду­хов­ни­ка, и то он­да кад је би­ло нај­по­треб­ни­је
срп­ском на­ро­ду. Пре­ма то­ме, ако срп­ски на­род бу­де за­
слу­жио да до­би­је ду­хов­ни­ке као што су би­ли вла­ди­ка
Ни­ко­лај и отац Ју­стин, и ако не­во­ље бу­ду да­ље при­сти­за­
ле има из­гле­да да се је­дан та­кав ду­хов­ник по­ја­ви.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ка­ко Вам у све­тлу са­да­шњо­сти зву­че ре­чи би­блиј­
ског ци­та­та ко­је су се мо­гле чу­ти од Аве Ју­сти­на ка­да
би се по­ве­ла реч о ре­е­ван­ге­ли­за­ци­ји: “До­ћи ће вре­ме
ка­да ће љу­ди тра­жи­ти да чу­ју реч Бо­жи­ју али не­ће
има­ти ко да им је ка­же”?

B. ЈЕ­РО­ТИЋ
Из­гле­да ми вр­ло ве­ро­ват­но да је та­ко. Да ли је све­ти
Је­фрем си­риј­ски, још у 4. ве­ку не­што слич­но ре­као: “До­
ћи ће вре­ме ка­да ће љу­ди ићи пре­ма се­ве­ру и ју­гу, пре­

35
Академик Владета Јеротић

ма ис­то­ку и за­па­ду, тра­жи­ће ду­хов­ни­ка и не­ће га на­ћи.”

Отац Ју­стин, је знао та жи­ти­ја све­та­ца до­бро, по­што је
о њи­ма пи­сао, знао је да су то го­во­ри­ли. Ни­кад се ни­је
пре­ци­зи­ра­ло вре­ме ка­да ће то би­ти. Са­да то из­гле­да вр­
ло ве­ро­ват­но, отуд то има ве­зе са Ва­шим прет­ход­ним
пи­та­њем: љу­ди ће тра­жи­ти реч Бо­жи­ју и не­ће је на­ћи.
Али ја та­ко да­ле­ко не идем у пе­си­ми­зму. Ако љу­ди тра­
же реч Бо­жи­ју, а да ли ће тра­жи­ти реч Бо­жи­ју? Ако је
не­ће тра­жи­ти, не­ће је ни би­ти, а ако бу­ду тра­жи­ли, мо­
ра­ће не­ко­га би­ти – увек ће би­ти ве­ли­ких ду­хов­ни­ка, до
кра­ја све­та и ве­ка. То­ли­ко баш да се све из­о­па­чи, не.
Има­мо и у От­кро­ве­њу Јо­ва­но­вом на­зна­че­ну мо­гућ­ност
да ће не­ки по­ста­ти пра­вед­ни­ци, ко­ји ће он­да би­ти при­
мер дру­ги­ма.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
То је пи­та­ње, у ства­ри, ко­је се ти­че по­тра­жње и
по­ну­де у тој обла­сти. Сто­га – да ли је чи­ње­ни­ца да
је “ла­ич­ки апо­сто­лат” осве­до­чен нај­ве­ћом ме­ром чи­
та­но­сти јед­ног ла­и­ка ми­си­о­на­ра да­нас, до­каз да клир
СПЦ да­је пред­ност тра­ди­ци­о­на­ли­зму над лич­но до­жи­
вљенoм ве­ро­и­спо­веднoм жи­во­ту ?

B. ЈЕ­РО­ТИЋ
Не бих пра­вио ту раз­ли­ку. У вре­ме­ну ка­да је цр­ква
као ин­сти­ту­ци­ја, (увек оно ма­ло ц), у кри­зи, на­и­ђе ла­
ич­ки апо­сто­лат ко­ји он­да на­док­на­ди, не­што по­мог­не.
Ла­ич­ки апо­сто­лат не­ма раз­ло­га да бу­де у су­ко­бу са тра­
ди­ци­о­на­ли­змом цр­кве. Под тра­ди­ци­о­на­ли­змом сма­трам
оно што је вред­но из про­шло­сти. То је по­треб­но де­фи­ни­
са­ти. Не­ће­мо се сад за­др­жа­ва­ти на то­ме, али љу­ди има­ју
вр­ло раз­ли­чи­те пред­ста­ве о тра­ди­ци­ји, мла­ди да­нас на­

36
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ро­чи­то – и то ка­да тра­же “ов­де и са­да”. Не за­ни­ма их ни­

шта из про­шло­сти. Увек да­јем свој при­мер: Ус­пео сам
да до­би­јем па­сош 1955. го­ди­не и био сам у Па­ри­зу, на
ули­ци та­мо срет­нем не­ко­га сре­до­веч­ног чо­ве­ка, и пи­там
га: “Да ли сте Ви Фран­цуз? Он ка­же: “Је­сам”. Пи­там, да
ли сте у Па­ри­зу? “Да, ро­ђен сам у Па­ри­зу”. – Да ли ми
мо­же­те ре­ћи где је На­по­ле­о­нов гроб? Он ка­же: “Ја ћу
Вас од­ве­сти до На­по­ле­о­но­вог гро­ба.” И ишли смо нај­ма­
ње ки­ло­ме­тар ипо. Ус­пут смо ма­ло при­ча­ли, до­вео ме је
и ка­же: “Ево, ово је На­по­ле­о­нов гроб.” И, сад, во­лео бих
не­ку ан­ке­ту слич­не вр­сте. Да­нас, не­ки стра­нац ко­ји до­
ла­зи и пи­та за На­по­ле­о­нов гроб не­ког мла­ђег Фран­цу­за
– да ли ће мла­ђи Фран­цуз уоп­ште зна­ти за На­по­ле­о­на?
Зна­ју, ваљ­да, сви Фран­цу­зи, али то их не за­ни­ма мно­го.
Али пи­та­ње је: Да ли мла­ди Фран­цу­зи, ро­ђе­ни Па­ри­жа­
ни, на при­мер, зна­ју где је На­по­ле­о­нов гроб. То је би­ло
по­ре­ђе­ње са вре­ме­ном у ко­ме жи­ви­мо.
Ла­ич­ки апо­сто­лат, јед­ном ре­чи по­сто­ји и по­сто­ја­ће,
би­ло га је и ра­ни­је, увек. Под ла­ич­ким апо­сто­ла­том мо­
же­те под­ра­зу­ме­ва­ти и ми­стич­ке до­жи­вља­је, су­бјек­тив­не
ми­стич­ке до­жи­вља­је. Ми­сти­ка је увек би­ла не­ка кост
у гр­лу тра­ди­ци­о­нал­ној (овог пу­та не у нај­бо­љем сми­
слу ре­чи) цр­кви. Та­ко да од­нос ми­сти­ча­ра пре­ма цр­кви
ни­је био увек нај­по­вољ­ни­ји. До­ду­ше, цр­ква је успе­ва­ла
че­сто да те ми­сти­ча­ре при­ми у цр­кву и да их ка­сни­је
про­гла­си и све­ци­ма. Ко­нач­но, све­ти­те­љи из 4. ве­ка, па
ка­сни­је све­ти Мак­сим Ис­по­вед­ник, па Гри­го­ри­је Па­ла­
ма у 14. ве­ку, би­ли су све­ти­те­љи - ми­сти­ча­ри. Али опре­
зност цр­кве пре­ма ла­ич­ком апо­сто­ла­ту, па и пре­ма ми­
сти­ча­ри­ма, оправ­да­на је. Јер, су­бјек­ти­ван до­жи­вљај је
зна­ча­јан на­рав­но, али да­ле­ко од то­га да мо­же би­ти увек
ис­пра­ван, аутен­ти­чан и здрав.

37
Академик Владета Јеротић

Б. БО­ЈО­ВИЋ
По­јам тра­ди­ци­о­на­ли­зма и тра­ди­ци­је ни­је исти, ка­
ко се ина­че да­нас сма­тра. Тра­ди­ци­о­на­ли­зам би био
иде­о­ло­ги­за­ци­ја про­шло­сти. Зна­чи, про­шлост ра­ди про­
шло­сти, про­шлост као са­др­жај. Тра­ди­ци­ја је не­што
дру­го. Тра­ди­ци­ја је са­ма по се­би вред­ност. Зна­чи, ни­је
реч о то­ме да ли се по­шту­је про­шлост или не, не­го да
ли се ин­стру­мен­та­ли­зу­је, што се озна­ча­ва као тра­ди­
ци­о­на­ли­зам.

B. ЈЕ­РО­ТИЋ
На­рав­но да се ин­стру­мен­та­ли­зу­је. Све се ин­стру­мен­
та­ли­зу­је, све се ма­ни­пу­ли­ше. Хри­шћан­ство ни­је иде­о­
ло­ги­ја не­го је тран­си­сто­риј­ска исти­на, али мо­же би­ти
иде­о­ло­ги­зо­ва­на и ма­ни­пу­ли­са­на.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
О то­ме упра­во во­ди­мо раз­го­вор. Зна­чи, да ли је “ве­
ра жи­ва у Изра­и­љу”, или је у пи­та­њу иде­о­ло­ги­ја ?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
И јед­но и дру­го. Увек ће­мо то има­ти. Ре­као сам Вам
да не во­лим ам­би­ва­лент­не од­го­во­ре, али не мо­же­мо увек
или-или по­ста­вља­ти. Ни­сте ни Ви скло­ни, раз­у­ме се,
као ин­те­лек­ту­а­лац да ка­же­те или-или, не­го и – и. Увек
је би­ло, у сва­кој ре­ли­ги­ји све­та, хри­шћан­ској на­ро­чи­то,
уну­тар ри­мо­ка­то­ли­ци­зма, уну­тар пра­во­сла­вља – би­ла је
при­сут­на и ве­ра и иде­о­ло­ги­је. Па, би­ло је чу­ве­но са­мо­
вла­шће, чу­ве­ни па­по­це­за­ри­зам. Не за­бо­ра­ви­мо ипак да
су се вр­ло ра­но европ­ски кра­ље­ви бо­ри­ли про­тив па­па.
Ни­је ни Кар­ло Ве­ли­ки, ко­ли­ко се се­ћам из не­ког тек­ста,
же­лео да га па­па Лав III, у Ри­му, 800. го­ди­не кру­ни­ше за

38
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ца­ра. А би­ло је то не­ми­нов­но. А у Ви­зан­ти­ји на­ме­та­ње

ца­ре­ва цр­кви? Па то он­да је­сте ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја са­
ме хри­шћан­ске ве­ре, зар не? Али по­ред то­га, то је ва­жни­
је ре­ћи, по­ред ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је и ма­ни­пу­ла­ци­је, по­
ред иде­о­ло­ги­за­ци­је, по­сто­ја­ла је аутен­тич­на, истин­ска
ве­ра, ми­стич­ко те­ло Хри­сто­во. По­сто­ја­ли су увек све­до­
ци ве­ре, “жи­ва ве­ра у Изра­и­љу”. Па Изра­иљ тра­је ско­
ро че­ти­ри хи­ља­де го­ди­на жи­вом ве­ром. И да­нас је та­ко
код ор­то­док­сних је­вре­ја. У оном де­лу Је­ру­са­ли­ма ко­ји
се зо­ве Меа-ше­рим. Та­мо жи­ве ор­то­док­сни је­вре­ји ко­ји
по­шту­ју сва­ку мо­ли­тву у то­ку да­на. Ка­да поч­не мо­ли­тва
у том ор­то­док­сном де­лу Је­ру­са­ли­ма - то је ма­ли кварт
- има­те ути­сак као да је на­сту­пио ма­ли зе­мљо­трес. Био
сам баш та­да та­мо. Сви се мо­ле, не­ки у две-три си­на­
го­ге, а дру­ги код сво­јих ку­ћа. Мо­ли­тва по­чи­ње у исто
вре­ме. Јед­на иста мо­ли­тва у од­ре­ђе­но вре­ме! Мо­же­те и
за­ми­сли­ти ка­ко је ка­да се цео кварт мо­ли, отуд мој ути­
сак бла­гог по­ме­ра­ња тла. То је жи­ва ве­ра Изра­и­ља ко­ју
сте и Ви спо­ме­ну­ли. Не­ма та­квих вер­ни­ка мно­го.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ни­је Изра­ел у са­мо Изра­е­лу. Ако до­зво­ли­те, то је ме­
та­фо­рич­ки ши­ри по­јам.

B. ЈЕ­РО­ТИЋ
И да­нас има у Изра­е­лу љу­ди ко­ји не при­зна­ју др­жа­ву
Изра­ел, јер Ме­си­ја ни­је до­шао, што не зна­чи да они не­
ма­ју свој глас у пар­ла­мен­ту. То је за­ни­мљи­во. Из­гле­да
да је пу­но ате­и­ста ме­ђу је­вре­ји­ма у пар­ла­мен­ту да­нас. И
пи­та­ње је са­да ко­ли­ко је Је­вре­ја ко­ји не­ма­ју ве­ру, и дру­
гих ко­ји је има­ју. Мо­жда има­ју ве­ру у свој на­род, да ли
је то за­ме­на за ве­ру у Бо­га? Да ли се не­кад из­јед­на­ча­ва

39
Академик Владета Јеротић

ве­ра у Ја­хвеа ко­ји во­ди на­род је­вреј­ски, на при­мер, са

ве­ром у тај на­род. Јел’ то исто?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ка­ко ту­ма­чи­те чи­ње­ни­цу да чо­век као што сте Ви
спа­да у нај­чи­та­ни­је, ако не да је и нај­чи­та­ни­ји пи­сац,
ко­ли­ко сам оба­ве­штен. Зна­чи чи­та­ни­ји од нај­чи­тај­ни­
јих бо­го­сло­ва и кли­ри­ка од ко­јих су не­ки по­зна­ти и ван
Ср­би­је. Као ла­ик, иако сте про­фе­сор на Те­о­ло­шком
фа­кул­те­ту, ви сте све­тов­но ли­це у тој уста­но­ви упра­
во у вре­ме ка­да Цр­ква има нај­ве­ће по­ве­ре­ње ста­нов­ни­
штва. По по­сто­је­ћим ста­ти­сти­ка­ма по­зна­то је нај­ве­
ће по­ве­ре­ње ста­нов­ни­штва је у Цр­кву, као и то да сте
Ви нај­чи­та­ни­ји аутор, с јед­не стра­не као пи­сац, али и
нај­по­се­ће­ни­ји пре­да­вач, да ли би то мо­гло да се об­ја­сни
ти­ме што се Ви обра­ћа­те ви­ше по­је­дин­цу – лич­но­сти,
кон­крет­ном чо­ве­ку, док се клир ви­ше обра­ћа за­јед­ни­ци,
од­но­сно ко­лек­ти­ви­те­ту?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Ми­слим да је то јед­но од нај­зна­чај­ни­јих пи­та­ња ко­је
сте до­сад има­ли, не­за­ви­сно од ме­не као лич­но­сти. Љу­ди
же­ле да им се обра­ти­те као Пе­тру Пе­тро­ви­ћу, Па­влу Па­
вло­ви­ћу, тач­но је то. Да ли је то нов фе­но­мен у 20. и 21.
ве­ку? Мо­жда; ра­ни­је то ни­је та­ко би­ло? Про­блем ин­ди­
ви­ду­а­ли­за­ци­је ни­је био то­ли­ко че­сто ра­ни­је по­ста­вљан,
што не зна­чи да ни­је би­ло лич­но­сти. Од ин­ди­ви­дуе до
лич­но­сти, да­кле, то је пут. Би­ло је ве­ли­ких лич­но­сти. И
у цр­кви, и у умет­но­сти, и у на­у­ци, би­ло их је. Оста­ло
је би­ла за­јед­ни­ца, дру­штво, на­род и, цр­ква се обра­ћа­ла
на­ро­ду. Ви зна­те за по­јам са­бор­но­сти у пра­во­слав­ној цр­
кви. Са­бор­ност је сло­бод­но је­дин­ство удру­же­них у љу­

40
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ба­ви пре­ма Бо­гу и бли­жњем – де­фи­ни­ци­ја Хо­мја­ко­ва,

још из 19. ве­ка. Пра­во­сла­вље се­бе сма­тра са­бор­ним. И
ка­да се клир обра­ћа на­ро­ду обра­ћа се за­јед­ни­ци, ле­по
сте ма­ло­пре са­ми ре­кли. Али, опет, не мо­ра јед­но да ис­
кљу­чу­је дру­го. У јед­ној цр­кви ко­ја је пу­на, на при­мер,
има не­ко­ли­ко сто­ти­на љу­ди, све­ште­ник се обра­ћа це­лој
за­јед­ни­ци, али са­мо по­је­дин­ци из те за­јед­ни­це при­ма­ју
ре­чи све­ште­ни­ко­ве (узми­мо да је то до­бра про­по­вед).
Има у Бе­о­гра­ду до­брих про­по­вед­ни­ка, не мо­гу то по­ре­
ћи. Ско­ро све цр­кве има­ју, бар јед­ног-дво­ји­цу, вр­ло до­
брих. Али љу­ди ма­ло уче да бу­ду про­по­вед­ни­ци, иако је
то не­ко­ме да­то као дар, дру­ги­ма ни­је.
Зна­чи, све­ште­ник се обра­ћа за­јед­ни­ци, а са­мо по­је­дин­
ци из те за­јед­ни­це про­по­вед при­ма­ју це­лим би­ћем; то
се он­да у њи­ма де­ша­ва, ако се де­ша­ва, не­ки по­зи­тив­ни
пре­о­бра­жај. Ла­ич­ки апо­сто­лат го­во­ри ви­ше о по­је­дин­
ци­ма, у пра­ву сте, и Ваш је од­го­вор та­чан да је то раз­лог
за­што ла­ич­ки апо­сто­лат, ме­ђу њи­ма сам и ја, има успе­ха
у Бе­о­гра­ду. Ка­да уно­си­те у сво­је пре­да­ва­ње као ар­хи­тек­
та, ин­жи­њер, ле­кар, пси­хи­ја­тар, пе­да­гог, пси­хо­лог – кад
уне­се­те ду­хов­ност, љу­ди то осе­те. Ја ни­сам био не­што
пре­те­ра­но за­до­во­љан ка­да сам имао ве­ли­ки скуп љу­ди
на пре­да­ва­њу, мо­жда док сам био млад, али већ дав­но
не. При­јат­ни­је ми је да на не­ка мо­ја пре­да­ва­ња до­ђе
два­де­се­то­ро љу­ди и да ја по­сле пре­да­ва­ња се­дим с њи­
ма сат-два и по­је­ди­нач­но са сва­ким раз­го­ва­рам. Да­кле,
ди­ја­лог. Ко­ли­ко це­ни­мо ди­ја­лог? Ко­ли­ко је на Бал­ка­ну
сла­бо не­го­ван ди­ја­лог кроз ве­ко­ве! За­што? Па­три­јар­хат,
а он не мо­ра увек ло­ше да зна­чи. Ју­че­ра­шње пи­та­ње о
па­тер­на­ли­зму је на ме­сту, раз­у­ме се, упра­во јер се гу­би
па­три­јар­хат. Па, он­да, ни ти да­на­шњи “па­три­јар­си” ни­
су ви­ше pa­ter fa­mi­li­as ко­ји су би­ли не­ка­да сна­жне лич­

41
Академик Владета Јеротић

но­сти. Ауто­ри­та­ти­ван је још увек чо­век од ауто­ри­те­та.

Зна­чи зна ка­ко де­лу­је и зна се ка­ко де­лу­је. Ауто­ри­та­ран,
ла­жан ауто­ри­тет оче­ва, мај­ки, све је ви­ше ла­жних ауто­
ри­те­та, јер су из­гу­би­ли ду­хов­ност. На­рав­но, сме­ја­ће се
љу­ди ко­ји ни­су ду­хов­ни, јер ду­хов­ни и ре­ли­ги­о­зни љу­
ди на­вод­но сво­де све на ду­хов­ност. Али ја ми­слим да
сте Ви чо­век ко­ји ће раз­у­ме­ти, јер сте и са­ми ду­хов­ни,
да ће­те раз­у­ме­ти, не пре­на­гла­ша­ва­ње, не­го су­штин­ско
на­гла­ша­ва­ње ре­чи ду­хов­ност и ре­ли­ги­о­зност.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли је мо­гу­ћа ин­ди­ви­ду­а­ци­ја или обо­же­ње без лич­
не зах­тев­но­сти и аске­зе, без под­ви­га?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Сви се ра­ђа­мо као ин­ди­ви­дуе, али не по­ста­је­мо сви
лич­но­сти. На пу­ту од ин­ди­ви­дуе до лич­но­сти нео­п­ход­
на је аске­за, не мо­на­шка, ма­да има и ла­ич­ких мо­на­ха,
на­рав­но и мо­на­хи­ња. У Со­вјет­ском Са­ве­зу, не ма­ли број
љу­ди су жи­ве­ли мо­на­шки, а ра­ди­ли сва­ко­днев­ни по­сао.
Ни­ко ни­је ни слу­тио из њи­хо­ве око­ли­не да су мо­на­си и
мо­на­хи­ње.
Без ин­ди­ви­ду­а­ци­је, не мо­же­мо по­ста­ти лич­но­сти, а
лич­ност је оно што чи­ни Цр­кву, ре­као је Јо­ван Ма­јен­
дорф. Чо­век је би­ће из­бо­ра, али он је и би­ће под­ви­га, по­
што је “би­ће – на – пу­ту”. (пре­ма Мар­ти­ну Хај­де­ге­ру).
Па, он­да, ако је чо­век “би­ће на пу­ту”, ка­ко ће­мо то по­
ста­ти без под­ви­га? Чо­век не мо­ра би­ти ни­ка­кав мо­нах
и мо­на­хи­ња, јер је цео жи­вот вр­ста под­ви­га. У че­му је
су­шти­на под­ви­га? У од­ри­ца­њу. Али, да би се чо­век од­ре­
као не­че­га, мо­ра пр­во не­што да по­стиг­не. Мо­ра пр­во да
има не­ку уну­тра­шњу те­жи­ну, да би се не­че­га од­ре­као.

42
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Че­га ће се од­ре­ћи си­ро­ма­шан чо­век кад је си­ро­ма­шан?

Че­га ће се од­ре­ћи не­ко ко­ји ни­је сте­као Ја и тек он­да
раз­го­ва­рао са Ти. Мо­ра пр­во би­ти из­гра­ђе­но Ја да би
се мо­гао во­ди­ти ди­ја­лог са дру­гим чо­ве­ком. Див­на је
књи­га Мар­ти­на Бу­бе­ра “Ја и Ти” (код нас је до­жи­ве­ла
не­ко­ли­ко из­да­ња).

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли ве­ра у пр­вом ре­ду слу­жи да се осе­ћа­мо бо­ље
или да бу­де­мо бо­љи?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
И јед­но и дру­го. Ако се осе­ћа­мо бо­ље, тре­ба­ло би да
и бу­де­мо бо­љи. За­што се осе­ћа­мо бо­ље у цр­кви, или
кад учи­ни­мо не­ко до­бро де­ло, ка­да се не­че­га од­рек­не­
мо, кад не­ко­ме по­мог­не­мо, кад не­ком опро­сти­мо? Твр­
дим да се та­да осе­ћа­мо бо­ље. Ако та де­ла по­на­вља­мо,
ако их по­на­вља­мо ма и с вре­ме­на на вре­ме, по­сле не­ког
нео­д­ре­ђе­ног вре­ме­на, по­ста­ће­мо бо­љи.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да, зна­чи Ви ипак да­је­те пред­ност том ре­до­сле­ду:
пр­во се осе­ћа­ти бо­ље.

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Па, је­сте. Мо­рам се пр­во осе­ћа­ти бо­ље, то је су­бјек­ти­
ван до­жи­вљај.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
А не обр­ну­то – да бу­де­мо бо­љи да би се бо­ље осе­ћа­
ли.

43
Академик Владета Јеротић

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Не, су­бјек­ти­ван до­жи­вљај је вр­ло зна­ча­јан, јер оно
шта љу­ди до­жи­вља­ва­ју у сва­ко­днев­ном жи­во­ту, то су
емо­ци­је. Од емо­ци­ја по­чи­ње све, али емо­ци­је мо­ра­мо
кон­тро­ли­са­ти. Емо­ци­је мо­ра­мо др­жа­ти под из­ве­сном
кон­тро­лом не­пре­кид­но, и зна­ти у ком прав­цу их упра­
вља­ти. Да ли се осе­ћа­мо до­бро или ло­ше, су­бјек­ти­ван је
до­жи­вљај. Али тај су­бјек­ти­ван до­жи­вљај, ка­да је реч о
ре­ли­ги­ји и по­пра­вља­њу чо­ве­ка као по­је­дин­ца, а о то­ме
је реч, услов је да по­ста­не­мо бо­љи.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Зар не иде то у оном прав­цу, оног Марк­со­вог, да је
ре­ли­ги­ја опи­јум за на­род, ако је на пр­вом ме­сту то да
се осе­ћа­мо бо­ље ?

В. ЈЕ­РО­ТИЋ
Ако чо­век не зна за сво­ју ре­ли­ги­ју, осе­ћа­мо се бо­ље
и ка­да опи­јум узи­ма­мо. Све мо­же би­ти та­ко ако не­ма­
мо су­шти­ну иза оно­га што до­жи­вља­ва­мо. Ли­тур­ги­ја је
до­бар при­мер. Љу­ди се осе­ћа­ју бо­ље и на ли­тур­ги­ји и
не­ко крат­ко вре­ме по­сле ли­тур­ги­је, што не зна­чи да се
не­ће за вре­ме руч­ка по­сва­ђа­ти са же­ном те исте не­де­ље
кад је би­ла ли­тур­ги­ја или учи­ни­ти не­ко ло­ше де­ло по­
сле под­не. Али ако ја знам шта је вред­ност ли­тур­ги­је,
па поч­нем да је про­у­ча­вам, и поч­не да ме ин­те­ре­су­је
шта сва­ки чин у ли­тур­ги­ји зна­чи, а све у њој не­што зна­
чи, он­да ја не­ћу ви­ше има­ти до­жи­вљај опи­ју­ма од те ли­
тур­ги­је ко­ји тра­је до­кле тра­је тај до­жи­вљај. Да­кле, ни­је
исто. Не мо­же­мо то по­ре­ди­ти. Маркс је сма­трао да су
љу­ди не­про­све­ће­ни и да им за­то тре­ба ре­ли­ги­ја као опи­
јум. Он је се­бе сма­трао про­све­ће­ним и као про­све­ће­ног

44
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

сма­трао је се­бе ате­и­стом. Зна­чи про­све­ће­ни љу­ди, по

Марк­со­вом ту­ма­че­њу су ате­и­сти, а не­про­све­ће­ни љу­ди
су те­и­сти, јер при­ма­ју ре­ли­ги­ју као опи­јум. То је ап­сурд­
но и не­тач­но код Марк­са, ко­ји је ипак био ве­ли­ки чо­век,
из­не­на­ђу­ју­ће је и ба­нал­но, по­вр­шно и не­тач­но ка­зи­ва­
ње. За­што? Ге­ни­јал­ни љу­ди, (ко­ли­ко је био ге­ни­ја­лан
Маркс?), јед­но­стра­ни су. Маркс је све ускла­ђи­вао, као
што зна­мо, пре­ма еко­но­ми­ји, пот­пу­но је за­не­ма­рио пси­
хо­ло­ги­ју и чо­ве­ка као пси­хо­ло­шко би­ће. А чо­век је ду­
хов­но би­ће ко­је се ис­по­ља­ва кроз пси­хо­ло­ги­ју. Ду­хов­но
и пси­хо­ло­шко су бли­ски. Не­ма раз­ло­га да ре­ли­ги­о­зан
чо­век бу­де сум­њи­чав пре­ма пси­хо­ло­ги­ји, јер све ду­хов­
но у на­ма се огле­да кроз пси­хо­ло­ги­ју, кроз пси­хо­ло­шко
ка­зи­ва­ње и по­на­ша­ње. Дру­га јед­но­стра­ност дру­гог, ско­
ро ге­ни­јал­ног чо­ве­ка, Сиг­мун­да Фрој­да, ко­ји је про­у­ча­
вао су­бјек­тив­не до­жи­вља­је и ко­ји је ја­ко до­бро по­зна­вао
пси­хо­ло­шко би­ће чо­ве­ка, у то­ме је што је пот­пу­но за­не­
ма­рио еко­ном­ску стра­ну ства­ри.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ако је то јед­но­стра­ност, у том слу­ча­ју, ако је у пр­
вом ре­ду да се осе­ћа­мо бо­ље, да ли нам је он­да по­треб­
но по­ка­ја­ње и под­виг ? Јер по­ка­ја­ње ни­је не­што што
чи­ни да се осе­ћа­мо бо­ље. По­ка­ја­ње је упра­во та­ко да
се не осе­ћа­мо та­ко до­бро.

В. ЈЕРОТИЋ
Пут од осе­ћа­ња да сам бо­ље, па до оно­га да сам по­
стао бо­љи је вр­ло дуг. То је пут ин­ди­ви­ду­а­ци­је и обо­
же­ња. На том пу­ту се на­ла­зи и по­ка­ја­ње. Ако чо­век не
сти­же до по­ка­ја­ња, а не сти­же нај­ве­ћим де­лом, он ће
се осе­ћа­ти бо­ље за крат­ко вре­ме у оно­ме што ра­ди, тј.

45
Академик Владета Јеротић

на ли­тур­ги­ји је. На­рав­но, не­ће би­ти исто да ли чо­век

узи­ма дро­гу, па се осе­ћа бо­ље или иде на ли­тур­ги­ју и
осе­ћа се бо­ље, али ни ли­тур­ги­ја ни­је до­вољ­на, јер то је
он­да са­мо тра­ди­ци­о­на­ли­зам. Е, па то је не­про­све­ће­ност
хри­шћан­ских љу­ди уоп­ште, пра­во­слав­них, на жа­лост,
по­себ­но, да не зна­ју сми­сао и су­шти­ну свог по­себ­ног ре­
ли­ги­о­зног до­жи­вља­ја. Јер, кад би га зна­ли и по­че­ли од
ли­тур­ги­је, од тог до­брог осе­ћа­ња, при­род­но до­брог осе­
ћа­ња оства­ре­ног на ли­тур­ги­ји, за­што не би про­ду­бљи­
ва­ли то осе­ћа­ње и та­ко до­шли до по­ка­ја­ња. И сад, по­
ка­ја­ње – мо­же­мо о ње­му при­ча­ти два са­та, али га да­нас
не­ма. Не тре­ба пре­те­ри­ва­ти са по­ре­ђе­њем са ра­ни­јим
ве­ко­ви­ма. Љу­ди су се осе­ћа­ли кри­вим ра­ни­је, па су се
он­да и ка­ја­ли, јер сред­њи век и по­че­так но­вог, ни­је би­ло
не­ве­ро­ва­ња у Бо­га, не­го је у ње­му би­ло стра­ха од Бо­га,
ка­зне Бо­жи­је и па­кла. Та­ко је би­ло и јав­но у цр­ква­ма
– прет­ње ка­зна­ма Бо­жи­јим и прет­ње па­клом, та­ко да су
ате­и­зам и ма­те­ри­ја­ли­зам, пот­пу­но при­род­не, ре­ак­тив­не
по­ја­ве. Ате­и­зам је мо­рао до­ћи у свет. Маркс, Фројд, Ни­
че, Ајн­штајн, то су “чи­ста­чи”, ја их на­зи­вам чи­ста­чи­ма
ли­це­мер­ја људ­ског.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Као про­тив­сред­ство за зло­у­по­тре­бу ре­ли­ги­је, опро­
штај­ни­це гре­хо­ва, итд.

В. ЈЕРОТИЋ
На­рав­но, то је Лу­тер, ко­ји је био ду­бо­ко ре­ли­ги­о­зан
чо­век, ма­да у исто вре­ме ни­је био са­свим здрав. Лу­тер
не­ги­ра, на при­мер, сло­бод­ну во­љу. Ка­ко мо­же ско­ро ге­ни­
ја­лан чо­век, по­но­во ка­жем Лу­тер, ко­ји је био ду­бо­ко ре­
ли­ги­о­зан Ав­гу­сти­но­вац, да не­ги­ра сло­бо­ду во­ље? Али,

46
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

да се ни­је по­ја­вио Лу­тер, не зна­мо шта би би­ло. Идем

пре­да­ле­ко па ка­жем, бо­ље је да се ни­је по­ја­вио, јер је
то би­ла дру­га ре­во­лу­ци­ја, по­сле оне пр­ве, ра­ста­вља­ње
пра­во­слав­них и ри­мо­ка­то­ли­ка 1054. го­ди­не. То је већ
би­ла до­вољ­на тра­ге­ди­ја ко­ја не мо­же до­вољ­но да се оце­
ни. Дру­га је би­ла са Лу­те­ром. Про­те­стан­ти­зам се мо­рао
по­ја­ви­ти као ре­ак­ци­ја на ду­бо­ки пад у ри­мо­ка­то­лич­кој
цр­кви, рим­ска је ка­са би­ла пра­зна, па су опро­штај­ни­це
по­но­во пу­ни­ле рим­ску ка­су, а Лу­тер је све то ви­део и са
јед­ним рев­но­сним бе­сом - бес мо­же би­ти па­то­ло­шки, а
мо­же би­ти и рев­но­стан – са рев­но­сним бе­сом је кре­нуо.
Тај рев­но­сни бес од­мах се по­ка­зао у Се­љач­кој ре­во­лу­ци­
ји То­ма­са Мин­це­ра, од ко­га се Лу­тер од­мах огра­дио, јер
су се­ља­ци по­че­ли да па­ле фе­у­дал­на има­ња и уби­ја­ју.

проф. Бо­јо­вић: (Он je био ду­бо­ко кон­зер­ва­ти­ван на

свој на­чин, као што је по­зна­то).

В. ЈЕРОТИЋ
Па да, то је он­да био рат ко­ји се у кр­ви угу­шио, се­
љач­ки рат.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Мо­же ли по­ка­ја­ње и са­мо­са­гле­да­ва­ње по­сто­ја­ти
без осе­ћа­ња од­го­вор­но­сти?

В. ЈЕРОТИЋ
Не мо­же. Од­го­вор­ност је ве­за­на за ин­ди­ви­ду­а­ци­ју и
обо­же­ње, ве­за­на је за тај ду­гач­ки пут од ин­ди­ви­дуе до
лич­но­сти и осва­ја­ња сло­бо­де, раз­у­ме се. Што ви­ше осва­

47
Академик Владета Јеротић

ја­мо сло­бо­де, то смо ви­ше од­го­вор­ни. Што смо ви­ше

од­го­вор­ни, све нам је те­же, а у исто вре­ме осе­ћа­мо не­ку
бес­крај­ну уну­тра­шњу по­др­шку из ду­хов­ног све­та и то
нас др­жи. Та­ко да по­ка­ја­ње иде са од­го­вор­но­шћу, раз­у­
ме се. За­што бих се ка­јао, ако ни­сам од­го­во­ран за оно
што сам учи­нио. А шта сам учи­нио? Па, учи­нио сам не­
ко зло од ко­га се или не­ћу ни­кад ка­ја­ти, за­та­шка­ва­ћу у
се­би, у сво­јој са­ве­сти, или ћу он­да по­че­ти са­мог се­бе да
ка­жња­вам – то је та пси­хо­со­мат­ска ме­ди­ци­на. Мно­ге бо­
ле­сти су по­сле­ди­ца са­мо­ка­жња­ва­ња, укљу­чу­ју­ћи и рак.
Же­на жр­тву­је јед­ну сво­ју дој­ку да би са­чу­ва­ла це­ли­ну
би­ћа. То се зо­ве pars pro to­to. Она он­да ни­кад ви­ше не
обо­ли од ра­ка. Јед­на дој­ка је оти­шла, са­чу­ва­ла је ипак
не­где це­ли­ну, а то је би­ла жр­тва; да ли по­треб­на, те­шко
је ре­ћи, мо­жда и ни­је би­ла по­треб­на. Да је би­ло ка­ја­ња
или да је би­ло не­ког дру­гог пу­та ре­ша­ва­ња ње­них уну­
тра­шњих про­бле­ма, он­да она не би мо­ра­ла да жр­тву­је
дој­ку.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
А мо­же ли осе­ћај од­го­вор­но­сти по­сто­ја­ти ако су
го­то­во увек дру­ги кри­ви за на­ше не­во­ље.

В. ЈЕРОТИЋ
Не мо­же. Осе­ћај од­го­вор­но­сти је упра­во ве­зан за соп­
стве­ну кри­ви­цу. А он­да, кад си осве­стио сво­ју кри­ви­цу,
он­да мо­раш с њом не­ка­ко по­сту­па­ти, мо­раш иза­ћи с
њом на крај. Ма­ло пре сам ре­као на ко­ји на­чин се из­ла­зи
на крај – по­ти­ски­ва­ње, пси­хо­со­мат­ско са­мо­ка­жња­ва­ње,
ал­ко­хол, дро­га. То су све вр­ста са­мо­ка­жња­ва­ња – не­пре­
по­зна­ва­ња се­бе и као би­о­ло­шког и као ду­хов­ног би­ћа,
не­го оста­ја­ње са­мо на би­о­ло­шком. Чо­век не зна ка­ко ће

48
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

да иза­ђе на крај са кон­флик­ти­ма и он­да - дро­га. Дро­га

је не­ве­ро­ват­но опа­сна, јер за­и­ста убла­жа­ва уну­тра­шњу
на­пе­тост и кон­фликт. Мла­ди љу­ди (имао сам при­ли­ке да
се ма­ло њи­ма ба­вим) има­ју, на при­мер, не­под­но­шљи­ву
си­ту­а­ци­ју у ку­ћи са ро­ди­те­љи­ма ко­ји се сва­ђа­ју, а мла­
дић и де­вој­ка има­ју 18, 19, 20 го­ди­на, не зна­ју ка­ко то да
ре­ше, ро­ди­те­љи се не ра­ста­вља­ју а сва­ђа­ју; то ужа­сно де­
лу­је на осе­тљи­во би­ће, ин­те­ли­гент­но би­ће мла­дог чо­ве­
ка; и сад, не­ко, друг, дру­га­ри­ца, љу­бав­ник, љу­бав­ни­ца,
ко­ји су већ узи­ма­ли дро­гу, ка­жу: “Ма узми ма­ло дро­ге
да ви­диш, не­ве­ро­ват­но сти­ша­ва”. И ка­да узму дро­гу, не
гле­да­ју ви­ше ро­ди­те­ље ко­ји се сва­ђа­ју. Не ди­ра их ви­ше
сва­ђа ро­ди­те­ља. За­ми­сли­те шта то зна­чи! А кад пре­ста­
не деј­ство дро­ге, по­но­во исто, па што не би он­да по­но­во
узи­мао дро­гу. Љу­ди су да­нас у за­пад­но­е­вроп­ском чо­ве­
чан­ству де­лом, дро­ги­ра­ни.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
То је зна­чи да би се осе­ћа­ли бо­ље. (Ака­де­мик: упра­
во) А то­ме мо­же да слу­жи и ве­ра.

В, ЈЕ­РО­ТИЋ
Ве­ра или дро­га, од­лич­но. Уко­ли­ко ве­ра ни­је дро­га,
то смо са опи­ју­мом и са Марк­сом по­ме­ну­ли. Али, слу­
шај­те, ве­ра ни­је дро­га, не мо­же би­ти ни­ка­ко. Ми ка­да
смо ствар­но ре­ли­ги­о­зни, ни­смо за­ви­сни, сло­бод­на смо
би­ћа, не мо­ра­мо се мо­ли­ти, не мо­ра­мо ићи на ли­тур­ги­ју,
а би­ти ре­ли­ги­о­зни. Има­мо ту сло­бо­ду, а на­кор­ман је не­
ма. Он је за­ви­стан и мо­ра при­нуд­но да по­на­вља дро­гу.
А, чак и кад би ве­ра би­ла опи­јум? Па, из­ме­ђу опи­ју­ма
ствар­ног и ве­ре као опи­ју­ма, зар би ту био не­ки из­бор,
ако се овај мо­же да са­чи­ни.

49
Академик Владета Јеротић

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ако нас то осло­ба­ђа осе­ћа­ја те­го­бе или од­го­вор­но­
сти.
Да­кле, мо­же ли про­ме­но­у­мља и по­ка­ја­ња би­ти без
све­сти и чвр­сте во­ље да се не по­на­вља­ју увек исте гре­
шке и про­пу­сти ?

В. ЈЕРОТИЋ
Мо­же, на­рав­но. Још су ста­ри Ри­мља­ни го­во­ри­ли vi­
deo me­li­o­ra pro­bo­que, de­te­ri­o­ra se­qu­or – Ви­дим шта је бо­
ље, идем за го­рим. То су би­ли Ри­мља­ни, да ли су они од
Гр­ка ово при­ми­ли, или су са­ми до то­га до­шли? Рим­ске
по­сло­ви­це, и ова­кве, ја­ко су до­бре. Те сен­тен­це тра­ју
и до да­на да­на­шњег. За­ми­сли­те ко­ли­ко је тач­но: ви­дим
шта је бо­ље, а идем за го­рим! Па то је чо­век! А то има­те
и код апо­сто­ла Па­вла; Знам шта је бо­ље, а идем за го­
рим, ско­ро и он то исто ка­же у по­сла­ни­ци Ри­мља­ни­ма
(7. гла­ва).

Б. БО­ЈО­ВИЋ
“Све нам је до­зво­ље­но, али да ли нам је све на ко­
рист?” -

В. ЈЕРОТИЋ
Да. То је опет апо­стол Па­вле, она сло­бо­да, све нам
је до­зво­ље­но! Чи­ним оно што не­ћу, а оно што хо­ћу не
чи­ним, ка­же апо­стол Па­вле. Ви­ди­мо ко­ли­ко је људ­ско
би­ће крх­ко, сла­бо и не­моћ­но. Из те не­мо­ћи тра­жи он­да
моћ кроз иде­о­ло­ги­за­ци­ју, кроз по­ли­ти­ку, кроз по­ку­шај
да овла­да дру­гим љу­ди­ма, али не и со­бом. Овла­да­ва­ти
со­бом зна­чи бор­бу про­тив сво­јих гре­ха, гре­ша­ка, ма­на.
Ако се не до­па­да љу­ди­ма реч грех, не­ка зо­ву ма­на, гре­

50
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

шка, али уви­ди то јед­ном. Па хај­де, бо­ри се за не­што,

ви­ди шта је бо­ље. Не мо­же би­ти ни­ка­ко на­прет­ка ако не
уви­ђам сво­је гре­шке - хај­де да оста­не­мо на гре­шка­ма
ко­је ћу он­да по­ку­ша­ти ма­кар ми­ни­мал­но да ис­пра­вљам,
али мо­рам прет­ход­но зна­ти ко­је су гре­шке. Ту смо он­
да у Бо­жи­јој цр­кви “са се­дам смрт­них гре­хо­ва”, зо­ву се
смрт­ни, јер је­су те­шки, јер су људ­ски, вр­ло људ­ски, јер
чо­век је људ­ско, смрт­но би­ће. За­вист, блуд, гор­дост, про­
ждр­љи­вост, оча­ја­ње, сре­бро­љу­бље, па то је све људ­ско,
ја­ко људ­ско.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Па, Ви си­гур­но зна­те ону ла­тин­ску, на ла­тин­ском
ону по­сло­ви­цу, ко­ја у пре­во­ду гла­си: “Гре­ши­ти је људ­
ски, по­на­вља­ти грех је де­мон­ски”.

В. ЈЕРОТИЋ
Тач­но је то. Пр­во мо­ра би­ти уви­да, али љу­ди не­ће
да уви­ђа­ју. Ис­па­да да ни­ко ни­је крив, ов­де код нас по­го­
то­во. Да ли је у Фран­цу­ској исто, да ли љу­ди при­зна­ју
сво­је пре­сту­пе ка­да су ухва­ће­ни у пре­сту­пи­ма, од ло­по­
влу­ка до уби­ства. Да ли ка­жу – је­сте, крив сам?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Па ка­ко кад, зна­те. Ка­ко кад. Зна­те мо­же се ре­ћи
јед­но, то има­те код По­ла Ри­ке­ра, ко­ји је фран­цу­ски фи­
ло­зоф – ети­чар, ина­че про­те­стант (Ака­де­мик: од­лич­
но) ве­ру­ју­ћи, ба­вио се пам­ће­њем, исто­ри­јом, кри­ви­цом
(P. Ri­co­e­ur, La mémo­i­re, l’hi­sto­i­re, l’oubli, Pa­ris 2002).
И, ре­ци­мо, то има­те нов мо­ме­нат у прав­ном си­сте­му,
ко­ји ни­је био ра­ни­је. Што зна­чи да свет ево­лу­и­ра. Не
са­мо што ви­ше не­ма смрт­не ка­зне, у Евро­пи бар, не­го

51
Академик Владета Јеротић

се иде ка то­ме да жр­тва уче­ству­је у пре­су­ди. То ни­кад

ни­је би­ло ра­ни­је. (Ака­де­мик: да). То зна­чи да жр­тва
ако пра­шта, а пра­шта ако ви­ди жа­ље­ње и то се ите­
ка­ко узи­ма у об­зир са­да. Ви­дим ка­ко су фа­ми­ли­је, то
се ви­ди, то се по­ка­зу­је на те­ле­ви­зи­ји кад су си­ло­ва­ња,
уби­ства. Да­кле, ако је жр­тва оште­ће­на до­би­ла не­ко
мо­рал­но за­до­во­ље­ње и ви­де­ла је жа­ље­ње од стра­не зло­
чин­ца, она је сми­ре­на. Та жр­тва је до­не­кле ком­пен­зо­ва­
на. А сад по­чи­ње да се ува­жа­ва ње­но – опро­штај, као
олак­ша­ва­ју­ћа окол­ност за пре­су­ду. То је но­во, то ни­је
ра­ни­је би­ло у прав­ном си­сте­му.

В. ЈЕРОТИЋ
То је до­бар при­мер. То ми се ја­ко до­па­да. То би за­и­ста
мо­гао би­ти не­ки на­пре­дак. Бо­ље та­ко да на­зо­ве­мо, тај
од­нос жр­тве и зло­чин­ца, од­нос чо­ве­ка са чо­ве­ком. То
је код вас у Фран­цу­ској, док ов­де до­брим де­лом, ни­ко
ни­је крив. Од сит­ног ло­по­ва до уби­це, ни­ко ни­је крив!
Ни­ко не­ће да при­зна кри­ви­цу, јер го­во­рим, по­ла у ша­ли
по­ла озбиљ­но, ми ће­мо љу­де ко­ји при­зна­ју кри­ви­цу до­
ве­сти пред пси­хи­ја­тра да се ви­ди шта је с њим, за­што је
при­знао кри­ви­цу. То је у ства­ри ни­зак сту­пањ и мо­рал­
ног и ре­ли­ги­о­зног до­жи­вља­ва­ња на­ро­да. Ви­ди­те, на­род
го­во­ри с јед­не стра­не, о ве­ри и цр­кви – цр­кве су до­бро
по­се­ће­не – а у исто вре­ме не­ма при­зна­ва­ња ни­ка­кве кри­
ви­це, ни по­ли­тич­ке, ни не­ке дру­ге.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Па ако ве­ра слу­жи у пр­вом ре­ду да се осе­ћа­мо бо­ље,
за­што би се он­да при­хва­та­ла и при­зна­ва­ла кри­ви­ца.
ако се се­ћа­те, мо­ли­тва од Ју­сти­на би­ла је “Бо­же сми­
луј се мно­го­гре­шном и мно­го­стра­дал­ном ро­ду срп­ско­

52
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ме”. Се­ћа­те ли се? (Ака­де­мик: је­сте, је­сте). Ви бо­ље

зна­те, Ви ов­де жи­ви­те, сти­че се ути­сак да се оно пр­во
(мно­го­гре­шном) не­где ус­пут из­гу­би­ло и да је сад остао
са­мо «мно­го­стра­дал­ни», сад ви­ше ни­је «мно­го­гре­шни
род срп­ски».

В. ЈЕРОТИЋ
Сла­жем се. А Вла­ди­ка Ни­ко­лај има ону сво­ју чу­ве­ну
мо­ли­тву - Све­на­род­но по­ка­ја­ње. То тре­ба че­шће чи­та­ти.
До­ста је ду­гач­ка, ова је кра­ћа код Оца Ју­сти­на.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Зна­чи, мо­гу­ће је ипак, не знам да ли би­сте се сло­жи­
ли, да је за­кљу­чак овог пи­та­ња – да је ак­це­нат у по­
след­ње вре­ме у тој об­но­ви ре­ли­ги­о­зно­сти са­да, ипак
ак­це­нат на оно­ме што се на­зи­ва ев­де­мо­ни­зам, вер­ски
хе­до­ни­зам, дру­гим ре­чи­ма, сво­је вр­сте кон­фор­ми­зам.
Зна­чи, на не­ки на­чин, ли­ни­ја ма­њег от­по­ра. Не то­ли­
ко зах­тев­ност, под­виг или аске­за, ко­ли­ко то што ве­ра
пру­жа, та­ко да ка­жем, као по­др­шка, као охра­бре­ње,
олак­ша­ње јел’и, да се бо­ље осе­ћа­мо. Зна­чи ипак је на
то­ме, на то­ме је ак­це­нат у ово вре­ме на­ше са­да, ов­де,
у Ср­би­ји.

53
Академик Владета Јеротић

ВЕ­РА И ЛИЧ­НОСТ

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли ег­зи­стен­ци­ја прет­хо­ди есен­ци­ји, по Сар­тру,
или је чо­век са ње­го­вом ду­шом (или ду­хом) ство­рен ex-
ni­hi­lo, пре­ма Мак­си­му Ис­по­вед­ни­ку?

В. ЈЕРОТИЋ
Хри­шћан­ски од­го­вор мо­же би­ти са­мо тај дру­ги, ко­ји
се вр­ло те­шко раз­у­ме и од љу­ди ко­ји су ду­хов­ни – ка­ко
је то Бог ство­рио свет ни из че­га, па он­да ка­ко и чо­ве­
ка. Ако је Бог ство­рио чо­ве­ка и свет, он­да је есен­ци­ја
пре ег­зи­стен­ци­је. То је ме­ни ја­сно. Сар­тр као не­ре­ли­ги­о­
зни фи­ло­зоф 20. ве­ка да­је на­гла­сак на ег­зи­стен­ци­ји. Не­
мам ни­шта про­тив да се о ег­зи­стен­ци­ји го­во­ри јед­ним
људ­ски­јим је­зи­ком не­го што је то био слу­чај ра­ни­је, јер
мо­же­те да­ва­ти пред­ност есен­ци­ји а не жи­ве­ти ху­ма­ни­
стич­ки, а ка­же­мо да ве­ру­је­мо у Бо­га! То је оно пи­та­ње
ко­је су ми по­ста­вља­ли ка­да сам био млад: “Има ли мо­
рал­них ате­и­ста, док­то­ре Је­ро­ти­ћу”. Он­да сам се још ма­
ло и збу­њи­вао, али и та­да сам го­во­рио, “на­рав­но да их
има, ма­да не ве­ли­ки број.” И са­да ка­жем на три­би­на­ма
“Обра­ти­те па­жњу на ва­шу око­ли­ну: че­сти­та по­ро­ди­ца,
не­ма ра­ста­ве бра­ка, не­ма пре­љу­бе, де­ца до­бро на­пре­ду­
ју, не иду у цр­кву, ако их пи­та­те за Бо­га – не­ма Бо­га,
где је Бог, не­ма Бо­га, а жи­ве ре­ли­ги­о­зни мо­рал”. Та­ко
да је Сар­тр ис­прав­но дао на­гла­сак на ег­зи­стен­ци­ји, јер
је есен­ци­ја за­не­ма­ре­на од оних ко­ји го­во­ре о есен­ци­ји
као о пр­во­бит­ној, а не жи­ве по њој. За Хај­де­ге­ра, по­јам
кри­ви­це и по­јам стра­ха, он­то­ич­ке су ка­те­го­ри­је, и то су

54
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

“ег­зи­стен­ци­ја­ли­је”. У том сми­слу Сар­тр нас је на не­ке

ства­ри опо­ми­њао и као ате­и­ста.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
У јед­ном фран­цу­ском фил­му Ив Мон­тан ка­же да са­
мо у јед­ном је­зи­ку по­сто­ји аде­кват­на реч за “смрт”, у
срп­ском – че­ти­ри су­гла­сни­ка, док је је­дан фран­цу­ски пе­
сник (то је Ми­ћа Да­ној­лић при­чао /Leo Amon/ тре­ба­ло
би га пи­та­ти) го­во­рио да Ср­би има­ју нај­зре­ли­ји од­нос
пре­ма смр­ти. Да ли се мо­же сма­тра­ти да је и да­нас
та­ко ако се има у ви­ду екс­кул­ту­ра­ци­ја и ме­ло­дра­ма­ти­
за­ци­ја смр­ти?

В. ЈЕРОТИЋ
Не ви­дим не­ке пред­но­сти срп­ског на­ро­да у од­но­су на
смрт. Пр­во, смрт је нај­ве­ћа за­го­нет­ка као што је и жи­вот.
Пи­та­њем жи­во­та и смр­ти увек су се ба­ви­ли нај­ве­ћи љу­
ди, али и обич­ни љу­ди. Ко­нач­но, и чо­век не­шко­ло­ван се
ба­ви пи­та­њем жи­во­та и смр­ти. О смр­ти струч­но, нај­ви­
ше мо­гу да го­во­ре ет­но­ло­зи, јер је са­чу­ван култ мр­твих,
евен­ту­ал­но и пси­хо­ло­зи. Па­ган­ски култ мр­твих са по­не­
ким за нас да­нас при­лич­но бе­сми­сле­ним оби­ча­ји­ма, ду­го
је тра­јао. У од­но­су на смрт, чо­век је био и остао – ам­би­
ва­лен­тан. Оно што је би­ло ло­ше у па­ган­ству, вре­ме­ном,
са раз­во­јем мо­но­те­и­зма, иш­че­за­ва­ло је, али је то ло­ше
из па­ган­ства и оста­ја­ло, па су и у мо­но­те­и­зму па­ган­ски
оста­ци вр­ло при­сут­ни. Да ли је срп­ски на­род па­ган­ски
на­род? Вла­ди­ка Ата­на­си­је Јев­тић се љу­тио и да­вао је ар­
гу­мен­те да то ни­је та­ко, не­кад је и пре­те­ри­вао у ар­гу­мен­
ти­ма. Сва­ки чо­век је ме­ша­ви­на сло­је­ва. У на­ци­о­нал­ном
не­све­сном, у ко­лек­тив­ном не­све­сном, чо­век но­си у се­би
па­ган­ско ста­ро­за­вет­но и но­во­за­вет­но би­ће. Па­ган­ско већ

55
Академик Владета Јеротић

у рђа­вом сми­слу да­нас, зна­чи ра­зно­ра­зна су­је­вер­ја. Ис­

точ­на Ср­би­ја је и да­нас пре­пу­на кул­та мр­твих, не­ве­ро­ват­
них оби­ча­ја има та­мо. Пра­во оби­ље, не мо­же­те ис­пи­та­ти
то све – ни као ет­но­лог. Та ме­ша­ви­на Вла­ха и Ср­ба, шта
се та­мо де­ша­ва? Та­ко да не мо­же­мо ре­ћи да је смрт ов­де
не­што на­ро­чи­то, од­но­сно да има са­мо че­ти­ри сло­ва. Па,
и Фран­цу­ска реч има че­ти­ри сло­ва.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
La mort – али то ни­су че­ти­ри су­гла­сни­ка као у срп­
ском. То је исти ко­рен ин­до-европ­ски, да се раз­у­ме­мо.
Уоста­лом, Вук је из­ба­цио по­лу­гла­сни­ке, итд. Али то је
сим­бо­лич­но. Хо­ће да се ка­же, ето, да су Ср­би не­ка­ко
из­вор­ни­ји на­род, да има­ју ко­ре­не, мо­жда је то у ве­зи са
пр­вим ра­том, са та­да­шњим од­но­сом Фран­цу­за пре­ма
Ср­би­ма, итд. Пи­та­ње се од­но­си на од­нос пре­ма смр­
ти. Да ли се су­о­ча­ва­мо са том да­то­шћу.

В. ЈЕРОТИЋ
Из­вор­ни­ји, мо­жда, али са­мо као па­ган­ски на­род, Не
го­во­рим са­мо не­га­тив­но о па­ган­ству, па па­ган­ци су ве­
ро­ва­ли у жи­вот с оне стра­не, ве­ро­ва­ли су у ду­ше пре­да­
ка.То тре­ба да је нај­ста­ри­ја ве­ра, ваљ­да не­где у Ки­ни.
Па и код нас па­зе да им се отац, мај­ка, кад су умр­ли, не
ја­ве као не­га­тив­не си­ле. И ако се де­се не­ке рђа­ве ства­ри
у по­ро­ди­ци, он­да то зна­чи да ни­си до­бро по­сту­пао са
мај­ком и оцем за жи­во­та - ни­си га до­бро са­хра­нио или
се ни­си до­вољ­но мо­лио за ње­га, па ти се све­ти. То су
рђа­ви па­ган­ски оби­ча­ји. По­што је Евро­па из­гу­би­ла мно­
го од по­зи­тив­ног па­ган­ства, он­да им се чи­ни да би оно
мо­гло да бу­де у срп­ском на­ро­ду по­зи­тив­но, што има
ве­зе са ста­ри­ном, а ни­је у ве­зи смр­ти; уз то, пред­ста­ве

56
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

о смр­ти су вр­ло раз­ли­чи­те и ина­че код на­шег на­ро­да.

Али оне су углав­ном па­ган­ског по­ре­кла и то ве­за­не са
су­је­вер­јем.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ан­тро­по­ло­ги­ја смр­ти на За­па­ду је до­ста раз­ви­је­на,
као и ан­тро­по­ло­ги­ја код нас не та­ко мно­го, и за­то по­
ста­вљам то пи­та­ње. Док на ис­то­ку, Ру­му­ни су би­ли
ор­га­ни­зо­ва­ли је­дан на­уч­ни скуп под на­сло­вом «Смрт на
ис­то­ку», ко­ји је тре­ба­ло да бу­де одр­жан 2004. го­ди­не,
али из­гле­да ни­је одр­жан. (Ака­де­мик: ште­та). За­то по­
ста­вљам то пи­та­ње, јер о то­ме се не зна мно­го. Зна­
чи, од­нос пре­ма смр­ти уоп­ште: у Ис­точ­ној Евро­пи, у
пра­во­слав­ној Евро­пи, кон­крет­но и код Ср­ба.
Да ли скри­ва­ње исти­не о фа­тал­ној бо­ле­сти од стра­
не по­ро­ди­це и ле­ка­ра пред бо­ле­сни­ком озна­ча­ва­ју ми­ло­
ср­ђе или ли­ни­ју ма­њег от­по­ра, или шта дру­го ?

В. ЈЕРОТИЋ
Ле­ка­ри су то дав­но од­го­во­ри­ли. Пре­ма па­ци­јен­ту се
од­лу­чу­је да ли тре­ба ре­ћи исти­ну да бо­лу­је од ра­ка или
не­ке дру­ге те­шке бо­ле­сти, или не. То је за­ни­мљи­во ци­ви­
ли­за­циј­ски по­сма­тра­но. У Аме­ри­ци, на­вод­но, сви­ма ка­
жу, из­ме­ђу оста­лог и због те­ста­мен­та. Ов­де, на Бал­ка­ну,
љу­ди се су­де по два­де­сет го­ди­на по­сле смр­ти не­ко­га, јер
ни­је оста­вљен те­ста­мент. Та­ко да је то на­пре­дак ци­ви­ли­
за­циј­ски, не­сум­њи­во. Тре­ба пи­са­ти те­ста­мент на вре­ме,
јер ина­че ко­ме при­па­да на­след­ство, као оно код Ну­ши­ћа
у “Ожа­ло­шће­ној по­ро­ди­ци”, за­то је Ну­шић увек ак­ту­е­
лан. Ипак не зна­чи да је сви­ма бо­ле­сни­ци­ма по­треб­но
ре­ћи исти­ну. У бив­шој Ју­го­сла­ви­ји по­че­ли су да го­во­ре
исти­ну о ра­ку и дру­гим бо­ле­сти­ма у Сло­ве­ни­ји, не­што

57
Академик Владета Јеротић

ма­ње у Хр­ват­ској, још ма­ње у Ср­би­ји и го­то­во ни­ка­ко у

Ма­ке­до­ни­ји и на Ко­со­ву, у Бо­сни, не знам.
Да ли у Фран­цу­ској ка­жу свим бо­ле­сни­ци­ма? (проф.
Бо­јо­вић: да. Углав­ном, ви­ше-ма­ње ка­жу).
Ви­ди­те, ја сам у на­че­лу да се ка­же бо­ле­сни­ку исти­на,
али не мо­жеш ре­ћи не­ко­ме исти­ну ако ни­је спре­ман да
је при­ми. Ја је та­да ни­сам са­оп­шта­вао. Уоста­лом, ба­вио
сам се пси­хи­ја­три­јом где и ни­је би­ло смр­то­но­сних бо­ле­
сти; али у на­шој бол­ни­ци не­ко­ли­ко пу­та ин­тер­ни­сти се
ома­кло (они су са­ми по­сле при­ча­ли да им се ома­кло) да
су ре­кли – не­ко­ли­ци­на су та­да из­вр­ши­ли са­мо­у­би­ство,
не­ки истог да­на кад су чу­ли, дру­ги по­сле два-три да­на.
Зна­чи да ни­су љу­ди спрем­ни да чу­ју исти­ну. А ипак, то
у Аме­ри­ци и у Евро­пи по­што­ва­ње је не­ке вр­сте зре­ло­
сти па­ци­јен­та. Из­гле­да да је тач­но да у Аме­ри­ци 63%
же­на, ко­је су има­ле рак дој­ке или гр­ли­ћа ма­те­ри­це или
јај­ни­ка – из­ле­че­не су пот­пу­но, и пра­ће­не де­се­так го­ди­
на, јер су на вре­ме до­шле, а ре­кло им се да има­ју рак,
и он­да по­чи­ње бор­ба у чо­ве­ку. Ви­ди­те, то је пра­ви про­
блем. (проф. Бо­јо­вић: су­о­ча­ва­ње), бор­бе­ни Бал­кан­ци,
бор­бе­ни Ср­би, Ho­mo Bal­ka­ni­cus - Ho­mo He­ro­i­cus те­шко
се су­о­ча­ва­ју са со­бом, то је бол­на исти­на, не­сум­њи­во.
Али Аме­ри­кан­ци ко­ји ни­су ни­ка­кви Ho­mo Bal­ka­ni­cus,
Ho­mo He­ro­i­cus, љу­ди се бо­ре кад чу­ју да има­ју рак и из­
ле­че се, не­ка су то ле­ко­ви, али не­кад и лич­на ме­та­но­ја.
У Ри­му је био пре мно­го го­ди­на пр­ви пси­хо­со­мат­ски
кон­грес, на ко­ме су се при­ка­зи­ва­ли слу­ча­је­ви ра­ка са
ме­та­ста­за­ма, ко­ји су пот­пу­но из­ле­че­ни ме­та­но­јом – не­
што су ти бо­ле­сни­ци истин­ски до­жи­ве­ли, али то је рет­
ко. Ва­жно је при­хва­ти­ти бор­бу, га­ји­ти же­љу да се по­ро­
ди­ца одр­жи, уз по­моћ ле­ко­ва, а мо­жда и ре­ли­ги­је. Би­ло
би за­ни­мљи­во пи­та­ње, да ли су ти бор­бе­ни бо­ле­сни­ци

58
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ре­ли­ги­о­зни или ни­су. Мо­же, на­рав­но да се бу­де бор­бен

и без ре­ли­ги­је. За­ни­мљи­во је да су Ја­пан­ци, у оној сту­
ди­ји у Ри­му, има­ли нај­ви­ше успе­ха у ме­та­но­ји, да су
до­жи­ве­ли пре­о­бра­жај свог жи­во­та: жи­вео сам та­ко и
та­ко и за­то сам до­био рак, сад не­ћу ви­ше та­ко да жи­вим
и на­ста­је пре­о­бра­жај ко­ји оја­ча иму­но­ло­шки си­стем, а
он­да иде све фи­зи­о­ло­шки, ни­шта ни­је чу­до­твор­но. Или
је све чу­до­твор­но, оја­ча пре­о­бра­жа­јем иму­но­ло­шки си­
стем и он­да из­ле­чи рак са ме­та­ста­за­ма! Ви­ди­те шта све
чо­век мо­же!

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Па упра­во је то пра­во пи­та­ње. Да ли се сме чо­век,
пр­во, ли­ши­ти то­га да се су­о­чи са смр­ћу, са сво­јим ис­
хо­ди­штем, да се су­о­чи са тим ис­хо­ди­штем као пр­во, а
дру­го са мо­гућ­но­шћу да у том су­о­че­њу не­кад и по­бе­ди
бо­лест, и то се не­кад де­си?

В. ЈЕРОТИЋ
Гле­дај­те, пр­во је био на За­па­ду ду­го та­бу сек­су­а­ли­
те­та; не­ма ви­ше та­буа, во­ђе­ни су кон­гре­си и окру­гли
сто­ло­ви, а он­да се оти­шло у дру­гу крај­ност. Он­да је агре­
си­ја би­ла та­бу те­ма и то ду­го, па је он­да и она не­где раз­
об­ли­че­на. По­след­ња та­бу те­ма је све ма­ње та­бу, пи­та­ње
смр­ти. А то је основ­на те­ма, ег­зи­стен­ци­јал­на и есе­ци­јал­
на. Страх од смр­ти, па он је при­ро­дан код чо­ве­ка. Ако је
страх од смр­ти при­ро­дан, ка­ко он­да не­ко уми­ре мир­но?
Eli­za­be­ta Kin­bler Ros, Швај­цар­ки­ња, ко­ја је жи­ве­ла 40
го­ди­на у Аме­ри­ци, би­ла је ле­кар, ми­слим чак и пси­хи­
ја­тар, пи­са­ла је го­ди­на­ма па­жљи­во, а ни­је об­ја­вљи­ва­ла
– “Раз­го­во­ри са уми­ру­ћи­ма”. За­греб је пр­ви об­ја­вио ту
ње­ну књи­гу дав­но, по­сле су би­ла но­ва из­да­ња. Зна­те

59
Академик Владета Јеротић

шта је ре­кла: – “Је­ди­но убе­ђе­ни ате­и­сти и убе­ђе­ни те­и­

сти уми­ру мир­но”.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
За­и­ста ин­те­ре­сант­но. То је пи­та­ње од­но­са и пре­ма
стра­ху. На то ће­мо се вра­ти­ти ка­сни­је.
Шта би­сте ре­кли за ле­ка­ра ко­ји бо­ле­сни­ку из­бе­га­ва
да ка­же да је бо­ле­стан, мо­жда у смрт­ној опа­сно­сти,
па чак да му не пре­до­чи и че­га мо­ра да се од­рек­не, да не
би ре­ме­тио ње­го­ву пси­хич­ку рав­но­те­жу и рас­по­ло­же­
ње? То је у ве­зи с овим што смо го­во­ри­ли.

В. ЈЕРОТИЋ
То су ле­ка­ри ко­ји су упла­ше­ни за се­бе! Кад не­маш
сме­ло­сти да се­бе по­гле­даш ка­кав си, и здрав и бо­ле­стан,
и гре­шан и пра­ве­дан, а љу­ди су и јед­но и дру­го, не тре­ба
то пре­на­гла­ша­ва­ти. Сред­њи век је пре­на­гла­ша­вао чо­ве­
ка-гре­шни­ка. Е па и за­то чо­век у 20. ве­ку не­ће да бу­де
гре­шник. Узми­те Ср­бе као при­мер. Ср­би су би­ли не­пре­
кид­но кри­ви и гре­шни­ци, кроз исто­ри­ју са Тур­ци­ма, а
и по­сле, али би­ло је и раз­ло­га да бу­ду гре­шни­ци јер су
се сва­ђа­ли ме­ђу­соб­но. Пр­ви срп­ски уста­нак је про­пао
до­брим де­лом због ме­ђу­соб­них не­сло­га вој­во­да. Сва­ка
кри­ви­ца је сло­же­на. Она мо­же би­ти ла­жна и пра­ва кри­
ви­ца. Пи­сао сам о пра­вој и ла­жној кри­ви­ци код чо­ве­ка.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
То пи­та­ње мо­же да има и ме­та­фо­рич­ку ди­мен­зи­ју.
Ре­ци­мо, ако би ле­кар био ду­хов­ник, пси­хи­ја­тар, пси­хо­
лог, а бо­ле­сник – дру­штво, Цр­ква као за­јед­ни­ца, или
чо­век = као по­је­ди­нац.

60
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

В. ЈЕРОТИЋ
Увек је лак­ше ре­ћи по­је­дин­цу не­што не­го дру­штву.
Сва та упу­ћи­ва­ња дру­штву увек су опа­сна. За­то сам Вам
и ре­као, ви­ше во­лим два­де­се­то­ро љу­ди да ми до­ђу на
пре­да­ва­ње, па са њи­ма да раз­го­ва­рам о те­ми о ко­јој пре­
да­јем, не­го да до­ђе сто или хи­ља­ду љу­ди.
Жа­лим што ни­сам за­вр­шио те­о­ло­ги­ју, јер ми се чи­
ни­ло да ду­хов­ник – те­о­лог, и пси­хи­ја­тар – пси­хо­те­ра­пе­
ут, тре­ба да иду за­јед­но. Та­кве љу­де на­род тра­жи. Пре
не­ког вре­ме­на сам у Ваз­не­сен­ској цр­кви одр­жао пре­да­
ва­ње ко­је су тра­жи­ли, под на­сло­вом: “Пси­хо­те­ра­пе­ут у
ор­ди­на­ци­ји, све­ште­ник у па­ро­хи­ји – мо­гу ли за­јед­но?”.
Би­ло је до­бро по­се­ће­но, и ле­па пи­та­ња су би­ла. Ка­ко би­
ти у мо­гућ­но­сти, и по­ста­ти и јед­но и дру­го – и духвник
и пси­хо­те­ра­пе­ут?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Слу­шао сам Ва­ше пре­да­ва­ње на Ко­лар­цу о Фрој­ду и
Јун­гу. Би­ло је за­и­ста ин­те­ре­сант­но, по­се­ће­но, љу­ди су
па­жљи­во слу­ша­ли, али са­да да пре­ђе­мо на сле­де­ће пи­
та­ње.
Ни­је ли људ­ско би­ће по се­би чу­до­тво­рач­ко већ ти­ме
што пре­тва­ра дух у ма­те­ри­ју, ми­сао у де­ло, во­љу у до­
га­ђај, иде­ју у исто­ри­ју? По­кре­тач­ка енер­ги­ја тог тра­
ју­ћег па­ра­док­са мо­же би­ти са­мо ве­ра, у нај­ши­рем зна­
че­њу, као ег­зи­стен­ци­ал­ни чи­ни­лац. Ако би се чо­век од­ре­
дио као би­ће ве­ре, ка­ко се мо­же од­ре­ди­ти од­нос из­ме­ђу
ње­ног зна­чењ­ског са­др­жа­ја и ње­ног ин­тен­зи­те­та?

В. ЈЕРОТИЋ
Сла­жем се да је ве­ра бит­на. Ин­тен­зи­тет ве­ре ра­сте
са на­шим упо­зна­ва­њем се­бе. Упо­знај се­бе - Gnot­hi

61
Академик Владета Јеротић

s’eauton, оста­ло нам је још из Дел­фа; Све­ти Исак Си­

рин је го­во­рио: “Лак­ше је ви­де­ти ан­ђе­ле не­го упо­зна­ти
се­бе”. Зна­чи, и у хри­шћан­ству се по­на­вља грч­ко, “Упо­
знај се­бе”. Илу­зи­ја чо­ве­ко­ва да по­зна­је се­бе бес­крај­на
је, због ње­го­ве сла­бо­сти. Чо­век не по­зна­је се­бе, де­фи­
ни­тив­но. Упо­зна­ва­ње се­бе је је­дан вр­ло му­чан про­цес,
не­ће­мо се ти­ме са­да ба­ви­ти; ре­кли смо да су Ср­би је­дан
вр­ло екс­тра­вер­то­ван на­род ко­ји при­род­но не­ма ни во­ље
ни по­тре­бе да упо­зна­је се­бе, не­ма при­род­них скло­но­сти
за та­кав под­виг. Али ме­не је лич­но ин­тро­спе­ци­ја увек
ја­ко за­ни­ма­ла. Пи­сао сам днев­ник од мо­је че­тр­на­е­сте го­
ди­не. Отац, кад сам на­пу­нио 14 го­ди­на, до­но­си ми јед­ну
уко­ри­че­ну све­ску и ка­же – “ Хај­де, пи­ши днев­ник”. Баш
сам му за­хва­лан. Био је ина­че до­ста строг отац. Го­ди­на­
ма сам пи­сао днев­ник, нај­пре сва­ког да­на, па он­да ре­ђе
и ре­ђе, пи­сао сам га два­де­сет, три­де­сет го­ди­на.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ка­да је Со­крат ви­део нат­пис у Дел­фи­ма “Упо­знај
са­мог се­бе”, сма­тра се да је ре­као: “Сад знам да ни­
шта не знам”.

В. ЈЕРОТИЋ
Та­ко ка­жу да је ре­као. Што ма­ње спо­зна­јем се­бе, све
ви­ше ми се чи­ни да сам па­ме­тан и да зна и ко сам. А
ова­ко, са­мо му­драц мо­же да ка­же “Упо­знај се­бе, и ви­ше
је од ви­ђе­ња ан­ђе­ла”, за­то је и био све­ти­тељ, му­драц Со­
крат и Све­ти­тељ Исак.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ако је дар ве­ре – ве­ре у нај­ши­рем зна­че­њу те ре­чи
- онај та­ла­нат из Је­ван­ђел­ске па­ра­бо­ле, ни­је ли ње­но

62
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

нео­ства­ри­ва­ње у прав­цу ин­ди­ви­ду­а­ци­је за­ко­па­ва­ње та­

лан­та ко­је у па­ра­бо­ли по­вла­чи за со­бом ње­го­во по­вла­че­
ње (од­у­зи­ма­ње) да би се пре­да­ло оно­ме ко је ства­ра­лач­
ким тру­дом умно­жа­ва?

В. ЈЕРОТИЋ
Та при­ча о та­лан­ти­ма је ја­ко зна­чај­на. Ви­ди­те, го­спо­
дар да­је јед­ном слу­зи пет та­лан­та, дру­гом два, а тре­ћем
је­дан – пре­ма њи­хо­вим мо­ћи­ма, сто­ји у Је­ван­ђе­љу. До­
био си је­дан та­лант, умно­жи га па нек бу­ду два! Е, не,
онај је за­ко­пао тај је­дан та­лант, јер је сма­трао да је го­
спо­дар твр­ди­ца, јер му је дао са­мо је­дан. То је би­ла за­ви­
дљи­вост, на­рав­но, јер онај је до­био два, онај дру­ги пет,
за­што ме­ни са­мо је­дан? А на кра­ју го­спо­дар ка­же: “Дај
оно­ме ко­ји има од оно­га ко­ји ми­сли да има”. По­што,
да­кле, ни­је ура­дио оно што је тра­ба­ло да ура­ди, он­да
и оно што има мо­ра да­ти оном ко­ји је умно­жио свој та­
лант. Тај се та­ко бо­га­ти ви­ше, на осно­ву рђа­вог слу­ге
ко­ји је за­ко­пао свој та­лант.
Да ли је ве­ра та­лент? То је до­ста ва­жно пи­та­ње, то
ја про­ши­ру­јем Ва­ше пи­та­ње. Та­лант – та­лент, мо­же­мо
ли из­јед­на­чи­ти пој­мо­ве? Да, до­не­кле. Мно­го пу­та су ме
пи­та­ли – “ја не ве­ру­јем, док­то­ре, за­што?”.До­бро, а ја
ве­ру­јем, од­го­ва­рам. “Па, ви има­те та­лант – та­лент ве­
ре, ја то не­мам.” То ни­ка­да ни­сам одо­бра­вао. Чо­век је
у осно­ви, то сте Ви ви­ше пу­та ов­де у пи­та­њи­ма ре­кли,
ду­хов­но би­ће. Био и остао ду­хов­но би­ће. Ни­кад, на­рав­
но, не од­би­ја­мо би­о­ло­шко би­ће у на­ма, па­ло у грех или
не, ка­ко хо­ће­мо, али то је би­ће се­лек­ци­је, би­ће бор­бе,
би­ће мо­ћи. Ето, по­јам мо­ћи, иде­ја мо­ћи, ве­о­ма ја­ка, ја­ча
од сек­су­ал­но­сти. И са осам­де­сет и са де­ве­де­сет го­ди­на
чо­век још хо­ће да бу­дем мо­ћан. (Проф. Бо­јо­вић: страст)

63
Академик Владета Јеротић

Пра­ва страст је моћ. (проф. Бо­јо­вић, власт и сла­ва, то

је). Ап­со­лут­но. Ште­та да Ал­фре­да Адле­ра ма­ње љу­ди
зна­ју; мно­го су спо­соб­ни­ји би­ли Фројд и Јунг да сво­је
уче­ње про­ши­ре; Адлер ма­ње, а ре­као је бит­не ства­ри:
да је чо­век сла­бо би­ће, ин­фе­ри­ор­но би­ће, да ком­пен­зу­је
и над­ком­пен­зу­је сла­бост. По­сто­ји код ње­га по­јам здра­
ве ком­пен­за­ци­је и не­здра­ве над­ком­пен­за­ци­је. Те­жња ка
мо­ћи је ве­о­ма ја­ка, то је Адлер до­бро ви­део. Ни­че, ни­је
пре­те­ра­но на ње­га ути­цао; чи­та­ли су Ни­чеа, раз­у­ме се
сви, и Фројд и Јунг и Адлер, ути­цао је до­не­кле Ни­че,
али не бит­но.
Ми­слим да је чо­век би­ће ве­ре, сва­ко има мо­гућ­но­сти
да ве­ру­је, ко­нач­но, сва­ки у не­што и ве­ру­је и по­но­во је ту
пи­та­ње ве­ре и ре­ли­ги­је. Да ли ве­ру­ју­ћи чо­век мо­ра би­ти
ре­ли­го­зан? Ре­ли­ги­о­зан чо­век ве­ру­је, на­рав­но да ве­ру­је.
Али сва­ко има не­ку ве­ру, па, ве­ру­је­мо да ће­мо се ве­че­
рас вра­ти­ти на­траг у Бе­о­град, ве­ру­је­мо да ће­мо су­тра
сре­сти не­ко­га с ко­ји­ма смо за­ка­за­ли са­ста­нак. Све је то
ве­ра. Мо­же­мо ли је раз­ли­ко­ва­ти од ре­ли­ги­је? Ре­ли­ги­ја
је ви­ши сту­пањ ве­ре, re­li­ga­re re­li­ge­re – зна­чи, по­нов­на ве­
за са не­чим што нас тран­сцен­ди­ра. Зна­чи мо­ра­мо прет­
по­ста­ви­ти Не­ко­га или Не­што што нас тран­сцен­ди­ра, ка
ко­ме или ка че­му при­род­но те­жи­мо.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ре­ли­ги­ја се де­фи­ни­ше да­нас, у со­ци­о­ло­ги­ји ре­ли­ги­је,
као си­стем по прин­ци­пу – кључ у ру­ке – осми­шља­ва­ња.

В. ЈЕРОТИЋ
Осми­шља­ва­ње? До­бро, за­што не. За­што то­ли­ко ци­
ти­ра­мо Вик­то­ра Фран­кла? Он је био Је­вре­јин ко­ји ни­је
зва­нич­но пре­шао у хри­шћан­ство, али је при­мио Хри­ста

64
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

као Ме­си­ју, био је ју­део-хри­шћа­нин. Др­жао је пре­да­ва­

ња по Ју­жној и Сред­њој Аме­ри­ци, на­ро­чи­то је та­мо био
по­знат, нај­ма­ње у сво­јој Аустри­ји. Ни­ко ни­је про­рок у
сво­јој зе­мљи! Пи­сао је мно­го књи­га, а остао је жив за
вре­ме ра­та у ло­го­ру, као Је­вре­јин. Ка­ко је остао жив?
Па, не­ки су оста­ја­ли жи­ви. Ка­да је ушао у ло­гор Вик­
тор Фран­ко, он је имао при се­би спис јед­не го­то­ве сво­је
књи­ге, не знам ко­ји је на­слов био. На­рав­но да су му Нем­
ци од­мах узе­ли тај спис и уни­шти­ли. До­био је по­том за­
тво­ре­нич­ко оде­ло, а у џе­пу за­тво­ре­нич­ког оде­ла на­шао
је мо­ли­тву на хе­бреј­ском је­зи­ку “Чуј Изра­и­љу”, “ше­ма
Изра­иљ”. То је би­ло бит­но за ње­га. То ни­ко ни­је на­ме­
штао и то ни­је би­ло у сва­ком џе­пу. Пи­тао је по­сле, ни­ко
је ни­је имао. Мо­ли­тва у том оде­лу ко­је је он “слу­чај­но”
до­био; че­ка­ло се на ред да би обу­кли за­тво­ре­нич­ко оде­
ло са коц­ка­ма, и Франкл на­ђе мо­ли­тву у џе­пу! То га је
пр­во осве­сти­ло, на­рав­но, ре­ли­ги­о­зно. Он ни­је био ра­ни­
је не­ре­ли­ги­о­зан, али ни не­што на­ро­чи­то ре­ли­ги­о­зан. А
са оном мо­ли­твом су ишли у га­сне ко­мо­ре ре­ли­ги­о­зни
Је­вре­ји, и мо­ли­ли се, не­ки су је зна­ли на­па­мет. Зна­ли су
до­брим де­лом да са мо­ли­твом стра­да­ју. Вик­тор Франкл
оста­је жив и пи­ше ону чу­ве­ну књи­гу “За­што се ни­сте
уби­ли”; дру­га књи­га “Под­све­сни бог” и тре­ћа “Не­чуј­ни
ва­пај за сми­слом”. У свим књи­га­ма Франкл по­ста­вља
пи­та­ње “во­ље за сми­слом”. Он је до­бро раз­у­мео европ­
ског чо­ве­ка, не­мој му мно­го о ре­ли­ги­ји го­во­ри­ти, по­го­
то­во не о цр­кве­ној ре­ли­ги­ји – ин­сти­ту­ци­ји цр­кве, али
го­во­ри о во­љи за сми­слом. И то је сад, што сте ле­по
ре­кли, пи­та­ње осми­шља­ва­ња жи­во­та. Ка­да осми­слиш
жи­вот, ни­си да­ле­ко од при­хва­та­ња ду­хов­но­сти! Кад си
јед­ном истин­ски осми­слио жи­вот, бли­зу си. Па он­да,
да ли ћеш по­ста­ти ре­ли­ги­о­зан или ћеш оста­ти са­мо на

65
Академик Владета Јеротић

ду­хов­но­сти осми­шља­ва­ња, мо­жда и ни­је та­ко бит­но. А

ка­да си по­стао ре­ли­ги­о­зан, мо­жда ће би­ти мо­гућ­но­сти
да са­знаш ко­јој ре­ли­ги­ји при­па­даш. Јунг, ко­ји се то­ли­
ко за­ни­мао за ин­диј­ске ре­ли­ги­је, ни­је био до­вољ­но све­
стан се­бе као хри­шћа­ни­на, јер је имао оног не­срећ­ног
оца, про­те­стант­ског све­ште­ни­ка, ко­ји ни­је си­гу­ран био
да Бо­га има. За­ми­сли­те све­ште­ни­ка ко­ји ни­је си­гу­ран
да Бо­га има!

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Шта би, да­кле, мо­гла би­ти ха­ри­зма ве­ре без, или уз
по­мањ­ка­ње, ети­ке, ако се зна да “без ети­ке не­ма пра­ве
ин­ди­ви­ду­а­ци­је”?

В. ЈЕРОТИЋ
Не мо­же ни­ка­ко не­ко би­ти ствар­но ре­ли­ги­о­зан чо­век
без ети­ке; при­род­но је да је он и мо­ра­лан и ети­чан, ма­
да мо­рал и ети­ка ни­су исто. Али он је он­да при­род­но и
јед­но и дру­го. Ре­као сам Вам да су ми би­ла по­ста­вља­на
пи­та­ња – да ли мо­рал­ни ате­и­сти по­сто­је? А да ли по­сто­
је тзв. ре­ли­ги­о­зни љу­ди ко­ји су не­мо­рал­ни? По­сто­је. И
ка­ко то он­да иде јед­но с дру­гим? Чо­век је, на­рав­но, про­
тив­реч­но би­ће. Но­си у се­би све: ми­сли, осе­ћа­ња, во­љу,
ду­хов­но, фи­зич­ко, емо­тив­но.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
И ате­и­зам је об­лик ве­ро­ва­ња - не увек ра­ци­о­на­ли­
стич­ки.

В. ЈЕРОТИЋ
Ка­ко да не! То је оно кла­сич­но: ате­и­ста ве­ру­је да не
ве­ру­је. Да ли има ате­и­ста уоп­ште? То сам се че­сто пи­

66
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

тао. Ма­ло пре смо ре­кли да сва­ки у не­што ве­ру­је. Мо­гу

то би­ти не­ке сит­не ства­ри, али ве­ру­јеш у не­што, ве­ру­
јеш у же­ну ко­ју во­лиш да те не­ће пре­ва­ри­ти и обрат­но,
ве­ру­јеш да ће де­ца иза­ћи на пут, па не­што ура­ди­ти.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ве­ру­јеш у то да ћеш до­жи­ве­ти су­тра­шњи дан.

В. ЈЕРОТИЋ
И не са­мо су­тра­шњи дан, а он­да до­ла­зи и по­ли­тич­ка
ве­ра. Шта са марк­си­сти­ма, ко­му­ни­сти­ма ко­ји су жи­вот
да­ли за сво­ју ве­ру? Не го­во­рим о оним дру­гим ко­ји су
до­че­ка­ли осам­де­сет, де­ве­де­сет го­ди­на и сва­шта ус­пут
ра­ди­ли. Не го­во­рим о њи­ма, не­го о љу­ди­ма ко­ји су да­ли
жи­вот за марк­си­тич­ку ве­ру, они су истин­ски ве­ро­ва­ли
у бо­љу су­тра­шњи­цу. Се­ти­мо се Све­то­за­ра Мар­ко­ви­ћа,
ко­ји је био мо­ра­лан чо­век и ко­ји је ве­ро­вао у со­ци­ја­ли­
зам.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
То је већ ве­ли­ка фран­цу­ска ре­во­лу­ци­ја про­гла­си­ла се­
ку­лар­ну ре­ли­ги­ју без Бо­га. Са сво­јим ри­ту­а­лом, са сво­
јом чак ли­тур­ги­јом.

В. ЈЕРОТИЋ
Да. То је већ био 19 век, у Евро­пи.

67
Академик Владета Јеротић

ЦР­КВА У СВЕ­ТУ

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да­кле, Цр­ква Хри­сто­ва је по­ста­ла уни­вер­зал­на и
по­том др­жав­на ре­ли­ги­ја на про­сто­ри­ма нај­зах­тев­ни­
јих ци­ви­ли­за­циј­ских ме­ри­ла он­да­шњег вре­ме­на, мо­же
ли се не­што слич­но оче­ки­ва­ти и у бу­дућ­но­сти? Да се
ускла­де ци­ви­ли­за­циј­ски стан­дар­ди: со­ци­јал­на прав­да,
бла­го­ста­ње, ор­га­ни­за­ци­о­ни ква­ли­тет жи­во­та са -
осми­шља­ва­њем.

В. ЈЕРОТИЋ
То је ма­ло ве­ро­ват­но. Као хри­шћа­ни мо­гли би­смо то
са­мо по­же­ле­ти. Кад је Кон­стан­тин Ве­ли­ки при­хва­тио и
при­мио хри­шћан­ство, већ је имао иза се­бе јед­ну раз­ви­је­
ну рим­ску под­ло­гу, ци­ви­ли­за­циј­ску. Би­ла је то за­пад­на,
по­ли­те­и­стич­ка под­ло­га. Шта је тре­ба­ло по­сле ца­ру Ју­
сти­ни­ја­ну, чак и пре ње­га а и по­сле ње­га, да про­го­ни грч­
ке фи­ло­зо­фе и да их прог­на из Ати­не све до Пер­си­је.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ни­је то би­ло та­ко на­гло као што се обич­но ми­сли.

В. ЈЕРОТИЋ
Тра­ја­ло је не­ко вре­ме, да. Али, ипак, мо­жда је би­ло
бо­ље да је тај про­цес ишао на­гло. Ова­ко је до­ста ду­го
тра­ја­ло. Зна­чи да су хри­шћа­ни осе­ћа­ли грч­ку фи­ло­зо­фи­
ју као не­ку на­паст или не­ку кон­ку­рен­ци­ју – то ни­је би­ло
до­бро. Али ве­ли­ки све­ти­те­љи хри­шћан­ски су ипак спа­
ја­ли Ста­ри за­вет са грч­ком и је­вреј­ском фи­ло­зо­фи­јом.
Ка­ко? Па, сви су ве­ли­ки хри­шћан­ски све­ти­те­љи зна­ли

68
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

још ка­ко до­бро грч­ку фи­лоз­фи­ју. Али ви­ди­те, по­ли­тич­

ки, на јед­ном по­вр­шни­јем ни­воу, то је би­ла опа­сност он­
да, због по­врат­ка па­ган­ства. И по­је­ди­нач­ни ми­сли­о­ци
би­ли су опа­сни, Ју­ли­је От­пад­ник је за­то био ја­ко за­ни­
мљив, Дра­гош Ка­ла­јић код нас је об­ја­вио књи­гу ње­го­
вих ме­мо­а­ра, или и спи­са, у “Кри­ста­ли­ма”, би­бли­о­те­ци
Књи­жев­них но­ви­на.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
По­зна­ти фран­цу­ски ин­те­лек­ту­а­лац и пи­сац Ре­жис
Де­бре не­дав­но је на­пи­сао дра­му о Ју­ли­ја­ну От­пад­ни­ку.

В. ЈЕРОТИЋ
Ју­ли­јан је био от­пад­ник, али је био за­ни­мљив, био је
ин­те­лек­ту­а­лац, ре­кли би­смо да­нас. Био је пре за па­ган­
ство, јер му се хри­шћан­ство ни­је до­па­ло; сма­трао је да
је то ре­ли­ги­ја за ни­же сло­је­ве ста­нов­ни­штва. До­ду­ше,
хри­шћан­ство је и оти­шло у си­ро­ма­шне сло­је­ве. Ри­ба­ри,
Хри­сто­ви апо­сто­ли су би­ли не­пи­сме­ни. Али он­да су до­
шли ти ве­ли­ки хри­шћан­ски све­ти­те­љи, већ у Дру­гом
ве­ку, све­ти­те­љи као што су би­ли Ири­неј Ли­он­ски, па
у Тре­ћем ве­ку Тер­ту­ли­ан и Ори­ген, а у Че­твр­том ве­ку
чи­тав низ: Јо­ван Зла­то­уст, Ва­си­ли­је Ве­ли­ки, Гри­го­ри­је
Бо­го­слов, Гри­го­ри­је из Ни­се, Ам­бро­зи­је Ми­лан­ски, ко­
ји је и код пра­во­слав­них при­знат. Те­шко је за­ми­сли­ти
уни­вер­зал­но у ре­ли­ги­ји да­нас или су­тра, на­ро­ди су ја­ко
раз­ли­чи­ти. Ка­ко об­у­хва­ти­ти це­лу пла­не­ту?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Не пла­не­ту. Ја ни­сам ми­слио на пла­не­ту, не­го та­мо
где су нај­ви­ши ци­ви­ли­за­циј­ски стан­дар­ди, то ни­је це­ла
пла­не­та.

69
Академик Владета Јеротић

В. ЈЕРОТИЋ
Где су нај­ви­ши ци­ви­ли­за­циј­ски стан­дар­ди? То је
За­пад­на Евро­па и Аме­ри­ка. Па, не мо­же­мо изо­ло­ва­ти
ви­ше од по­ло­ви­не ста­нов­ни­ка пла­не­те, а то је Ази­ја и
Афри­ка.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Па и хри­шћан­ство ни­је на це­лој пла­не­ти би­ло. Не мо­
же ни би­ти јед­на­ко сву­да, по­го­то­во не у исто вре­ме.
Не­го са­мо у јед­ном де­лу све­та.

В. ЈЕРОТИЋ
Али ни­су ни ту оства­ре­ни ти стан­дар­ди о ко­ји­ма го­
во­ри­те. Аме­ри­ка има је­дан стан­дард, не­ке европ­ске др­
жа­ве су слич­не Аме­ри­ци. Швед­ска, Швај­цар­ска, ни­су
ра­то­ва­ле ви­ше од две­ста го­ди­на, па на­рав­но да има­ју до­
бар стан­дард. А та­мо су опет де­пре­си­је и са­мо­у­би­ства
ве­о­ма че­сти. Гле­дај­те то чу­до! У Швај­цар­ској сам спе­ци­
ја­ли­зи­рао, ви­део сам то. Она је би­ла јед­но вре­ме у вр­ху
европ­ских зе­ма­ља по бро­ју са­мо­у­би­ста­ва.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Рим­ско цар­ство је би­ло де­ка­дент­но у по­зном пе­ри­о­
ду. Вер­ски еклек­ти­зам, мо­рал­ни пад, а исто­вре­ме­но је
то био нај­ви­ши ци­ви­ли­за­циј­ски стан­дард. То је раз­ли­
ка из­ме­ђу кул­ту­ре и ци­ви­ли­за­ци­је.

В. ЈЕРОТИЋ
Ми­сли­те да је за­то хри­шћан­ство мо­гло да та­ко овла­
да?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Као кад се ка­же бо­ле­сном је по­тре­бан ле­кар, је­ли? С
јед­не стра­не по­тре­ба, а с дру­ге, по­сто­јао је је­дан по­ре­
дак, јед­на нор­ма, стан­дард. Зар не­ма не­ке слич­но­сти,
70
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

не­ког по­ре­ђе­ња са да­на­шњом - ипак пре Евро­пом не­го

Аме­ри­ком ?

В. ЈЕРОТИЋ
Рим­ско цар­ство је про­па­да­ло, па је до­шао Хри­стос
- Ме­си­ја, и ус­по­ста­вио по­но­во па­три­јар­хат, ко­ји је био
ја­ко по­љу­љан у Рим­ском цар­ству. Ци­ви­ли­за­циј­ска те­ко­
ви­на је би­ла по­но­во оства­ре­на, али ко ће да­нас до­ћи да
по­вра­ти исто та­ко уз­др­ман па­три­јар­хат?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ни­је у пит­њу па­три­јар­хат не­го се у по­след­ње вре­ме
све ви­ше на­ме­ће пи­та­ње иден­ти­те­та Евро­пе.

В. ЈЕРОТИЋ
На­рав­но да је то пи­та­ње глав­но, јер пе­си­ми­сти ка­жу:
мно­го ви­ше има не­га­тив­них не­го по­зи­тив­них по­ја­ва у
за­пад­но-европ­ској ци­ви­ли­за­ци­ји да­нас, што под­се­ћа ја­
ко на Рим­ско цар­ство у про­па­да­њу (не же­не се, не уда­ју
се, пер­вер­зи­је сек­су­ал­не, абор­ту­си, итд.). То би би­ло
пе­си­ми­стич­ко гле­да­ње, али ко ће сад до­ћи? Не­ма но­вог
Ме­си­је! Но­ви до­ла­зак Хри­стов да, али то не­ће би­ти су­
тра.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Рим­ско цар­ство је на­ста­ви­ло да бу­де де­ка­дент­но,
Не­рон и сл. и по­сле Хри­ста (Ака­де­мик: али про­па­ло је).
Хри­сто­во уче­ње је тре­ба­ло ве­ко­ве да се ра­ши­ри, као
што зна­мо. Пр­во, да по­ста­не “уни­вер­зал­но” у окви­ру
та­да­шње ва­се­ље­не – ци­ви­ли­за­ци­је - уни­вер­зал­но, па
тек да по­ста­не др­жав­на ре­ли­ги­ја.

В. ЈЕРОТИЋ
Али где су нам да­нас Те­о­до­ри, па Ју­сти­ни­ја­ни, па Ира­
кли­је, и дру­ги ви­зан­тиј­ски ца­ре­ви, ко­ји су би­ли истин­
71
Академик Владета Јеротић

ски ре­ли­ги­о­зни, то је она чу­ве­на “сим­фо­ни­ја”, ма­да се

ма­ло пре­те­ру­је са њо­ме у Ви­зан­ти­ји. Јед­но вре­ме, то је
за­ни­мљи­во, ка­да је по­сто­ја­ла та “сим­фо­ни­ја”, при­ча­ло
се да кад би до­био апо­плек­си­ју па­три­јарх у ол­тар­ском
про­сто­ру, а у ко­ме је про­сто­ру се­део и ви­зан­тиј­ски цар,
овај би, ви­зан­тиј­ски цар, на­ста­вио ли­тур­ги­ју та­мо где је
па­три­јарх стао.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
То ни у ком слу­ча­ју ни­је и не мо­же би­ти тач­но. Ви­
зан­тиј­ски цар је да­ле­ко од то­га да бу­де ста­ро­за­вет­ни
Мел­хи­се­дек – исто­вре­ме­но цар и пр­во­све­ште­ник. Це­ла
исто­ри­ја Ви­зан­ти­је је у не­спо­ји­во­сти с та­ко не­чим,
то би би­ло у пот­пу­ној су­прот­но­сти с ду­хом Ви­зан­ти­је
и од­но­са Др­жа­ве и Цр­кве у њој. Жил­берт Дра­гон, је­дан
од нај­зна­чај­ни­јих ви­зан­то­ло­га да­на­шњи­це, на­пи­сао је
ве­ли­ку сту­ди­ју о то­ме “Цар и све­ште­ник” (G. Da­gron,
Em­pe­re­ur et prê­tre, Pa­ris 1996, 435 стр.). Нај­ви­ше што
је ви­зан­тиј­ски цар мо­гао да бу­де у цр­кви на Ли­тур­ги­ји,
то је онај ко­ји др­жи све­ћу пред цар­ским две­ри­ма, а не
да бу­де у ол­та­ру.

В. ЈЕРОТИЋ
Ни­је мо­гао би­ти у ол­тар­ском про­сто­ру?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Стрикт­но је би­ло раз­дво­јен од ње­га. Ви­зан­тиј­ски
цар је у цр­кви мо­гао да има са­мо чин чте­ца, нај­ни­жи
чин, не ви­ше од то­га. Ви­зан­ти­ја је би­ла озбиљ­на и ве­о­
ма уре­ђе­на прав­на Др­жа­ва у ко­јој ни­је мо­гло би­ти те
вр­сте ме­ша­ња жан­ро­ва. Цр­ква је љу­бо­мор­но чу­ва­ла
сво­ју ”Све­ти­њу над Све­ти­ња­ма”, а то је Ев­ха­ри­сти­
ја; не тре­ба ни­ка­ко ме­ша­ти ца­ре­ву ин­ге­рен­ци­ју на
Ва­се­љен­ским са­бо­ри­ма и ње­го­ву ве­о­ма огра­ни­че­ну и
скром­ну уло­гу у Ли­тур­ги­ји. Та­ко не­што би би­ло у пот­
72
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

пу­ном рас­ко­ра­ку с пра­во­слав­ном ли­тур­ги­ком, ду­хом и

по­рет­ком Ви­зан­ти­је. Већ и за­то што је цар рат­ник
ко­ји у ра­ту мо­же или мо­ра да про­ли­ва људ­ску крв,
као што као шеф Др­жа­ве мо­же или мо­ра да пот­пи­
ше смрт­ну пре­су­ду, што је у пра­во­слав­ној Цр­кви не­
спо­ји­во с вр­ше­њем Ев­ха­ри­сти­је. Ви­зан­тиј­ци су би­ли
згра­ну­ти кад су код кр­ста­ша ви­де­ли фра­тре ко­ји без
ус­те­за­ња ру­ку­ју­ћи оруж­јем про­ли­ва­ју људ­ску крв, да
би за тим слу­жи­ли ми­су, као што бе­ле­жи Ана Ком­нен
у Алек­си­ја­ди, би­о­гра­фи­ји ње­ног оца, ви­зан­тиј­ског ца­ра
Алек­си­ја I-ог. Чак и да­нас у Грч­кој ве­ћи­на све­ште­ни­ка
не во­зи ауто­мо­бил, јер кад би не­хо­ти­це у са­о­бра­ћај­ном
уде­су не­ког усмр­тио, тај све­ште­ник ви­ше не би мо­гао
да слу­жи Ли­тур­ги­ју. Ев­ха­ри­сти­ја ко­јом се у пра­во­слав­
ној Ли­тур­ги­ји при­но­си бес­крв­на жр­тва, не­спо­ји­ва је с
про­ли­ва­њем људ­ске кр­ви, ма­кар то би­ло и у ра­ту, ко­ји
су ина­че у то вре­ме ве­о­ма че­сти. Са­ма чи­ње­ни­ца да се
да­нас про­но­се та­кве ле­ген­де не­че­га што ниг­де и ни­кад
ни­је би­ло мо­гу­ће у хри­шћан­ству, а по­нај­ма­ње у стро­
гој и уре­ђе­ној Ви­зан­ти­ји, са­мо све­до­чи о уда­ље­но­сти и
оту­ђе­но­сти не са­мо од Ви­зан­ти­је и сред­њег ве­ка, не­го
и о де­хри­сти­ја­ни­за­ци­ји и екс­кул­ту­ра­ци­ји на­шег вре­ме­
на и дру­штва у ње­му. Та­кве ро­ман­тич­не пред­ста­ве,
слич­но као и она о то­бо­жњем те­ста­мен­ту Си­ме­о­на
Не­ма­ње, мо­гу би­ти са­мо на пр­ви по­глед на­ив­не, ма­кар
и као li­cen­cia po­e­ti­ca, оне мо­гу пре би­ти од­раз не­чег ди­
ја­ме­тра­но су­прот­ног аутен­тич­ном на­сле­ђу, као што
је пост­ко­му­ни­стич­ка па­га­ни­за­ци­ја но­во­ком­по­но­ва­ног
пра­во­сла­вља, све дру­го пре не­го од­раз и на­сле­ђе Ви­зан­
ти­је, из­вор­ног хри­шћан­ства и пра­во­сла­вља.

В. ЈЕРОТИЋ
А шта о сим­фо­ни­ји ка­же­те? Да ли је по­сто­ја­ла у не­
ком пе­ри­о­ду, или је­дан­пут-два­пут са пре­ки­ди­ма тзв.
сим­фо­ни­ја, где су би­ли зби­ља склад­ни од­но­си, истин­
73
Академик Владета Јеротић

ски хар­мо­нич­ни из­ме­ђу пар­три­јар­ха и ца­ра, однсно цр­

кве и др­жа­ве?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ни­ка­да ни­је по­сто­ја­ло у до­слов­ном сми­слу. Ако је по­
сто­ја­ло, по­сто­ја­ло је у не­ком ви­ду у Ср­би­ји, за­то што
је то би­ло јед­но­став­ни­је дру­штво и ма­ње раз­ви­је­но.

В. ЈЕРОТИЋ
То сам хтео да Вас пи­там. У не­ма­њић­ко до­ба, зар ни­је
би­ло по­вре­ме­но сна­ге те др­жа­ве?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Цр­ква је у сред­њем ве­ку, кад прак­тич­но и не­ма дру­гих
ин­сти­ту­ци­ја као што су Скуп­шти­на и Се­нат, нај­ја­ча
про­тив­те­жа вла­дар­ској са­мо­во­љи. То је већ­ма био слу­
чај на За­па­ду где је Цр­ква би­ла јед­на вр­ста су­пер-над-
др­жа­ве, не­го­ли у Ви­зан­ти­ји где је Цр­ква би­ла у го­то­во
су­прот­ном – под­ре­ђе­ном по­ло­жа­ју – отуд ле­ген­да о
сим­фо­ни­ји. Цр­ква је у Ви­зан­ти­ји при­том шти­ти­ла ко­
ли­ко је мо­гла сво­ју ауто­но­ми­ју – ни­је би­ла над-др­жа­ва
као на За­па­ду – што је пут ма­њег зла – по­зна­та ви­зан­
тиј­ска ико­но­миа. У Ср­би­ји је Цр­ква би­ла со­ли­дар­ни­ја с
Др­жа­вом не­го у Ви­зан­ти­ји, што јој ни­је увек слу­жи­ло
на част и што је на­по­кон ре­зур­ти­ра­ло рас­ко­лом с Ва­
се­љен­ском, Ца­ри­град­ском, мај­ком-цр­квом 1452, што је
у Ср­би­ји већ тог вре­ме­на ту­ма­че­но као про­клет­ство-
ана­те­ма ко­је до­во­ди до про­па­сти цар­ства-др­жа­ве све
до ње­ног не­стан­ка. Тај сра­стал­ни, не­раз­дво­је­ни, не­ди­
фе­рен­ци­ра­ни од­нос Др­жа­ве и Цр­кве у озбиљ­ној исто­ри­
о­гра­фи­ји се сма­тра обе­леж­јем ма­ње раз­ви­је­ног, ма­ње
раз­у­ђе­ног или ди­фе­рен­ци­ра­ног дру­штва. Та­ко уоста­
лом про­из­и­ла­зи из јед­не од нај­бо­љих сту­ди­ја јед­ног од

74
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

нај­бо­љих срп­ских исто­ри­ча­ра, Ни­ко­ле Ра­дој­чи­ћа, Срп­

ски др­жав­ни Са­бо­ри у сред­њем ве­ку, Бе­о­град 1940, 328
стр. Као и и све­ко­ли­ке кри­тич­ке и од­го­вор­не исто­ри­о­
гра­фи­је уоста­лом. Све то на­рав­но не­ма ни­чег за­јед­нич­
ког с ро­ман­тич­ним но­во­ком­по­но­ва­ним пред­ста­ва­ма
ко­је са­мо све­до­че о фру­стри­ра­но­сти и ин­фан­ти­ли­зму
пост­ју­го­сло­вен­ског син­дро­ма.

В. ЈЕРОТИЋ
Да се вра­ти­мо на ва­ше пи­та­ње – где су сад ти ца­ре­ви?
Не мо­ра да се по­ја­ви но­ви Ју­сти­ни­јан, али не­ко мо­ра да
се по­ја­ви ко­ји ће об­је­ди­ни­ти, ко­ли­ко мо­же, да би но­во
хри­шћан­ство по­сти­гло но­ву еван­ге­ли­за­ци­ју. Да­кле, хри­
шћан­ство оста­је.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
За­што мо­ра­ју уоп­ште би­ти ца­ре­ви?

В. ЈЕРОТИЋ
Па не­ко мо­ра да пре­ваг­не.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ниг­де не пи­ше да су исто­ри­ја или хри­шћан­ство ве­
за­ни пуп­ча­ном врп­цом за мо­нар­хи­ју ко­ја је са­мо је­дан
од об­ли­ка вла­да­ви­не кроз исто­ри­ју, што не зна­чи да је
и нај­бо­љи. Цр­ква је уоста­лом, са­ма по се­би, од иско­на
пре са­бор­ска не­го мо­нар­хиј­ска уста­но­ва, што је уоста­
лом за­пад­на и рим­ска, сред­ње­ве­ков­на «но­во­та­ри­ја».

Ака­де­мик ЈЕ­РО­ТИЋ
Али не­ке лич­но­сти се мо­ра­ју по­ја­ви­ти, не мо­ра­ју би­
ти ни­ка­кви ца­ре­ви, али се мо­ра­ју по­ја­ви­ти као лич­но­
сти. Где су сад лич­но­сти? Не­ма­те их ни као пред­сед­ни­
ке вла­де, ско­ро ниг­де у све­ту.

75
Академик Владета Јеротић

Б. БО­ЈО­ВИЋ
За­што не би уме­сто ауто­кра­ти­је пре­ваг­нуо дру­
штве­ни до­го­вор. То је раз­у­ме се пи­та­ње тра­ди­ци­о­на­
ли­зма као ан­ти­те­зе мо­дер­ни­за­ци­је.

В. ЈЕРОТИЋ
Не мо­же то на­род сам да ура­ди, мо­жда др­жа­ва. Мо­
жда јед­на др­жа­ва би пре­у­зе­ла, али ко­ја? Ме­ни се до­па­да
та иде­ја о уни­вер­за­ли­за­ци­ји. Да ли сте Ви ми­сли­ли на
хри­шћан­ство у пр­вом ре­ду?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
На хри­шћан­ство као ци­ви­ли­за­циј­ску исто­риј­ску
по­ја­ву, не на хри­шћан­ство као др­жав­ну ре­ли­ги­ју. Не
на те­о­кра­ти­ју. Не на Др­жа­ву као ко­лек­ти­ви­стич­ки
им­пе­ра­тив­ну идо­ла­три­ју. На је­дан, ци­ви­ли­за­циј­ски
стан­дард, за­сно­ван не на ре­тро­град­ном не­го на мо­дер­
ном по­гле­ду на свет, уз сву од­го­вор­ност ко­ју зах­те­ва
оп­ште-дру­штве­ни до­го­вор и про­јект јед­ног урав­но­те­
же­ног и уре­ђе­ног дру­штва. Отво­ре­ног дру­штва ко­је
тре­ба да се осло­бо­ди ар­хе­тип­ских де­мо­на, са­мо­па­ра­
ли­шу­ћег и са­мо­у­би­лач­ког син­дро­ма ко­ји се нај­кра­ће мо­
же фор­му­ли­са­ти, ка­ко је не­ко ре­као, као: «Су­коб са
све­том – су­коб са со­бом – су­коб са Бо­гом».

В. ЈЕРОТИЋ
Као Хри­шћа­нин сам увек оп­ти­ми­ста, али као ан­тро­по­
лог увек сам скеп­тик. То су две раз­не ства­ри. Ја ве­ру­јем
у чо­ве­ка као та­квог да он мо­же до­жи­ве­ти пре­о­бра­жај,
као по­је­ди­нац. Мак­сим Та­ре­јев, ру­ски ре­ли­ги­о­зни фи­ло­
зоф ка­же, да ни­ка­да ни­је по­сто­ја­ла хри­шћан­ска др­жа­ва,
што зна­чи да ни­кад ни­је би­ла до­вољ­но хри­сти­ја­ни­зо­ва­
на. Љу­ди ме пи­та­ју, ка­ко за вре­ме Кне­за Ла­за­ра да ни­је
био срп­ски на­род хри­шћан­ски, а Вла­ди­ка Ни­ко­лај ка­же:
76
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

“До­шао је је­дан хра­бар, ду­бо­ко ве­ру­ју­ћи на­род да ка­зни

раз­је­ди­ње­не Ср­бе”, и Ко­сов­ска бит­ка је би­ла из­гу­бље­
на, на­жа­лост. Да ли је то ка­зна Бо­жи­ја, ве­ли­ко је пи­та­
ње. Али тач­но је да истин­ске или/и до­вољ­не хри­сти­ја­ни­
за­ци­је у на­ро­ду ни­је би­ло. А ју­че смо на­во­ди­ли при­мер
Адол­фа Хи­тле­ра као из­ра­зи­тог па­ган­ског чо­ве­ка ко­ји ни­
је бру­тал­но ру­шио хри­шћан­ство, али му је циљ био да
се хри­шћан­ска цр­ква ис­те­ра из Евро­пе и да се она вра­ти
па­ган­ству. Кул­то­ви ко­је је он увео су па­ган­ски, гер­ман­
ски: па­ље­ње ва­тре, бар­ја­ци, шта све ни­је би­ло. То су све
би­ли ста­ри па­ган­ски кул­то­ви.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Знам. Али да­нас, ви­ди­те, со­ци­о­ло­зи го­во­ре о по­
врат­ку ре­ли­ги­о­зног. Као што зна­те, Мал­ро је ре­као
(суб­стен­ци­јал­но): «21. век ће би­ти ре­ли­ги­о­зан или га
не­ће би­ти». (Ака­де­мик: Је­сте, се­ћам се.) Е сад, ко­ји
то об­лик ре­ли­ги­о­зног, то је дру­га ствар, али по­вра­так
ре­ли­ги­о­зног по­сто­ји и као ре­со­ци­а­ли­за­ци­ја и као тра­
же­ње сми­сла, и на по­је­ди­нач­ном ин­ди­ви­ду­ал­ном, и на
кул­тур­но-нор­ма­тив­ном и дру­штве­ном ни­воу. При­том
је За­пад­на Евро­па нај­се­ку­ла­ри­за­ни­ји део пла­не­те. На
це­лој пла­не­ти ври, не­где ма­ње-не­где ви­ше, тај по­вра­
так ре­ли­ги­о­зног. У Евро­пу то до­пи­ре, али Евро­па је
још увек оаза, још увек из­у­зе­так у том по­гле­ду, али са
овим еле­мен­ти­ма ко­је сам спо­ме­нуо, има не­ких асо­ци­
ја­ци­ја, не­ких па­ра­ле­ла у од­но­су на ан­тич­ко Рим­ско цар­
ство. Да­кле, да ли ни­је мо­гу­ће прет­по­ста­ви­ти да ће
тај за­о­ста­так, да ка­жем би­ти ком­пен­зо­ван, од­но­сно,
или ће, ло­гич­но, свет по­ста­ти као Евро­па се­ку­ла­ри­зо­
ван, све ви­ше, што у овом мо­мен­ту ни­је слу­чај, или ће,
на­про­тив, Евро­па по­ста­ти све ви­ше ре­ли­ги­о­зна. Као
што оста­ли свет по­ста­је све ви­ше ре­ли­ги­о­зан. У том

77
Академик Владета Јеротић

слу­ча­ју ако Евро­па бу­де све ви­ше ре­ли­ги­о­зна, ко­ја ће

то ре­ли­ги­ја би­ти? То је ло­ги­ка исто­риј­ских про­це­са.
Исто­риј­ски про­це­си су као оке­ан­ске стру­јем као голф­
ска стру­ја, кад ви пра­ти­те ода­кле та­ква стру­ја до­ла­
зи, у ком сме­ру се кре­ће, он­да се мо­же бар до­не­кле са­
гле­да­ти и да­љи пра­вац ко­јим би се исто­риј­ски про­цес
мо­гао кре­та­ти.

В. ЈЕРОТИЋ
Во­лим ја то од Вас да чу­јем, али ја то мно­го не ве­
ру­јем. Шпен­гле­ра ни­сте за­бо­ра­ви­ли? Ци­ви­ли­за­ци­је
про­па­да­ју. Про­па­ла је ве­ли­ка Су­мер­ска, од ко­јих су Ва­
ви­лон­ци има­ли шта да на­у­че – ја­ко су по­што­ва­ли Ва­ви­
лон­ци Су­мер­це. Ко­нач­но, и при­ча о Јо­ву, ва­ви­лон­ског је
по­ре­кла. Је­вре­ји су је пре­ра­ди­ли. То су све би­ле ве­ли­ке
ци­ви­ли­за­ци­је ко­је су ду­го тра­ја­ле, а тек Еги­пат­ска ци­ви­
ли­за­ци­ја, од три­хи­ља­ди­те го­ди­не пре Хри­ста, до 525-
те пре Хри­ста – Ста­ро цар­ство – Сред­ње цар­ство – и
– Но­во цар­ство, Еги­пат! Ве­ли­ка ци­ви­ли­за­ци­ја, ја­ко за­
ни­мљи­ва, спе­ци­фич­на у мно­го че­му. Али ци­ви­ли­за­ци­је
про­па­да­ју, и Освалд Шпен­глер је то до­бро ви­део. Што
је ве­ћи ни­во ци­ви­ли­за­ци­је, ма­ње је кул­гу­ре, а кул­ту­ра
је ре­ли­ги­ја, умет­ност, фи­ло­зо­фи­ја. Ко га­ран­ту­је да ће за­
пад­но-европ­ска ци­ви­ли­за­ци­ја пре­жи­ве­ти 21. век? Ни­ко
то не мо­же да га­ран­ту­је.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ако је пре­жи­ве­ла 20-ти век, за са­да има ви­ше из­гле­
да да пре­жи­ви 21. век. То су уоста­лом про­це­си ду­гог
и ве­о­ма ду­гог тра­ја­ња. Ви­зан­ти­ја је про­па­да­ла ве­ко­
ви­ма, ду­же је тра­ја­ло ње­но про­па­да­ње не­го сав злат­
ни срп­ски сред­њи век. Аго­ни­ја От­ман­ске им­пе­ри­је је

78
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

та­ко­ђе тра­ја­ла ве­ко­ви­ма, да би од ње оста­ла и да­нас

моћ­на Тур­ска. Не тре­ба се пре­ви­ше по­во­ди­ти за ка­та­
стро­фич­ним ви­зи­ја­ма ко­јих је увек би­ло, јер су ве­ли­ке
ци­ви­ли­за­ци­је рет­ко не­ста­ја­ле без тра­га, ви­ше је би­ло
кон­ти­ну­и­те­та (Ки­на, Ин­ди­ја, Пер­си­ја, па и Рим на сво­
је­вр­сни на­чин), кроз па­до­ве и успо­не раз­у­ме се.

В. ЈЕРОТИЋ
Ја бих то во­лео. Због хри­шћан­ства бих во­лео, јер хи­
шћан­ство је уни­вер­зал­на ре­ли­ги­ја, и то би је­ди­на на­да
би­ла, је­ди­на на­да иден­ти­те­та Евро­пе. Ми го­во­ри­мо као
ре­ли­ги­о­зни љу­ди, а Ви би­сте мо­ра­ли ви­ше из­и­гра­ва­ти
“ђа­во­ље­вог адво­ка­та”.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ја то и по­ку­ша­вам, али сад ко­ли­ко успе­вам то је дру­
го, јер сам у дво­стру­кој уло­зи и ана­ли­ти­ча­ра, зна­чи, и
оно­га ко­ји гле­да спо­ља, а и оно­га ко­ји гле­да из­ну­тра.
Ако је Евро­па мо­гла да пре­жи­ви сво­ју нај­ни­жу тач­
ку, свој нај­ни­жи пад, онај о ко­ме го­во­ри Шпен­глер, Вла­
ди­ка Ни­ко­лај, Ава Ју­стин,... је­дан Хен­ри Ми­лер, то­ли­
ки пи­сци ко­ји жи­го­шу Евро­пу, тај 20. век, ужа­са два
свет­ска ра­та, ко­ја су из Евро­пе по­шли и њу нај­већ­ма
ра­зо­ри­ли, то­та­ли­та­ри­зми, ло­го­ри, ге­но­ци­ди, Ста­љин,
Хи­тлер. Ако је то пре­жи­ве­ла Евро­па, ми­слим да има
из­гле­да и у овом, за­што не и сле­де­ћем ве­ку.
Ако је из­вр­ни име­ни­тељ хри­шћан­ства “Је­дин­ство
у сло­бо­ди” (то је фор­му­ла­ци­ја Хо­мја­ко­ва), из­не­ве­рен
жр­тво­ва­њем сло­бо­де је­дин­ству с јед­не, и је­дин­ства
сло­бо­ди с дру­ге стра­не, мо­же ли об­но­ва из­вор­ног на­че­
ла би­ти за­јед­нич­ки оквир но­ве син­те­зе кул­ту­ре и ци­ви­
ли­за­ци­је?

79
Академик Владета Јеротић

В. ЈЕРОТИЋ
Мо­же под усло­вом да се об­но­ви ве­ра, од­но­сно ду­хов­
ност, од­но­сно ре­ли­ги­о­зност. Ре­кли смо – ве­ра без ду­хов­
но­сти или ве­ра са ду­хов­но­шћу без ре­ли­ги­о­зно­сти, ипак
то тре­ба раз­ли­ко­ва­ти. Је­ди­но под тим усло­вом об­но­ве
ду­хов­но­сти – ре­ли­ги­о­зно­сти, мо­же је­дин­ство у сло­бо­ди
да по­сто­ји. Али сло­бо­да? Опет се вра­ћа­мо на нај­те­жи
про­блем фи­ло­зоф­ско-ре­ли­ги­о­зни ко­ји тра­је хи­ља­да­ма
го­ди­на, а Хри­шћа­ни су га по­себ­но сна­жно по­ста­ви­ли
ис­та­кав­ши да је чо­век од Бо­га до­био сло­бо­ду. То нам
ни­је та­ко ла­ко да схва­ти­мо. Чо­век је де­тер­ми­ни­са­но би­
ће. Од ко­лек­тив­но не­све­сног пре­ко фа­ми­ли­јар­но не­све­
сног, на­ци­о­нал­но не­све­сног, ин­ди­ви­ду­ал­но не­све­сног;
од пре­на­тал­ног до­ба до Сун­че­вих пе­га, ко­је по­вре­ме­но
ути­чу (да не го­во­ри­мо о астро­ло­ги­ји) на по­раст са­о­бра­
ћај­них не­сре­ћа, има ви­ше уби­ста­ва, са­мо­у­би­ста­ва, та­ко
ка­жу не­ки на­уч­ни­ци. Чо­век је ја­ко де­тер­ми­ни­са­но би­ће
с јед­не стра­не, то је та ну­жност, с дру­ге стра­не, чо­век је
сло­бод­но би­ће. Та сло­бо­да, је­дин­ство у сло­бо­ди! Чим
по­ме­не­те сло­бо­ду, хва­там се за гла­ву, јер до­ди­ру­је­те
нај­те­же пи­та­ње, фи­ло­зоф­ско-ре­ли­ги­о­зно – ко­ли­ко смо
сло­бод­ни? Мар­тин Лу­тер је го­во­рио да чо­век не­ма сло­
бод­ну во­љу и да је ап­со­лут­но за­ви­стан од Бо­га и ње­го­ве
ми­ло­сти. Он­да до­ла­зе Кал­вин и Цвин­гли са још ви­ше
пре­де­сти­на­ци­ја за чо­ве­ка, не­схва­ти­љи­во за пра­во­сла­
вље. Ако је Бог уна­пред пред­ви­део оне ко­ји ће се спа­
сти и оне ко­ји не­ће, где је он­да из­бор, где је он­да чо­век
- на - пу­ту, где је он­да чо­век ко­ји би­ра, чо­век из­бо­ра, и
где је сло­бо­да?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ви зна­те оно пи­та­ње си­ло­ги­зам, ми­ли­тант­ног ате­
и­зма ко­је ате­и­сти не­кад во­ле да по­ста­ве, она­ко иро­
нич­но: “Да ли Бог мо­же да на­пра­ви ка­мен ко­ји не мо­

80
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

же да по­диг­не?” Од­го­вор на то пи­та­ње јед­ног ру­ског

пи­сца гла­си: “Бог је тај ка­мен одав­но на­пра­вио – то је
људ­ска сло­бо­да”.

Ака­де­мик Вла­де­та ЈЕ­РО­ТИЋ

Див­но. Да, али оно што Бог је­ди­но не мо­же, то је да
на­те­ра чо­ве­ка да Га во­ли. Зна­чи ли то да и Бог не­што
не мо­же? Због сло­бо­де не мо­же. То су су­штин­ска пи­та­
ња. А он­да, ни Адам ни­је имао “џи­нов­ску па­мет” као
што ми­сли Све­ти То­ма Аквин­ски. Адам је био на де­ти­
њем ступ­њу, пи­ше све­ти Ири­неј Ли­он­ски из дру­гог ве­
ка. То са­свим од­го­ва­ра са­вре­ме­ној пси­хо­ло­ги­ји (проф.
Бо­јо­вић: и ево­лу­ци­о­ни­зму). И ево­лу­ци­о­ни­зму да­бо­ме;
по­што је био на де­ти­њем ступ­њу раз­во­ја, он­да је мо­рао
про­ла­зи­ти кроз без­број ис­ку­ше­ња. (проф. Бо­јо­вић: или
пре хо­ми­ни­за­ци­је, или у ста­њу). То је тај­на гре­ха, пра­
гре­ха, гран­ди­о­зна је то сим­бо­ли­ка са тим Ра­јем, зми­јом,
Евом и Ада­мом. Не­што се мо­ра­ло круп­но де­ша­ва­ти у
пра­вре­ме. (проф. Бо­јо­вић; из сло­бо­де). Да, увек сло­бо­
да! Та­ко зна­чи: пре­ко ду­хов­но­сти и ре­ли­ги­о­зно­сти мо­
гло би би­ти је­дин­ство у сло­бо­ди. То је од­го­вор.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
До­бро. Са­да ћу Вам по­ста­ви­ти пи­та­ње ко­је син­те­
ти­зу­је ово прет­ход­но и не­ка пре ње­га. Да­кле, да ма­ло
са­жме­мо, пре­ци­зи­ра­мо.
Хри­шћан­ство по­ста­је уни­вер­зал­на др­жав­на ре­ли­ги­ја
Ми­лан­ским Едик­том 313 Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког (иако
то ни­је би­ло та­ко од­је­дан­пут, сад се ви­ше зна о то­
ме), им­пе­ра­то­ра уни­вер­зал­ног рим­ског цар­ства, чи­ме
по­чи­ње по­ли­тич­ка исто­ри­ја хри­шћан­ства и Ви­зан­ти­је
ско­ро у исто вре­ме. Пр­ви Рим је да­кле био па­ган­ски,
дру­ги пу­тем Tran­sla­tio Im­pe­rii Кон­стан­ти­но­пољ (или
Ца­ри­град, код Сло­ве­на); тре­ћи по­ста Мо­сква по­сле
па­да дру­гог. Дру­ги Рим је био хи­ља­ду­го­ди­шња син­те­
81
Академик Владета Јеротић

за Хри­сто­ве ве­ре ју­деј­ског по­ре­кла, хе­лен­ске кул­ту­ре

и рим­ске ци­ви­ли­за­ци­је (др­жав­но­сти и прав­не нор­ма­ти­
ве), три­пар­тит­не син­те­зе нај­ве­ћих до­ме­та та­да­шњег
чо­ве­чан­ства. Оно­ме што је та­да би­ла ју­део-хри­шћан­
ска ве­ра да­нас је мо­жда нај­до­след­ни­је ис­точ­но хри­
шћа­на­ство с ње­го­вим кул­тур­но-исто­риј­ским и ду­хов­
ним, у вре­ме­ну као за­у­ста­вље­ним на­сле­ђем. Хе­лен­ској
се­ку­ла­ри­зо­ва­ној, ра­ци­о­на­ли­стич­кој, ху­ма­ни­стич­кој и
ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­кој за оно вре­ме кул­ту­ри, нај­слич­ни­ја
је да­на­шња За­пад­на Евро­па као дру­штво тран­смо­дер­
них стан­да­ра, хе­ге­мо­ни­стич­ком гло­ба­ли­за­ци­јом pax
ame­ri­ka­na САД би се мо­гле по­ре­ди­ти с Рим­ском им­пе­
ри­јом. Ни­је ли то мо­гућ­ност за но­ву уни­вер­зал­ну син­те­
зу? Свим овим де­ло­ви­ма не­до­ста­је не­што од нај­ве­ћег
зна­ча­ја, Евро­пи по­нај­ви­ше, а то је за­јед­нич­ки иден­ти­
тет - што је све ви­ше ак­ту­ел­но пи­та­ње Евро­пе да­нас.
Ако се при то­ме има у ви­ду да је вер­ски еклек­ти­зам,
акул­ту­ра­ци­ја и син­кре­ти­зам би­ло јед­но од основ­них
обе­леж­ја по­зног рим­ског цар­ства, па­ра­ле­ли­зам по­ста­
је тим ве­ћи са да­на­шњим евро­а­тлан­ским, у пр­вом ре­ду
европ­ским, све­том. Све ви­ше сте­шње­на су­ко­бом из­ме­
ђу ис­кљу­чи­вих уни­вер­за­ли­за­ма ра­сту­ћег ислам­ског и
нео­про­те­стан­ског ми­ли­тан­ти­зма, из­ме­ђу мо­дер­ни­те­
та и кри­зе иден­ти­те­та, ка­то­лич­ка Евро­па и свет се
све ви­ше осе­ћа­ју упу­ће­ним ка из­вор­ном хри­шћан­ству
и са­мим тим већ и ис­точ­ном хри­шћан­ству. На­пу­шта­
ње пап­ског при­ма­та би пра­во­слав­не Цр­кве мо­гло до­ве­
сти пред иза­зов пре­мо­шћа­ва­ња ми­ле­ни­јум­ског по­но­ра.
Шта ми­сли­те о мо­гућ­но­сти јед­ног ова­квог сце­на­ри­ја?
У бли­жој, или мо­жда пре у да­љој бу­дућ­но­сти ?

В. ЈЕРОТИЋ
Ве­о­ма је те­шко прет­по­ста­ви­ти тре­ћи сце­на­рио. Је­дан
сце­на­рио је про­па­да­ње, не­на­ла­же­ње иден­ти­те­та ко­ји се
из­гу­био, на ве­ли­ку жа­лост. Евро­па је има­ла кон­ти­ну­и­
82
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ран иден­ти­тет, Бал­кан ни­је имао кон­ти­ну­и­ран иден­ти­

тет, то ни­је сад оправ­да­ње, али је исто­риј­ска чи­ње­ни­ца
да ни­смо мо­гли сте­ћи ка­ко тре­ба иден­ти­тет; а ипак, пра­
во­сла­вље се са­чу­ва­ло и по­ред на­ру­ше­ног исто­риј­ског,
на­род­ног па и на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. Евро­па је то
уве­ли­ко има­ла; Ен­гле­ска, као и Фран­цу­ска, Шпа­ни­ја и
Пор­ту­га­ли­ја, па и Бел­ги­ја и Хо­лан­ди­ја, сви су има­ли то,
Не­мач­ка не­што ма­ње.
Је­дан би сце­на­рио, да­кле, би­ло про­па­да­ње за­пад­но-
европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је, ка­ко је Шпен­глер пред­ви­ђао,
што не зна­чи да про­па­да це­ла пла­не­та. На­ма се чи­ни
да­нас да ако про­пад­не за­пад­но-европ­ска ци­ви­ли­за­ци­ја
и са њо­ме бе­ла ра­са, све ће про­па­сти. Ја­ко је осе­ћа­ње
мо­ћи у бе­лој ра­си, а сва­шта је чи­ни­ла бе­ла ра­са: од Ин­
ди­ја­на­ца у Аме­ри­ци, пре­ко Афри­ка­на­ца и на­да­ље. Црн­
це-ро­бо­ве су Аме­ри­кан­ци пре­не­ли сре­ди­ном 17. ве­ка.
А ови Црн­ци су из­не­дри­ли нај­леп­ше ду­хов­не пе­сме
ко­је по­сто­је. То су ne­gro spi­ri­tu­a­lis пе­сме, ду­бо­ко ре­ли­
ги­о­зне, са див­ним ре­чи­ма и ду­бо­ким пе­ва­њем, уну­тра­
шњим. Слу­шао сам у Па­ри­зу Ма­ха­ли­ју Џек­сон, мо­жда
нај­ја­чу Црн­ки­њу ко­ја је би­ла бап­ти­ста, и ко­ја је пе­ва­ла
са­мо ду­хов­не пе­сме, ни­шта дру­го ни­је хте­ла да пе­ва, и
то нај­чешшће са­мо уз кла­вир. Тај њен ре­ли­ги­о­зни ен­ту­
зи­ја­зам док је пе­ва­ла те ду­хов­не пе­сме, та ра­дост ко­ја је
из ње из­би­ја­ла, ви­ди се са­мо на Ус­крс у пра­во­слав­ним
хра­мо­ви­ма, ру­ским на­ро­чи­то. Истин­ска ра­дост, не на­у­
че­на, не­го истин­ска уну­тар­ња ра­дост вас­кр­се­ња, то су
би­ли Црн­ци ко­ји су то са­чу­ва­ли. Мно­ге су се та­кве ства­
ри у ме­ђу­вре­ме­ну из­гу­би­ле, на­рав­но. Да­кле, бе­ла ра­са
има мно­го гре­хо­ва; по­ме­ну­ли сте, ма­ло пре, с пра­вом,
20. век у ко­ме се во­дио ужа­сан рат, два ра­та, а дво­ји­ца
бо­ле­сних љу­ди (од­го­вор­но то ка­жем као пси­хи­ја­тар) Хи­
тлер и Ста­љин, ма­ње Му­со­ли­ни и Фран­ко, во­ди­ли су
свет! Хи­тлер је био ве­ро­ват­но хи­сте­рич­ни пси­хо­па­та, а
Ста­љин је био па­ра­но­ик. По­след­ње две го­ди­не Ста­љин
83
Академик Владета Јеротић

ни­је из­ла­зио из сво­је да­че, а мо­тор­ци­кли су кру­жи­ли

око­ло, јер се пла­шио да га не­ко не уби­је. Са­мо је но­ћу
при­мао и ра­дио, а ку­вар је увек мо­рао да про­ба из­но­ва
ту хра­ну ко­ја је за ње­га би­ла спре­мље­на. Он је и ра­ни­
је био па­ра­но­ик. Па­ра­но­ја ра­сте са го­ди­на­ма. Дру­ге ду­
шев­не бо­ле­сти чак и опа­да­ју. Дво­ји­ца бо­ле­сних љу­ди су
вла­да­ли 20. ве­ком! То све при­па­да за­пад­но-европ­ској ци­
ви­ли­за­ци­ји, ве­ро­ва­ли ми или не. Да­кле, је­дан сце­на­рио
је про­па­да­ње за­пад­но-европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је, при че­му,
као што ре­кох, не мо­ра да про­пад­не це­ла пла­не­та.
Дру­ги сце­на­рио је овај ко­ји сте за­ми­сли­ли Ви, у ко­ме
би се мо­гло прет­по­ста­ви­ти да ће до не­че­га по­зи­тив­ног
до­ћи у сми­слу уни­вер­за­ли­за­ци­је (по­ми­ре­ња) у хри­шћан­
ству, а с ве­ли­ком то­ле­ран­ци­јом пре­ма дру­гим ре­ли­ги­
ја­ма, раз­у­ме се. Да­кле, по­на­вљам, са­мо об­на­вља­њем
ду­хов­но­сти мо­же се по­но­во ус­по­ста­ви­ти, али са­да на
је­дан спи­рал­но зре­ли­ји на­чин, иден­ти­тет Евро­пе. Она
не­ма по­тре­бе да се вра­ћа ни­ти се мо­же вра­ћа­ти на иден­
ти­тет ко­ји је већ има­ла. Па ту су би­ли ве­ли­ки на­уч­ни­ци,
па сред­њи век, па умет­ни­ци, то је био иден­ти­тет, ка­ко да
не. До­брим де­лом је то био хри­шћан­ски иден­ти­тет. Ми
ни­смо до са­да до­вољ­но го­во­ри­ли за­што је мо­рао до­ћи
ма­те­ри­ја­ли­зам и ате­и­зам, Маркс, Фројд, мно­го је би­ло
то­га гњи­ло у европ­ској ствар­но­сти. Узми­те са­мо ли­це­
мер­је сек­су­ал­ног жи­во­та Евро­пе , а он­да до­ла­зи Фројд
ко­ји је ба­цио љу­ди­ма у очи исти­ну о чо­ве­ку као та­квом,
укљу­чу­ју­ћи ин­фан­тил­ну сек­су­ал­ност, као и мо­гућ­ност
да и му­шка­рац мо­же би­ти хи­сте­ри­чан. У ле­кар­ском
дру­штву, у Аустри­ји, ни­су хте­ли да при­зна­ју Фрој­да
ни ка­да је при­ка­зао па­ци­јен­та, му­шкар­ца као хи­сте­рич­
ног, јер је хи­сте­ри­ја би­ла до та­да ре­зер­ви­са­на са­мо за
же­не, за ма­те­ри­цу ко­ја се кре­ће, прет­по­став­ка ко­ја је ду­
го тра­ја­ла све од грч­ког до­ба. То су би­ле исти­не ко­је је
Фројд до­нео. Маркс је то исто ра­дио, Ни­че та­ко­ђе.То
је све мо­ра­ло уз­др­ма­ти до­та­да­шњи иден­ти­тет Евро­пе.
84
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Са­мим тим је ду­хов­ност би­ла по­љу­ља­на, а и Фројд и

Маркс су би­ли ате­и­сти! Ни­че тра­жи бо­га, а за­вр­ша­ва са
ан­ти­хри­стом! То је бол­но, ге­ни­ја­лан Ни­че, ви­ше пе­сник
не­го фи­ло­зоф. Фројд се не­пре­кид­но тру­дио да до­ка­же
ка­ко не­ма Бо­га, за­вр­ша­ва жи­вот са спи­сом “Мој­си­је и
мо­но­те­и­зам” – то је ње­гов по­след­њи спис, при че­му Мој­
си­је ни­је за Фрој­да Је­вре­јин, не­го Егип­ћа­нин; Фројд ка­
же: “Не­мој­те ме на­па­да­ти да сам Је­вре­јин, јер Мој­си­је
ни­је Је­вре­јин, а дао је и Хри­шћа­ни­ма и Је­вре­ји­ма су­ро­
во над-ја – кри­ви­цу”. То је по­себ­но пи­та­ње: кри­ви­ца,
сред­њи век и цр­ква, уте­ри­ва­ње љу­ди у кри­ви­цу, ка­зна
Бо­жи­ја ако ни­си учи­нио шта тре­ба! Све је са­да су­прот­
но, јер је све то са­да ре­ак­тив­но. И, на­рав­но, по­љу­љан је
иден­ти­тет Евро­пе због све­га то­га; по­вра­так иден­ти­те­та
је мо­гућ на ви­шем, зре­ли­јем ни­воу пре­ко, не ка­жем но­ве
ду­хов­но­сти, али јед­не про­ши­ре­не ду­хов­но­сти, сва­ка­ко
зре­ли­је ду­хов­но­сти не­го што је би­ло и оно нај­бо­ље хри­
шћан­ство у сред­њем ве­ку.
Ко­ји би био тре­ћи сце­на­ри­ји? Не знам тре­ћи сце­на­
ри­ји. Евро­па не мо­же да­ље ова­ко. Све мо­же да тра­је и
не­ко­ли­ко де­це­ни­ја још, али кри­за ће се про­ду­бљи­ва­ти у
Евро­пи, ни­ка­кве сум­ње не­ма ако се не от­кри­је по­но­во
ду­хов­ност. А он­да, та ду­хов­ност мо­ра да иза­ђе на крај
са дру­гим ре­ли­ги­ја­ма! Ислам до­ла­зи, што би би­ла по­
себ­на те­ма на­ших раз­го­во­ра, и не са­мо на­ших – ислам!
Чи­та­ли сте на­дам се Ку­ран или Ко­ран. Ја сам то па­жљи­
во чи­тао и пра­вио сам ру­бри­ке, ни­сам то ниг­де об­ја­вљи­
вао. Јед­на ру­бри­ка, са­др­жај је у Ко­ра­ну, ко­ји је ско­ро
исти као у ју­део-хри­шћан­ству. Дру­га ру­бри­ка, са­др­жај
је друк­чи­ји, су­про­тан хри­шћан­ству. Тре­ћа ру­бри­ка – не­
што је ори­ги­нал­но у Ко­ра­ну. Шта је то ори­ги­нал­но? “Бог
је ство­рио на­ро­де да се упо­зна­ју”, пи­ше у јед­ној су­ри.
Пи­тај­те не­ког ви­со­ко­шко­ло­ва­ног му­сли­ма­на – те­о­ло­га,
про­ве­ри­те, шта је џи­хад? Слу­шао сам да ће ре­ли­ги­о­зни
му­сли­ман од­го­во­ри­ти: “Бор­ба са са­мим со­бом”! Па за­
85
Академик Владета Јеротић

што се све у ре­ли­ги­ја­ма из­о­па­чу­је? Шта ка­да нам му­

сли­ма­ни ка­жу: “Аха, ви сад овај наш џи­хад не во­ли­те, а
шта сте ра­ди­ли ви хри­шћа­ни две хи­ља­де го­ди­на, ог­њем
и ма­чем сте ши­ри­ли хри­шћан­ство”. За­што пре­ла­зе не­ки
мла­ди да­нас у бу­ди­сте? Јер су мо­но­те­и­стич­ке ре­ли­ги­је
рат­нич­ке, али рат­нич­ке су јер тра­же прав­ду, тра­же Бо­га.
Тра­же га, исти­на, не­кад на­сил­ним пу­тем, али и то је рев­
ност. Ја­хве је љу­тит Бог, али је рев­но­стан Бог! Ен­ри­ко
Јо­сиф је го­во­рио: “Пра­вед­ни Ја­хве мо­ра би­ти гне­ван.”
А шта ка­же Хри­стос у Ма­те­је­вом Је­ван­ђе­љу ка­да је у су­
бо­ту ле­чио су­ху ру­ку чо­ве­ка, а Фа­ри­се­ји ка­жу: “Где ћеш
су­бо­том ле­чи­ти, ни­кад се су­бо­том ни­је ле­чи­ло”. А Хри­
стос, “Гње­ве­ћи се у жа­ло­сти” ка­же бо­ле­сни­ку: “Пру­жи
ру­ку”. Хри­стос се гне­ви! Гњев као у Ја­хвеа, гње­ве­ћи се
од жа­ло­сти или у жа­ло­сти. Код Ву­ка Ка­ра­џи­ћа сто­ји:
“У жа­ло­сти, а у но­вом пре­во­ду Но­вог За­ве­та сто­ји: “од
жа­ло­сти”. Зна­чи, због жа­ло­сти се гне­вим. А не што си
бе­сан гне­виш се, због не­ког свог его­и­зма. Ако ве­ру­је­мо,
из­ле­че­ни смо. Го­то­во, не­ма ви­ше за­ко­на, су­бо­те. Го­то­ва
су­бо­та! Не знам тај тре­ћи сце­на­рио ко­ји би био. Али та
но­ва ду­хов­ност, ко­ја би би­ла об­но­вље­на, нај­ло­гич­ни­је
ми је да би то тре­ба­ло да бу­де хри­шћан­ство, али оно
мо­ра да ство­ри нов од­нос пре­ма дру­гим ре­ли­ги­ја­ма ко­ји
ни­је био увек то­ле­ран­тан. Ислам је, раз­у­ме се, од­го­ва­
рао истом ме­ром, да­нас по­го­то­во.

86
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Ве­ра и кул­ту­ра

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Све те кла­си­фи­ка­ци­је су ма­ње-ви­ше про­из­вољ­не,
увек мо­же да се бо­ље кла­си­фи­ку­је. Али, као што зна­
те, од Ари­сто­те­ла, без кла­си­фи­ка­ци­је не­ма ми­са­о­не
ор­га­ни­за­ци­је и на­у­ке.
Ни­је ли кон­зер­ва­тив­ност и ре­гре­сив­ност на­гон­ског
по­ри­ва у све­зи с по­мањ­ка­њем кул­тур­ног обра­сца о ко­ме
го­во­ри Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић? Не знам да ли сте чи­та­ли
тај чла­нак Сло­бо­да­на Јо­ва­но­ви­ћа? Сја­јан је.

В. ЈЕРОТИЋ
Ка­ко да не. Па, Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић, још ни­је ре­ха­би­
ли­то­ван, бе­де на­ше!
Ако не­ма из­гра­ђе­ног или не­до­вољ­но из­гра­ђе­ног кул­
тур­ног обра­сца, он­да лош кон­зер­ва­ти­ви­зам и лош тра­ди­
ци­о­на­ли­зам “ко­ло во­де” (Ви сте то ле­по ре­кли – јед­но
је тра­ди­ци­ја, дру­го тра­ди­ци­о­на­ли­зам). Код нас пре­о­вла­
ђу­је лош кон­зер­ва­ти­ви­зам, а за­што би сва­ки кон­зер­ва­
ти­ви­зам био лош! Ен­гле­зи има­ју, ко­ли­ко оно сто или
две­ста го­ди­на кон­зер­ва­тив­ну и ла­бу­ри­стич­ку стран­ку,
да ли “на­пред­ну”, да ли ли­бе­рал­но-на­пред­ну, чак со­ци­
ја­ли­стич­ку? Те две стран­ке су нај­ја­че и то је са­свим при­
род­но. Људ­ска при­ро­да је кон­зер­ва­тив­на. Јунг је го­во­
рио да је “људ­ска при­ро­да чу­до­ви­шно кон­зер­ва­тив­на и
да са­мо круп­на не­во­ља мо­же да је на­те­ра на про­ме­ну”,
и то је са­свим тач­но. А и наш на­род ка­же: без не­во­ље

87
Академик Владета Јеротић

не­ма бо­го­мо­ље. То са­да ис­тра­жу­јем у су­сед­ним на­ро­ди­

ма – где има те по­сло­ви­це; код Гр­ка не­ма, код Ру­са не­
што слич­но има, али ни­је исто. Мо­рам да се рас­пи­там
код Бу­га­ра и Ру­му­на, да ли они има­ју та­кву по­сло­ви­цу,
ко­ја је и ду­бо­ка и тач­на. За Ср­бе је то на­ро­чи­то тач­но.
Упра­во нам се и де­си­ла круп­на не­во­ља ко­ја нас је ипак
ма­ло по­кре­ну­ла на про­ме­не. Ја­ко спо­ро код нас то иде,
али за­и­ста, “без не­во­ље не­ма бо­го­мо­ље”. Већ смо ре­кли
да кон­зер­ва­ти­ви­зам не мо­ра да бу­де увек лош. Али та
по­тре­ба за на­прет­ком у љу­ди­ма без Бо­га, во­ди чо­ве­ко­
бо­штву. Ру­ски фи­ло­зоф Ди­ми­три­је Ме­ре­шков­ски, ко­ји
је умро још 944. го­ди­не, ре­као је: “Бу­ду­ћи век би­ће бор­
ба чо­ве­ко­бо­га са Бо­го­чо­ве­ком”. У то сам уве­рен. Го­во­
рим, на­рав­но, су­бјек­тив­но, као хри­шћа­нин. Бо­го­чо­век
ће увек би­ти у цен­тру па­жње све­та, без об­зи­ра што се
чи­ни да ни­је Хри­стос ви­ше у цен­тру па­жње Евро­пе. Чи­
ни ми се да не­ма дру­гог из­бо­ра: ако не­ћеш Бо­го­чо­ве­ка,
он­да си чо­ве­ко­бог. На­пре­дак на­у­ке је огро­ман. Кра­јем
19. ве­ка чи­ни­ло се да на­у­ке не мо­гу све да об­ја­сне, док
са­да опет, на по­чет­ку 21. ве­ка, на­у­ка чи­ни чу­да, зби­ља,
не­ве­ро­ват­не ства­ри. На­у­ка већ не зна шта све мо­же по­
сти­ћи. Људ­ски жи­вот се про­ду­жа­ва, али по ко­ју це­ну се
про­ду­жа­ва!
Вра­ћам се на кул­тур­ни обра­зац, не­ма­мо га до­вољ­но,
али ка­ко га из­гра­ди­ти, то је за­јед­нич­ко пи­та­ње и ме­ни
и Ва­ма и оста­ли­ма. Не сме­мо ре­ћи: ни­смо из­гра­ди­ли и
не­ће­мо га ни­кад ни из­гра­ди­ти. То не сме­мо ре­ћи. Ка­ко
из­гра­ди­ти кул­тур­ни обра­зац? На­ста­ви­ти са по­зи­тив­не
стра­не рад, на се­би нај­пре, на­рав­но са тра­ди­ци­јом, не
тра­ди­ци­о­на­ли­змом, са ре­ли­ги­јом раз­у­ме се, ка­ко ће­мо
без ње! Оста­је пи­та­ње ре­ли­ги­је и цр­кве, ре­ли­ги­о­зног
чо­ве­ка и цр­кве – од­нос по­је­дин­ца и цр­кве, зар не?

88
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ни­је ли та­ко тра­ди­ци­о­на­ли­зам уте­ри­ва­ње чо­ве­ка
и дру­штва у при­ну­ду по­на­вља­ња, под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи при
том и по­на­вља­ње истих гре­ша­ка?

В. ЈЕРОТИЋ
Са­свим тач­но. До­бар је из­раз ко­ји сте упо­тре­би­ли:
“при­нуд­но по­на­вља­ње”. По­сто­ји код чо­ве­ка при­ну­да
по­на­вља­ња – то се зо­ве оп­се­сив­на не­у­ро­за. Мо­ра­те, на
при­мер, пе­де­сет пу­та днев­но да пе­ре­те ру­ке, мо­ра­те да
иде­те увек истом ули­цом на рад­но ме­сто; не сме дру­га
ули­ца, не­ки страх се ја­вља, не­ки не­мир се та­да ја­вља у
чо­ве­ку. Ви­ди­те и са­ми ко­ли­ко је чо­век бес­крај­но кон­зер­
ва­тив­но сте­ре­о­ти­пан, то је Фројд на­звао ta­na­tos, на­гон
смр­ти; то је стра­шно, ма­да ни­кад ни­је до­ка­зан. Фројд
је то као хи­по­те­зу по­ну­дио - да је чо­век би­ће ero­sa и
ta­na­to­sa. Eros, на­рав­но, не са­мо сек­су­а­лан, не­го во­ља
за жи­во­том, же­ља за жи­во­том, eros ко­ји по­бе­ђу­је смрт.
Али смрт је ужа­сно ја­ка, увек ву­че на­зад чо­ве­ка. Та­ко да
ако не на­пре­ду­је­мо, он­да ће­мо ре­гре­ди­ра­ти! Има јед­на
ста­ра је­вреј­ска по­сло­ви­ца ко­ја ка­же: “Ако не по­ста­неш
бо­љи, по­ста­ћеш го­ри.” (Проф. Бо­јо­вић: сјај­но, сјај­но).
То ва­жи и за по­је­дин­це и за на­ро­де. Не­ма ста­тич­но­сти,
не­ма оста­ја­ња у ме­сту: или идеш, не мо­раш да ју­риш
на­пред, то ни­је ни до­бро, већ се кре­ћеш спи­ра­лом. Све
је у спи­ра­ли, фи­ло­зо­фи­ја, ре­ли­ги­ја, та ге­о­ме­триј­ска фи­
гу­ра је ја­ко до­бра. Не не­ка­кво ли­не­ар­но иде­ње на­пред
ко­јим се пе­ње­мо уз­бр­до, ни­су ни све­ти­те­љи та­ко ишли.
Сим­бол кру­га је по­ли­те­и­стич­ки, па­ган­ски. То је Ази­ја,
кар­ма и ре­ин­кар­на­ци­је, хи­ља­да ре­ин­кар­на­ци­ја. Гро­зо­та
по­ли­те­и­стич­ких ре­ли­ги­ја због тог кру­га, то­га не­пре­кид­

89
Академик Владета Јеротић

ног по­на­вља­ња истог (проф. Бо­јо­вић: и то за­тво­ре­ног)

за­тво­ре­ног. Круг је за­тво­рен. Круг је леп ова­ко, као це­ли­
на, де­лу­је, али је за­тво­рен. Је­ди­но спи­ра­ла: идеш ма­ло
го­ре, и по­ми­слиш да си се бог­зна где по­пео, а он­да уви­
диш да си још до­ле. Али спи­ра­ла ипак иде пре­ма го­ре.
(проф. Бо­јо­вић: има тре­ћу ди­мен­зи­ју). Упра­во.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ни­је ли страх од про­ме­на, чо­ве­ка или дру­штва ко­ји
же­ле да из­бег­ну не­из­ве­сно­сти, ко­ји стре­пе од су­о­че­ња
с бу­дућ­но­шћу, као же­ља да се за­у­ста­ви вре­ме, у крај­
њем зна­че­њу страх од смр­ти?

В. ЈЕРОТИЋ
Си­гур­но је та­ко. То су сјај­на пи­та­ња, фи­ло­зоф­ско-
пси­хо­ло­шка и пси­хо­те­ра­пе­ут­ска чак. Љу­ди се пла­ше
про­ме­не! Опет исто. Чо­век је у би­ти кон­зер­ва­тив­но би­
ће, пла­ши се сва­ке про­ме­не. Отуд сва­ки, и нај­бо­љи по­
ли­тич­ки си­стем, ко­ји има у се­би не­ку истин­ску же­љу
за на­прет­ком ци­ви­ли­за­циј­ско-кул­тур­ним, на­и­ла­зи на
от­пор. Фи­ло­соф Берг­сон је ре­као да се дух пе­ње уз стр­
му ра­ван, а да ма­те­ри­ја ву­че до­ле. Су­коб је то из­ме­ђу
ду­ха и ма­те­ри­је. Ка­кво је чу­до што је чо­век стал­но би­ће
ве­ре. Не­ко је ре­као: “Ни­кад сун­це не иза­ђе ују­тру и не
за­ђе уве­че, а да се ни­је не­ко чу­до де­си­ло на зе­мљи”. То
је тач­но. Без об­зи­ра што да­нас зна­мо мно­го из на­у­ке,
што се слу­чај све ви­ше пре­тва­ра у ну­жност, зна­ли су то
још марк­си­сти. Пи­та­ње слу­ча­ја је вр­ло де­ли­кат­но, не
зна­мо то до­вољ­но, али чу­да по­сто­је не­пре­ста­но. Увек
су­коб! То је због инер­ци­је, инерт­на је ма­те­ри­ја. Чак је
и Пла­то­ну би­ло те­шко да схва­ти да је Бог ство­рио свет
ни из че­га. Пла­тон је сма­трао да је по­сто­ја­ла веч­на ма­те­

90
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ри­ја и да је Бог он­да, као вр­хун­ски мај­стор, из ма­те­ри­је

ства­рао жи­вот. Али ко је ство­рио ма­те­ри­ју? Та­ко да оно
“ни из че­га”, зах­те­ва ве­ру на­шу. Тач­но. Али ни­је ни ло­
гич­ки ка­да се ка­же; ма­те­ри­ја је по­сто­ја­ла од­у­век (а то
је од Пла­то­на), и од­у­век дух. От­куд, ко­ја ма­те­ри­ја? А
и та ма­те­ри­ја се стал­но пре­тва­ра у енер­ги­ју, а енер­ги­ја
у ма­те­ри­ју, то смо зна­ли и пре. Па и дух не­пре­ста­но во­
ди бор­бу с ма­те­ри­јом у на­ма, са инер­ци­јом, са смр­ћу.
Страх од смр­ти, на­рав­но, да по­сто­ји, то је при­род­но. Ко
то уми­ре мир­но? Опет ве­лим: чо­век се бо­ји истин­ске
про­ме­не нај­пре што је “при­род­но кон­зер­ва­тив­но би­ће”,
а дру­го што би про­ме­на мо­гла да до­ве­де до пре­и­спи­ти­
ва­ња се­бе. А он­да по­чи­ње про­блем гре­ха и кри­ви­це и
ка­ја­ња (проф. Бо­јо­вић: ка­тар­зе), ка­тар­зе. Шта ће му то
све? Он­да и не­ма ни­ка­кве про­ме­не у чо­ве­ку, жи­вим та­ко
ка­ко жи­вим (проф. Бо­јо­вић: ли­ни­ја ма­њег от­по­ра), са
ли­ни­јом ма­њег от­по­ра у сва­ком по­гле­ду. Не­ма ду­ха ко­ји
об­на­вља, а је­ди­но дух нас об­на­вља не­пре­кид­но и чи­ни
нас сло­бод­ни­јим, ни­кад сло­бод­ним до кра­ја.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли по­сто­ји раз­ли­ка у од­но­су пре­ма стра­ху у За­
пад­ном и Ис­точ­ном де­лу хри­шћан­ства и по­сто­ји ли у
том по­гле­ду не­ка срп­ска спе­ци­фич­ност?
Ово има­ју­ћи у ви­ду по­зна­ту срп­ску нон­ша­лан­ци­ју за
ко­ју Па­трик Бе­сон у ње­го­вој књи­зи “Бе­о­град 1999.”, ка­
же да му та нон­ша­лан­ци­ја док по­сма­тра бе­о­град­ску
омла­ди­ну у вре­ме бом­бар­до­ва­ња иза­зи­ва ти­ху је­зу.

В. ЈЕРОТИЋ
До­бро је то пи­та­ње. По­сто­ји раз­ли­ка, на­рав­но. Ис­точ­
не зе­мље (сад, ко­је су то ис­точ­не зе­мље?) и ње­ни на­ро­
ди као да се не пла­ше смр­ти јер не це­не жи­вот, не зна­

91
Академик Владета Јеротић

ју шта је жи­вот. На За­па­ду одав­но се зна шта је жи­вот

и ко­ли­ко је ва­жно да се са­чу­ва ин­дви­дуа или лич­ност.
Зар ни­су Аме­ри­кан­ци и Ен­гле­зи жр­тво­ва­ли цео ави­он
за јед­но­га пи­ло­та, или це­лу под­мор­ни­цу за не­ко­ли­ко
љу­ди по­са­де у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та. Спа­са­ва­ли су
по­је­дин­ца – чо­ве­ка. А ка­ко су ју­ри­ша­ли со­вјет­ски вој­ни­
ци на не­мач­ке тен­ко­ве! Ка­да су их не­ки упи­та­ли - ка­ко,
за­што то ра­ди­те, вој­ни­ци од­го­ва­ра­ју: иза нас иду ми­ли­
о­ни. Да­кле, огром­на зе­мља да­је осе­ћа­ње бе­смрт­но­сти у
на­ро­ду!

Б. БО­ЈО­ВИЋ
То је кад се ка­же да смр­ти не­ма…

Ака­де­мик ЈЕ­РО­ТИЋ
Да, то је та­ко би­ло у на­ро­ду ру­ском. Пра­во­сла­вље
Ру­са, би­ло је ја­ко, они су чвр­сто ве­ро­ва­ли да се не­што
де­ша­ва са чо­ве­ком по­сле смр­ти. Али он­да је до­шло со­
вјет­ско вре­ме! Не за­бо­ра­ви­мо да је ате­и­за­ци­ја би­ла ја­ка.
И сад има­ју про­бле­ма око об­на­вља­ња пра­во­сла­вља, об­
на­вља се, али има сек­ти, има и бу­ди­ста, про­блем је то у
Ру­си­ји да­нас.
И оно на­ше под­це­њи­ва­ње бом­бар­до­ва­ња 1999. го­ди­
не, исто је та­ко јед­но под­це­њи­ва­ње жи­во­та?

Б. БО­ЈО­ВИЋ:
То је оруж­је сла­би­јих, про­во­ка­ци­ја. Иза­зи­ва­ње не­сра­
змер­не ре­ак­ци­је и то­ме слич­но.

В. ЈЕРОТИЋ
Опет је то жр­тво­ва­ње љу­ди, јер се не це­ни жи­вот. Бо­
ле­сни­ци су стра­да­ли у бол­ни­ци “Дра­ги­ше Ми­шо­вић”,

92
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

на не­у­ро­ло­шком оде­ље­њу је по­ги­ну­ло не­ко­ли­ко, јер је

ту би­ло не­што од вој­них сна­га. А зна­ли су да је ту бол­
ни­ца. То је ужа­сно, не це­ни се људ­ски жи­вот ни­шта. Не­
ко­ли­ко Ср­ба ће из­ги­ну­ти, чак и бо­ле­сни­ка, вр­ло ва­жно,
али ће­мо ре­ћи: све што су не­при­ја­те­љи ра­ди­ли, га­ђа­ли
су објек­те ко­је ни­је тре­ба­ло да га­ђа­ју.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Зна­чи ипак ни­је био та­ко ан­ђе­о­ски тај ми­ло­срд­ни
ан­ђео? Ни­је био та­ко ми­ло­ср­дан?

В. ЈЕРОТИЋ
Ни­је био та­ко ми­ло­ср­дан, али су Бе­о­гра­ђа­ни ви­де­ли
да се у Бе­о­гра­ду углав­ном по­га­ђа­ју објек­ти, они ко­ји су
би­ли на спи­ску. А опа­сност, си­ре­не – ни­шта. На ули­ца­
ма хо­да по­ла Бе­о­гра­да, и ни­шта им ни­је би­ло.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли је хра­брост од­су­ство стра­ха или је хра­брост
у су­о­ча­ва­њу са стра­хом као жи­вот­ним на­го­ном или ин­
стинк­том ?

В. ЈЕРОТИЋ
По­сто­је две вр­сте хра­бро­сти, ако не и ви­ше вр­ста.
Јед­на је тзв. лу­да хра­брост, ко­ја је на­ма свој­стве­на, то
би био ho­mo bal­ka­ni­cus, ho­mo he­ro­i­cus, ко­ји, опет да
ка­жем, не це­ни жи­вот до­вољ­но и ве­ру­је у бе­смрт­ност.
Оно ју­ри­ша­ње Ру­са у ра­ту, то је на­род­на од­лу­ка. Ру­си­ја
ни­кад не­ће про­па­сти ако ми и про­пад­не­мо, мо­ра да су
та­ко осе­ћа­ли. Јед­на хра­брост је лу­да хра­брост, али мла­
ди љу­ди су ве­ћи­ном лу­до хра­бри. Во­зе 200 ки­ло­ме­та­ра
на сат ауто­мо­бил, па се уне­сре­ће. Имам оби­чај да ка­жем

93
Академик Владета Јеротић

да ан­ђе­ли не мо­гу да стиг­ну да спа­су све. Мла­ди љу­ди

да­нас, не знам у Фран­цу­ској, али ов­де лу­до во­зе. Но­ћу
во­зе као у ру­ском ру­ле­ту. Мла­ди љу­ди не це­не жи­вот. Ту
сад до­ла­зи­мо на иде­ју да су Сло­ве­ни, љу­ди лу­до хра­бри
– мла­ди на­ро­ди. Да ли по­сто­ји раз­ли­ка ста­рих и мла­дих
на­ро­да? Ка­да се спа­зе не­ке фи­зи­о­но­ми­је у Евро­пи, чак и
код нас ов­де, ви­ди­те не­што ста­ро у њи­ма, не са­мо фи­зич­
ки ста­ро, не­го не­ка мир­но­ћа, не­ка чуд­на ста­ло­же­ност из­
ла­зи из та­ко не­ког чо­ве­ка, не мо­ра би­ти ни ре­ли­ги­о­зан.
Док сам био у Евро­пи, ви­део сам та­кве љу­де и у Швај­
цар­ској и у Фран­цу­ској, то је нео­бич­но. А за Сло­ве­не
мо­жда је по­зи­тив­но што су мла­ди на­ро­ди. Освалд Шпен­
глер је пи­сао да је на Сло­ве­ни­ма бу­дућ­ност (проф. Бо­јо­
вић: нај­мла­ђа ра­са). Да, нај­мла­ђа ра­са, ма­да Сло­ве­ни ко
зна од ка­да по­сто­је. Да ли су ов­де на Бал­ка­ну већ би­ли
не­ки Сло­ве­ни одав­но, као што пи­ше ака­де­мик Бу­ди­мир
– мо­жда. Али он­да су и до­ла­зи­ли Сло­ве­ни на Бал­кан.
Мо­жда смо за­и­ста нај­мла­ђи на­род! Ако смо нај­мла­ђи
на­род, он­да при­па­да­мо вр­сти опа­сне адо­ле­сцен­ци­је ко­ја
уле­ће у ра­то­ве. Зар ни­је већ Ле­њин био уве­рен да ће Не­
мач­ка би­ти иду­ћа бољ­ше­вич­ка зе­мља, јер је у њој та­да
си­ро­ма­штво би­ло ве­ли­ко; чу­ве­на кри­за у це­лој Евро­пи
1929. го­ди­не, би­ла је он­да, на­ро­чи­то у Не­мач­кој, ја­ка.
Мно­го не­за­по­сле­них, де­мон­стра­ци­ја мно­го, на све стра­
не штрај­ко­ви. Ето иде­ал­не при­ли­ке Ле­њи­ну, ко­ји је већ
оства­рио ре­во­лу­ци­ју у Ру­си­ји, да је и у Не­мач­кој по­се­
је. Би­ло је мно­го ко­му­ни­ста у Не­мач­кој, ко­му­ни­стич­ка
пар­ти­ја би­ла је ја­ка, би­ло је ин­те­лек­ту­а­ла­ца ко­му­ни­ста.
Ме­ђу­тим, ни­је се оства­ри­ла Ле­њи­но­ва ре­во­лу­ци­ја, не­го
је Хи­тлер до­шао на власт. Не­ко је мо­рао до­ћи. Ко­ли­ка
је ве­ли­ка опа­сност од еко­ном­ске бе­де, си­ро­ма­штва и
ин­фла­ци­је, јер он­да се мо­ра не­што си­лом ра­ди­ти! Ако

94
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

не мо­жеш до­брим сред­стви­ма са­вла­да­ти кри­зу, до­ћи ће

дик­та­тор. Хи­тлер је до­шао у Не­мач­ку да не би до­шао
Ле­њин! То је об­ја­шње­ње.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
То је оно што сте ре­кли за мла­де љу­де и од­су­ство
стра­ха, јер то је био и мој слу­чај кад сам имао 18 го­
ди­на, тад сам имао мно­го са­о­бра­ћај­ки. То ве­ро­ват­но
до­ла­зи од де­тињ­ства, јер де­те не­ма по­и­ма­ње смр­ти,
пред­ста­ву, а под­се­ћа ме на, у јед­ној на­род­ној еп­ској пе­
сми се ка­же, ка­ко се Кра­ље­вић Мар­ко учио ју­на­штву
од па­шча­ди и од де­це. Ин­те­ре­сант­но, је­сте. То је за­ни­
мљи­во, ви­ди­те, јер ра­ди се о од­но­су пре­ма стра­ху. Не
са­мо стра­ху као та­квом, већ од­но­су пре­ма стра­ху. О
кул­ту­ри стра­ха, ако хо­ће­мо да ка­же­мо та­ко. О то­ме
на­рав­но има шта да ка­же ан­тро­по­ло­ги­ја стра­ха, као и
смр­ти на За­па­ду, да­кле. За­пад се због Цр­кве, због ма­ни­
пу­ли­са­ња стра­хом сви­као, да та­ко ка­жем – са­жи­вео с
јед­ним ди­на­мич­ким од­но­сом пре­ма стра­ху. На­ви­као се
жи­во­ту са стра­хом као јед­ном ре­гу­ла­ти­вом. Сви­као са­
мим тим и пре­ва­зи­ла­же­њем стра­ха, али исто­вре­ме­ну
и ко­ри­шће­њу стра­ха, ако та­ко хо­ће­те. Па, ре­ци­мо, не
мо­ра то би­ти страх од смр­ти, не­го на при­мер она сва­
ки­да­шња од­ва­жност - хра­брост. У Фран­цу­ској је хра­
брост мно­го ши­ри по­јам не­го код нас. У Фран­цу­ској се
кад не­ко иде ују­тру на по­сао, кад иде на не­ки са­ста­нак,
ка­же се – до­бра хра­брост - bon co­u­ra­ge. Јер хра­брост
је и ва­ља­ност, од­ва­жност. Хра­брост ни­је са­мо ствар
стра­ха, а исто­вре­ме­но и страх је део обич­ног жи­во­
та. Ни­је са­мо би­ти или не би­ти. Те ни­јан­се, тај од­нос,
да ка­жем функ­ци­о­нал­ни, пре­ма стра­ху, то је онај део
сен­ти­мен­тал­ног вас­пи­та­ња о ко­ме, у ства­ри, го­во­ри

95
Академик Владета Јеротић

Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић. Ја не знам ка­ко би га дру­га­чи­је на­

звао – сен­ти­мен­тал­но вас­пи­та­ње, осе­ћа­ње и вас­пи­та­
ње, ко­је је у крај­њој ли­ни­ји услов за ду­хов­ност… што
мањ­ка у да­на­шњем вре­ме­ну. Ни­сам си­гу­ран да је то
увек би­ло та­ко.

В. ЈЕРОТИЋ
Сла­жем се. Хра­брост има ви­ше ди­мен­зи­ја. Ми смо
ов­де на Бал­ка­ну има­ли нај­ви­ше рат­нич­ку хра­брост. По­
сто­ји и та лу­да хра­брост мла­дих, ко­ји не зна­ју шта је
жи­вот. И стра­да­ју мно­ги та­ко, а не­ки оста­ју трај­но уне­
сре­ће­ни, док не­ки ка­да се опо­ра­ве, не­што и на­у­че, ако
на­у­че. Та мла­дост? Опет се вра­ћам на Сло­ве­не и на ста­
ри­је на­ро­де, мо­ра да има ста­ри­јих на­ро­да, ма­да и они не
мо­ра­ју би­ти трај­ни. Ки­на тре­ба да је ста­ра ско­ро се­дам
хи­ља­да го­ди­на. Ин­ди­ја је та­ко­ђе вр­ло ста­ра. Еги­пат­ска
ци­ви­ли­за­ци­ја је иш­че­зла за­у­век, али не­ке ци­ви­ли­за­ци­је
оста­ју. Ка­ко је Ки­на ус­пе­ла у то­ме? Ки­на би мо­гла би­ти
мо­дел и за Евро­пу не­где, а ина­че се она су­прот­ста­вља
у мно­го че­му и по­зи­тив­но Евро­пи и Аме­ри­ци. Али ка­
ко су се са­чу­ва­ли то­ли­ке хи­ља­де го­ди­на? Ви­тал­ност?
Ре­ли­ги­о­зност? (проф. Бо­јо­вић: при­том има­ју три ве­ре)
Да­бо­ме, пр­во нај­ста­ри­ја ве­ра у прет­ке, па он­да та­о­и­зам,
па бу­ди­зам, кон­фу­ци­а­ни­зам. То су све ре­ли­ги­је ко­је су
и са­чу­ва­ле не­ка­ко Ки­ну, чак се Мао Це Тунг, по­сле оне
бру­тал­не ње­го­ве ре­во­лу­ци­је вра­тио на кон­фу­ци­о­ни­зам.
Мао је мно­го го­ри био од Ста­љи­на, зна­те у че­му? За­то
што је пр­ви увео по­ли­циј­ски ме­тод “ис­пи­ра­ња мо­зга”, а
он­да и ин­док­три­на­ци­ју. Фран­цу­ски ауто­ри има­ју до­ста
до­бар опис тих зби­ва­ња у Ки­ни. Да об­ја­сни­мо. Про­тив­
ник Мао Це Тун­га оде у за­твор без ика­квог фи­зич­ког
му­че­ња. Две го­ди­не за­тво­ра, ис­пран му је пот­пу­но мо­
зак, до­ве­ден је на ну­лу, а он­да уса­ди му се иде­ја Мао Це
Тун­га и са­да та­кав чо­век по­ста­не стра­сни бо­рац за Мао

96
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Це Тун­га. Али не под­ле­жу сви – ту је по­ен­та. (Проф. Бо­

јо­вић: 5% не мо­же). Упра­во тих 5% истин­ски су љу­ди.
Та­ко је би­ло и са тзв. хри­шћа­ни­ма ко­ји су ла­ко под­ле­
гли бољ­ше­вич­кој про­па­ган­ди. Па и ов­де код нас пра­во­
сла­вље тра­је од Све­тог Са­ве, а од Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­је и
хи­ља­ду го­ди­на. Ка­ко је то­ли­ко бр­зо све за­бо­ра­вље­но!
Ка­ко је бр­зо, ису­ви­ше ла­ко срп­ски на­род по­стао ате­и­
стич­ки? Жар­ко Ви­до­вић ми ка­же, што се чу­диш, то је
страх. Страх, на­рав­но, али да ли је то до­вољ­но као об­
ја­шње­ње? (проф. Бо­јо­вић: Мар­ко Мар­ко­вић би ре­као,
нео­зби­љан и нео­д­го­во­ран на­род). Да је нео­д­го­во­ран?
(проф. Бо­јо­вић: на­пи­сао је да нео­д­го­во­ран) За наш на­
род? (проф. Бо­јо­вић: да) У по­гле­ду ко­му­ни­зма, је­ли?
(проф. Бо­јо­вић: Па, та­ко, он се ба­вио, кул­ту­ром, исто­ри­
јом, пси­хо­ло­ги­јом, ко­ји мо­жда не би са­да стао иза то­га,
али је на­пи­сао то. Ве­ро­ват­но огор­чен ко­му­ни­змом, та­да­
шњим ста­њем). И са­мим со­бом? (проф. Бо­јо­вић: То је
би­ло пре 30-так го­ди­на). Ва­ше пи­та­ње о од­го­вор­но­сти?
Од­го­вор­ност иде са сло­бо­дом, али иде и са ве­ром, од­но­
сно са не­ким убе­ђе­њем, не са­мо иде­о­ло­шким. Иде­о­ло­
шка убе­ђе­ња мо­гу и да пре­ста­ну, не­ма их ви­ше, а он­да
си ис­пра­жњен (проф. Бо­јо­вић: ла­ко­ми­сле­ност). Још го­
ре кад се чо­век ис­пра­зни. (проф. Бо­јо­вић: пла­хо­ви­тост
о ко­јој Цви­јић го­во­ри). Он­да га тре­ба ис­пу­ни­ти не­чим
дру­гим.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Па, ево. Упра­во иде­мо у том прав­цу.
Ни­је ли по­ти­ски­ва­ње стра­ха ли­ни­ја ма­њег от­по­ра
као што то мо­же би­ти и по­ти­ски­ва­ње сва­ке сум­ње?

В. ЈЕРОТИЋ
Раз­у­ме се. Кант је го­во­рио да би љу­ди тре­ба­ло да се
раз­ви­ја­ју од дог­мат­ског ступ­ња, пре­ко скеп­тич­ког до кри­

97
Академик Владета Јеротић

тич­ког. То би би­ла нор­мал­на ево­лу­ци­ја. Де­ца, мла­ди на­

ро­ди, иде­о­ло­зи су, дог­ма­ти­ча­ри, не у цр­кве­ном сми­слу.
Раз­ли­ку­је­мо по­зи­тив­ну дог­му у цр­кви, ко­ја и са док­сом
има ве­зе, и то је у ре­ду, не­ке дог­ме цр­кве­не сто­је и не­ка
сто­је, ма­да се и оне мо­гу из­о­па­чи­ти, око­шта­ти као дог­
ме. Али дог­мат­ски сту­пањ тре­ба да пре­ђе у скеп­тич­ки.
И сад – ин­те­ли­гент­но де­те већ у пр­вом раз­ре­ду основ­не
шко­ле чу­је не­што од учи­те­ља или учи­те­љи­це друк­чи­је
не­го што су му ро­ди­те­љи го­во­ри­ли, до­ђе ку­ћи и пи­та:
“Ма­ма, та­та, учи­тељ ка­же ова­ко, а ви ми ка­же­те она­ко”.
Шта је то? Сјај­но је. Са се­дам го­ди­на ин­те­ли­гент­но де­
те по­чи­ње да раз­ли­ку­је и да сум­ња. Не­ка сум­ња! Али и
то ни­је до­вољ­но, ни­ти је до­бро да чо­век це­лог жи­во­та
сум­ња, да оста­не сум­ња­ли­ца. Ср­би су као на­род, чи­ни
се, или на­ив­ни или па­ра­но­ич­ни, не па­ра­но­ид­ни. Пр­во
их пре­ва­ре мно­го пу­та, а он­да по­чи­њу да сум­ња­ју у све
и сва­шта, и у што тре­ба и у што не тре­ба, не­ма ни­ка­кве
сре­ди­не, јер кри­тич­ки сту­пањ је објек­ти­ван оно­ли­ко ко­
ли­ко мо­же­мо би­ти објек­ти­ван. Увек смо су­бјек­тив­ни,
ни­кад до­вољ­но објек­тив­ни, али тру­ди­мо се ко­ли­ко мо­
же­мо да бу­де­мо објек­тив­ни да би­смо би­ли кри­тич­ки, од­
но­сно кри­тич­ки да би­смо би­ли објек­тив­ни. А, па­зи­те, и
кри­тич­ки сту­пањ у раз­во­ју чо­ве­ка још увек не мо­ра да
зна­чи ре­ли­ги­о­зан сту­пањ. Зна­чи, пре то­га чо­век мо­же
да бу­де скеп­тич­ки ре­ли­ги­о­зан, мо­же да бу­де дог­мат­ски
ре­ли­ги­о­зан, али по­сле кри­тич­ког ступ­ња тек, по­чи­ње
пра­ва бор­ба за истин­ску ре­ли­ги­ју. Аутен­тич­ну ре­ли­ги­ју,
ко­ја би има­ла ве­зу са ре­ли­ги­о­зним до­жи­вља­јем и са не­
чим где би се су­бјек­тив­но и објек­тив­но мо­гли по­ми­ри­ти.
Азиј­ски на­ро­ди као да не раз­ли­ку­ју до­вољ­но су­бјект од
објек­та. И то Евро­пља­ни сма­тра­ју гре­шком. Сви европ­
ски фи­ло­зо­фи ве­ко­ви­ма го­во­ре: Европ­ска ци­ви­ли­за­ци­ја

98
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

раз­ли­ку­је су­бјект од објек­та. Ако их они у Ази­ји зби­ља

не раз­ли­ку­ју, мо­жда за­то има­ју че­шће ми­стич­ке до­жи­
вља­је. У хри­шћан­ству ре­ђи су ми­стич­ки до­жи­вља­ји без
об­зи­ра на не­ко­ли­ко слав­них ми­сти­ка. Ни­ко­лај Бер­ђа­јев
је то у књи­зи “Фи­ло­зо­фи­ја сло­бо­де” до­бро ви­део. Ре­као
је да је ум он­то­ло­шки, а не са­мо гно­се­о­ло­шки по­јам. И
ако се умом иде пре­ма го­ре, су­бјект и објект не­ће би­ти
у рас­це­пу, а ина­че чо­век је у рас­це­пу су­бјек­та и објек­та.
У Евро­пи има­мо ско­ро не­пре­ки­дан су­коб су­бјек­тив­ног
и објек­тив­ног, а он­да је и са ве­ром та­ко. Он­да је сва­ки
вер­ски до­жи­вљај су­бјек­ти­ван до­жи­вљај. Ни­је ве­зан ни
са ка­квом ствар­но­шћу, док је истин­ска ствар­ност за ве­
ру­ју­ће љу­де - не­ви­дљи­ви Тво­рац.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Има ли ве­ре без сум­ње ? До­сто­јев­ски у Днев­ни­ку пи­
сца го­во­ри о свом «ате­и­зму»** ве­ћем од оног код ње­го­
вих опо­не­на­та, док ње­го­ва ве­ра то су­бли­ми­ра.

В. ЈЕРОТИЋ
То смо већ до­дир­ну­ли ка­да смо го­во­ро­ли о Кан­то­вим
ступ­ње­ви­ма са­зре­ва­ња: дог­мат­ском, скеп­тич­ком и кри­
тич­ком ступ­њу; из­гле­да да не­ма ве­ре без сум­ње, али
шта се под ве­ром под­ра­зу­ме­ва, то је пи­та­ње. Бо­ље је да
ка­же­мо: не­ма зре­ле ре­ли­ги­о­зно­сти без сум­ње. Или, на
пу­ту зре­ли­је ре­ли­ги­о­зно­сти су­сре­ће­мо сум­њу ко­ја нас
он­да пра­ти, или не­пре­кид­но, или смо са­вла­да­ли сум­њу
и по­ста­ли кри­тич­ки рас­по­ло­же­ни. То та­да ни­је исто што
и ра­ни­ја сум­ња; та­ко ства­ра­мо у се­би ве­ли­ки и ши­рок
про­стор за при­ма­ње Бо­жи­је бла­го­да­ти. А при­ма­мо је он­
да ка­да смо пот­пу­но отво­ре­ни пре­ма Бо­гу, јер са­мо та­да
мо­же­мо би­ти у ста­њу да до­жи­ви­мо Бо­жи­ју ми­лост. Шта

99
Академик Владета Јеротић

тре­ба у на­ма да се од­и­гра? Хри­стос је ре­као: “чи­сти ср­

цем Бо­га ће ви­де­ти”, та­ко сто­ји у Је­ван­ђе­лу. Све то се мо­
же упро­сти­ти, што при­ча­мо већ два да­на, и ре­ћи: Чи­сти
се не­пре­кид­но у то­ку жи­во­та да би сти­гао, све­јед­но у
ко­јим го­ди­на­ма, да са чи­стим ср­цем Бо­га угле­даш. Ето,
то је од­го­вор.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ни­је ли су­о­ча­ва­ње са стра­хом и сум­њом услов за од­
го­вор на ег­зи­стен­ци­јал­ни иза­зов “про­кле­тих пи­та­ња”
ка­ко их је на­зи­вао Ава Ју­стин?

В. ЈЕРОТИЋ
Је­сте. Од­го­вор је по­зи­ти­ван, страх и сум­ња су нео­п­
ход­ни усло­ви за на­ше да­ље на­пре­до­ва­ње – ин­ди­ви­ду­а­
ци­ју и/или обо­же­ње.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ни­је ли по­ти­ски­ва­ње и из­бе­га­ва­ње те вр­сте иза­зо­
ва ли­ни­ја ма­њег от­по­ра, кон­фор­ми­стич­ко ла­ко­вер­је и
ма­ло­вер­је, ко­је уки­да ра­зно­вр­сност а на­ме­ће ксе­но­фо­
бич­ност, уки­да не­по­зна­то и за­пи­та­ност, а на­ме­ће ис­
кљу­чи­вост?

В. ЈЕРОТИЋ
На­рав­но да је­сте. Али не за­бо­ра­ви­мо да је чо­век ксе­
но­фо­бич­но би­ће по сво­јој при­ро­ди. Ка­жу да ка­да мај­му­
ни­ца ро­ди ал­би­но­са (од­су­ство пиг­мен­та у ко­жи), она га
оста­вља ди­вљим зве­ри­ма да га рас­трг­ну, не бри­не о ње­
му. Сво­је ро­ђе­но де­те оста­вља ка­да је оно ал­би­нос! Чо­
век је сва­ка­ко ксе­но­фо­бич­но би­ће. Отуд то­ли­ко мно­го
не­ра­зу­ме­ва­ња, да ка­же­мо чак и при­род­ног не­ра­зу­ме­ва­

100
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ња из­ме­ђу на­ро­да; а где су ра­се, та­да је то он­да још ве­ће

не­ра­зу­ме­ва­ње или још ве­ћи јаз из­ме­ђу ра­са. Ко­ли­ко тре­
ба чо­ве­ку на пу­ту ње­го­ве ин­ди­ви­ду­а­ци­је или обо­же­ња
да би са­вла­дао ксе­но­фо­бич­ност!

Б. БО­ЈО­ВИЋ:
От­ку­да то­ли­ка по­тре­ба да се има то­ли­ко до­бро ми­
шље­ње о се­би и сво­јој ет­нич­ко-вер­ски од­ре­ђе­ној за­јед­
ни­ци?

В. ЈЕРОТИЋ
Па, и то смо до­дир­ну­ли. Од­го­во­рио сам на то пи­та­ње
ка­да смо го­во­ри­ли о Ал­фре­ду Адле­ру. Адлер је уочио да
је чо­век сла­бо, ин­фе­ри­ор­но би­ће у осно­ви, да је на­сла­
би­је би­ће у при­ро­ди. Тр­ска ко­ја ми­сли, ка­ко је ре­као Па­
скал, то је са­свим тач­но. Чо­век је тр­ска ко­ја ми­сли, јер
му је смрт стал­но за пе­та­ма, али он ми­сли! Ко­ли­ко жи­во­
ти­ње ми­сле, ко­ли­ко има­ју ра­зу­ма? По­не­кад не­ке жи­во­ти­
ње, на­ро­чи­то до­ма­ће, као да ми­сле, а не са­мо да осе­ћа­ју
при­вр­же­ност. Да­кле, из сла­бо­сти чо­ве­ко­ве, из бес­крај­не
сла­бо­сти ње­го­ве, ја­вља се нар­ци­зам, нар­ци­стич­ки ка­
рак­тер или нар­ци­стич­ка лич­ност, о ко­ји­ма су Сиг­мунд
Фројд и оста­ли ње­го­ви на­ста­вља­чи оп­шир­но го­во­ри­ли.
Али он­да и нар­ци­стич­ка кул­ту­ра, за­пад­но­е­вроп­ска ци­
ви­ли­за­ци­ја је нар­ци­стич­ка кул­ту­ра. Љу­ди су за­љу­бље­ни
у се­бе, у сво­ју ци­ви­ли­за­ци­ју и сво­ју кул­ту­ру. Ко­ли­ко је
би­ло са­мо под­це­њи­ва­ња пре­ма дру­гим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма
у то­ку ве­ко­ва! Ка­ко су се од­но­си­ли ми­си­о­на­ри хри­шћан­
ски пре­ма африч­ким пле­ме­ни­ма! А мно­га африч­ка пле­
ме­на су има­ла ста­ру ци­ви­ли­за­ци­ју, До­гон пле­ме, на при­
мер, има­ли су ми­то­ве ко­ји су на ни­воу ком­пли­ко­ва­них
фи­ло­зоф­ских рас­пра­ва о по­ре­клу чо­ве­ка. На при­мер,
Бог је ство­рио свет, али не­ма ви­ше ве­зе са љу­ди­ма, или:
Бог је углав­ном бла­го­на­клон пре­ма љу­ди­ма, а мо­же да
101
Академик Владета Јеротић

бу­де и зао, или: Бог је по­бе­дио, до­бри бог је по­бе­дио

дру­ге бо­го­ве. Све крај­ње ак­ту­ел­но а има ве­зе са свим
ре­ли­ги­ја­ма све­та, зо­ро­а­стри­змом, мо­но­те­и­змом, по­ли­те­
и­змом. Ко зна ода­кле је тај мит о по­стан­ску све­та сти­гао
код До­го­на, а ка­ко су се од­но­си­ли Евро­пља­ни за вре­ме
ми­си­о­на­ре­ња пре­ма тим пле­ме­ни­ма! То све спа­да у ксе­
но­фо­бич­ност, с јед­не стра­не, с дру­ге у нар­ци­зам. Тач­но
је, ме­ђу­тим, да не би би­ло на­у­ке без хри­шћан­ства, па ни
умет­но­сти. Хри­шћан­ска ре­ли­ги­ја је по­мо­гла раз­во­ју чо­
ве­чан­ства, а то сад ви­ше као да ни­је ак­ту­ел­но. Оста­ла је
охо­лост! До­ду­ше, до од­ри­ца­ња од охо­ло­сти мо­же до­ћи
са­мо он­да ако си био јед­ном охол. Не мо­жеш без бо­гат­
ства по­ста­ти скро­ман. Ја сам у Ен­гле­ској, тих не­ко­ли­ко
ме­се­ци што сам та­мо био, ви­део ве­о­ма скром­не љу­де, а
то су би­ли љу­ди углав­ном из “ви­со­ких ку­ћа”. Ен­гле­зи су
на пр­вом ме­сту по да­ва­њу (по­пла­ве, зе­мљо­тре­си у све­
ту) при­ло­га, а за њих се ка­же да су нај­се­бич­ни­ји на­род,
да са­мо на се­бе ми­сле. А от­куд код њих нај­бо­ља ди­пло­
ма­ти­ја у све­ту? Оста­је на то­ме да је бо­гат­ство услов за
од­ри­ца­ње. Ка­ко ово ва­жи на ма­те­ри­јал­ном пла­ну, та­ко
ва­жи и на ду­хов­ном пла­ну. Мо­раш би­ти пр­во ду­хов­но
ста­сит да би се од­ре­као и раз­у­мео шта ка­же апо­стол Па­
вле ка­да ка­же: Ка­да сам слаб, он­да сам јак! Па то је нај­
ду­бље и за­то нај­те­же раз­у­ме­ти! Кад сам слаб, он­да сам
јак – то ка­же апо­стол Па­вле, ко­ји је био џин и од ве­ре и
од ума. И јед­но и дру­го је у ње­му би­ло, а он ка­же: “Кад
сам слаб он­да сам јак”!

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да, то о се­бич­но­сти и ксе­но­фо­бич­но­сти. Упра­во
због то­га би би­ло ин­те­ре­сант­но, ко­ја би би­ла ал­тер­на­
ти­ва то­ме ? Зар не би за про­ме­ну не­ка­да мо­гло да се
ми­сли и дру­га­чи­је? По­себ­но ако се има у ви­ду да по­тре­
ба за при­пад­но­шћу мо­же ума­њи­ти или чак за­ме­ни­ти

102
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

по­тре­бу за ве­ро­ва­њем. Зна­чи, то је пи­та­ње при­пад­но­

сти и ве­ро­ва­ња ?

В. ЈЕРОТИЋ
Ко­ме при­па­дам? Увек је то пра­во пи­та­ње и од од­го­
во­ра за­ви­си шта смо и ко смо. При­па­дам оно­ме ко­ји ме
је ство­рио – Бо­гу. Ако не­ма Бо­га? Он­да при­па­дам оцу
и мај­ци ко­ји су ме ро­ди­ли. Али отац и мај­ка су са­мо
ар­хај­ско-пле­мен­ско-ин­це­сту­о­зна фа­за у раз­во­ју чо­ве­ка.
Од Бо­га идем, пре­ко ца­ра-кра­ља, до оца по­ро­ди­це, до
пле­ме­на, да би се по­но­во на спи­ра­ли по­ди­гао до Бо­га
и схва­тио шта сам. Ако то­га не­ма, оста­јем на пле­мен­
ско-ар­хај­ском ступ­њу, при­па­дам за стал­но оцу и мај­ци
и род­би­ни. При­па­дам по­ро­ди­ци Пе­тро­вић, Бо­јо­вић,
пле­ме­ну при­па­дам и пле­ме је оно ко­је ме др­жи и по­ма­
же. Пле­ме­на у Цр­ној Го­ри има још увек. Цр­но­гор­ци се
пле­мен­ски по­ма­жу, то је раз­ли­ка са Ср­би­ма [из Ср­би­је],
ко­ји су углав­ном не­сло­жни и кад се на­ла­зе у ино­стран­
ству. “Из ког си пле­ме­на”, пи­та Цр­но­го­рац Цр­но­гор­ца,
у Па­ри­зу, на при­мер? “Из Бра­то­но­жи­ћа”. “Па и ја сам из
Бра­то­но­жи­ћа, не бри­ни, ко­ли­ко мо­гу по­мо­ћи­ћу ти”. То
не мо­ра би­ти не­што ло­ше, али то је све на пле­мен­ском
ни­воу. Do ut des – ја те­би да­јем, ти ме­ни да­јеш. Шта је
при­род­ни­је? Ја сам те­би не­што учи­нио, али оче­ку­јем да
ми вра­тиш, док Је­ван­ђе­ље ка­же “не, тек кад си за­бо­ра­
вио да си учи­нио не­ко­ме не­што, бла­жен си”. “Ко је мој
бли­жњи”, пи­та­ју Хри­ста, Он од­го­ва­ра веч­ном при­чом о
ми­ло­сти­вом Са­мар­ја­ни­ну. Ми­ло­сти­ви Са­мар­ја­нин ни­је
ни Је­вре­јин, ни Грк, ни Ри­мља­нин, он је Са­мар­ја­нин –
остао је ви­тез за сва вре­ме­на – ми­ло­сти­ви Са­мар­ја­нин!
Он по­ма­же уне­сре­ће­ном, а ни­ти га зна, ни­ти оче­ку­је не­
што од ње­га. По­сле дан-два за­бо­ра­ви­ће уоп­ште да му
је учи­нио не­што до­бро. За­бо­ра­вио је до­бро де­ло и то је
оно пра­во!

103
Академик Владета Јеротић

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ни­је ли из­бе­га­ва­ње де­лат­ног до­во­ђе­ња се­бе, као и
сво­је за­јед­ни­це, соп­стве­ног ње­ног иден­ти­те­та у пи­та­
ње и пре­и­спи­ти­ва­ње, су­прот­но кри­тич­ном ми­шље­њу,
без ко­га сва­ка ин­ди­ви­ду­а­ци­ја гу­би пра­ви сми­сао?

В. ЈЕРОТИЋ
Ре­кли смо ви­ше пу­та: “Без ка­ја­ња не мо­же ни­шта би­
ти”. Ме­ђу­тим, где је ка­ја­ње да­нас? А по­сто­ји ка­ја­ње,
по­ка­ја­ње и рас­ка­ја­ње. То су три раз­ли­чи­та пој­ма. Ка­ја­
ње је дуг про­цес, док је по­ка­ја­ње - ме­та­но­ја. То су два
раз­ли­чи­та до­жи­вља­ја. Ка­јем се го­ди­на­ма за не­што што
сам ура­дио, али дај Бо­же да то не по­на­вљам, јер не­кад,
чак и кад сам се ис­по­ве­дио и на­из­глед по­ка­јао, ја по­на­
вљам грех. Па, по­на­вљам га још истог да­на, иако сам
ре­као: не­ћу ви­ше да се сва­ђам, јер ви­дим ло­ше по­сле­ди­
це. А све­ште­ник пи­та при ис­по­ве­да­њу: “Јел’ се ка­је­те
због то­га што сте би­ли то­ли­ко гру­би у сва­ђи са ва­шом
де­цом, же­ном, му­жем”. Онај ка­же: “Да, ка­јем се”. По­сле
не­ког вре­ме­на по­но­ви све исто. Али он је са­да све­стан
да то ни­је тре­ба­ло да ура­ди – и за­то ка­ја­ње. По­ка­ја­ње је
крај­ње рет­ко – ме­та­но­ја; чи­нио сам ду­го не­ко зло, а у јед­
ном тре­нут­ку - то је пра­во Бо­жи­је от­кро­ве­ње - на­сту­па
по­ка­ја­ње, ме­та­но­ја, ни­кад ви­ше тај грех не­ћу по­но­ви­ти.
Гре­ши­ћу мо­жда у не­че­му дру­гом, има “се­дам смрт­них
гре­хо­ва”, али тај грех ви­ше не­ћу чи­ни­ти.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Шта се де­ша­ва ка­да се нео­б­у­зда­ност и не­кул­ти­ви­са­
ност - на­ту­ра­ли­зам осе­ћа­ња, сма­тра лич­ном и ко­лек­
тив­ном вр­ли­ном?

104
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

В. ЈЕРОТИЋ
На­ша при­род­на осе­ћа­ња су не­кон­тро­ли­са­на. Емо­ци­је
су нај­о­па­сни­ји део људ­ског би­ћа. Чо­век је фи­зич­ко, емо­
тив­но, ин­те­лек­ту­ал­но и ду­хов­но би­ће. Са ин­те­лек­том
мо­жеш не­ка­ко да иза­ђеш на крај. До ду­хов­но­сти тре­ба
сти­ћи, а фи­зич­ко и емо­тив­но је стал­но при­сту­но; сви
зна­мо - са те­лом ни­је та­ко ла­ко иза­ћи на крај. Мо­ра­мо
га кон­тро­ли­са­ти, и то пре­ко емо­ци­ја кон­тро­ли­са­ти. Ка­да
нам емо­ци­је ни­су у ре­ду, ни­је ни те­ло у ре­ду. То је та
пси­хо­со­ма­ти­ка. Оста­ти на ни­воу осе­ћај­но­сти у би­ло ко­
јој обла­сти – ре­ли­ги­о­зној, сва­ко­днев­ној, брач­ној – зна­чи
би­ти у ха­о­су и оста­ти на јед­ном при­ми­тив­ном ни­жем
ступ­њу са­зре­ва­ња.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Зна­чи сен­ти­мен­та­ли­зам као су­прот­ност ду­хов­но­
сти.

В. ЈЕРОТИЋ
Та­ко је.

105
Академик Владета Јеротић

O СЕ­БИ И ДРУ­ГИ­МА

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Кад вре­ме, го­ди­не, жи­вот, оба­ве та­ло­же­ње, сми­рај
на­го­на, емо­ци­ја и же­ља, ка­квог чо­ве­ка та­да ви­ди­те?
Ово вас пи­там због сле­де­ћег пи­та­ња: да ли се осе­ћа­те
као стар чо­век?

В. ЈЕРОТИЋ
Ако чо­век сле­ди, ко­ли­ко мо­же, ин­ди­ви­ду­а­ци­ју, па он­
да до­не­кле и обо­же­ње, сва­ка го­ди­на у ста­ро­сти је бла­
го­сло­ве­на го­ди­на. Ја се осе­ћам мно­го бо­ље да­нас са
осам­де­сет и три го­ди­не, не­го кад сам имао 18, па ни 28.
У тим мла­дим го­ди­на­ма, био је ко­шмар сам­ном, му­чио
сам се са со­бом, му­чио са око­ли­ном. А он­да се по­че­ло
све ме­ња­ти, али ве­о­ма по­сте­пе­но, Ни­сам ни­кад знао за
ско­ко­ве. Чо­век је јед­но успо­ре­но би­ће, па је спи­рал­ни
пут онај пра­ви; пе­њеш се ка вр­ху пла­ни­не по­ла­ко, али
тре­ба ви­де­ти врх пла­ни­не пре не­го што се поч­не­мо пе­
ња­ти. Пе­њи се пр­во као пла­ни­нар на Ко­смај, па по­сле
на Ко­па­о­ник, па на Ал­пе, па мо­жда и на Хи­ма­ла­је. За пе­
ња­ње по ви­со­ким пла­ни­на­ма тре­ба опре­ма. Зна­чи, ви­ше
ни­си пла­ни­рар не­го си ал­пи­ни­ста, а за ал­пи­ни­зам тре­ба
да си при­пре­мљен мно­го бо­ље не­го за пла­ни­нар­ство.
Али, пр­во ћеш вр­ло ду­го би­ти пла­ни­нар, ако си то же­
лео. Па и пла­ни­на­ри не пе­њу се стал­но, не­го се и од­ма­ра­
ју – си­ла­зе до­ле, па се опет пе­њу. То је и пут ин­ди­ви­ду­а­
ци­је, кри­ву­дав пут, али спи­ра­лан. Ја га та­ко ви­дим и код
се­бе. Код дру­гих љу­ди ни­је увек та­ко. Шта је не­у­ро­за,
ко­јом сам се као пси­хи­ја­тар ба­вио? То је ћор­со­как ин­
ди­ви­ду­а­ци­је, за­стој, ба­ру­шти­на на пу­ту ин­ди­ви­ду­а­ци­је.

106
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Ула­зи­те у не­што ода­кле не ви­ди­те из­лаз, а мо­жда и не

ви­ди­те да сте у ба­ру­шти­ни, још го­ре. Оста­је се ду­го на
истом ме­сту, па тек он­да у не­ко зло до­ба, ка­же­те – Бо­же,
про­шло је пет го­ди­на, а ја сам остао исти, ако ни­сам и
го­ри. А ве­ро­ват­но сам го­ри, јер не мо­же­мо оста­ти исти.
Вра­ћа­мо се на ону је­вреј­ску из­ре­ку: “ако не по­ста­не­мо
бо­љи по­ста­ће­мо го­ри”.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
По­сто­је ли за Вас и да­ље не­ке не­до­у­ми­це и др­жи­те
ли не­ка ве­ли­ка пи­та­ња отво­ре­ним – без од­го­во­ра?

В. ЈЕРОТИЋ
На­рав­но. Па, от­куд бих мо­гао да ка­жем да сам све
ре­шио! Ни све­ти­те­љи то ни­су го­во­ри­ли. Зна­те и са­ми
да су све­ти­те­љи стре­пе­ли до кра­ја жи­во­та – да ли ће
бла­го­дат Бо­жи­ја ко­ју су до­жи­ве­ли да је са њи­ма, да ли
ће та бла­го­дат оста­ти до кра­ја или не­ће. Би­ло је при­ме­
ра и да их је на­пу­шта­ла бла­го­дат, и он­да је до­ла­зи­ло до
стра­шних кри­за. Упра­во код љу­ди ко­ји су би­ли на пу­ту
Бо­жи­јем! Има низ не­до­у­ми­ца, ка­ко да не­ма! До­ста је и
са не­до­у­ми­ца­ма мо­га на­ро­да – ку­да иде мој на­род? Ја
сам ро­ђен ов­де. Ви­ше пу­та сам ре­као да не­ма слу­чај­но­
сти, да ли је не­ко ро­ђен у Ази­ји, дру­ги у Афри­ци, тре­ћи
у Евро­пи, на Бал­ка­ну, у Ср­би­ји. Мо­ра да има не­ког сми­
сла. Шта ће би­ти у бу­дућ­но­сти с мо­јим на­ро­дом – ве­
ли­ка је не­до­у­ми­ца. Шта ће би­ти са за­пад­но-европ­ском
ци­ви­ли­за­ци­јом? Шта ће би­ти са бе­лом ра­сом ко­јој при­
па­да­мо? А, на­рав­но, да по­сто­је и не­до­у­ми­це, ре­ци­мо,
о ста­њу чо­ве­ко­ве ду­ше по­сле смр­ти. От­куд зна­мо и ко
нам је тач­но ре­као шта ће би­ти. У Је­ван­ђе­љу има­те са­мо
при­чу о “Ла­за­ру и бо­га­та­шу” као о мо­гућ­но­сти шта се

107
Академик Владета Јеротић

с чо­ве­ком зби­ва по­сле смр­ти; али то ни­је до­вољ­но, то

је већ не­ка вр­ста пе­да­го­ги­је. У хри­шћан­ству и уоште
у ре­ли­ги­ја­ма има мно­го пе­да­го­ги­је и то је ра­зу­мљи­во.
Јед­но из ре­ли­ги­је тре­ба при­ча­ти про­стом на­ро­ду, дру­
го по­лу­шко­ло­ва­ном, тре­ће ви­со­ко­шко­ло­ва­ном, че­твр­то
љу­ди­ма ко­ји су на пу­ту ду­хов­но­сти. Не мо­же се и не
тре­ба при­ча­ти о ре­ли­ги­ји исто сви­ма, то су зна­ли сви
цр­кве­ни оци. Прет­ња па­клом и ка­зна­ма би­ла је и оста­
ла, јер је на­род био и остао вар­вар­ски. Сви су на­ро­ди
уоста­лом би­ли вар­вар­ски осим Је­вре­ја и Гр­ка, за­то је и
ре­че­но у Је­ван­ђе­љу да се тре­ба при­це­пи­ти плод­ном или
пи­то­мом др­ве­ту. Пи­та­ње је ко­ли­ко су Ро­ма­ни, Сло­ве­ни,
Гер­ма­ни хри­сти­ја­ни­зо­ва­ни, ко­ли­ко су кул­ти­ви­са­ни, ко­
ли­ко су обо­же­ни, да би мо­гли да го­во­ре дру­ги­ма, а и
са­ми­ма се­би – ево, сад сам се не­ка­ко спа­сао, бар од оног
сво­га вар­вар­ског ко­ре­на из ко­га сам по­ни­као (та­ко смо
сви по­ни­кли); али, не тре­ба пот­це­њи­ва­ти ни вар­вар­ске
на­ро­де, јер су сви на­ро­ди све­та од­у­век зна­ли за Твор­ца
и ве­ро­ва­ли у жи­вот по­сле смр­ти. Ко је то про­на­шао да
не­ма Бо­га, да ли уоп­ште има ате­и­ста, да ли их је би­ло
у Ва­ви­лон­ској, Су­мер­ској ци­ви­ли­за­ци­ји? Те­шко је ре­ћи
да ни­је би­ло ни­ка­да ни­ка­квих ате­и­ста. Али, где је то
за­пи­са­но, ка­ко су го­во­ри­ли, шта су го­во­ри­ли и на ка­кав
су од­го­вор на­и­ла­зи­ли? Да ли је ате­и­зам код не­ких у Ста­
рој Грч­кој и ате­и­зам Жан-Пол Сар­тра и фран­цу­ских и
европ­ских ег­зи­стен­ци­ја­ли­ста јед­но исто?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да. Из­гле­да је то­га би­ло у Ста­рој Грчкoj, па мо­жда
и ра­ни­је.
Има ли сва­ки чо­век ту но­стал­ги­ју ко­ју се на­зи­ва
“жал за мла­до­шћу”?

108
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

В. ЈЕРОТИЋ
Је­дан од мо­јих нај­о­ми­ље­ни­јих пи­са­ца из мла­до­сти
био је и остао Бо­ра Стан­ко­вић. То је та­ква не­ка еле­мен­
тар­на сна­га та­лен­та у ње­му! Он је је­два, ка­жу, са­ста­
вљао ре­че­ни­це, мо­ра­ли су већ и у ње­го­во до­ба да ма­ло
ко­ри­гу­ју то шта је пи­сао. По­сле је већ и ал­ко­хол учи­но
сво­је, па ка­сни­је ни­шта ни­је ни пи­сао. Био је не­сре­ћан,
ја­ко. Та “жал за мла­дост”, по­што је та реч упо­тре­бље­на,
код Бо­ре Стан­ко­ви­ћа, је зби­ља нај­ви­ше из­ра­же­на. Он
је то по­ве­зао и са “жал за про­шло­шћу”. Ни­је ди­рект­но
ре­као: “ми смо срећ­ни­ји би­ли под Тур­ци­ма”, али има до­
ста по­да­та­ка да је Бо­ра та­ко осе­ћао. Ето, кон­зер­ва­ти­ви­
зам јед­ног од нај­та­лен­то­ва­ни­јих срп­ских пи­са­ца! Ка­ко
ће­мо то укло­пи­ти јед­но у дру­го? Тур­ке Бо­ра ни­је мо­гао
во­лео, али не­што тур­ско, “пу­сто тур­ско”, не­што је им­по­
но­ва­ло, не са­мо ње­му, не­го оном це­лом кра­ју та­мо – вра­
њан­ском, ле­ско­вач­ком, том јужнм де­лу на­ше зе­мље, те
пе­сме, вра­њан­ске, но­стал­гич­не пе­сме. Ско­ро је иза­шла
књи­га Ча­сла­ва Ђор­ђе­ви­ћа “Еле­ги­је у срп­ској по­е­зи­ји”.
Пи­сац је кре­нуо од ста­рих пе­сни­ка, пре Јо­ва­на Сте­ри­
је По­по­ви­ћа до нај­но­ви­јих пе­сни­ка, на­во­ди и јед­ну вра­
њан­ску но­стал­ги­ју, зби­ља је кра­сна. Од­мах вас дир­не.
Ето, у про­све­тље­ном уму Евро­пе и на­ших ин­те­лек­ту­а­
ла­ца, до­дир­не вас не­што истин­ски аутен­тич­но, из ср­ца,
кад та­ко не­што про­чи­та­те.
Вра­ћам се на Ва­ше пи­та­ње: имам жал за мла­до­шћу.
Да ли је то при­род­но осе­ћа­ње или ни­је при­род­но, тре­ба­
ло би зна­ти шта се под мла­до­шћу под­ра­зу­ме­ва. Го­во­ри­
ли смо ко­ли­ко је опа­сна мла­дост и ко­ли­ко у мла­до­сти
не­ма од­но­са ни пре­ма жи­во­ту ни пре­ма смр­ти. Мла­ди
се осе­ћа­ју као да су бе­смрт­ни. Фројд је пи­сао да на­ше
не­све­сно не зна за смрт, као што се ни у сно­ви­ма не зна

109
Академик Владета Јеротић

за смрт: умреш и по­но­во си жив, би­ло што се про­бу­диш,

би­ло што на­ста­вљаш друк­чи­ји сан. Мла­дост не зна за
смрт! Кад не­ко умре у по­ро­ди­ци мла­дог чо­ве­ка, овај се
мо­жда ма­ло при­бе­ре. Мо­жда Бог и на тај на­чин спа­се не­
ко­га. Те не­ка­да­шње за­јед­ни­це, тзв. при­ми­тив­не, па, ту је
би­ло пу­но при­род­ног. У јед­ној про­сто­ри­ји ку­ће по­ра­ђа
се же­на, у дру­гој из те по­ро­ди­це уми­ре де­да или ба­ба, де­
ца трч­ка­ра­ју, до­зво­ље­но је би­ло да ви­де ка­ко се по­ра­ђа
мај­ка са но­вим де­те­том, и да ви­де ка­ко уми­ре де­да или
ба­ба. У Пе­тров­гра­ду, у јед­ној ве­ли­кој цр­кви на спра­ту,
при­су­ство­вао сам не­дељ­ној ли­тур­ги­ји. У јед­ном де­лу
цр­кве је кр­ште­ње де­те­та, у дру­гом, сре­ди­шњем, ли­тур­
ги­ја, у тре­ћем опе­ло – све се то де­ша­ва­ло у исто вре­ме.
У јед­ној цр­кви од­и­гра­ва­ју се сва три чи­на, три нај­нор­
мал­ни­ја при­род­на чи­на! По­не­што из тог пра-вре­ме­на,
при­род­но се са­чу­ва­ло у пра­во­слав­ној ли­тур­ги­ји.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да. Но­стал­ги­ја је мо­жда део пам­ће­ња, се­ћа­ња, без
ко­га пам­ће­ње не би мо­гло – мо­тор пам­ће­ња. Чи­тао
сам не­што од Чар­лса Си­ми­ћа ка­ко и ло­ше чак успо­ме­
не, као бом­бар­до­ва­ње, иза­зи­ва­ју не­ки об­лик но­стал­ги­је.
То је као про­шлост ко­ја тра­је у вре­ме­ну – за­у­ста­вље­на
про­шлост.
Иако Ви, на­рав­но, ни­сте оби­чан Ср­бин, ко­је срп­ске
осо­би­не или ма­не за­па­жа­те код се­бе?

В. ЈЕРОТИЋ
Ка­да сам био мла­ђи, би­ло је ту ма­ло за­ви­дљи­во­сти
пре­ма не­ким љу­ди­ма ко­је сам це­нио. Тру­дио сам се да
ви­дим сво­је ло­ше осо­би­не, а и оне ко­је сви има­мо као
Ср­би. О то­ме је Вла­ди­мир Двор­ни­ко­вић пи­сао у “Ка­рак­

110
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

те­ро­ло­ги­ји Ју­го­сло­ве­на”, о ра­јин­ском мен­та­ли­те­ту Ср­

ба. – Да ли смо та­кви би­ли и у не­ма­њић­ко до­ба ни­је
ве­ро­ват­но, али то тре­ба до­ка­за­ти. Од вре­ме­на Ту­ра­ка се
ство­рио тај ра­јин­ски мен­та­ли­тет – удва­ра­ње пре­ма ви­
шем. Вра­ћам се на Ва­ше пи­та­ње.
Ми смо би­ли сред­ња гра­ђан­ска по­ро­ди­ца, био сам је­
ди­нац, то ни­је би­ло баш нај­бо­ље, јер се код је­ди­на­ца
лак­ше раз­ви­ја не­ка вр­ста нар­ци­зма, его­и­зма. До­ду­ше,
нар­ци­зам, већ смо то го­во­ри­ли, не мо­ра да бу­де увек
не­га­ти­ван. По­сто­ји по­зи­ти­ван и не­га­ти­ван нар­ци­зам.
Фројд је углав­ном пи­сао о не­га­тив­ном нар­ци­зму, али
шта је са­мо­свест дру­го не­го не­ка вр­ста нар­ци­зма. Де­те
се раз­ви­ја пре­ма све­сти та­ко што му раз­ви­ја­мо већ у ра­
ном де­тињ­ству са­мо­свест. Ка­ко? Јед­на на­ша же­на ми је
при­ча­ла, она је пси­хо­лог, док­то­ри­ра­ла је на Окс­фор­ду
- да у про­сеч­ној ен­гле­ској по­ро­ди­ци ка­да де­те не ура­ди
не­што до­бро, мај­ка и отац по­ка­жу му ка­ко тре­ба то да
ура­ди. Ка­да ура­ди до­бро – по­хва­ла је ту, а до­тле не­ма
грд­ње ни ка­ра­ња. Она ка­же да је то на­чин ка­ко у Ен­гле­
зи­ма ра­сте гор­дост, и у до­бром и у ло­шем сми­слу. Па,
мо­раш ма­ло про­ћи и кроз фа­зу гор­до­сти да би био са­мо­
све­стан, а и да би се мо­гао ка­сни­је од­ре­ћи. Не мо­жеш
се од­ре­ћи не­чег што не­маш! Ја­ко је ва­жно вас­пи­та­ње
де­це, вас­пи­та­ње је су­шти­на све­га, јер је де­те “упи­ја­ју­ћи
ум”. То је на­слов књи­ге Ма­ри­је Мон­те­со­ри, јед­ног од
нај­ве­ћих пе­да­го­га у 20. ве­ку, ве­о­ма ре­ли­ги­о­зна Ита­ли­
јан­ка. Де­те је на­зва­ла упи­ја­у­ћи ум! За­и­ста је та­ко, оно
што де­те до пе­те-ше­сте го­ди­не упи­је, то ни­је ла­ко по­сле
ис­пра­ви­ти. Ро­ди­те­љи мо­ра­ју већ ра­но де­те да вас­пи­та­
ва­ју да бу­де ин­ди­ви­ду­ал­но, али и да бу­де со­ци­јал­но, а
он­да и на­род­но, на­ци­о­нал­но. Да ли ово по­на­ша­ње тре­ба
до ше­сте го­ди­не у по­ро­ди­ци не­го­ва­ти, или не, оста­ви­ти

111
Академик Владета Јеротић

то шко­ли? То су ме­ни вр­ло зна­чај­на пи­та­ња. За раз­вој

иден­ти­те­та, по­пра­вља­ње иден­ти­те­та Евро­пе, а и ина­че
за иден­ти­тет сва­ког чо­ве­ка.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
То ме је под­се­ти­ло на ово. Пи­та учи­те­љи­ца де­те
– шта је по­треб­но учи­ни­ти да би смо се по­ка­ја­ли? А
ђак-де­те од­го­ва­ра. – Па, пр­во је по­треб­но гре­ши­ти.

В. ЈЕРОТИЋ
То је био и Кар­по­крат, у дру­гом-тре­ћем ве­ку по­сле
Хри­ста, ко­ји је та­ко го­во­рио: Да би се по­ка­јао и да би
био по­но­во “вра­ће­ни син”, мо­раш би­ти блуд­ни син пре
то­га. Гно­сти­чар је био Кар­по­крат, и, на­рав­но, за Хри­
шћа­не, Је­ре­тик.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Са­ту­ра­ци­ја ко­ја иза­зи­ва пре­за­си­ће­ност. Пре­за­си­ће­
ност, као убр­за­ње .

В. ЈЕРОТИЋ
Та­ко су ра­ди­ли са ал­ко­хо­ли­ча­ри­ма. Да­јеш му да пи­је
још и још, док не до­ђе до кра­ја. Шок ко­ји ал­ко­хо­ли­чар до­
жи­ви кад му се да­је не­пре­кид­но ал­ко­хол, тре­ба­ло би да
иза­зо­ве пре­о­крет у ње­му. То је “па­ра­дак­сал­на ин­тен­ци­
ја” Вик­то­ра Фран­кла ко­ји се ба­вио пси­хо­те­ра­пи­јом код
па­ци­је­на­та ко­ји су се пла­ши­ли цр­ве­ње­ња у дру­штву.
Шта ће­мо са љу­ди­ма – да ли има не­ко­га ко­ји не гре­
ши? Све­ти­те­љи ко­ји и ни­су баш то­ли­ко гре­ши­ли, стал­
но су стре­пе­ли од не­ко­га гре­ха, мо­жда и пре­те­ра­но, али
су зна­ли сво­је гре­хе, зна­чи да су их у се­би но­си­ли, али
ни­су мо­ра­ли да их ис­по­ља­ва­ју. До­ста је што их у ми­сли­

112
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ма ис­по­ља­ва­ју. Све­ти Мак­сим Ис­по­вед­ни ка­же: Од по­

ми­сли по­чи­ње све; ако до­пу­стиш по­ми­сли, иде у ми­сао,
па у осе­ћа­ње, па у де­ло.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Пи­са­ли сте о мо­но­ло­гу. Ве­ћи­на Ва­ших де­ла су мо­но­
лог уче­ног чо­ве­ка, да ли је та­ко?

В. ЈЕРОТИЋ
Мо­но­ло­га не­ма без ди­ја­ло­га. То смо већ би­ли за­кљу­
чи­ли и ра­ни­је. У на­шем на­ро­ду зби­ља пре­о­вла­ђу­је мо­
но­лог, то је чи­ње­ни­ца. Па, са ово­ли­ко књи­га ко­ли­ко
сам пи­сао, ли­чи на мо­но­лог али ни­је мо­но­лог, јер сам
раз­го­ва­рао са ду­хов­ним љу­ди­ма и са ин­те­лек­ту­ал­ци­ма
ко­ји су ми им­по­но­ва­ли, ни­су мо­ра­ли би­ли ре­ли­ги­о­зни.
Од­нос са су­прот­ним по­лом, па ту су све по­треб­ни ди­ја­
ло­зи! Али тре­ба сти­ћи до бу­бе­ров­ског ди­ја­ло­га “ја-ти”.
Су­шти­на хри­шћан­ства и је­сте ди­ја­лог. А ка­ко во­ди­ти
да­нас ди­ја­лог са исла­мом? Ислам не мо­же да за­ми­сли
Све­ту Тро­ји­цу, а од­би­ја да је Хри­стос стра­дао на кр­сту,
не­ког су под­мет­ну­ли дру­гог да стра­да, ка­жу исла­ми­сти.
Не мо­же про­рок, сма­тра­ју они, да бу­де рас­пет. То је су­
штин­ско не­ра­зу­ме­ва­ње хри­шћан­ске жр­тве за све љу­де.
Не раз­у­ме­ју ни хри­шћа­ни ту исти­ну бог­зна­ка­ко, а ка­ко
ће­мо са исла­мом во­ди­ти ди­ја­лог? Ка­ко ће­мо он­да са Је­
вре­ји­ма во­ди­ти ди­ја­лог, ка­да и они не при­зна­ју Све­ту
Тро­ји­цу; ви сте хри­шћа­ни мно­го­бо­шци, ка­жу Је­вре­ји.
Ди­ја­лог ипак мо­ра­мо во­ди­ти, а ка­ко, тре­ба ви­де­ти. Чу­
ли сте, ве­ро­ват­но, да ли је тач­но, да је по­кој­ни Па­па Јо­
ван Па­вле II, мо­жда већ и пре ње­га не­ки па­па, по­чео
го­ди­шњи ди­ја­лог, за­јед­но са кар­ди­на­ли­ма ка­то­лич­ке цр­
кве – са вр­хун­ским је­вреј­ским ра­би­ни­ма, са вр­хун­ским

113
Академик Владета Јеротић

про­те­стант­ским би­ску­пи­ма, са пра­во­слав­ним – вла­ди­ка

Ири­неј бач­ки ишао је на тај са­ста­нак где се раз­го­ва­ра­ло
и са му­сли­ма­ни­ма. Та је иде­ја би­ла сјај­на?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Па, ево има па­ра­ле­ле, ко­га ци­ти­ра са­да­шњи па­па, и
то је био ди­ја­лог.

В. ЈЕРОТИЋ
С ки­ме, са исла­мом ?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Са исла­мом.

В. ЈЕРОТИЋ
Па, да. Али је он­да то био не­при­ја­тан ди­ја­лог јер су
пра­во­слав­ни из­гле­да пре­те­ра­ли са ци­ти­ра­њем све­тог
Јо­ва­на Да­ма­ски­на. За­што го­во­ри­ти оно нај­го­ре што је
го­во­рио Јо­ван Да­ма­скин о исла­му? Јо­ван Ма­јен­дорф,
ве­ли­ки пра­во­слав­ни те­о­лог, у јед­ној ско­ра­шњој књи­зи,
(ко­ја је код нас пре­ве­де­на) пру­жа јед­но це­ло по­гла­вље,
ка­ко се ствар­но го­во­ри­ло о исла­му пр­вих не­ко­ли­ко ве­
ко­ва ка­да се он по­ја­вио; ни­је то би­ло та­ко не­по­вољ­но,
ка­ко не­ки из­вла­че ци­та­те, обич­но из Све­тог Јо­ва­на Да­
ма­ски­на. Пи­тао сам мно­ге углед­не те­о­ло­ге: Ка­ко је и
за­што Му­ха­мед до­шао? По­сле Ису­са Хри­ста, че­му Му­
ха­мед? Дво­ји­ца пра­во­сла­ва­ца су са­мо од­мах­ну­ла ру­ком
– де­мо­ни! Ка­да сам о то­ме пи­тао Ми­тро­по­ли­та Ан­то­ни­
ја Блу­ма у Лон­до­ну, он ми је ре­као: Не­ко ко је сто­ти­не
хи­ља­да мно­го­бо­жа­ца пре­вео у јед­но­бо­штво ни­је мо­гао
по­те­ћи од де­мо­на. Му­ха­мед? Ве­ли­ка за­го­нет­ка!– Што је
би­ла ве­ћа угро­же­ност Ви­зан­ти­је од Ту­ра­ка, на­рав­но да

114
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

су би­ли упла­ше­ни и са­мим тим су го­во­ри­ли не­га­тив­но

као хри­шћа­ни о исла­му. А тре­ба пи­та­ти, ко­је су слич­
но­сти и ко­је су раз­ли­ке из­ме­ђу хри­шћан­ства и исла­ма?
Тра­жи­мо ма­ло и слич­но­сти, не­мој­мо стал­но тра­жи­ти
раз­ли­ке!

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Па, опет, На се­ве­ру је би­ло на дру­ги на­чин, ве­ро­ва­
ње са­мо у чо­ве­чан­ску при­ро­ду - при­зна­ва­ње са­мо јед­не
при­ро­де - на ју­гу та­ко­ђе са­мо јед­не при­ро­де та­ко­ђе,
али бо­жан­ске.

В. ЈЕРОТИЋ
Па увек је би­ло ком­пли­ко­ва­но то са Бо­го­чо­ве­ком.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Исто­ри­ја, жи­вот, љу­ди, као да све до­би­ја све ве­ће
убр­за­ње. Ва­жи ли то и за Вас?

В. ЈЕРОТИЋ
Вре­ме је ве­ли­ка за­го­нет­ка и ве­ли­ка илу­зи­ја. Ве­ро­ват­
но вре­ме­на по­сле смр­ти не­ма. Има­мо ути­сак са­да, го­то­
во сви, да се вре­ме убр­за­ва, али то је ве­ро­ват­но учи­ни­ла
тех­ни­ка, на­у­ка, на­чин жи­во­та ка­квог да­нас во­ди­мо Али
и то ни­је сву­да та­ко. Му­сли­ма­ни и дру­ги на­ро­ди у азиј­
ским зе­мља­ма још увек жи­ве ре­ла­тив­но мир­но, она­ко
ка­ко се жи­ве­ло и у хри­шћан­ском па­три­јар­ха­ту, па и у
срп­ском па­три­јар­ха­ту. Би­ло је то спо­ро жи­вље­ње, у до­
бром сми­слу спо­ро. Да­нас нам све што је спо­ро сме­та. С
мла­дим љу­ди­ма кад раз­го­ва­ра­те мо­ра­те би­ти пре­ци­зни
и крат­ки, не мо­же да вас слу­ша ду­же вре­ме­на; а млад чо­
век не уме да се из­ра­зи, не­ма ре­че­ни­ца, јер не­вер­бал­но

115
Академик Владета Јеротић

код мла­дих пре­о­вла­ђу­је над вер­бал­ним. Ло­ше је то, по

шко­ла­ма тре­ба­ло би да их уче ви­ше да се из­ра­жа­ва­ју.
Има на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду Ве­че бе­се­да, то
је вр­ло до­бро. Так­ми­че­ње у бе­се­да­ма, не­ма чи­та­ња и
до­би­ја­ју на­гра­де. Тре­бло би и на дру­гим фа­кул­те­ти­ма
да се не­што слич­но уве­де. Да се вра­тим на убр­за­ње жи­
во­та, су­бјек­тив­но чо­век има ути­сак убр­за­ња. Не­ки ду­
хов­ни љу­ди ка­жу – је­сте убр­за­ње, јер се убр­за­ва крај
све­та; али то са кра­јем све­та и са апо­ка­лип­сом је ме­ни
увек би­ло не­ја­сно, јер су апо­ка­лип­су љу­ди не­пре­кид­но
оче­ки­ва­ли 2000 го­ди­на. Бла­же­ни Аугу­стин ко­ји је умро
430. го­ди­не био је са упа­дом Ала­ри­ха у Рим упла­шен,
ре­као је: Ово је мо­гу­ће не­ки крај све­та. Ала­рих је пљач­
као и пу­сто­шио Рим, а ни­је до­шао са Ис­то­ка. До­шао
је као вар­ва­рин, као Гот. И увек оче­ки­ва­ње не­ког кра­ја
све­та, све до Ста­љи­на, Хи­тле­ра – увек не­ки ан­ти­христ,
и ето апо­ка­лип­се. Она ће јед­ном до­ћи, јер нам Хри­стос
то ка­же, али ка­да ће до­ћи? Хри­стос ка­же – са­мо Го­спод
зна ка­да ће до­ћи. Али не, љу­ди зна­ју кад ће до­ћи, па
то пред­ви­ђа­ју, не­ке сек­те су пред­ви­ђа­ле и го­ди­не, то је
ствар­но би­ло нај­лу­ђе, јер мо­же­те ми­сли­ти ка­ква се по­
мет­ња ство­ри, а не бу­де ни­шта. Про­ђе та го­ди­на и ни­ком
ни­шта.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли жи­ви­те ви­ше у про­шло­сти, са­да­шњо­сти или
бу­дућ­но­сти ?

В. ЈЕРОТИЋ
То је за ме­не исто. Жи­вим не­пре­кид­но у про­шло­сти,
са­да­шњо­сти и бу­дућ­но­сти. То Вам је ле­по пи­та­ње. Не
жи­вим у про­шло­сти у сми­слу но­стал­ги­је за про­шло­

116
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

шћу, иако смо рас­пра­вља­ли о “жал за мла­дост”, али

пи­та­ње је за ко­јом мла­до­шћу жа­лост, да ли еро­тич­ном
мла­до­шћу, да ли за фи­зич­ком сна­гом? Чо­век не мо­же
да не­ги­ра про­шлост, али не про­шлост као не­ку но­стал­
ги­ју, као лош кон­зер­ва­ти­ви­зам. Не­ки на­ши све­ште­ни­ци
ка­жу: ако се не по­вра­ти оно па­три­јар­хал­но вре­ме у ко­ме
се зна­ло ко је у ку­ћи го­спо­дар, у ко­ме се зна­ло ме­сто
же­не ко­ја је ра­ђа­ла, ако се то не вра­ти би­ће, мал­те­не,
про­паст све­та. Та­кву вр­сту но­стал­ги­је за про­шло­шћу
не­мам. Про­шлост ме за­ни­ма као кул­ту­ра, па раз­не ста­
ре ци­ви­ли­за­ци­је, на­рав­но и исто­ри­ја ре­ли­ги­је свог на­
ро­да, па­ган­ске сло­вен­ске ре­ли­ги­је. А он­да, ка­ко је при­
мље­но хри­шћан­ство код нас? Све­ти Са­ва је за нас Ср­бе
не­про­ла­зан и не­пре­ла­зан, то је ве­ли­ко име. Не мо­же се
до­вољ­но це­ни­ти шта је тај чо­век ура­дио – Све­ти Са­ва.
То ме све за­ни­ма и то ме он­да до­ве­де до са­да­шњо­сти.
Ка­ко да ме не за­ни­ма са­да­шњост ка­да тре­ба низ ства­
ри још да оба­вим! А шта је бу­дућ­ност? Па бу­дућ­ност
је и про­шлост и са­да­шњост, ко­јој оста­вљам не­што за
со­бом за бу­дућ­ност. А да­ља бу­дућ­ност? Ако ве­ру­је­мо
да се чо­век уса­вр­ша­ва по­сле смр­ти, а ја у то ве­ру­јем,
али не ве­ру­јем са­мо ја не­го и све­ти оци, па то је он­да
ми­ли­на јед­на. До­кле сам сти­гао ов­де, ви­де­ће се тек кад
се оде та­мо, ко­ли­ко је то ма­ло. Ка­же се да ће са­мо чи­ста
ср­ца Бо­га ви­де­ти! Не мо­же­мо то ла­ко по­сти­ћи, не­ће­мо
ни та­мо ви­де­ти Бо­га, иако смо у ње­га ве­ро­ва­ли ов­де. До
чи­стог ср­ца је ужа­сно те­шко до­ћи, јер се пр­ља­ло ср­це
ов­де кроз ду­ге го­ди­не. И, опет оно што смо мно­го пу­та
по­ста­вља­ли – ка­ја­ње. Пр­ља­ло се ср­це, да ли смо све­сни
ко­ли­ко се иср­пља­ло? Раз­ви­ли смо ин­те­лект, и шта све
дру­го ни­смо! По­ста­ли смо не­ки ин­те­лек­ту­ал­ци, шта све
не зна­мо из про­шло­сти, из са­да­шњо­сти, чак ми­сли­мо

117
Академик Владета Јеротић

да зна­мо и бу­дућ­ност – а ср­це? От­куд мо­же­мо зна­ти бу­

дућ­ност, а ср­це ни­смо очи­сти­ли, не­ма­мо ми­ло­ср­ђа, јао!
Тре­ба да је све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти ре­као: На стра­шном
су­ду по­ста­ви­ће се са­мо јед­но пи­та­ње “ко­ли­ко смо би­ли
ми­ло­срд­ни”. Ни да ли си био Ки­нез, ни да ли си био пра­
во­сла­ван, ни да ли си био бу­ди­ста, ко­ли­ко си био ми­ло­
ср­дан, то је основ­но пи­та­ње. Ми­ло­срд­ни Са­мар­ја­нин!

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Са­ми­лост је вр­ли­на.

В. ЈЕРОТИЋ
По­сто­ји ли са­ми­лост без љу­ба­ви? Да ли је бу­ди­зам
са­ми­лост без љу­ба­ви, не знам. По­јам љу­ба­ви је до­не­ло
ипак хри­шћан­ство. Су­шти­на је: Љу­би не­при­ја­те­ља сво­
га, то­га не­ма код бу­ди­ста, али они по­шту­ју сва­ко жи­во
би­ће, има­ју са­жа­ле­ња пре­ма жи­вом би­ћу, учи­не му не­
што ако мо­гу, ето ми­ло­ср­ђа.

O ЖЕ­НИ И ДРУ­ШТВУ

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Шта ми­сли­те ко је би­о­ло­шки, со­ци­јал­но, зна­чај­ни­ји
за људ­ску вр­сту, му­шка­рац или же­на?

В. ЈЕРОТИЋ
Па не мо­же се одва­ја­ти му­шка­рац од же­не, по­го­то­во
ако је по­сто­јао не­где не­кад ма­три­јар­хат, же­на је би­ла
та­да стуб дру­штва; же­на ра­ђа, же­на је зе­мља и же­на је
во­да. Да­јем же­ни и не­ку пред­ност. Му­шка­рац је се­јач

118
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

жи­во­та, ма­ло је леп­ти­раст, али је то и до­бро – пре­ко ње­

га се ра­ђа. Сад мо­же, до­ду­ше, же­на да за­труд­ни и без
му­шкар­ца, се­ме је­сте ту, али не зна се чи­је је. То су но­ве
по­ја­ве, али све је ма­ње же­на на За­па­ду ко­је мо­гу да за­
труд­не. Све је ви­ше ин­фек­ци­ја, опа­сна хла­ми­ди­ја спре­
ча­ва труд­но­ћу и ка­да же­на и муж у бра­ку хо­ће да ро­де.
Да­кле, же­ни да­јем пред­ност, али не­ма же­не без му­
шкар­ца и му­шкар­ца без же­не. У Све­том пи­сму, у књи­зи
По­ста­ња, пи­ше: Бог ство­ри жен­ско и му­шко - ство­ри
их, то је у пр­вој гла­ви, а у дру­гој, од­јед­ном, Адам је сам
и Бог ка­же – ни­је до­бро да је Адам сам, да му ство­рим
дру­жи­цу, дру­жбе­ни­цу – иша, на хе­бреј­ском. Из­ва­ди из
Ада­мо­вог ре­бра Еву! То је у ства­ри по­че­так па­три­јар­ха­
та. У грч­ком ми­ту Ати­на из­ла­зи го­то­ва из гла­ве Зев­са, и
то је па­три­јар­хат. А пре то­га, шта је би­ло? Не­ма да­кле
му­шкар­ца без же­не, же­не без му­шкар­ца. Бог их је дао
жен­ско и му­шко за­јед­но, и сре­ћа је ве­ли­ка у жи­во­ту чо­
ве­ка ако на­ђе се­би до­пу­ну. Бог је ство­рио му­шкар­ца и
же­ну да се до­пу­њу­ју, а не да се сва­ђа­ју; да се до­пу­њу­ју,
јер оно што има му­шка­рац не­ма же­на и обрат­но. За­јед­
нич­ки чи­не це­ли­ну - “Од­ле­пи­ћеш се од оца сво­га и мај­
ке сво­је и при­ле­пи­ћеш се же­ни сво­јој”, сто­ји у дру­гој
гла­ви Књи­ге По­ста­ња.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли би­о­ло­шки фун­да­мен­та­ли­зам ути­че или ства­
ра ма­њу дру­штве­ну вред­ност же­не ?

В. ЈЕРОТИЋ
Би­о­ло­шки фун­да­мен­та­ли­зам у сми­слу, да ли је му­
шка­рац глав­ни, или да ли се да­је не­где пред­ност му­
шкар­цу?

119
Академик Владета Јеротић

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Реч је о же­ни.

В. ЈЕРОТИЋ
Што би он­да же­на би­ла обез­вре­ђе­на ако се же­ни да­је
пред­ност? Али же­на је ипак би­ла обез­вре­ђе­на у па­три­
јар­ха­ту. Од­но­си су­ро­вих му­же­ва пре­ма же­на­ма на Бал­ка­
ну су би­ли стра­шни. То су сви на­ши ет­но­ло­зи опи­си­ва­
ли, већ је Вук Ка­ра­џић о то­ме пи­сао.
А ево да­нас тре­ба да је сва­ка тре­ћа-че­твр­та же­на по­
но­во у на­си­љу. У 21. ве­ку на­ста­вља се оно што је сто­ти­
на­ма го­ди­на би­ло пре то­га, кад се муж по­на­шао су­пер­
и­ор­но, су­ро­во, јер је сма­трао се­бе ви­шим би­ћем. То би
био му­шки би­о­ло­шки фун­да­мен­та­ли­зам. Са­да же­не с
пра­вом ди­жу глас про­тив та­ко не­че­га, а на­си­ље се на­
ста­вља, чак мо­жда у ве­ћем сте­пе­ну не­го ра­ни­је. За­што?
Јер је му­шка­рац угро­жен. Да­нас је му­шка­рац угро­жен
од же­на, отуд све ви­ше им­по­тен­ци­ја, хо­мо­сек­су­а­ли­зам
ра­сте, ко­га је и ина­че увек мно­го би­ло ка­да је не­ка ци­ви­
ли­за­ци­ја би­ла на из­ма­ку.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли ово­вре­ме­но кре­та­ње у сме­ру урав­но­те­же­ња
од­но­са му­шкар­ца и же­не иде на уштрб би­о­ло­шког зна­
ча­ја и од­го­вор­но­сти же­не?

В. ЈЕРОТИЋ
Да. Ко­ли­ко је да­нас угро­жен му­шка­рац, ка­ко сам ма­
ло­пре ре­као жен­ском еман­ци­па­ци­јом, то­ли­ко је же­на
још ви­ше угро­же­на. Али ми ту сад не ви­ди­мо из­лаз. За­
то се и зо­ве на­ше вре­ме пре­ла­зно вре­ме, ко­је ће вр­ло ду­
го тра­ја­ти. Же­на да­нас тре­ба да за­вр­ши шко­ле, бар она
па­мет­ни­ја и ако има усло­ва, он­да, тре­ба да бу­де мај­ка,
да ро­ди, тре­ба да бу­де ин­те­лек­ту­ал­на дру­жбе­ни­ца му­жу
и тре­ба да му бу­де до­бра же­на у кре­ве­ту. Че­ти­ри функ­
120
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ци­је, да­кле, то је вр­ло те­шко по­сти­ћи. Из све­га то­га про­

из­и­ла­зи да су угро­же­ни и му­шка­рац и же­на да­нас. По­
ста­вља се он­да пи­та­ње шта ће би­ти с по­ло­ви­ма у бу­дућ­
но­сти. По­сто­је на­го­ве­шта­ји де­сек­су­а­ли­за­ци­је у Евро­пи.
Мла­ди љу­ди, ако оста­ну чи­та­ви из­ме­ђу 15-те и 25-те
го­ди­не, про­ба­ју го­то­во све. Све ис­про­ба­ју: ал­ко­хол, дро­
гу, оба по­ла. То је и код нас по­че­ло. Ни­су не­ки мла­ди
си­гур­ни ко­ме по­лу при­па­да­ју, па ис­про­ба­ју оба по­ла да
би за­кљу­чи­ли. Све се ду­же ра­ди, па уве­че кад се до­ђе
ку­ћи не­ма се мно­го ни вре­ме­на ни пол­не же­ље, отуд је
та мо­гу­ћа прет­по­став­ка, да ће по­че­ти де­сек­су­а­ли­за­ци­ја
по­ло­ва. Чак го­во­ре о не­ком бес­пол­ном би­ћу у бу­дућ­но­
сти – ни му­шко ни жен­ско! Ан­дро­ги­но, да­кле, ка­кво је и
би­ло на по­чет­ку, јер, ка­же се у Књи­зи По­ста­ња – му­шко
и жен­ско ство­ри их. То ни­је би­ло хер­ма­фро­дит­ско би­ће,
не­го ан­дро­ги­но би­ће, ко­ји је Зевс у Пла­то­но­вој “Го­зби”
рас­це­пио. Ода­кле Пла­то­ну та иде­ја? Рас­це­пио их Зевс
на две по­ло­ви­не, ка­же Пла­тон, да би јед­на дру­гој те­же­
ћи, на­пра­ви­ли це­ли­ну.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Еман­ци­па­ци­ја, дру­штве­на ва­ло­ри­за­ци­ја и све ма­ња
еко­ном­ска за­ви­сност же­не у хри­шћан­ским ци­ви­ли­за­ци­
ја­ма као да по­ве­ћа­ва дис­па­ри­тет са дру­гим ци­ви­ли­за­
ци­ја­ма као што је ислам­ска. Мо­же ли ци­ви­ли­за­циј­ска
ево­лу­ци­ја би­ти ко­ре­ла­тив­на де­мо­граф­ској ре­гре­си­ји?

В. ЈЕРОТИЋ
То је зна­чај­но пи­та­ње. Ви­ди­те, на­ша ци­ви­ли­за­ци­ја,
па и од­нос му­шкар­ца и же­не, по­ло­жај же­не и му­шкар­ца,
ма­ло пре смо ре­кли, угро­же­ни су. Не сто­ји та­ко у исла­
му. Не сто­ји та­ко ни у азиј­ским зе­мља­ма и ре­ли­ги­ја­ма.
Мо­жда ни у ју­да­и­зму не сто­ји та­ко, ни у Изра­е­лу, иако
су они нај­бли­жи, на­рав­но, европ­ској ци­ви­ли­за­ци­ји, та­
ко да по­раст ста­нов­ни­штва у азиј­ским зе­мља­ма за са­да
121
Академик Владета Јеротић

угро­жа­ва на ви­ше на­чи­на за­пад­но-европ­ску ци­ви­ли­за­ци­

ју. Из­ме­ђу оста­лог, угро­жа­ва и сми­сао од­но­са му­шкарц-
же­на. У кул­ту­ра­ма Ази­је и исла­ма још по­сто­ји па­три­
јар­хат. Он ко­ји је по­сто­јао хи­ља­да­ма го­ди­на (оста­ни­мо
са­мо на по­след­ње две хи­ља­де го­ди­на), а у исла­му од
вре­ме­на Му­ха­ме­да, ( ко­ји се ро­дио 570. а умро 632.г.)
по­сто­ји у ње­му и да­ље као па­три­јар­хат. У па­три­јар­ха­ту
се тач­но зна­ло шта је шта: Бог, па ис­под цар, краљ, па па­
три­јарх, па­па и pa­ter fa­mi­li­as. То је одав­но по­ре­ме­ће­но
у за­пад­но-европ­ској ци­ви­ли­за­ци­ји и то је оно тран­зит­но
вре­ме ко­је ће ду­го тра­ја­ти по мо­јој оце­ни. У исла­му и
азиј­ским зе­мља­ма не­ма га још увек. Да ли ће и та­мо до­
ћи крај па­три­јар­ха­та, или не­ће до­ћи, бит­но је пи­та­ње.
Јер ако ће и та­мо до­ћи крај, он­да им ми мо­же­мо би­ти
углед – ка­ко га тре­ба или не тре­ба ре­ше­ти. У мно­го че­
му је би­ла за­пад­но-европ­ска ци­ви­ли­за­ци­ја углед ста­рим
ци­ви­ли­за­ци­ја­ма и ре­ли­ги­ја­ма. Бо­га­ти Ин­ду­си су ишли
у Ен­гле­ску на сту­ди­ра­ње не са­мо за ен­гле­ског ко­ло­ни­јал­
ног вре­ме­на, не­го и по­сле: Лон­дон, Кем­бриџ, Окс­форд,
су би­ли уни­вер­зи­те­ти ко­ји су це­ни­ли шко­ло­ва­ни Ин­ду­
си, јер их са­ми та­кве ни­су има­ли. Да­кле, мо­гли би би­ти
Евро­пља­ни по­но­во углед, ако би са­ми ре­ши­ли по­вољ­но
свој кон­фликт. За­пад­но-европ­ска ци­ви­ли­за­ци­ја за са­да
те­шко ре­ша­ва сво­ју ци­ви­ли­за­циј­ско-кул­тур­ну ре­ли­гиј­
ску кри­зу, кри­зу иден­ти­те­та Евро­пе. Јер ако Ислам и
азиј­ске ре­ли­ги­је и да­ље бу­ду одр­жа­ва­ле, но­вих пе­де­сет
го­ди­на, на при­мер, па­три­јар­хат, уз до­са­да­шњу де­мо­гра­
фи­ју, па он­да ће нас све пре­пла­ви­ти. Већ да­нас има ми­
ли­јар­да и три­ста Ки­не­за и, ако је та­чан број, ми­ли­јар­да
и три­ста му­сли­ма­на. А у Евро­пи па­да на­та­ли­тет, не за­
бо­ра­ви­мо то, упа­дљи­во опа­да. Зар ни­смо он­да угро­же­
ни, он­да мо­же­мо са­мо оја­ча­ним иден­ти­те­том, не с оним
ра­ни­јим, да иде­мо да­ље. То је бит­но пи­та­ње ме­ђу свим
оста­лим ко­је сте до са­да по­ста­вља­ли. Иден­ти­тет Евро­пе
и по­моћ, мо­жда пра­во­сла­вља, том по­љу­ља­ном, пре све­
122
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

га, ре­ли­гиј­ском иден­ти­те­ту. Са­мо на но­ви на­чин об­но­

вље­ни иден­ти­тет Евро­пе мо­же би­ти не­ки углед и не­што
пред ким ће за­ста­ти ма­ло и ислам и азиј­ске ре­ли­ги­је. У
Ази­ји ни­су би­ли на­ро­ди та­ко ра­то­бор­ни, бу­ди­зам ни­је
био уоп­ште, хин­ду­и­зам уме­ре­но. Хин­ду­и­зам се ни­је ши­
рио мно­го, па чак ни Ки­на ни­је се ши­ри­ла мно­го. Ја­пан
је био тај ко­ји је на­пао Ки­ну, јер је Ја­пан ре­ла­тив­но ма­ло
остр­во, па кад су се на­мно­жи­ли оно­ли­ко ко­ли­ко су се
на­мно­жи­ли... ви­ди­те то је при­род­на де­мо­гра­фи­ја. Му­ка
је у Ја­па­ну, са­мо­у­би­ста­ва ве­ли­ки број. Ја­пан­ци не зна­ју
шта ће, и та­мо по­ла­ко опа­да на­та­ли­тет, али још увек је
ве­ли­ки.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ако су пра­во­слав­не зе­мље ме­ђу они­ма с нај­ма­њим
де­мо­граф­ским ра­стом, а оста­ле хри­шћан­ске нај­ве­ћим
де­лом де­фи­ци­тар­не у од­но­су на оста­ли свет, ако се
при­том има у ви­ду зна­чај етич­ког и мо­рал­ног про­фи­ла
дру­штва за де­мо­гра­фи­ју, ни­су ли хри­шћан­ске ци­ви­ли­за­
ци­је ис­цр­пе­ле свој ерос, ви­тал­ност и пло­до­твор­ност,
дру­гим ре­чи­ма, ни­је ли хри­шћан­ство ис­цр­пе­ло сво­ју
дру­штве­ну етич­ку и ду­хов­ну функ­ци­ју у по­ре­ђе­њу са
исла­мом у пр­вом ре­ду ?

В. ЈЕРОТИЋ
За ве­ру­ју­ће хри­шћа­ње ни­је, јер је Хри­стоs ре­као: “Би­
ћу с ва­ма до кра­ја све­та и ве­ка”, али Он ни­је ре­као да
ће би­ти с на­ро­ди­ма хри­шћан­ским. А, већ смо ра­ни­је ре­
кли да и не­ма хри­шћан­ских на­ро­да, чак ни по­ро­ди­ца,
не­го са­мо по­је­ди­на­ца. А Хри­стос је ре­као и на по­чет­ку,
а то ће ре­ћи и на кра­ју: “Не бој се ма­ло ста­до”! Хри­
шћан­ство не­ће ни­кад иш­че­зну­ти, али хри­шћан­ство као
ин­сти­ту­ци­ја, као пре­ла­зно-кри­зно под­руч­је цр­кве, оно
је у кри­зи, оно је у од­ре­ђе­ној опа­сно­сти. По­го­то­ву, ако
оста­ну раз­је­ди­ње­не све три хри­шћан­ске ве­ро­и­спо­ве­сти.
123
Академик Владета Јеротић

Ка­ко да се све три ве­ро­и­спо­ве­сти на нор­ма­лан и при­ро­

дан на­чин при­бли­же јед­на дру­гој? Не тре­ба не­ко ве­ли­ко
од­ри­ца­ње, сва­ка не­ка за­др­жи не­ке сво­је бит­не по­гле­де,
а ипак да во­де ди­ја­лог, да има­ју не­ку но­ву ко­му­ни­ка­ци­ју
ко­ју ни­су ра­ни­је има­ли. Јер ра­ни­је је би­ло ме­ђу­соб­но не­
при­ја­тељ­ство про­те­ста­на­та, пра­во­слав­них и ка­то­ли­ка.
Но­ва ко­му­ни­ка­ци­ја би по­чи­ва­ла на хри­шћан­ским ре­ли­
гиј­ским осно­ва­ма. Та ко­му­ни­ка­ци­ја, ако би ус­пе­ла, то
би ипак би­ло, у од­но­су на ислам, не­што бо­ље и друк­чи­
је, не­го ако оста­не­мо раз­је­ди­ње­ни, што ће ићи на ру­ку,
на­рав­но, свим дру­гим ре­ли­ги­ја­ма, а пре све­га исла­му,
под прет­по­став­ком да ни они не бу­ду још да­ље раз­је­ди­
ња­ва­ни, су­ни­ти и ши­и­ти. Не же­ли­мо им то, али то је
на­ма хри­шћа­ни­ма не­где и спас. Су­ни­ти и ши­и­ти су као
не­кад пра­во­слав­ни и ка­то­ли­ци, они во­де и гра­ђан­ски
рат. Ње­га са­да не­ма у хри­шћан­ским зе­мља­ма. Ви­ди­те
ка­ко се два бра­та омр­зну, то смо још зна­ли од Ка­и­на и
Аве­ља! Ка­ко је стра­шно да му­сли­ма­ни на пра­зни­ци­ма
у Ира­ку ди­жу џа­ми­ју у ва­здух, та­мо где се љу­ди мо­ле
јед­ном истом Бо­гу и су­ни­ти и ши­и­ти!
Људ­ска вр­ста је – ми то ни­смо до­ди­ра­ва­ли – угро­
же­на да­нас за­бо­ра­вље­ном еко­ло­ги­јом. Ни­кад ни­сам био
ни у јед­ној пар­ти­ји све­та, а кад бих био мла­ђи мо­жда
бих ишао у зе­ле­ну пар­ти­ју. Еко­ло­ги­ја има би­тан циљ
да спа­са­ва пла­не­ту. Спа­са­вај пла­не­ту, људ­ске вр­ста је
угро­же­на!

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ни­је ли Сар­тров ис­каз: «Па­као то су дру­ги», прет­
по­став­ка сва­ког его­цен­три­зма, па и ет­но­цен­три­зма ?

В. ЈЕРОТИЋ
Је­сте, Сар­тр је био ате­и­ста.
Во­лео бих да срет­нем не­ког истин­ског, па­мет­ног марк­
си­сту, це­нио бих га. Во­лео бих да раз­го­ва­рам са не­ким
124
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ко­ји је остао убе­ђе­ни марк­си­ста, јер сви дру­ги су га на­пу­

сти­ли, по­ста­ли су на­ци­о­на­ли­сти, не­ки чак и пра­во­слав­
ни. По­сто­ји, на­рав­но, и пра­во­слав­ни на­ци­о­нал­ни­зам.
Све до 1920. го­ди­не на­ша цр­ква се зва­ла Пра­во­слав­на
срп­ска цр­ква, а од тог вре­ме­на зо­ве се Срп­ска пра­во­слав­
на цр­ква, јер су по­че­ле већ на­ци­о­нал­не стра­сти у на­ро­ду
да ра­сту. Не­где на по­чет­ку по­сто­ја­ња Ју­го­сла­ви­је је то
би­ло. Па до­бро, мо­же не­ко ре­ћи, да ли је Пра­во­слав­на
срп­ска или Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква, ни­је та­ко ва­жно,
јер да­јеш ак­цент на хри­шћан­ство. Лич­но ни­кад ни­сам
крио да сам у пр­вом ре­ду пра­во­сла­ван, па он­да Ср­бин,
не де­ле­ћи то пре­те­ра­но. За­што бих то де­ли­ло, Бог ме је
ов­де дао да се ро­дим, али ја сам нај­пре пра­во­сла­ван Ср­
бин, а не срп­ски пра­во­сла­вац.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Са­ма реч “пра­во­сла­вац” има не­ка­ко не­га­ти­ван при­
звук. Али, да ли сте Ви чу­ли да је би­ло ре­чи при­ли­ком
об­но­ве па­три­јар­ши­је 1920., да се СПЦ на­зо­ве Ју­го­сло­
вен­ска пра­во­слав­на цр­ква. Да ли је то не­мо­гу­ће би­ло,
за вре­ме Кра­ље­ви­не Ср­ба Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца. Али, та
иде­ја је увек не­ка­ко за­по­ста­вља­на, да ли због тог ју­
го­сло­вен­ског уни­та­ри­зма, тро­и­ме­ни на­род, али то је
за­и­ста ин­те­ре­сант­но, ако је тач­но.

В. ЈЕРОТИЋ
Не знам. Про­фе­сор на Те­о­ло­шком фа­кул­те­ту Ра­до­
мир По­по­вић си­гур­но то зна. Он је за­вр­шио и исто­ри­ју
и те­о­ло­ги­ју, пре­да­је исто­ри­ју хри­шћан­ске цр­кве.

125
Академик Владета Јеротић

По­гла­вље Mо­дер­ни­тет и то­ле­ран­ци­ја.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ако се бу­ди­зам, као верe без Бо­га, ако се та­ко мо­же
ре­ћи, да­нас сма­тра ве­ром мо­дер­ног ин­ди­ви­ду­а­ли­зо­ва­
ног чо­ве­ка За­па­да, док се ислам сма­тра дру­штве­ном
ре­ли­ги­јом ре­со­ци­а­ли­за­ци­је, иако то не ва­жи са­мо за
ислам, али ипак у пр­вом ре­ду за ислам, ко­је су ци­ви­ли­
за­циј­ске, дру­штве­не и ду­хов­не прет­по­став­ке хри­шћан­
ства, по­себ­но у Ср­би­ји, да­нас и у бу­дућ­но­сти?

В. ЈЕРОТИЋ
По­треб­но је збли­жа­ва­ње ин­ди­ви­ду­а­ли­зма у чо­ве­ку са
пра­во­слав­ном са­бор­но­шћу; ја­ча­ње ин­ди­ви­ду­а­ли­зма, да,
али не у сми­слу его­цен­три­зма и екс­трем­ног ин­ди­ви­ду­
а­ли­зма као се­бич­ног или анар­хич­ног ин­ди­ви­ду­а­ли­зма,
ка­ко не­ки зо­ву Ср­бе и ка­ко су са­ми се­бе Ср­би на­зва­ли
пре ви­ше го­ди­на. Да­кле, не та­ко, не­го не­го­ва­ње ин­ди­
ви­ду­ал­но­сти у сми­слу пу­та ка лич­но­сти. Зна­чи, са све­
шћу о сво­ме хри­шћан­ском по­ре­клу и оно­ли­ко ко­ли­ко је
по­треб­но, са све­шћу о сво­јој на­род­но-на­ци­о­нал­ној тра­
ди­ци­ји. То тре­ба удру­жи­ти са са­бор­но­шћу, ко­ја је увек
би­ла од­ли­ка пра­во­сла­вља, по де­фи­ни­ци­ји Хо­мја­ко­ва:
је­дин­ство ује­ди­ње­них љу­ди са ве­ром у Бо­га и љу­ба­ви
пре­ма бли­жњем. То би би­ла по­ру­ка пра­во­сла­вља, ако би
пра­во­сла­вље се­бе та­ко да­ље уоб­ли­ча­ва­ло.
Бу­ди­зам ни­је то­ли­ко ак­ту­е­лан, ма­њи број љу­ди у Аме­
ри­ци, Евро­пи, пре­ла­зи у бу­ди­зам; то је фи­ше фи­ло­со­фи­
ја не­го ре­ли­ги­ја, ка­ко сте ре­кли: ре­ли­ги­ја без Бо­га. Вр­ло
је ком­пли­ко­ва­на лич­ност Бу­де. Тре­ба га ду­го про­у­ча­ва­

126
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ти. Ја сам не­што Бу­ду ма­ло чи­тао на не­мач­ком је­зи­ку, то

су за ме­не фи­ло­соф­ски го­во­ри, то је је­дан је­дин­стве­ни,
нео­би­чан дух. Ни­је бу­ди­зам то­ли­ко ак­ту­е­лан, ак­ту­е­лан
је, мо­жда, про­те­стан­ти­зам, као део хри­шћан­ства са нео­
е­ван­ге­ли­за­ци­јом у азиј­ским зе­мља­ма, чак и ислам­ским
(по­што азиј­ске зе­мље ни­су све, раз­у­ме се, ислам­ске).
Ислам је глав­ни иза­зов хри­шћан­ству, не­ма ни­ка­кве сум­
ње, јер је спо­јио др­жа­ву и ве­ру, јер не­ма хи­је­рар­хи­ју у
сми­слу ка­ко је хри­шћан­ство увек има­ло хи­је­рар­хи­ју. То
су све пред­но­сти за јед­но­став­ни­ји на­чин раз­ми­шља­ња,
да не ка­жем за јед­но­став­ни­је љу­де. Је­дан мој при­ја­тељ,
Вол­фганг Креч­мер - по­зна­ти не­мач­ки пси­хи­ја­тар, син
још чу­ве­ни­јег Ерн­ста Креч­ме­ра, пре­шао је у пра­во­сла­
вље кад је имао 30 го­ди­на, а умро је са 77 го­ди­на ка­да
сам га пи­тао, ка­ко та­ко бр­зо ислам успе­ва да кон­крет­но
у Афри­ци до­би­је на­ро­де за се­бе, он ка­же: па то ти је
слич­но марк­си­зму, ма­ло по­јед­но­ста­вље­но ре­че­но – два
и два су че­ти­ри! А већ је До­сто­јев­ски ре­као – не мо­ра­ју
увек би­ти два и два че­ти­ри! Хри­шћан­ство је ве­о­ма сло­
же­на ре­ли­ги­ја, има­мо у ње­му и то да два и два, зби­ља,
ни­су увек че­ти­ри. У исла­му је до­ста све ја­сно, ка­да је
реч о сва­ко­днев­ном жи­во­ту обич­ног чо­ве­ка – исла­ми­
сте. Ислам у сва­ком слу­ча­ју ни­ка­ко не тре­ба пот­це­њи­
ва­ти као ре­ли­ги­ју, јер је имао и он сло­жен раз­вој. И тај
раз­вој је био бо­гат. Ско­ро сли­чан хри­шћан­ству, она­ко
ка­ко се и хри­шћан­ство ла­га­но раз­ви­ја­ло. Има­ли су и
они је­ре­си, Му­та­зи­ли­те, има­ли су и уби­ста­ва. Не­ко­ли­ко
пра­ва­ца је би­ло за­ни­мљи­вих, то је би­ло све у ра­ни­јим ве­
ко­ви­ма. Па он­да по­сто­ји и су­фи­зам. Су­фи­зам ни­је спе­ци­
фич­на ми­сти­ка исла­ма, иако мно­ги сма­тра­ју да је­сте, не­
го је син­кре­ти­стич­ка ми­сти­ка, са­ста­вље­на од ју­деј­ске и
хри­шћан­ске ми­сти­ке, са не­ко­ли­ко сво­јих спе­ци­фич­них

127
Академик Владета Јеротић

од­ли­ка. Би­ло је не­ко­ли­ко ве­ли­ких су­фи­стич­ких ми­сти­

ча­ра. Има­мо ми код нас и пре­во­де су­фи­зма. Али да­нас
кад го­во­ри­мо о исла­му и о ње­го­вој бу­дућ­но­сти, ме­ђу
са­мим исла­ми­сти­ма не­ма мно­го ин­те­ре­со­ва­ња за та сло­
же­на раз­гра­њи­ва­ња исла­ма у пр­вих де­сет ве­ко­ва. Он­да
не за­бо­ра­ви­мо да су Ара­пи у 9., 10. и 11. ве­ку, за­јед­но
са Је­вре­ји­ма ства­ра­ли европ­ску кул­ту­ру. То је би­ла плод­
на са­рад­ња. Ве­ли­ка кул­ту­ра у Шпа­ни­ји. Не мо­же­мо про­
це­њи­ва­ти цео ислам са­мо на осно­ву не­ких да­на­шњих
исла­ми­стич­ких, па не­ка бу­де и те­ро­ри­стич­ких, џи­хад­
ских ак­ци­ја. Џи­хад ни­је увек не­га­ти­ван, мо­же би­ти и
по­зи­ти­ван, то је он­да бор­ба са са­мим со­бом, у са­мом
се­би. За­ви­си ка­ко се ту­ма­чи Му­ха­мед и Ко­ран, то ни­
је та­ко нео­бич­но, јер се и Је­ван­ђе­ље раз­ли­чи­то ту­ма­чи.
Ри­мо­ка­то­ли­ци су има­ли, на при­мер, сво­ја ту­ма­че­ња и
Ста­рог и Но­вог за­ве­та, кон­крет­но по­јам гре­ха, у ту­ма­че­
њу све­тог Ав­гу­сти­на. У пра­во­сла­вљу ни­је би­ло исто ту­
ма­че­ње, док су Про­те­стан­ти од­ба­ци­ли уоп­ште пи­та­ње
па­ра­ро­ди­тељ­ског гре­ха. Јед­ном ре­чи, та пи­та­ња са исла­
мом, мо­гу би­ти опа­сна, јер да­нас тај не­га­ти­ван, по­вр­
шан део по­ли­ти­зи­ра­ног исла­ма пре­ти хри­шћан­ству. То
ни­је он­да за пот­це­њи­ва­ње. Не­ма мно­го да­нас зна­чај­них
те­о­ло­га ислам­ских. Ја то пра­тим пре­ко ча­со­пи­са “Нур”,
ко­ји ми ша­ље Иран­ска ам­ба­са­да већ го­ди­на­ма, до­бар је
ча­со­пис, ле­по опре­мљен, ту су и на­ши Ср­би ко­ји се ба­
ве исла­мом. До­ста објек­тив­но пи­шу и о хри­шћан­ству.
Оно што сам на­у­чио из “Ну­ра” (на арап­ском зна­чи све­
тлост), ма­да сам чи­тао и ра­ни­је књи­ге о исла­му, не­што
је из исто­ри­ја­та исла­ма, и то је до­бро зна­ти, чо­век ви­ди
да је то озбиљ­на ре­ли­ги­ја, без об­зи­ра што је мој дра­ги
Креч­мер ре­као, да су у исла­му два и два че­ти­ри, све се
мо­же та­ко упро­сти­ти. Обич­ним љу­ди­ма не тре­ба ве­ли­ка

128
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

фи­ло­со­фи­ја, ни ве­ли­ка раз­ми­шља­ња, ни о хри­шћан­ству

ни о исла­му. Не за­бо­ра­ви­мо ни­кад тај тзв. оби­чан свет.
Обич­ном све­ту тре­ба да су два и два че­ти­ри! То ислам
да­је. Не­ко­ли­ко пу­та днев­но мо­ли­тве, и ако је не­где на пу­
ту, он има сво­је ћи­лим­че, па га не­где раз­ви­је и мо­ли се.
Па, сад, пи­та­ње је ка­ко се мо­ли – ме­ха­нич­ки или не ме­ха­
нич­ки, али он се мо­ли. Бит­но је да ли мо­ли­тва, искре­на
мо­ли­тва не­ко­га хри­шћа­ни­на или исла­ми­сте чи­ни да он
по­ста­је бо­љи. То би би­ло пра­во пи­та­ње – да ли се осе­ћа­
те бо­ље или по­ста­је­те бо­љи по­сле ви­ше­го­ди­шње упор­
не мо­ли­тве. Ни­је та­ко про­сто од­го­во­ри­ти. Ни­сте се ни
Ви сло­жи­ли сам­ном ка­да сам ре­као – осе­ћам се бо­љим,
па он­да мо­жда и по­ста­јем бо­љим, ако се осе­ћам бо­љим.
Али то је пи­та­ње да ли оста­јем са­мо на осе­ћа­њу. Ово
ва­жи и за да­на­шње му­ха­ме­дан­це, ко­ји се мо­ле пет пу­та,
а шта, су­тра­дан не­ко од њих по­ста­је те­ро­ри­ста! Не­ки
мла­ди са 18 го­ди­на, ни­је ли то вр­ста фа­на­ти­зма? Он ве­
ру­је да ће ићи у рај­ска на­се­ља по­сле са­мо­у­би­ства, а и то
је упро­шће­но об­ја­шње­ње Ко­ра­на, тај рај ислам­ски, са
ху­ри­ја­ма. Па, чуј­те, не ве­ру­јем да чак и прост му­сли­ман
ка­же да ће та­мо има­ти сек­су­ал­не од­но­се са мла­дим де­
вој­ка­ма. Па за­бо­га, та­мо не­ма те­ла! Ка­ко ћеш оп­шти­ти
кад не­маш те­ла? Али, на­рав­но, има до­ста те­ле­сног у Ко­
ра­ну, али има те­ле­сног и у хри­шћан­ству ка­да се ка­же да
ће чо­век вас­кр­сну­ти у те­лу, у по­след­њем да­ну.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
У ко­јој ме­ри је мо­гу­ће уче­шће, удео у те­лу Цр­кве хе­
те­родксним ве­ро­ва­њи­ма и/или тех­ни­ка­ма као што су
јо­га, тран­сце­ден­тал­на ме­ди­та­ци­ја, ре­ин­кар­на­ци­ја и
слич­но?

129
Академик Владета Јеротић

В. ЈЕРОТИЋ
Да. То је и пи­та­ње, ка­ко сам раз­у­мео, да ли се мо­гу
при­че­шћи­ва­ти ка­то­ли­ци и про­те­ста­ни за­јед­но. Ин­тер­
ко­му­ни­ја. То за са­да ни­је мо­гу­ће, али ако би се истин­
ски по­че­ли при­бли­жа­ва­ти јед­ни дру­ги­ма... Пре не­ко­ли­
ко да­на од­и­гра­ло се не­што нео­бич­но и то пр­ви пут: У
пра­во­слав­ном ма­на­сти­ру Ко­ви­љу, у Вој­во­ди­ни, би­ло је
све­ноћ­но бде­ње, на ко­ме су би­ли углед­ни ве­ли­ко­до­стој­
ни­ци – и ка­то­лич­ки и про­те­стант­ски. А он­да су ишли у
ка­то­лич­ку цр­кву сви, па су та­мо при­су­ство­ва­ли ми­си.
Ка­то­ли­ци­ма је, на­рав­но до ово­га вр­ло ста­ло, јер њи­ма
не пред­ста­вља пре­пре­ку да се не­ки пра­во­слав­ни вер­ник
при­че­сти у ка­то­лич­кој цр­кви по­сле ми­се. Де­ша­ва се то
вр­ло рет­ко не­где у Евро­пи, где не­ма ни тра­га бли­зу не­
ке пра­во­слав­не цр­кве. И, он­да, ако хо­ће пра­во­сла­вац да
се при­че­сти, он он­да иде у ка­то­лич­ку цр­кву и узме при­
чест. То мо­же да се осу­ди или не осу­ди, али при­ли­ке
иза­зи­ва­ју та­ко не­што.
Па, чуј­те, у Ту­зли ка­да су се по­ву­кли на­ши у по­след­
њем ра­ту, и вла­ди­ка се по­ву­као и све­ште­ни­ци, па су јед­
но вре­ме пра­во­слав­ни Ср­би ко­ји су оста­ли у Ту­зли са­ми
тра­жи­ли да бу­ду са­хра­ње­ни ка­то­лич­ким об­ре­дом, јер ни­
је би­ло пра­во­слав­них све­ште­ни­ка. Ни­су хте­ли да иду
под зе­мљу без об­ре­да! То на­ши љу­ди пре­ћут­ку­ју, али и
не узи­ма­ју за зло, на­рав­но, не­ће ваљ­да да екс­ко­му­ни­ци­
ра­ју по­ро­ди­цу та­квих љу­ди – Ср­ба. Хо­ћу да ка­жем да
се по­ја­вљу­ју та­кве си­ту­а­ци­је у жи­во­ту, ка­да не мо­же­те
друк­чи­је по­сту­пи­ти. Али пр­во је искре­но при­бли­жа­ва­
ње ка­то­ли­ка и пра­во­слав­них јед­ни дру­ги­ма.
Што се ти­че јо­ге и тран­сцен­ден­тал­не ме­ди­та­ци­је, то
су све праг­ма­тич­ке ме­то­де ко­је су Аме­ри­кан­ци пр­ви по­
че­ли да уво­де, па он­да и Евро­пља­ни, да би би­ли ефи­

130
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ка­сни­ји као про­дав­ци, као чи­нов­ни­ци, као ле­ка­ри, као

ин­жи­ње­ри. Тран­сцен­ден­тал­на ме­ди­та­ци­ја? Ни­сам се
ба­вио њо­ме, али сам чи­тао, она је до­ста озбиљ­на и при­
хва­ће­на је од стра­не не­ких ле­ка­ра, јер, на­вод­но, ако је
не­ко имао ви­сок крв­ни при­ти­сак, при­ти­сак му се нор­ма­
ли­зу­је без ле­ко­ва уз по­моћ ме­ди­та­ци­је; ако је не­ко имао
ра­се­ја­ну па­жњу, по­сле не­ког ду­жег вре­ме­на упра­жња­
ва­ња ме­ди­та­ци­је, има бо­љу кон­цен­тра­ци­ју и па­жњу.
То су из­гле­да чи­ње­ни­це. То ни­ка­кве ве­зе не­ма, ко­ли­ко
сам мо­гао да про­це­ним, ни са ре­ли­ги­јом, ни са ве­ром.
Пре­ма то­ме, то је прак­тич­на стра­на ства­ри. Да ли не­ки
пра­во­слав­ни вер­ник, у Аме­ри­ци на при­мер, ко­ји по­се­
ћу­је цр­кву пра­во­слав­ну и при­че­шћу­је се, да ли мо­же у
исто вре­ме да спро­во­ди тран­сцен­ден­тал­ну ме­ди­та­ци­ју,
не бих знао да Вам ка­жем. То би зна­ли на­ши аме­рич­ки
све­ште­ни­ци.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Из­гле­да да и у Бе­о­гра­ду и у Ср­би­ји има вер­ског еклек­
ти­зма, осим при­пад­ни­ка ис­точ­них ре­ли­ги­ја и те вр­сте
ду­хов­них и со­мат­ских тех­ни­ка, да има и оних ко­ји упо­
ре­до при­ме­њу­ју две или ви­ше ве­ро­и­спо­ве­сти.

В. ЈЕРОТИЋ
Да ли има та­квих ко­ји у исто вре­ме иду на при­че­шће
и спро­во­де тран­сцен­ден­тал­ну ме­ди­та­ци­ју? На­ши су до­
ста стро­ги. То бих се чак из­не­на­дио, али да ли све­ште­
ни­ци зна­ју и да ли се они уоп­ште ис­по­ве­да­ју. Што би се
ис­по­ве­да­ли ако зна­ју да је то грех! А тра­жи се упра­во
ис­по­ве­да­ње гре­ха, па по­што то за њих ни­је грех, што би
се ис­по­ве­да­ли. А не ис­по­ве­да­ју се из про­стог раз­ло­га
што зна­ју да ће им пра­во­слав­ни све­ште­ник ре­ћи: То не­

131
Академик Владета Јеротић

мој­те ра­ди­ти, не мо­же­те и јед­но и дру­го. Да­кле, кад је

реч о на­шој сре­ди­ни, он­да мо­гу ре­ћи да то не иде јед­но
са дру­гим. Аме­ри­ка, Евро­па – ни­је ис­кљу­че­но да та­мо
до­зво­ља­ва­ју.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да­нас се у не­ким за­пад­но­е­вроп­ским зе­мља­ма од
стра­не др­жав­них и ло­кал­них вла­сти ор­га­ни­зо­ва­но под­
сти­че ди­ја­лог из­ме­ђу при­пад­ни­ка раз­ли­чи­тих ве­ро­и­спо­
ве­сти. При том и ате­и­сти по­чи­њу да по­ла­жу пра­во
на ду­хов­ност, као и да тра­же при­зна­ње та­кве вр­сте
ду­хов­но­сти. Шта ми­сли­те о то­ме?

В. ЈЕРОТИЋ
Мо­жда смо се и сло­жи­ли у ра­ни­јим раз­го­во­ри­ма да
пра­вих ате­и­ста и не­ма, да је чо­век нај­пре ho­mo re­li­gi­o­
sus и да је то, не са­мо пре­ма Јун­гу, је­дан од нај­ста­ри­јих
ар­хе­ти­по­ва ти­по­ва у ко­лек­тив­но-не­све­сном чо­ве­ка. Све
ста­ре ре­ли­ги­је ко­је зна­мо зна­ле су за Твор­ца. Све­јед­но
што је би­ло мно­го бо­го­ва, по­сто­јао је хе­но­те­и­зам ко­ји је
био над по­ли­те­и­змом, јер су бо­го­ви на­ста­ли од јед­ног
бо­га, што зна­чи да је по­сто­ја­ло и он­да на­слу­ћи­ва­ње јед­
но­бо­штва пре­ко хе­но­те­и­зма у по­ли­те­и­зму.
Да­кле, би­ло је мо­гућ­но­сти да се те ста­ре ре­ли­ги­је пре­
тво­ре у ате­и­стич­ке, јер су из­не­ве­ра­ва­ле сво­ју основ­ну
свр­ху и не­где су се гу­би­ле, не­где су се та­њи­ле, не­где
су сла­би­ле из­ну­тра у сво­ме ин­сти­ту­ци­о­нал­ном би­ћу.
Ма­да је су­шти­на оста­ла, на­ро­чи­то у хри­шћан­ству, ство­
ри­ли су се ате­и­сти; у Ва­ви­ло­ну, у Ста­рој Грч­кој, би­ло
ку­да, али ко­ја је то вр­ста ате­и­зма би­ла? По­ку­шао сам
да на­ђем не­ког сту­ден­та на Те­о­ло­шком фа­кул­те­ту, да на­
пра­вим не­ки рад на ту те­му, али ни­сам ус­пео. Ате­и­зам,

132
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

на при­мер, грч­ких на­уч­ни­ка? Марк­си­сти су се ду­го хва­

ли­ли са ни­зом грч­ких на­уч­ни­ка-ате­и­ста, Де­мо­кри­том,
Епи­ку­ром, на при­мер. Ни­је ми би­ло убе­дљи­во ка­да сам
чи­тао те марк­си­стич­ке књи­ге о грч­ким фи­ло­со­фи­ма као
ате­и­сти­ма. Тре­ба­ло би на­пра­ви­ти по­ре­ђе­ње не­ко­ли­ци­не
грч­ких фи­ло­со­фа ко­ји ли­че на ате­и­сте, са ате­и­сти­ма,
ви­со­ким ин­те­лек­ту­ал­ци­ма 20. ве­ка у Евро­пи. То ја не
ви­дим да је исто.
Оста­јем при то­ме да ате­и­зма у чо­ве­ку не­ма. А што
се ате­и­сти ра­до укљу­чу­ју у раз­го­вор са те­и­сти­ма ко­ји
го­во­ре о ра­зним ре­ли­ги­ја­ма и о ве­ро­и­спо­ве­сти јед­не ре­
ли­ги­је, то је са­мо до­каз ко­ли­ко су не­за­до­вољ­ни сво­јим
ате­и­змом. То је ме­ни он­да при­род­но. Па­зи­те, јед­но је
по­че­ти раз­го­вор о ра­зним ре­ли­ги­ја­ма, а дру­го је раз­го­
во­ра­ти о три­ма ве­ро­и­спо­ве­сти­ма хри­шћан­ске ре­ли­ги­је.
То ни­је исто, а по­тре­бан је и је­дан и дру­ги раз­го­вор.
У хри­шћан­ству је, пре све­га, по­тре­бан раз­го­вор из­ме­ђу
три­ју ве­ро­и­спо­ве­сти. И већ смо го­во­ри­ли да су па­пе већ
ра­ни­је по­че­ли ди­ја­лог са ра­зним ве­ро­и­спо­ве­сти­ма, али
и са ра­зним дру­гим ре­ли­ги­ја­ма. Сва­ки ди­ја­лог, сва­ки
раз­го­вор ши­ри на­ше хо­ри­зон­те, чи­ни нас то­ле­рант­ни­
јим. Али чи­ни нас то­ле­рант­ним ако смо до­бро упо­зна­ли
нај­пре сво­ју ре­ли­ги­ју. Ако је ни­смо до­бро упо­зна­ли, а
не­ће­мо при­зна­ти да је ни­смо до­бро упо­зна­ли, он­да се
пла­ши­мо раз­го­во­ра са пред­став­ни­ци­ма дру­гих ре­ли­ги­
ја, или дру­гих хри­шћан­ских ве­ро­и­спо­ве­сти; од­би­ја­мо
раз­го­вор из стра­ха.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ра­до­ван Но­во­вић, све­ште­ник из Цр­не Го­ре, го­во­рио
је - по­сле Дру­гог свет­ског ра­та - да ве­ру тре­ба чу­ва­ти
али да се због ве­ре не тре­ба мр­зе­ти.

133
Академик Владета Јеротић

Ка­ко гле­да­те на ле­га­ли­зо­ва­ње бра­ка из­ме­ђу хо­мо­сек­

су­а­ла­ца, као и на њи­хо­во пра­во да усва­ја­ју и по­ди­жу
де­цу?

В. ЈЕРОТИЋ
Од­нос љу­ди пре­ма хо­мо­сек­су­а­ли­зму у дру­гој по­ло­ви­
ни 20. ве­ка и по­чет­ка 21. је ве­ро­ват­но знак кри­зе за­пад­
но-европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је, на­рав­но и сек­су­ал­не кри­зе,
и то је по­зна­та по­ја­ва ка­да су ра­ни­је про­па­да­ле ци­ви­ли­
за­ци­је. Не во­лим та по­ре­ђе­ња, ни­ти же­лим да про­пад­не
за­пад­но-европ­ска ко­јој при­па­да­мо, не­го по­ку­ша­ва­мо да
са Ва­шим пи­та­њи­ма и са Ва­шим тру­дом ство­ри­мо не­
ко ја­ча­ње тог вер­ског иден­ти­те­та, об­на­вља­ње и то на
спи­ра­лан на­чин пре­ма го­ре. Осве­же­ње иден­ти­те­та, а не
га­ше­ње.
Хо­мо­сек­су­а­ли­зма је би­ло при кра­ју рим­ске им­пе­ри­је
до­ста. Би­ло га је и ра­ни­је. Хо­мо­сек­су­а­ли­зам је сло­же­на
по­ја­ва. Још увек ни­је до­вољ­но оце­ње­но у на­у­ци ко­ји је
про­це­нат уро­ђе­них хо­мо­сек­су­а­ла­ца. Не­ка гре­шка у хро­
мо­зо­ми­ма – ко зна ка­ко и за­што, ства­ра ра­но деч­ки­ће
да бу­ду хо­мо­сек­су­ал­ци, они се игра­ју са­мо са лут­ка­ма
и де­вој­чи­ца­ма. Дру­ги до­каз за тзв. пра­ви хо­мо­сек­су­а­ли­
зам је­сте да тај чо­век ни­ка­да ни­је са­њао же­ну. До­шао у
адо­ле­сцен­ци­ју, пре­шао 20 го­ди­на, ни­кад! Та­квих је за­и­
ста ма­ло, док су сви оста­ли хо­мо­сек­су­ал­ци сте­че­ни и
ту он­да по­чи­ње ве­ли­ко пи­та­ње, ка­ко су сте­че­ни. Има
пре­те­ра­но­сти код Сиг­мун­да Фрој­да ко­ји је го­во­рио да
су мај­ке углав­ном кри­ве за ра­но по­гре­шно ба­вље­ње си­
ном, ра­но еро­ти­зо­ва­ње си­на. Да­кле, не­ко не­све­сно за­во­
ђе­ње, ма­да је ин­цест мај­ке и си­на ре­дак, што ни­је слу­чај
са оцем и ћер­ком, или из­ме­ђу бра­та и се­стре; се­ти­мо се
фа­ра­он­ског, еги­пат­ског до­ба, ду­го је та еги­пат­ска ли­ни­
ја тра­ја­ла. (БО­ЈО­ВИЋ – и код Је­вре­ја) Да. И код Је­вре­ја.
Ту је би­ло и на­след­них бо­ле­сти; Је­вре­ји има­ју од­ре­ђе­не
на­след­не де­ге­не­ра­тив­не бо­ле­сти нер­вног си­сте­ма, кар­
134
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ди­о­ва­ску­лар­ног, итд. Да ли са­мо као по­сле­ди­ца ин­це­ста

из­ме­ђу бра­та и се­стре или и не­ког дру­гог чи­ни­о­ца, не
мо­гу да ка­жем. Да ли су се ти на­ро­ди осве­жа­ва­ли не­
ким дру­гим у то­ку ве­ко­ва, да ли је увек би­ло ин­це­ста?
(БО­ЈО­ВИЋ – то је би­ло код фа­ра­о­на, што не зна­чи да је
би­ло и у на­ро­ду). На­рав­но. Да, али он­да су мо­ра­ли и фа­
ра­о­ни има­ти не­ку де­ге­не­ра­ци­ју (БО­ЈО­ВИЋ – па ме­ња­ле
су се ди­на­сти­је сва­ких 200 го­ди­на). До­ла­зи­ли све­жи­ји,
хо­ће­те да ка­же­те, са стра­не. То би био до­во­љан раз­лог
да ни­су про­па­да­ли.
Је­дан наш вла­ди­ка пи­тао је о хо­мо­сек­су­а­ли­зму чу­ве­
ног игу­ма­на Је­фре­ма ко­ји је во­дио ма­на­стир Фи­ло­теј у
Све­тој Го­ри ве­ма успе­шно. Он је био за крат­ко вре­ме
по­ве­ћао број мо­на­ха у том ма­на­сти­ру Фи­ло­те­ју. По­ма­
гао је и дру­гим ма­на­сти­ри­ма и он­да је би­ла од­лу­ка да
оде у Аме­ри­ку. И у Аме­ри­ци тај исти игу­ман Је­фрем
отва­ра но­ве пра­во­слав­не ма­на­сти­ре. Е, ка­да је био упи­
тан тај отац Је­фрем од јед­ног на­шег вла­ди­ке ко­ји је био
у Аме­ри­ци – шта ми­сли о хо­мо­сек­су­а­ли­зму, он је ре­као
да је то “збр­ка по­ло­ва” и он­да на­во­ди при­мер из Књи­ге
По­ста­ња, оно чу­ве­но ме­сто: – Бог је ство­рио и му­шко
и жен­ско, “му­шко и жен­ско ство­ри их”; ство­ри их да би
се до­по­пу­ња­ва­ли, да би би­ли јед­но. То зна­чи, по­ста­јеш
јед­но, на не­ки на­чин опет по­ста­јеш ан­дро­ги­на це­ли­на,
иако не бу­квал­но! Јед­ном ре­чи, ми­слим да је хо­мо­сек­су­
а­ли­зам по­ја­ва јед­ног дру­штва у кри­зи, да по­ста­је не­ка
вр­ста мо­де, чак јед­на вр­ста сек­те. Не­мо­гу­ће је да се то­
ли­ко мно­го му­шка­ра­ца из­ја­шња­ва­ју као хо­мо­сек­су­ал­ци,
и да то исто­вре­ме­но упра­жња­ва­ју. Он­да, у сек­со­ло­ги­ји
раз­ли­ку­је­мо ак­тив­ни и па­сив­ни хо­мо­сек­су­а­ли­зам. Са­мо
па­сив­ни хо­мо­сек­су­ал­ци при­бли­жа­ва­ју се тзв. пра­вом хо­
мо­сек­су­ал­цу. Ве­ћи­на дру­гих су ак­тив­ни хо­мо­сек­су­ал­ци.
Он­да, има хо­мо­сек­су­а­ла­ца ко­ји оп­ште и са же­ном. Има
до­ста и би­сек­су­а­ла­ца. Не тре­ба пре­те­ри­ва­ти са њи­хо­
вом рас­про­стра­ње­но­шћу, ко­ја је­сте ве­ли­ка, али иза то­га
135
Академик Владета Јеротић

се опет кри­је не­што дру­го, на при­мер ко­рист - до­би­ћу

рад­но ме­сто ако бу­дем с њи­ма. Он­да, и тре­ће, страх му­
шкар­ца од же­не; му­шкар­ци по­чи­њу све че­шће да се пла­
ше же­на; ра­сте им­по­тен­ци­ја, а он­да иде лак­ше пол­ни
од­нос са му­шкар­цем, не­го са же­ном. Па ако успе не­ко­
ли­ко пу­та, што не би и на­ста­вио! Ми­слим да је усва­ја­ње
де­це од тзв. хо­мо­сек­су­ал­них бра­ко­ва опа­сно. Ако вен­ча­
ва­ју хо­мо­сек­су­ал­це, то је што не­ка ле­збеј­ка, све­ште­ни­
ца, из про­те­стант­ског све­та, ко­ја до­ђе да их вен­ча. Не
знам ка­ко ће се вен­ча­ти. (БО­ЈО­ВИЋ – мо­же ци­вил­но).
Да. Мо­же ци­вил­но, али они тра­же и цр­кве­но. Не­ки твр­
де (не­ке сам чак и знао) да су ре­ли­ги­о­зни. Ту би ан­ке­та
би­ла за­ни­мљи­ва, на­рав­но тај­на ан­ке­та, из ра­зних зе­ма­
ља; пи­та­ти их: је­сте ли ре­ли­ги­о­зни? Ни­је ис­кљу­че­но да
би пре­о­вла­да­ло да је­су ре­ли­ги­о­зни. Пи­та­ње је он­да шта
је ре­ли­ги­ја, а о то­ме смо већ мно­го рас­пра­вља­ли. Хо­мо­
сек­су­ал­ци се, ве­ћи­ном, не осе­ћа­ју гре­шним. А стро­го
хри­шћан­ство, па и ју­да­и­зам, и ислам, хо­мо­сек­су­а­ли­зам
сма­тра­ју ипак пре­сту­пом, гре­хом. Усва­ја­ње де­це ни­је до­
бро, јер има из­гле­да (од два хо­мо­сек­су­ал­ца или од две
ле­збеј­ке) да се то де­те, за­ви­си исти­на ка­да се усво­ји, са
три-че­ти­ри го­ди­не или ка­сни­је, мо­же на­пра­ви­ти истим
као што су му то­бо­жни ро­ди­те­љи.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
По­сто­је и та­кве за­јед­ни­це – од ско­ро и та­ква ин­сти­
ту­ци­ја бра­ка на За­па­ду – чак сам та­мо чуо иро­нич­ну
опа­ску од јед­не го­спо­ђе: «са­да се још са­мо хо­мо­сек­су­ал­
ци вен­ча­ва­ју».

В. ЈЕРОТИЋ
Да ли је то за­то што се ови дру­ги тзв. нор­мал­ни па­ро­
ви ви­ше не вен­ча­ва­ју? Ви то бо­ље зна­те ка­ко је у Фран­
цу­ској. Да ли сте има­ли ско­ра­шње по­дат­ке, ка­жу не­где
пре­ко 30%, жи­ве одво­је­но му­шка­рац и же­на без бра­ка,
136
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

би­ло гра­ђан­ског или цр­кве­ног. Има стан он, има стан

она, има­ју за­по­сле­ње и је­дан и дру­ги. Ро­ди се чак и ван­
брач­но де­те; да ли је тај про­це­нат Ва­ма ре­а­лан и да ли
има не­ких но­вих из­ве­шта­ја?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Из­гле­да да је до­ста ве­ли­ки про­це­нат. Али ту има
не­што дру­го. Ту је у пи­та­њу за­јед­нич­ки жи­вот, то би
ли­чи­ло на за­јед­ни­цу два сам­ца је­ли? Али дру­го не­што
има, ја ми­слим, ви­ше од 30% да љу­ди ко­ји жи­ве за­јед­
но а не вен­ча­ва­ју се. Јер је раз­вод, пре све­га, то­ли­ко
скуп да се и не вен­ча­ва­ју, а фран­цу­ски за­кон је та­кав
да ско­ро из­јед­на­ча­ва тај кон­ку­би­нат, са бра­ком. Ни­је
ту ве­ли­ка раз­ли­ка.

В. ЈЕРОТИЋ
А шта ми­сли­те, да ли је тач­но, Ви сад про­ве­ри­те, да
се ви­ше ра­ста­вља­ју они ко­ји жи­ве у за­јед­ни­ци, све­јед­но
да ли су вен­ча­ни или не, од оних ко­ји жи­ве одво­је­но. Ја­
сно је сви­ма да је то по­ја­ва оту­ђе­ња; да се под­се­ти­мо да
је Апо­стол Па­вле у две­ма По­сла­ни­ца­ма го­во­рио о оту­ђе­
њу. Он­да је то би­ло оту­ђе­ње од Бо­га, да­нас је то оту­ђе­ње
од дру­гог чо­ве­ка. Би­ло је, да­кле, оту­ђе­ња и ра­ни­је. Али
не­где од по­чет­ка 20. ве­ка, оту­ђе­ње је по­ста­ло ја­че, те­же,
тра­гич­ни­је, а за­вр­ша­ва се ова­ко: што би се ра­ста­ја­ли у
бра­ку, ка­да је сва­ка за­јед­ни­ца те­шка, жи­ве­ће­мо за­јед­но,
а одво­је­но! За­и­ста, љу­ди све те­же јед­ни дру­ге под­но­се!
На­рав­но има и оних ко­ји оста­ју у бра­ку, хо­ће да из­др­же
као хри­шћа­ни. Нај­ви­ше се да­нас ра­ста­вља­ју по­сле две
три-го­ди­не бра­ка, а раз­ло­зи су ско­ри ни­штав­ни. На­ше
су­ди­је и пси­хо­ло­зи ко­ји то рас­пра­вља­ју, чу­де се ко­ји су
им раз­ло­зи за ра­ста­ву.

137
Академик Владета Јеротић

Б. БО­ЈО­ВИЋ
То је тач­но, али је­дан је фак­тор обич­но по­у­здан – еко­
ном­ски - да та­ко ка­же­мо глав­ни, или уоп­ште све ве­ћа
ауто­но­ми­ја по­је­дин­ца, еко­ном­ска ауто­но­ми­ја. То ни­је
би­ло ра­ни­је та­ко. Да­нас кад же­на ра­ди, то се од­ра­зи и
на му­шкар­ца, па и на де­те, сва­ко мо­же лак­ше да стек­
не ту ауто­но­ми­ју. Ако же­на мо­же да бу­де са­мо­стал­
на, еко­ном­ски ауто­ном­на, уто­ли­ко се лак­ше раз­два­ја­ју
љу­ди, тра­жи се дру­ги стан, де­ца се оса­мо­ста­ле лак­ше
и ра­ни­је. То ни­је то­ли­ко ствар ве­ро­и­спо­ве­сти ко­ли­ко
ствар кул­ту­ре, ни­воа жи­во­та, стан­дар­да, дру­штве­
ног ми­љеа, сте­пе­на раз­во­ја дру­штва, итд.

В. ЈЕРОТИЋ
Да, то је опет ве­за­но за па­три­јар­хат. У па­три­јар­ха­ту
же­на ни­је ра­ди­ла. Он­да је би­ла пот­чи­ње­на му­жу и еко­
ном­ски, то је опет био је­дан од раз­ло­га што се ни­је ра­
ста­вља­ло; ни­је се сме­ла же­на ра­ста­ви­ти, јер ро­ди­те­љи
ни­су хте­ли да је при­ме на­траг. А би­ло је и на­си­ља и же­не
су по­сле две-три го­ди­не бра­ка ви­де­ле где су! (Б. БО­ЈО­
ВИЋ– Ба­но­вић Стра­хи­ња) Ба­но­вић Стра­хи­ња, на­рав­но,
али же­не су ви­де­ле шта их че­ка, већ по­сле ма­ло го­ди­на
бра­ка. Ма­ли је број ро­ди­те­ља био и остао, ја то це­ним
ве­о­ма, то су хри­шћан­ски ро­ди­те­љи ко­ји во­ле сво­ју ћер­
ку и ко­ји је при­хва­та­ју за­јед­но са де­те­том, при­хва­та­ју је
и са ван­брач­ним де­те­том; при­хва­та­ју кад су ви­де­ли ка­ко
се не­срећ­но уда­ла. Сад је то­га ро­ди­тељ­ског при­хва­та­ња
ма­ње, јер, ре­кли сте и са­ми, же­не по­ста­ју ма­ње за­ви­сне,
или су и не­за­ви­сне од му­же­ва, што се он­да не би ра­ста­
вља­ле ако су не­за­до­вол­јне у бра­ку.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Са­мо за тре­ну­так да се вра­ти­мо на оно што смо
ра­ни­је го­во­ри­ли о та­ко­зва­ном сек­си­зму.

138
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Да ли је еман­ци­па­ци­ја, дру­гим ре­чи­ма из­јед­на­ча­ва­

ње, при­бли­жа­ва­ње по­ло­ва, зна­чи иде се ка то­ме да се
же­на и обла­чи и ли­чи чак и фи­зич­ки на му­шкар­ца, па и
му­шка­рац на же­ну, што се на­зи­ва ан­дро­ги­ни­за­ци­ја. Да
ли то има не­ке ве­зе са тзв. ка­стра­ци­о­ним ком­плек­сом
код же­на?

В. ЈЕРОТИЋ
Ако је па­три­јар­хат био не­га­ти­ван по же­ну ве­ћим де­
лом, а не тре­ба ни у то­ме пре­те­ри­ва­ти, он­да иде­ја Фрој­
до­вог ка­стра­ци­о­ног ком­плек­са је на ме­сту. Ма­да је она
већ он­да кри­ти­ко­ва­на, јер је он то пре­у­ве­ли­чао. Фројд
је све тач­но ви­део, али све је ма­ло пре­у­ве­ли­чао. Еди­пов
ком­плекс, за­вист пре­ма пе­ни­су, ка­стра­ци­о­ни ком­плекс;
то су све тач­ни фе­но­ме­ни ко­је је он ви­део у па­три­јар­ха­
ту. “За­вист пре­ма пе­ни­су” код же­на је мо­ра­ла по­сто­ја­ти,
јер ка­да јед­на по­ро­ди­ца до­би­је две ћер­ке, па се он­да по­ја­
ви син као тре­ћи, па су ро­ди­те­љи пре­срећ­ни, и том си­ну
по­кло­не оче­вид­но ви­ше па­жње не­го што су по­кла­ња­ли
ћер­ка­ма, и то та­ко оста­не за жи­во­та ро­ди­те­ља, ка­ко се
не би ја­вља­ла за­вист код же­на! Та­ко да има сми­сла и да­
нас го­во­ри­ти о ка­стра­ци­о­ном ком­плек­су, за­ви­сти пре­ма
пе­ни­су, ко­ји ком­плек­си ме­ња­ју ла­га­но струк­ту­ру же­не,
при­бли­жа­ва­ју је му­шкар­цу.
Не мо­гу да за­бо­ра­вим кад сам пр­ви пут био у Лон­до­
ну, био је Свет­ски кон­грес пси­хо­те­ра­пе­у­та. Идем та­ко
лон­дон­ским ули­ца­ма, а ис­пред ме­не иду дво­је, др­же се
за ру­ку, пот­пу­но исто оде­ве­ни и пот­пу­но иста фри­зу­ра и
код јед­ног и код дру­гог, у пан­та­ло­на­ма су и јед­но и дру­
го. То ра­ни­је ни­сам био ви­део у Ју­го­сла­ви­ји. При­ђем
ма­ло бли­же дис­крет­но, по­гле­дам их да ли су то хо­мо­
сек­су­ал­ци или су то ле­збеј­ке. Не, то су би­ли му­шка­рац
и же­на ко­ји су ли­чи­ли је­дан на дру­гог: уза­на ра­ме­на,
му­шко­ба­ња­сто ли­це код же­не, а код му­шкар­ца жен­стве­
но ли­це; да ли се то ме­ња­ју по­ло­ви? Тра­ја­ће те про­ме­не
139
Академик Владета Јеротић

не­ко­ли­ко де­це­ни­ја! Ве­ли­ке су то про­ме­не ко­је се де­ша­ва­

ју са по­ло­ви­ма да­нас, да ли су на по­мо­лу де­сек­су­а­ли­за­
ци­ја и бес­пол­ност? Бр­зо је тро­ше­ње сек­су­ал­не енер­ги­је
у мла­дим го­ди­на­ма и све је ве­ћа кон­фу­зи­ја пол­ног иден­
ти­те­та, мла­ди ни­су ви­ше си­гур­ни ко­ме по­лу при­па­да­ју.
То при­ча­ју и на­ши пси­хо­те­ра­пе­у­ти да им до­ла­зе мла­ди
са 17 го­ди­на и ка­жу: не знам ко­ме по­лу при­па­дам! Пси­
хо­те­ра­пе­ут, на­рав­но, не мо­же да ка­же – па про­бај­те са
оба по­ла, не­го ка­же, “та, ви сте му­шко, при­па­да­те му­
шком по­лу”. Он од­го­ва­ра: “па, ни­сам си­гу­ран”. Он­да
оде и про­ба и са јед­ним и са дру­гим по­лом, па се вра­ти
пси­хо­те­ра­пе­у­ту и ка­же: “сад знам ко­ме по­лу при­па­дам”,
а не­ко ка­же: “сад знам да сам хо­мо­сек­су­а­лац”. То су све
но­ве по­ја­ве, мо­жда спо­ра­дич­не, али ни­је ис­кљу­че­но да
ће вре­ме­ном пре­о­вла­да­ти.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ка­ко би се он­да пре­ко Фрој­до­ве те­о­ри­је мо­гло гле­да­
ти на екс­ци­зи­ра­ње код африч­ких же­на ?

Ака­де­мик Вла­де­та ЈЕ­РО­ТИЋ

То је ме­ни стра­шно на­си­ље над же­ном. Ко­нач­но, и
та­мо је па­три­јар­хат ко­ји као да же­ли да ис­кљу­чи сва­ку
мо­гућ­ност пол­не на­сла­де код же­не, јер он­да му­шка­рац
ко­ји ни­је са­свим си­гу­ран у се­бе мо­же по­ми­сли­ти, а шта
он­да ако је не­ко дру­ги био ја­чи и бо­љи од ме­не! Да ли је
же­ни уоп­ште по­треб­на пол­на на­сла­да за пол­ни од­нос да
би за­че­ла? Же­не зач­ну и у си­ло­ва­њу, ис­па­да да ни­ка­ква
страст ни­је по­треб­на же­ни при пол­ном од­но­су, а број
фри­гид­них же­на је ве­ли­ки. Та чу­ве­на Кин­си­је­ва ан­ке­та
у Аме­ри­ци пре мно­го го­ди­на, ни сад не мо­гу да ве­ру­
јем, ис­па­ло је да је сва­ка дру­га Аме­ри­кан­ка фри­гид­на.
На­рав­но, по­јам фри­ги­ди­те­та тре­ба де­фи­ни­са­ти, не по­

140
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

сто­ји на­и­ме ап­со­лут­на фри­гид­ност. Али од, та­ко­ре­ћи,

ап­со­лут­ног фри­ги­ди­те­та, па до пот­пу­ног ор­га­зма, ве­ли­
ки је ди­ја­па­зон до­жи­вља­ја у раз­ли­чи­тим си­ту­а­ци­ја­ма са
истим парт­не­ром. Па ни му­шка­рац не до­жи­вља­ва увек
исто; му­шки ор­га­зам је ипак упро­шћен. И, на­рав­но, у
ње­му мо­ра би­ти стра­сти при пол­ном од­но­су.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Мо­же ли то зна­чи да се екс­ци­зи­ра­ње вр­ши због то­га
да не мо­же до­ћи до са­мо­за­до­во­ља­ва­ња ?

В. ЈЕРОТИЋ
Код африч­ких и оста­лих слич­них пле­ме­на. Мо­жда де­
вој­ке ко­је се са 13, 14, 15 го­ди­на уда­ју, не­ма­ју по­тре­бе
за она­ни­јом. Она­ни­ја је би­ла по­тре­ба за­пад­но-европ­ске
ци­ви­ли­за­ци­је због та­буа сек­су­а­ли­те­та у хри­шћан­ству.
Наш вла­ди­ка Пор­фи­ри­је је не­дав­но на те­ле­ви­зи­ји го­во­
рио да је сек­су­ал­ност би­ла, де­ли­мич­но и оста­ла, та­бу
те­ма у хри­шћан­ству. За­што пол­ност тре­ба да је не­што
ру­жно, за­бра­ње­но, што тре­ба кри­ти, по­ти­сну­ти, за­што?
Па­ган­ски на­ро­ди ни­су има­ли ни­ка­кав не­га­ти­ван од­нос
пре­ма пол­но­сти. Ју­да­и­зам исто та­ко ни­ка­кав; бу­ди­зам,
мо­жда. Об­ре­зи­ва­ње же­на и та вр­ста ин­ци­зи­је, то је са­ка­
ће­ње, то је стра­шно. То се не сме до­пу­сти­ти.
А зна­те ли не­што дру­го у ве­зи то­га, што је за­ни­мљи­
во. По­сто­ји је­дан сја­јан Фрој­дов чла­нак: “Та­бу вир­ги­ни­
те­та”. Она же­на ко­ја је од му­шкар­ца из­гу­би­ла не­ви­ност
но­си у се­би до­жи­вот­но – то је Фрој­до­ва хи­по­те­за –агре­
си­ју пре­ма том му­шкар­цу. Да ли за­то што је то био бо­
лан акт за њу, ма­да сва­ка же­на не до­жи­вља­ва пр­ви од­нос
бол­но. За­ви­си од му­шкар­ца, за­ви­си од ана­том­ске гра­ђе
ње­них пол­них ор­га­на и од ве­шти­не му­шкар­ца. Али мно­

141
Академик Владета Јеротић

ге су до­жи­ве­ле бол, хи­ме­ни же­на су раз­ли­чи­те де­бљи­не.

За­ми­сли­те оби­чај ко­ји је не­кад по­сто­јао да се ују­тру мо­
ра по­ка­за­ти кр­вав веш же­не по­сле пр­вог сно­ша­ја! То је
ду­го тра­ја­ло, бар код нас, не знам у Фран­цу­ској. И сад,
не­ма кр­ва­вог ве­ша, јер же­на има ела­сти­чан хи­мен! А
ко то зна! Из­ба­ци­ће та­кву же­ну из ку­ће. Же­не су до­жи­
вља­ва­ле ве­ли­ка по­ни­же­ња кроз ве­ко­ве. Ја ни­сам не­ки
стра­сни фе­ми­ни­ста, али мно­ге ства­ри у фе­ми­ни­стич­ком
по­кре­ту има­ју сво­ју осно­ву. И да за­вр­шим са при­чом о
“та­бу вир­ги­ни­те­та”. Ста­ре африч­ке же­не вр­ши­ле су ра­
се­ца­ње хи­ме­на пре бра­ка! То је Фројд не­где про­чи­тао.
Да га не хва­лим пре­те­ра­но, ни­сам Фрој­до­вац, али то су
зна­чај­не ства­ри о ко­ји­ма је Фројд пи­сао. И са­да, по­сле­
ди­ца све­га о че­му је Фројд пи­сао, је­сте да на жу­ре­ви­ма,
ка­жу, и у Евро­пи и код нас чед­не де­вој­ке уве­че ма­ло
по­пи­ју и из­вла­че из ше­ши­ра име мла­ди­ћа; оду у дру­гу
со­бу, за­вр­ши се де­фло­ра­ци­ја. Су­тра­дан ни­ком ни­шта
– здра­во, здра­во! Да ли је то по­твр­да оно­га да онај ко­ји
из­вр­ши де­фло­ра­ци­ју (мо­же, а не мо­ра) иза­зо­ве агре­си­ју
код же­не, и да мно­ге сва­ђе у бра­ку ка­сни­је, не­све­сно
про­из­ла­зе код же­не због де­фло­ра­ци­је? (БО­ЈО­ВИЋ: бол­
не де­фло­ра­ци­је). Бол­не де­фло­ра­ци­је, тач­но.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ка­ко гле­да­те на еман­ци­па­ци­ју же­не у вер­ској и Бо­
го­слу­жбе­ној обла­сти, као што је ру­ко­по­ла­га­ње же­на
све­ште­ни­ца или чак би­ску­пи­ца?

В. ЈЕРОТИЋ
Иако мо­гу ис­па­сти кон­зер­ва­ти­ван пра­во­сла­вац, те­
шко ми је да при­хва­тим та­ко не­што. Исус Хри­стос и
на­рав­но, сви апо­сто­ли, би­ли су му­шкар­ци. Же­не су би­

142
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ле не­пре­кид­но по­ред Ису­са, то је тач­но, и да­на­шњим

љу­ди­ма не иде у гла­ву да је Исус био то­ли­ко окру­жен
же­на­ма; Ма­ри­ја Маг­да­ле­на је би­ла си­гур­но за­љу­бље­на
у ње­га на свој на­чин. Да­нас не иде у гла­ву љу­ди­ма, да
чед­ност мо­же да тра­је две хи­ља­де го­ди­на! По­сто­ја­ла је
чед­ност и пре Хри­ста, за­што би због то­га мо­ра­ли да бу­
ду оште­ће­ни љу­ди, би­ло мен­тал­но, би­ло на не­ки дру­ги
на­чин? Не иде да­нас у гла­ву љу­ди­ма да по­сто­ји мо­гућ­
ност су­бли­ма­ци­је пол­ног на­го­на и да због то­га не мо­ра
да бу­де ни­ка­квих пер­вер­зи­ја и ни­ка­квих из­о­па­че­ња, ре­
ци­мо у ма­на­сти­ру, му­шком или жен­ском.
Исус Хри­стос је био окру­жен же­на­ма, је­вреј­ски фа­ри­
се­ји су би­ли скан­да­ли­зо­ва­ни. Ни­кад у исто­ри­ји је­вреј­
ске ре­ли­ги­је ни­је би­ло вер­ско про­по­ве­да­ње же­на­ма.
Је­вреј­ска ре­ли­ги­ја је из­ра­зи­то па­три­јар­хал­на, али же­ну
ни­је пот­це­њи­ва­ла. Же­на је би­ла стуб ку­ће, ра­ђа­ла је. У
ку­ћи је би­ла го­спо­дар. Је­вре­јин је ве­о­ма по­што­вао сво­ју
же­ну у ку­ћи. Ван ку­ће она пра­ва ни­је има­ла, ни­ти да се
упли­ће у му­же­вље­ве по­сло­ве, ни­ти у ње­го­ву ре­ли­ги­ју.
У па­ган­ским ре­ли­ги­ја­ма, ме­ђу­тим, све­ште­ни­це су по­
сто­ја­ле. Те све­ште­ни­це, у Ин­ди­ји, су је­дан­пут го­ди­шње
мо­ра­ле да при­ме пут­ни­ке на­мер­ни­ке. То је би­ла не­ка вр­
ста про­сти­ту­ци­је, али то је би­ла “све­та” про­сти­ту­ци­ја.
То се не мо­же из­јед­на­чи­ти са обич­ном про­сти­ту­ци­јом
же­на. Пол­ни од­нос је нор­мал­ни ри­ту­ал, као не­ки об­ред,
ако хо­ће­те, он је и ре­ли­ги­о­зни чин. Же­на је би­ла део
бо­жан­ства у па­ган­ским ре­ли­ги­ја­ма. Ин­диј­ска по­ли­те­и­
стич­ка ре­ли­ги­ја има до­ста бо­ги­ња, али по­сле је до­шла
мо­но­те­и­стич­ка ју­деј­ска ре­ли­ги­ја, па хри­шћан­ска, па­три­
јар­хал­на, му­шка ре­ли­ги­ја ко­ја ни­је до­пу­шта­ла же­на­ма
при­ступ ре­ли­ги­ји. Би­ло је ипак ђа­ко­ни­са, Вла­ди­ка Ири­
неј бач­ки је јед­ном одр­жао ле­по пре­да­ва­ње и ре­као, да
не­ма ни­шта про­тив да се да­нас у пра­во­сла­вљу об­но­ви
уло­га ђа­ко­ни­са ко­је су има­ле при­лич­ну уло­гу на по­чет­
143
Академик Владета Јеротић

ку хри­шћан­ства. (Б. БО­ЈО­ВИЋ: уче­ство­ва­ла је у бо­го­

слу­же­њу?) Не, би­ла је по­моћ­ни­ца, чак и у ол­тар­ском
про­сто­ру, али без мо­гућ­но­сти слу­же­ња.
И по­што је та­ко би­ло две хи­ља­де го­ди­на, не мо­же­мо
сад до­пу­сти­ти, бар у пра­во­сла­вљу, же­не-све­ште­ни­це,
па же­не са мен­стру­а­ци­јом све­ште­ни­це, а тре­ба да при­че­
шћу­ју? Због мен­стру­а­ци­је же­на не мо­ра да бу­де мо­рал­
но упр­ља­на, али она са­му се­бе ра­ди­је изо­лу­је. Же­на је
и по­сле по­ро­ђа­ја би­ла не­ка­да до­ста ду­го изо­ло­ва­на, сма­
тра­ло се да је пр­ља­ва по­сле по­ро­ђа­ја иако је ро­ди­ла здра­
во де­те, не­ма не­ко вре­ме пол­них од­но­са, тре­ба да се чи­
сти! По­јам чи­шће­ња не­где је иш­че­зао. Тре­ба уоста­лом
са­че­ка­ти шта ће би­ти са про­те­стант­ским све­ште­ни­ца­ма
у бу­дућ­но­сти. Ка­то­ли­ци та­ко­ђе не­ма­ју за са­да све­ште­ни­
це (проф. БО­ЈО­ВИЋ: Ка­жу да се по­ја­ви­ла јед­на, иако
то ни­је та­ко јав­но). Па, ако се на­ста­ви ли­бе­ра­ли­за­ци­ја и
мо­дер­ни­за­ци­ја ка­то­лич­ке цр­кве, ко­ја ће би­ти ве­ро­ват­но
и по­зи­тив­на и не­га­тив­на... од Хе­ра­кли­та пре­ко Ни­ко­ле
Ку­зан­ског до Јун­га, пи­ше се о ује­ди­ње­њу су­прот­но­сти.
Ни­је све цр­но-бе­ло, по­сто­ји и мно­го бо­ја из­ме­ђу цр­ног
и бе­лог. Та­ко да та вр­ста мо­дер­ни­за­ци­је, ако бу­де до­шла
до Ка­то­лич­ке цр­кве, до­не­ће и по­зи­тив­не и не­га­тив­не ре­
зул­та­те. А шта ће пре­о­вла­да­ти?
Био нам је пре ни­ко­ли­ко го­ди­на, на на­шем Те­о­ло­
шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду је­дан би­скуп ста­ро-ка­то­лич­
ке цр­кве. Ова цр­ква се сре­ди­ном 19. ве­ка одво­ји­ла од
ри­мо-ка­то­лич­ке цр­кве, с тим што они не при­зна­ју па­пу,
а об­ре­ди су ина­че као и код ка­то­ли­ка. Они су це­ње­ни
од стра­не пра­во­слав­них; мно­ги пра­во­слав­ни сту­ден­ти и
за­вр­ше­ни те­о­ло­зи спе­ци­ја­ли­зи­ра­ли су на ста­ро-ка­то­лич­
ким уни­вер­зи­те­ти­ма у Евро­пи, у Утрех­ту, Бо­ну и Бер­ну.
Ти ста­ро-ка­то­ли­ци су са­да у опа­да­њу. Број и ра­ни­је ни­је
био ве­ли­ки, по­сто­ји тен­ден­ци­ја да се вра­те уну­тар ри­мо­
ка­то­лич­ке цр­кве, или да се ла­га­но, на при­ро­дан на­чин из­
гу­бе, уко­ли­ко не­ки не пре­ђу у пра­во­сла­вље. А има­ли су
144
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

и ра­ни­је ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње, мно­ги углед­ни те­о­ло­зи

ста­ро-ка­то­лич­ки по­зна­ва­ли су не­ка­да бо­ље пра­во­слав­
ну те­о­ло­ги­ју од ри­мо-ка­то­лич­ке. Тај би­скуп ста­ро-ка­то­
лич­ки, ко­ји је био гост на на­шем Те­о­ло­шком фа­кул­те­ту,
ре­као је сле­де­ће: “Ри­мо-ка­то­лич­ка цр­ква из­гу­би­ла је ин­
те­лек­ту­ал­це на по­чет­ку 20. ве­ка, по­том по­сле Со­вјет­ске
ре­во­лу­ци­је, из­гу­би­ла је рад­ни­ке, ако из­гу­би­мо и же­не,
шта ће оста­ти? Он та­да ни­је ре­као да ће ста­ро-ка­то­ли­ци
уве­сти же­не као све­ште­ни­це, али био је искрен, про­сто
је то пи­та­ње по­ста­вио, не за сво­ју цр­кву то­ли­ко, ко­ли­ко
за ри­мо-ка­то­лич­ку. Ви­ди­те, то је би­ло за­ни­мљи­во ка­зи­
ва­ње, мо­же се де­си­ти у бу­дућ­но­сти да ако кри­за ри­мо-ка­
то­лич­ке цр­кве и да­ље бу­де тра­ја­ла, а при­лич­на је кри­за,
же­не-све­ште­ни­це по­ста­ну ак­ту­ел­не.
Ка­жу да су ка­то­лич­ки ма­на­сти­ри до­ста пра­зни, а це­
ли­бат? Пи­сма су сти­за­ла и ра­ни­је па­па­ма, а и са­да­шње
мол­бе ка­то­лич­ких све­ште­ни­ка, а и не­ких би­ску­па, да се
ски­не це­ли­бат. Ме­ђу­тим ски­да­ње це­ли­ба­та (при­ча­ли
смо о то­ме ко­ли­ко ће мо­жда би­ти про­ме­на на бо­ље у
при­бли­жа­ва­њу две­ју цр­ка­ва и ко­ли­ко ће мо­ра­ти ипак и
ри­мо-ка­то­ли­ци не­че­га да се од­рек­ну и да не­ке ства­ри
ипак при­хва­те као ре­ал­ност), ако се од­рек­ну це­ли­ба­та,
би­ће не­што пот­пу­но но­во у ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви. То
би би­ла зна­чај­на про­ме­на. Дру­ге мо­гу­ће про­ме­не ма­ње
су ва­жне. И то да па­па ни­је без­гре­шан, и чак же­не све­
ште­ни­це, али це­ли­бат? Це­ли­бат је до­нео ка­то­лич­кој цр­
кви, као што до­бро зна­мо, у то­ку ско­ро хи­ља­ду го­ди­на,
огром­но ја­ча­ње ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве, јер фра­три ни­су
има­ли шта дру­го да ра­де не­го да се ба­ве сво­јом па­ством.
Кад се ба­виш па­ством, она ти оста­је вер­на, јер се истин­
ски бри­неш за њу. Фра­три се не бри­ну са­мо идеј­но или
иде­о­ло­шки, не стре­ме са­мо да бу­деш чврст ка­то­лик, бри­
ну се о о хи­ги­је­ни. Бри­ну се о хи­ги­је­ни у кра­је­ви­ма где
хи­ги­је­на ни­је на ве­ли­кој ви­си­ни. Це­ли­бат би то све уки­
нуо и не знам ка­ко би та­да би­ло са вер­ни­ци­ма.
145
Академик Владета Јеротић

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Шта ми­сли­те о ве­штач­ком опло­ђи­ва­њу?

В. ЈЕРОТИЋ
Ту сте мо­гли по­ме­ну­ти и кло­ни­ра­ње, све су то по­ја­ве
ко­је се ја­вља­ју по­след­њих де­се­так и ви­ше го­ди­на: кло­
ни­ра­ње, ве­штач­ко опо­ло­ђи­ва­ње, тран­спла­та­ци­ја ор­га­на,
чак по­ку­шај да се му­шком ор­га­ни­зму пре­не­се мо­гућ­
ност ра­ђа­ња. Ви­ди­те, то је све по­сле­ди­ца ве­ли­ке кри­зе
по­ло­ва. Кри­за по­ло­ва је по­сле­ди­ца и еко­ном­ске кри­зе, а
он­да и вер­ске. Го­во­ри­мо о ви­ше ни­воа кри­зе, али идем
на бит­ну кри­зу, а то је за ме­не кри­за ве­ре, кри­за иден­
ти­те­та, по­го­то­ву Евро­пе. Кри­за на­та­ли­те­та? Же­не као
да све те­же ра­ђа­ју, а и не­ће да ра­ђа­ју, а не­ће ни му­шкар­
ци. Же­ле да во­де хе­до­ни­стич­ки жи­вот! Па до­бро, пр­ве
две-три го­ди­не док су мла­ди, то и ни­је та­ко рђа­во, али
и по­сле то­га вре­ме­на се на­ста­вља хе­до­ни­зам ко­ји та­ко
по­ста­је опа­сан, јер му до­ђе као не­ка дро­га. Сек­су­ал­но
ужи­ва­ње мо­же да по­ста­не зби­ља не­ка дро­га, ка­да не­ма
љу­ба­ви, јер он­да је у пи­та­њу за­ви­сност. Ма­да се по­след­
њих го­ди­на вр­ло рет­ко из­не­на­ђу­јем, из­не­на­дио сам се,
уко­ли­ко је тач­но, да је у Не­мач­кој са­мо 4% ра­ђа­ња. Па
зар Не­мач­ка, ко­ја је ве­ко­ви­ма има­ла нај­бо­љи на­та­ли­тет
у Евро­пи, Не­ми­це су би­ле до­бре мај­ке, и ми смо ов­де
има­ли ме­ша­не бра­ко­ве Не­ми­ца и Ср­ба и то је до­бро
би­ло. У Фран­цу­ској је на­вод­но по­ве­ћан на­та­ли­тет у од­
но­су на Не­мач­ку, ту би он­да тре­ба­ло ис­пи­та­ти деј­ство
исла­ма. Ка­ко ислам де­лу­је у Фран­цу­ској на Фран­цу­зе, а
ка­ко ислам де­лу­је у Не­мач­кој на Нем­це? Та ис­тра­жи­ва­
ња би ме за­ни­ма­ла. Јер, му­сли­ма­ни су и та­мо и ова­мо,
шта пре­о­вла­ђу­је, Ара­пи или Тур­ци?
Да се вра­ти­мо на оно ва­ше пи­та­ње. Же­не све ма­ње
ра­ђа­ју у Евро­пи и код нас, и све ма­ње има­ју же­љу за ра­
ђа­њем, а он­да су и све ма­ње спо­соб­не да ра­ђа­ју. Же­ља за
не­ра­ђа­њем, сма­њу­је спо­соб­ност и же­не и му­шкар­ца да
146
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

зач­ну. Му­шки парт­нер је че­сто им­по­тен­тан или је сте­ри­

лан. Раз­лог сте­ри­ли­те­та у бра­ку и ра­ни­је, от­па­дао је 46
до 48% на му­шкар­ца. Мо­же­те ми­сли­ти ка­ко је до пре не­
ко­ли­ко го­ди­на би­ло – ни­је па­да­ло на па­мет му­шкар­ци­ма
ра­ни­је да кад не­ма­ју де­це, они мо­гу би­ти узрок. А сте­
рил­ност код му­шкар­ца до­ла­зи и као по­сле­ди­ца ра­зних
пре­ле­жа­них бо­ле­сти, на при­мер за­у­шки. Са­да се сре­ћом
зна, и бар та­мо где су ма­ло уче­ни­ји су­пру­жни­ци а не­ма
де­це, иду оба­ве­зно на пре­гле­де оба­дво­је. Чи­ни ми се да
се лак­ше ле­чи му­шки сте­ри­ли­тет од жен­ског.
Вра­ћа­мо се на пи­та­ње ве­штач­ког опло­ђе­ња, кло­ни­
ра­ња и тран­спла­та­ци­је ор­га­на. Све је че­шће ве­штач­ко
опло­ђе­ње, не­што и због не­за­ви­сно­сти же­не да­нас. Из­
гле­да као да жен­ски пол­ни ор­га­зам ра­сте, упо­ре­до са по­
ра­стом ини­ди­ви­ду­а­ли­те­та же­на у од­но­су на му­шкар­це;
же­не ина­че ни­су на­ро­чи­то ор­га­стич­не. Пре­ко 50% же­
на глу­ме ор­га­зам са му­жем или парт­не­ром. Му­шкар­ци,
заслeпље­ни сво­јом стра­шћу, по­што су до­ста јед­но­став­
ни са сво­јим ор­га­змом, не обра­ћа­ју мно­го па­жње на же­
ну, то им од­го­ва­ра. Па, ваљ­да тре­ба му­шкар­ца да за­ни­ма
да ли же­на има ор­га­зам при од­но­су, да ли и она ужи­ва
или не­ма ор­га­зам. Му­шка­рац ко­ји во­ли сво­ју же­ну мо­
ра то да при­ме­ти, не мо­же же­на да глу­ми. Не­кад, до­ду­
ше, вр­ло крат­ко тра­је пол­ни од­нос од стра­не му­шкар­ца,
па где ће же­на по­сле два-три ми­ну­та пол­ног од­но­са да
до­жи­ви ор­га­зам! Же­на је друк­чи­ја пол­на је­дин­ка од му­
шкар­ца. Же­на тра­жи бу­ђе­ње це­лог те­ла да би до­жи­ве­ла
ор­га­зам, па су ве­шти му­шкар­ци не­кад опа­сни за же­ну
– све­јед­но да ли је му­шка­рац Дон Жу­ан, Ка­за­но­ва или
не­ки ма­кро. Ка­же се да не­ма же­не ко­ја са ве­штим му­
шкар­цем, у ре­ла­тив­но ду­гом од­но­су, али на­ро­чи­то ка­да
га во­ли - не до­жи­ви ор­га­зам.
Ве­штач­ко опло­ђе­ње, кло­ни­ра­ње, вра­ћам се на ту
те­му, не­што је што ће ве­ро­ват­но би­ти све че­шће у бу­
дућ­но­сти. Не тре­ба ми ни­ка­кав муж, ка­же же­на, да бих
147
Академик Владета Јеротић

ро­ди­ла де­те, до­вољ­но ми је не­чи­је се­ме под усло­вом да

је му­шка­рац здрав, а то га­ран­ту­је фир­ма ко­ја про­да­је се­
ме. Јед­на мла­да же­на је не­дав­но по­ку­ша­ва­ла ве­штач­ко
опло­ђе­ње, јер је муж био сте­ри­лан; она ни­је хте­ла да се
ра­ста­ви од му­жа јер га је во­ле­ла; два-три пу­та је по­ку­
ша­ва­ла, не­у­спе­ло. За­што не­у­спе­ло? Мо­жда је пси­хич­ки
раз­лог по сре­ди, мо­жда не же­ли дру­гог. Мо­жда има и
дру­гих раз­ло­га за­што ни­је ус­пе­ло осим овог пси­хич­ког
раз­ло­га. Али, има­мо и ве­штач­ко опо­ло­ђе­ње ко­је је ус­пе­
ло, али не­ма оца, па то де­те кад се бу­де по­че­ло осве­шћи­
ва­ти, пи­та­ће мај­ку: ко ми је отац. Ка­ко не би пи­та­ло, кад
је то нор­мал­но! И са­да, има свих мо­гу­ћих ва­ри­ја­ци­ја
од­го­во­ра мај­ке де­те­ту. Да ли ће де­те­ту сла­га­ти? По­сто­је
раз­не прет­по­став­ке ко­је не мо­же­мо уна­пред зна­ти. Јед­
ном ре­чи, не до­па­да ми се ве­штач­ко опло­ђе­ње, и оно је
у зна­ку оп­ште кри­зе ци­ви­ли­за­ци­је; ци­ви­ли­зи­а­ци­је у ко­
јој се по­ку­ша­ва ра­зним на­уч­ним до­се­та­ка­ма, да се одр­
жи на­та­ли­тет, да се одр­жи бе­ла ра­са, да се не­ка­ко одр­жи
ра­ђа­ње. Ве­штач­ко опло­ђе­ње?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
А o кло­ни­ра­њу ?

В. ЈЕРОТИЋ
Ни­сам до­вољ­но упу­ћен у кло­ни­ра­ње, тре­ба­ло би мно­
го чи­та­ти. Не­ки на­уч­ни­ци, ка­жу: Ми не­ће­мо кло­ни­ра­ње
ра­ди ства­ра­ња исто­вет­ног де­те­та - дру­гог де­те­та, јер где
је он­да Бо­жи­је би­ће? Ка­ко мо­же би­ти ду­пли­кат Пе­тра
Пе­тро­ви­ћа, на­шта то ли­чи! Не, не­го хо­ће­мо кло­ни­ра­ње
да од­стра­ни­мо па­то­ло­шке ге­не из ге­нет­ске фор­му­ле, на­
вод­но то мо­же да се на вре­ме от­кри­је, а он­да и да се они
од­стра­не, да се не би ро­ди­ло де­те са де­фек­том. Из­вла­че
се па­то­ло­шки ге­ни, а уба­цу­ју здра­ви. То зву­чи на­из­глед
фан­та­стич­но, али не­ма ви­ше фан­та­сти­ке. На­у­ка је да­нас
са­ма фан­та­стич­на, јер се фан­та­сти­ка оства­ру­је она­ко ка­
148
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ко су је дру­ги за­ми­шља­ли. Ако је кло­ни­ра­ње, да­кле, ра­

ди ства­ра­ња исто­га де­те­та, то он­да ни­је до­бро и то је
он­да пр­кос Бо­гу.
А тран­спла­та­ци­ја ор­га­на? Тран­спла­та­ци­ја ор­га­на
тре­ба да иде са мр­твог или ско­ро мр­твог на жи­вог; ту
стал­но мо­раш па­зи­ти, не­где не­ке еки­пе мо­ра­ју по­сто­ја­
ти да по­сле не­ке са­о­бра­ћај­не не­сре­ће бу­ду са­чу­ва­ни не­
ки ор­га­ни. Па он­да, за­ве­шта­ње не­ког свог ор­га­на и пре
смр­ти. Јед­на на­ша по­зна­та књи­жев­ни­ца ко­ја је има­ла
слаб вид, јед­но око јој је би­ло из­гу­бље­но. Оти­шла је
у Па­риз и у јед­ној по­зна­тој оч­ној кли­ни­ци при­мље­на
је; че­ка­ло се да не­ко по­ги­не у са­о­бра­ћај­ној не­сре­ћи на
фран­цу­ским пу­те­ви­ма, да му се од­мах ски­не тај део ока
и да се пре­не­се њој! И то се де­си­ло. То је би­ла ус­пе­ла
опе­ра­ци­ја и она да­нас ви­ди. Та­ко да има­те и ус­пе­ле тран­
спла­та­ци­је.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ако би рим­ски па­па пред­ло­жио одр­жа­ва­ње осмог
ва­се­љен­ског са­бо­ра, вра­ћа­ју­ћи се при то­ме на си­стем
пен­тар­хи­ја­та, при­зна­ју­ћи ауто­ке­фал­ност свих ка­нон­
ских пра­во­слав­них цр­ка­ва и за­др­жа­ва­ју­ћи за се­бе је­ди­
но пра­во пр­вог ме­ђу јед­на­ким цр­кве­ним по­гла­ва­ри­ма,
да ли би Пра­во­слав­на цр­ква та­кав ва­се­љен­ски са­бор
тре­ба­ло да при­хва­ти?

В. ЈЕРОТИЋ
То је те­шко ре­ћи. Тре­ба­ло би да при­хва­ти, ако је баш
до не­ког мо­га од­го­во­ра. Али па­па тре­ба да се од­рек­не
без­гре­шно­сти, што су, уоста­лом, ве­ро­ват­но, па­пе већ
одав­но у са­ми­ма се­би учи­ни­ли; али по­тре­ба за ауто­ри­
те­том у на­ро­ду, за не­ким ко­ји ће ка­за­ти по­след­њу реч!

149
Академик Владета Јеротић

То је би­ло и ра­ни­је код ца­ре­ва, кра­ље­ва, а он­да има и

код па­па, раз­у­ме се. Па и код пра­во­сла­ва­ца. Ва­се­љен­ски
па­три­јарх је пр­ви ме­ђу па­три­јар­си­ма, али да­ле­ко је од
иде­је о без­гре­шно­сти.
Да­нас је ди­рект­но угро­жен ва­се­љен­ски па­три­јарх
исла­мом, јер је Тур­ци­ма ста­ло да и оно ма­ло пре­о­ста­
лих Гр­ка - а то је зби­ља тра­гич­но - да и њих ис­те­ра­ју
из Тур­ске и да оста­ну чи­сти му­сли­ма­ни; а Ца­ри­град,
не­ка­да уто­чи­ште пра­во­сла­вља мо­гло је та­кво да оста­не
и да не сме­та баш ни­шта Тур­ској. Шта сме­та Ва­се­љен­
ски па­три­јарх Тур­ској ко­ји је ро­ђен у Тур­ској? Тур­ци не
да­ју да се отво­ри пра­во­слав­ни фа­кул­тет ко­ји је ве­ко­ви­
ма ра­ни­је по­сто­јао, јер ако до­зво­ле, он­да ће би­ти но­вог
све­ште­нич­ког ка­дра. Ако бу­де но­вих све­ште­ни­ка, не­ће
се Гр­ци исе­ља­ва­ти, па и тај ма­ли број ко­ји је остао, оста­
ће. Ако не­ма све­ште­ни­ка, ко ће бри­ну­ти! Та­ко па­три­јарх
оста­је без обе­ћа­не по­мо­ћи За­па­да; то је жа­ло­сно, та бор­
ба за људ­ска пра­ва ко­ју стал­но слу­ша­мо! Ја не знам ка­
кав би тре­ба­ло да бу­де од­нос За­па­да пре­ма исла­му, али
ми зна­мо ов­де на Бал­ка­ну ка­кав је од­нос Аме­ри­ке био
пре­ма исла­му у то­ку на­шег по­след­њег ра­та, то је би­ло
до­вољ­но. Би­ла је то оп­шта по­др­шка му­сли­ман­ском де­лу
бив­ше Ју­го­сла­ви­је, не са­мо од Аме­ри­ке не­го и од Евро­
пе, укљу­чу­ју­ћи, на­рав­но и све арап­ске зе­мље, ко­је су
сла­ле сво­је му­џа­хе­ди­не, а сла­ли су и ве­ли­ку нов­ча­ну по­
моћ. Али­ја Изет­бе­го­вић!

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Па он је био ју­го­сло­вен­ски ин­те­лек­ту­а­лац. Ју­го­сло­
вен­ски ка­дар.

В. ЈЕРОТИЋ
У Ју­го­сла­ви­ји он је био осу­ђен, био је и на ро­би­ји,
углав­ном због ре­ли­ги­о­зног ис­по­ља­ва­ња. То ње­го­во ре­

150
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ли­ги­о­зно ис­по­ља­ва­ње мо­гло се схва­ти­ти као фун­да­мен­

та­ли­стич­ко, иако не­ки ка­жу да Изет­бе­го­вић на по­чет­ку
ни­је био фун­да­мен­та­ли­ста, а да је био ре­ли­ги­о­зан је­сте,
ја то сме­ло мо­гу да ка­жем, чи­тао сам ње­го­ву књи­гу
“Ислам из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да”. Он је као истин­ски
ин­те­лек­ту­а­лац за­и­ста ве­ро­вао.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Сма­тра се да је био је­дан од пр­вих љу­ди исла­ма на­
шег вре­ме­на, у Све­ту.

В. ЈЕРОТИЋ
Па, за­то што је био ин­те­ли­ген­тан и што је био ре­ли­ги­
о­зан, али ислам­ска де­кла­ра­ци­ја, се­ћа­те се, она се мо­же
раз­ли­чи­то ту­ма­чи­ти. Али из­гле­да да се ту ја­сно ви­ди
ње­гов вер­ски фун­да­мен­та­ли­зам. Он је до­ста о то­ме та­
ко пи­сао, о ислам­ској тра­ди­ци­ји, бо­рио се за ислам на
Бал­ка­ну, то не­ма сум­ње, бо­рио се за Бо­шњач­ку за­себ­ну
др­жа­ву. Е, то За­пад ипак ни­је до­зво­лио, то­ли­ко да­ле­ко
ни­је мо­гао да иде. Он­да би би­ла по­де­ље­на Бо­сна, је­дан
део би ишао Ср­би­ји - те­ри­то­ри­ри­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је,
дру­ги део би ишао Хр­ват­ској – те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке
Хр­ват­ске, али он­да би се ство­ри­ла и пр­ва у Евро­пи за­
себ­на му­сли­ман­ска др­жа­ва. То ни­је мо­гла ни Аме­ри­ка
да до­зво­ли. Иако ни­шта ни­је ре­ше­но. Бо­сна и Хер­це­го­
ви­на пред­ста­вља­ју нај­ха­о­тич­ни­ју зе­мљу у бив­шој Ју­го­
сла­ви­ји. Вр­ло је те­шко упра­вља­ти са три на­ро­да: хр­ват­
ским, срп­ским и му­сли­ман­ским. А и ме­ђу му­сли­ма­ни­ма
има спо­ро­ва, ма­да су они ипак је­дин­стве­ни­ји. Хр­ва­ти
су стал­но не­за­до­вољ­ни сво­јом си­ту­а­ци­јом у Бо­сни ко­ја
је из­гле­да нај­го­ра. Број Хр­ва­та је и ина­че био ма­ли у од­
но­су на Ср­бе и му­сли­ма­не у Бо­сни, та­ко да не мо­же се

151
Академик Владета Јеротић

са ма­лим бро­јем на­ро­да тра­жи­ти мно­го. До­би­ли су оно

што су мо­гли до­би­ти, али Бо­сна, тај чу­ве­ни бо­сан­ски ло­
нац, ту је из­гле­да не­мо­гу­ће пра­вил­но ре­ше­ње. Ви­ди­те,
ве­ли­ки Иво Ан­дрић, ве­ли­ки у сва­ком по­гле­ду, он мир­
но из тог Са­ра­је­ва, Ви­ше­гра­да, Бе­о­гра­да, пи­ше она­ко
објек­тив­но о Бо­сни; био је то зрео сту­пањ кри­тич­ког
ми­шље­ња код но­бе­лов­ца Иве Ан­дри­ћа, ко­ји је тач­но ви­
део му­сли­ма­не, Хр­ва­те и Ср­бе. Са­мо ко је он био, то се
рас­пра­вља стал­но; Хр­ва­ти су сма­тра­ли да је он хр­ват­
ски пи­сац, док је он се­бе, ско­ро јав­но, из­ја­шња­вао као
Ср­би­на, жи­вео је и ле­по је био при­хва­ћен ов­де, и за нас
је био срп­ски пи­сац.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква тре­ба да пре­ђе на
но­ви ка­лен­дар и да са дру­гим пра­во­слав­ним цр­ква­ма,
грч­ком, ца­ри­град­ском, ру­мун­ском, бу­гар­ском, бу­де у ли­
тур­гиј­ском је­дин­ству?

В. ЈЕРОТИЋ
Иде­ал­но хри­шћан­ски гле­да­но - тре­ба. За­што не би
сви хри­шћа­ни све­та, по­го­то­ву Евро­пе, Бал­ка­на, сла­ви­
ли истог да­на Ус­крс и Бо­жић. Али, с дру­ге стра­не не
тре­ба док се не при­пре­ми на­род. А шта? На­род се не пи­
та, на­род се пи­та, то ни­кад ни­је до­вољ­но раз­ја­шње­но!
Кад тре­ба вла­сто­др­шци­ма, па и цр­кви, на­род се пи­та,
ка­да хо­ће са­ми не­што да од­лу­че, не­за­ви­сно од на­ро­да,
на­род се не пи­та. Шта је на­род, ко је на­род? Да ли је
то не­ка ано­ним­на ма­са? Или, то ни­је са­мо ма­са, срп­ски
на­род, на при­мер, ре­ла­тив­но ма­ли на­род, али ипак и он
не­што зна из сво­је про­шло­сти, ма­да и дру­ги ма­ли на­ро­
ди та­ко­ђе. Не мо­же­мо је­дин­ство цр­ка­ва на­ме­та­ти. А Па­

152
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

три­јарх Па­вле? Да ли би при­хва­тио до­ла­зак Па­пе? Мо­је

ми­шље­ње је, мо­жда пре­те­ра­но, да би при­хва­тио. Али
па­три­јарх Па­вле је чо­век ко­ји не уда­ра ру­ком о сто, као
што су то ра­ди­ли не­ки ра­ни­ји па­три­јар­си, мо­жда чак с
пра­вом, јер су сма­тра­ли се­бе ауто­ри­те­ти­ма, ко­је на­род
мо­ра да слу­ша, али то ни­кад ни­је ра­дио па­три­јарх Па­
вле. Он је за оно ре­ше­ње ка­ко од­лу­чи ве­ћи­на епи­ско­па,
а епи­ско­пи сма­тра­ју да за­сту­па­ју сво­је епа­ри­хи­је, од­но­
сно на­род у њи­ма. Е, па мо­лим, ако је ве­ћи­на епи­ско­па
про­тив до­ла­ска па­пе, а они за­сту­па­ју на­род, и по­зна­ју
на­род, (ако по­зна­ју, ре­ци­мо да по­зна­ју), он­да би све дру­
го би­ло на­ме­та­ње ре­ше­ња. Дао сам Вам два од­го­во­ра.
Је­дан мо­гу­ћи од­го­вор у бу­дућ­но­сти, ка­да се при­пре­ми
бо­ље на­род, од­но­сно ка­да се при­пре­ми бо­ље при­бли­жа­
ва­ње ри­мо-ка­то­ли­ка и пра­во­слав­них; не за­бо­ра­ви­мо да
су мно­ги пра­во­слав­ни на­ро­ди при­хва­ти­ли но­ви ка­лен­
дар. На­су­прот њи­ма, по­сто­је Зи­ло­ти, тај број Зи­ло­та у
Грч­кој ни­је за пот­це­њи­ва­ње, има­ју ма­на­сти­ре и цр­кве у
Грч­кој, а они су про­тив но­во­га ка­лен­да­ра, ко­га су дав­но
Гр­ци усво­ји­ли. У Ру­му­ни­ји та­ко­ђе има Зи­ло­та, не та­ко
ве­ли­ки број, у Бу­гарскј та­ко­ђе, има их и код нас. Јед­ном
ре­чи, да се под­се­ти­мо, но­ви ка­лен­дар ни­су при­хва­ти­ли
Ру­си, Је­ру­са­лим­ска цр­ква и Ср­би. И сад мо­же не­ко да
ка­же: па за­што сте ви, са­да у ма­њи­ни, на­ва­ли­ли да не­ће­
те, а сви оста­ли пра­во­слав­ни су при­хва­ти­ли но­ви ка­лен­
дар? Ср­би­ја је ве­за­на и ра­ни­је и да­нас, на раз­не на­чи­не
са Ру­си­јом, па ка­да Ру­си бу­ду јед­ном, мо­жда у бу­дућ­но­
сти, од­лу­чи­ли да при­ме но­ви ка­лен­дар, мо­жда ће­мо га и
ми при­ми­ти. На­ши од­но­си са Ру­ском цр­квом су до­бри.
Има све ви­ше на­ших сту­де­на­та ко­ји та­мо иду, иде наш
свет на по­кло­ње­ње ру­ским ма­на­сти­ри­ма, иде на ис­по­ве­
да­ње код ру­ских ма­на­стир­ских ота­ца. Има наш на­род

153
Академик Владета Јеротић

још увек до­ста сим­па­ти­ја пре­ма Ру­си­ма, па ће­мо ви­де­ти

шта ће они од­лу­чи­ти у по­гле­ду ка­лен­да­ра.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ла­нац ми­ме­ти­зма на­си­ља мо­же се пре­ки­ну­ти са­мо
не­на­си­љем, нео­че­ки­ва­ним и не­кад раз­о­ру­жа­ва­ју­ћим
окре­та­њем дру­гог обра­за. Шта је пред­у­слов за ту вр­
сту “па­ра­док­сал­не ре­ак­ци­је”?

В. ЈЕРОТИЋ
Од­го­ва­ра­ње на на­си­ље на­си­љем је свој­ство тзв. при­
род­ног чо­ве­ка, би­о­ло­шког у чо­ве­ку. По­што смо већ ра­
ни­је за­кљу­чи­ли да је хри­шћан­ство не­при­род­на ре­ли­ги­
ја, јер је над­при­род­на, он­да ни­кад не­ће до­ћи вре­ме ка­да
ће се окре­та­ти дру­ги образ или вре­ме ка­да ће се во­ле­ти
не­при­ја­тељ. Ми смо два-три пу­та већ до­ди­ри­ва­ли ту
бит­ну раз­ли­ку из­ме­ђу по­на­ша­ња на­ро­да и по­на­ша­ња по­
је­ди­на­ца. Ствар­них хри­шћан­ских по­је­ди­на­ца је увек би­
ло, две хи­ља­де го­ди­на их је би­ло; у бу­ди­зму ви­ше од две
хи­ља­де го­ди­на је ве­ћи­на вер­ни­ка ко­ји су про­тив на­си­ља.
Да ли се окре­тао “дру­ги образ”, то Бу­да ни­је ре­као, али
је био из­ра­зи­то про­тив сва­ког на­си­ља и то се ма­ње или
ви­ше спро­во­ди­ло, јер је бу­ди­зам ва­жио као па­ци­фи­стич­
ка ре­ли­ги­ја. Па шта је и Хри­стос дру­го ре­као: “Ко се ма­
ча или но­жа ма­ши, од ма­ча или но­жа ће по­ги­ну­ти”. То је
би­ло бит­но Хри­сто­во уче­ње. А шта да­нас? Хри­стос се
ма­ло по­ми­ње у Евро­пи. До­бро­на­мер­ни љу­ди ка­жу, Исус
је био вр­хун­ски са­ња­ли­ца, ге­ни­јал­на са­ња­ли­ца, био је
то нај­чи­сти­ји, нај­пра­вед­ни­ји чо­век на све­ту. Све што је
тра­жио од чо­ве­ка не­мо­гу­ће је; не­мо­гу­ће, јер је не­при­
род­но. Али гле­дај­те, упра­во је Исус Хри­стос тре­ба­ло да
до­ђе, да би­смо ми љу­ди има­ли пред со­бом та­кав је­дан

154
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

уз­ви­шен иде­ал, а већ смо го­во­ри­ли: уса­вр­ша­ва­ње чо­ве­

ка до Бо­жи­јег са­вр­шен­ства те­че у еони­ма еона бу­ду­ћег
вре­ме­на. Са­да те­жи­мо са­мо ка це­ло­ви­то­сти, а не ка са­вр­
шен­ству. У ве­зи не­на­си­ља се­тио сам се Ган­ди­ја. Ако је
тач­но, без ка­пи кр­ви је ис­те­рао Ен­гле­зе из Ин­ди­је по­сле
сто и ви­ше го­ди­на ко­ло­ни­јал­ног цар­ства Ен­гле­за у Ин­
ди­ји. Са­ми су Ен­гле­зи би­ли им­пре­си­о­ни­ра­ни. Њи­хо­ви
ин­те­лек­ту­ал­ци, ко­ли­ко их је би­ло у Ин­ди­ји, би­ли су из­
не­на­ђе­њи хин­ду­и­змом и бу­ди­змом као ре­ли­ги­јом, не­на­
сил­ном ре­ли­ги­јом, бу­ду­стич­ка по­го­то­ву. На­рав­но да је и
у хин­ду­и­зму мно­го­стра­но­сти, има­ју и они сво­је је­ре­си,
али одав­но и раз­ли­чи­те фи­ло­зоф­ско-ре­ли­ги­о­зне прав­це
у ста­рој Ин­ди­ји, пре Хри­ста. Евро­па их је тек на­кнад­
но от­кри­ла ка­да је и се­бе от­кри­ва­ла. Ве­ћи­на пра­ва­ца у
европ­ској ве­ков­ној фи­ло­зо­фи­ји, мо­гли су се на­ћи пре
Хри­ста у хин­ду­и­зму. То има­те ле­по и по­пу­лар­но при­ка­
за­но у књи­зи “От­кри­ће Ин­ди­је” Не­хруа. До­бра, бо­га­та
књи­га о јед­ној ста­рој фи­ло­зоф­ској тра­ди­ци­ји.
Ган­ди је био ду­бо­ко ре­ли­ги­о­зан чо­век. У ње­го­вој
ауто­би­о­гра­фи­ји сто­ји да кад је про­чи­тао “Про­по­вед на
Го­ри” Ису­са Хри­ста, да му је Про­по­вед на Го­ри мно­го
зна­чи­ла за учвр­шћи­ва­ње већ по­сто­је­ће ве­ре. Он ни­је по­
стао хри­шћа­нин, на­рав­но, али сво­ју ве­ру је оја­чао. А ње­
го­ва ве­ра, ка­ко је он на свој на­чин схва­тао хин­ду­и­зам,
би­ла је не-на­си­ље.
Пи­та­ли сте ка­ко на на­си­ље од­го­во­ри­ти не-на­си­љем.
Па, ка­ко? На на­си­ље се од­го­ва­ра­ло или на­си­љем или
не-на­си­љем, не­ма тре­ћег, не знам ко­ја би ва­ри­јан­та то
би­ла. Ма­ло на­си­ља, па он­да не-на­си­ље, не иде. Тре­ба
опет про­блем пре­ве­сти на по­је­ди­нач­ни жи­вот. Тре­ба да
иш­че­зне, или бар по­ла­ко да иш­че­за­ва на­си­ље у по­ро­ди­
ци: за­пад­но-европ­ској и тзв. хри­шћан­ској. Нај­пре у по­

155
Академик Владета Јеротић

ро­ди­ци да бу­де ма­ње на­си­ља, и то из­ме­ђу му­жа и же­не и

на­рав­но, ро­ди­те­ља пре­ма де­ци. Та­ко по­чи­ње јед­на др­жа­
ва да бу­де ма­ње на­сил­на пре­ма дру­гим др­жа­ва­ма.
Вра­ћам се на Ган­ди­ја. Ган­ди је за ме­не ве­ли­ки, јер
је хтео да ми­ри за­ва­ђе­не. За­вр­шио је са Ен­гле­зи­ма, оти­
шли су Ен­гле­зи, без ика­кве ре­во­лу­ци­је, или бун­то­ва Ин­
ду­са. Се­ти­мо се са­да Ср­ба ко­ји ис­те­ру­ју Тур­ке у тим
стра­шним на­шим устан­ци­ма, уз ужа­сне жр­тве. За­ми­сли­
мо са­да да Ган­ди та­ко ис­те­ру­је из огром­не Ин­ди­је Ен­гле­
зе. Али и Ен­гле­зи су не­што схва­ти­ли, Ган­ди је им­по­но­
вао Ен­гле­зи­ма. Он се шко­ло­вао у Ен­гле­ској, он је знао
За­пад, и то је би­ло ва­жно.
За­то сте Ви Бо­шко БО­ЈО­ВИ­Ћу дра­го­це­ни за на­шу
сре­ди­ну, упра­во за­то што сте и у Евро­пи и ов­де. И Ви и
још до­ста на­ших љу­ди ко­ји жи­ве у Па­ри­зу, ко­ји су док­
то­ри­ра­ли на Сор­бо­ни и ко­ји по­ку­ша­ва­ју да на­пра­ве ва­
жан мост из­ме­ђу За­па­да и Ср­би­је. И још јед­ном Ган­ди.
Ган­ди је ле­по за­вр­шио са Ен­гле­зи­ма, ре­ли­ги­о­зни Ган­
ди! И Бо­же, ко­ли­ко је то са­да дир­љи­во, он хо­ће да ми­ри
му­сли­ма­не и ин­ду­се, ко­ји по­вре­ме­но ра­ту­ју ме­ђу­соб­но.
Ган­ди по­ку­ша­ва да ми­ри и ује­ди­ни и јед­не и дру­ге. Они,
ме­ђу­тим, по­но­во ра­ту­ју, и Ин­ду­си и му­сли­ма­ни. Ган­ди
гла­ду­је, то ни­је би­ла ма­ни­пу­ла­ци­ја. Он је и ра­ни­је гла­
до­ва­њем по­сти­зао мно­го. Ган­ди је био аске­та, ње­му ни­
је би­ло те­шко да гла­ду­је. Он­да, об­ја­вљу­је се ко­ми­ни­ке
ин­диј­ских ле­ка­ра да ако Ган­ди још че­ти­ри да­на бу­де
гла­до­вао, умре­ће. Мо­же­те ли да за­ми­сли­те, пре­ста­ју да
ра­ту­ју му­сли­ма­ни и Ин­ду­си!! Тре­ба­ло би да не­ко на­пи­
ше по­е­му, ве­ли­чан­стве­ну по­е­му; а Ган­ди би­ва уби­јен,
од ко­га, Ин­дус га уби­ја. Ин­дус уби­је сво­га Ган­ди­ја јер је
ра­дио на ми­ре­њу ре­ли­ги­ја. А у хри­шћан­ству? Хри­сто­ва
жр­тва, то не мо­же да се по­ре­ди. Хри­стос се жр­тво­вао

156
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

за све љу­де и ту ве­ли­ку гол­го­ту мо­гу да схва­те, из­гле­да,

са­мо хри­шћа­ни. Они би мо­ра­ли да схва­те и Гол­го­ту и
Вас­кр­се­ње. Али и ова жр­тва Ган­ди­је­ва, зар ни­је би­ла
жр­тва ко­ју је он при­нео?

Б. БО­ЈО­ВИЋ
На За­па­ду, реч­ни­ком со­ци­о­ло­ги­је ре­ли­ги­је, да­на­шње
ста­ње (не­што смо о то­ме већ го­во­ри­ли) се де­фи­ни­ше
фор­му­лом: ве­ро­ва­ње без при­па­да­ња (be­li­e­ving, wit­ho­ut
be­lon­ging). Ка­ко би се мо­гло од­ре­ди­ти ста­ње у Ср­би­ји
у од­но­су на ту де­фи­ни­ци­ју. Где је Ср­би­ја да­нас на ска­
ли при­па­да­ње и ве­ро­ва­ње, ка­ко би се мо­гло од­ре­ди­ти
са­да­шње ста­ње.

В. ЈЕРОТИЋ
Ве­ро­ва­ње без при­па­да­ња, ме­ни је стра­но. То се зо­ве
“при­ват­на ре­ли­ги­ја”. Евро­па одав­но има при­ват­но ре­ли­
ги­о­зне љу­де. Код нас пре­о­вла­ђу­је ми­шље­ње да је Евро­
па ате­и­стич­ка, да је ис­кљу­чи­ла ре­ли­ги­ју. Не ми­слим да
је ате­и­стич­ка, жи­вео сам та­мо ско­ро пет го­ди­на. От­куд
мо­же­мо зна­ти лич­но ми­шље­ње љу­ди у Евро­пи о ве­ри.
Пр­во, ни­је вас­пи­та­но пи­та­ти не­ког, да ли је ве­ру­је­те у Бо­
га или не. Ако ин­си­сти­ра­те да вам не­ко од­го­во­ри, би­ло
на­уч­но, би­ло ла­ич­ки, он ће слег­ну­ти ра­ме­ни­ма и ре­ћи
“не знам”. Е, па, то ни­је он­да ате­и­зам већ аг­но­сти­ци­зам.
Не­ке Евро­пља­не ко­је сам пи­тао, не ка­жу да не­ма Бо­га,
иако сам имао не­кад ути­сак да су ате­и­сти, али по­што се
сти­де што су ате­и­сти, за­то то не по­ка­зу­ју. Ов­де код нас
има, не ве­ли­ки број ре­ли­ги­о­зних Ср­ба, ко­ји не­ће да при­
па­да­ју ни срп­ском на­ро­ду, ни Пра­во­слав­ној цр­кви. Да
ли ће тај број вре­ме­ном би­ти ве­ћи? У Евро­пи их до­ста
има. То Ви зна­те бо­ље. Има их ко­ји не­ће да бу­ду, чак ни
Фран­цу­зи, а не­ће ни Ка­то­лич­ку цр­кву, не­ће ни­ка­кву цр­
кву. Па, ка­ко то? Ро­ђен сам у Фран­цу­ској, зо­вем се ваљ­
157
Академик Владета Јеротић

да Фран­цуз, а при­ват­но сам ре­ли­ги­о­зан? Хри­шћан­ски

раз­ми­шља­ју­ћи, чо­век не мо­же да бу­де “при­ват­но ре­ли­
ги­о­зан”, он мо­ра не­ко­ма да при­па­да, а ко­ме да при­па­да?
Кад не во­ле цр­кву, љу­ди иду у сек­те. Кад не­ће ни цр­кву
ни сек­те, не­ки по­ста­ју по­ли­тич­ки фа­на­ти­ци, па при­па­
да­ју пар­ти­ји. Пар­ти­је су вр­ло че­сто за­ме­на за сек­те. Не­
ће ни цр­кву, ни пар­ти­ју, до­бро то из­гле­да де­мо­крат­ски,
али от­куд он­да то­ли­ко мно­го пар­ти­ја, мно­го је и сек­ти?
Чо­век има не­га­тив­ну по­тре­бу да рас­пар­ча­ва се­бе, али
ипак да не­ком при­па­да. Основ­но свој­ство чо­ве­ка је при­
па­да­ње. То су одав­но зна­ли со­ци­о­ло­зи, и ре­ли­ги­о­зни и
не­ре­ли­ги­о­зни. Ка­ко он­да би­ти при­род­но ве­ру­ју­ћи, а не
при­па­да­ти ни­ко­ме? Ов­де код нас има љу­ди ко­ји су у сек­
та­ма, има и оних ко­ји се сма­тра­ју ате­и­сти­ма – не­ће ни­
шта. Или хо­ће да бу­ду са­мо Ср­би. Хо­ће да бу­де Ср­бин,
али не и пра­во­сла­ван Ср­бин! Има мно­го ком­би­на­ци­ја:
Ср­бин је пра­во­сла­ван, али он по­ста­је пра­во­сла­ван пре­
ко срп­ства. То је тај сло­же­ни од­нос из­ме­ђу на­ци­је и ве­ре
или цр­кве и др­жа­ве. Али ово, ни­ко­ме не при­па­да­ти, то
је он­да за ме­не не­ко ра­су­ло, анар­хи­ја, јер он­да ис­па­да
да сам ја се­би до­во­љан. То је чо­ве­ко­бо­штво, али он­да
ми не тре­ба ни по­ро­ди­ца. О то­ме смо та­ко­ђе при­ча­ли,
па­ро­ви жи­ве одво­је­но да­нас.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Tо је он­да ве­ра, од­нос пре­ма Бо­гу, али без при­па­да­ња
вер­ској за­јед­ни­ци.

В. ЈЕРОТИЋ
При­ват­на ре­ли­ги­ја, ни­шта дру­го, па то су та­ко Евро­
пља­ни на­зва­ли, при­ват­на ре­ли­ги­о­зност, да­кле ова­ко: ве­
ру­јем, имам не­ку сво­ју ве­ру, пу­сти ме на ми­ру, не­мој ме
гња­ви­ти са цр­квом, а на­ци­ја и мо­же и не мо­ра.

158
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ако је Хри­шћан­ство ари­сто­крат­ска ре­ли­ги­ја (Бер­
ђа­јев), да ли је ме­диј­ска про­мо­ци­ја при­ме­ре­на ње­ном
ду­ху?

В. ЈЕРОТИЋ
Пр­во тре­ба ви­де­ти шта је то ари­сто­крат­ска ре­ли­ги­ја,
о че­му је пи­сао Ни­ко­лај Бер­ђа­јев. Он под ари­сто­крат­
ском хри­шћан­ском ре­ли­ги­јом под­ра­зу­ме­ва љу­бав, осе­ћа­
ње са­жа­ље­ња и осе­ћа­ње кри­ви­це, а под пле­беј­ском ре­ли­
ги­јом под­ра­зу­ме­ва осе­ћа­ње за­ви­сти и осе­ћа­ње увре­де.
Ари­сто­крат­ска хри­шћан­ска ре­ли­ги­ја је жр­тва, од­го­вор­
ност. Та­ко гле­да­ју­ћи, као ари­сто­крат­ска, она има ма­ли
број при­ста­ли­ца, што не зна­чи да се та­кви љу­ди одва­ја­ју
од на­ро­да, јер би­ти ари­сто­кра­та или ели­тан, ни­ка­ко не
зна­чи пре­зи­ра­ти на­род. У ари­сто­крат­ској хри­шћан­ској
ре­ли­ги­ји, ми­ло­ср­ђе је оно глав­но што про­по­ве­да Је­ван­
ђе­ље.
Пи­та­те шта ми­слим о ме­ди­ји­ма. Не­мам ни­шта про­тив
ме­ди­ја, не мо­же­мо би­ти одво­је­ни од оно­га што се по­зи­
тив­но де­ша­ва са тех­нич­ким до­стиг­ну­ћи­ма у све­ту. Отац
Љу­ба Ран­ко­вић је у Шап­цу увео пра­во­слав­ну те­ле­ви­зи­
ју, са ду­хов­ном му­зи­ком и са до­ста хри­шћан­ских по­у­ка.
Рел­ги­ја не мо­же би­ти ван ме­ди­ја, али ни­јед­но тех­нич­ко
до­стиг­ну­ће ни­је до да­нас из­бе­гло зло­у­по­тре­бу. Од ба­ру­
та и те­ле­фо­на, па све до атом­ске бом­бе. Све се мо­же
зло­у­по­тре­би­ти, а у исто вре­ме је и ко­ри­сно. Све се мо­же
зло­у­по­тре­би­ти, па и ре­ли­ги­ја, не­ка бу­де и хри­шћан­ска
ари­сто­крат­ска, што не зна­чи да ме­ди­ји не тре­ба да на до­
сто­јан­ствен на­чин, ко­ли­ко­год мо­гу, (за­ви­си од оних ко­ји
спре­ма­ју), да при­пре­ме не­ку хри­шћан­ску еми­си­ју.

159
Академик Владета Јеротић

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли је огле­да­ње у очи­ма дру­гих не­до­ста­так или
вр­ли­на ?

В. ЈЕРОТИЋ
Гле­да­ње се­бе у очи­ма дру­гог је пре­по­зна­ва­ње Бо­га
у хри­шћан­ском бли­жњем, али за­ви­си шта тра­жи­мо у
дру­гом ду­хов­ном бра­ту. Ако тра­жи­мо бра­та, или са­го­
вор­ни­ка или парт­не­ра у би­ло ко­јој ак­ци­ји, ја он­да се­бе
гле­дам у ње­му, а ње­га у се­би; ако сам пун ма­на, гре­ша­ка
и гре­хо­ва, он­да ћу то у по­гле­ду дру­го­га ви­де­ти се­бе. И
то је она про­јек­ци­ја о ко­јој смо већ раз­го­ва­ра­ли. То је
ме­ха­ни­зам про­јек­ци­је, ка­да сво­је не­до­стат­ке или гре­хе,
про­јек­ту­је­мо на дру­го­га, па и у по­гле­ду је та­ко, јер и
тај по­глед дру­го­га не ка­зу­је ми ни­шта до­бро, у ве­ћи­ни
слу­ча­је­ва. Али ја ни­сам до­бар, и за­то у по­гле­ду дру­го­га
не ви­дим до­бро. Вр­ху­нац све­ти­тељ­ства, што је ве­о­ма
те­шко по­сти­ћи, је­сте да у дру­го­ме ви­ше чо­век не ви­ди
ни­ка­кво зло, и то би био крај обо­же­ња.То је вр­ху­нац све­
ти­тељ­ства. Кад је се­бе чо­век очи­стио – то је оно чи­сто
ср­це из Је­ван­ђе­ља, ка­да је се­бе очи­стио, он не ви­ди ни­
шта зло, већ ви­ди са­мо до­бро у дру­гом чо­ве­ку.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Мо­же ли сјај људ­ског ума сам се­бе да за­се­ни?

В. ЈЕРОТИЋ
При­ча­ли смо о нар­ци­зму. Мо­же да се­бе за­се­ни, и у по­
зи­тив­ном и у не­га­тив­ном сми­слу. Мо­же да за­се­ни се­бе
у Бо­жи­јем сми­слу – Бог га је за­се­нио, не он са­мог се­бе.
Ка­да са­мог се­бе за­се­ни, то је чо­ве­ко­бо­штво. Ка­да Бог
за­се­ни или осе­ни чо­ве­ка, и он је све­стан то­га, он је он­да
за­се­њен Бо­гом, а не со­бом.
160
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли он сам се­бе за­се­ни сво­јом све­тло­шћу?

В. ЈЕРОТИЋ
То љу­ди ра­де, они за­сле­пљу­ју се­бе не­пре­кид­но, за­сле­
пљу­ју се сво­јим его­цен­три­змом, нар­ци­змом, сво­јим ус­
пе­си­ма, за­се­ње­ни су сво­јим ус­пе­си­ма. Апо­стол Па­вле
пи­ше: “Да­де ми се жа­лац у ме­со”. Ти љу­ди ко­ји су за­сле­
пље­ни со­бом, не пре­по­зна­ју тај жа­лац, а мо­ра­мо има­ти
не­што што ће нас опо­ми­ња­ти. Чо­век оста­је не­кад це­лог
жи­во­та за­сле­пљен, док по­вре­ме­но сва­ки за­сле­пљу­је се­
бе. Чи­ме? Па, ве­ро­ват­но не­ким сво­јим ус­пе­си­ма. На при­
мер, Дон Жу­ан ус­пе­си­ма код же­на, ам­би­ци­о­зан чо­век
ус­пе­си­ма у про­фе­си­ји, бо­гат чо­век ус­пе­си­ма у сти­ца­њу
бо­гат­ства. Али он­да, осве­сти се јед­ном од за­сле­пљи­ва­
ња! Али за­сле­пљи­ва­ње је драж за чо­ве­ка.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Мо­же ли об­но­ва хри­шћан­ства до­ћи од су­сре­та пра­
во­сла­вља са за­пад­ном ци­ви­ли­за­ци­јом ?

В. ЈЕРОТИЋ
Го­во­ри­ли смо већ да Евро­па мо­жда мо­же да об­но­ви
свој иден­ти­тет, да га по­но­во на­ђе уз по­моћ пра­во­сла­
вља. И сад Ви као да обр­ће­те пи­та­ње.
Тре­ба тра­жи­ти све што је ко­ри­сно у за­пад­ној ци­ви­ли­
за­ци­ји, а ко­ри­сно је оно што до­ла­зи из тех­ни­ке и на­у­ке;
то је још и вла­ди­ка Ни­ко­лај ре­као – “При­ми­те све што
до­ла­зи са За­па­да, осим ве­ре”. То је и До­сто­јев­ски пи­сао.
Ја то сад исто ка­жем – све што до­ла­зи из тех­ни­ке и на­у­ке,
за­што не би при­ми­ли кад је ко­ри­сно, али не­мој при­ма­ти
ве­ру, по­што је и са­ми Евро­пља­ни не­ма­ју, или је има­ју

161
Академик Владета Јеротић

у из­о­па­че­ном ви­ду. И Отац Ју­стин је слич­но го­во­рио о

то­ме. Го­во­ри­ли су слич­но ре­ли­ги­о­зни ру­ски фи­ло­зо­фи,
још од вре­ме­на Хо­мја­ко­ва, и то се све по­сле на­ста­вља­ло
код Ру­са. Али не за­бо­ра­ви­мо да су ти ру­ски ре­ли­ги­о­зни
фи­ло­зо­фи жи­ве­ли, кра­ће или ду­же у Евро­пи. За­што су
ви­де­ли ве­ћи­ном не­га­тив­но у Евро­пи, то је за­ни­мљи­во
пи­та­ње. Кад не­ко оде од на­ших па­мет­них љу­ди на За­
пад, они као да иду са уна­пред од­ре­ђе­ним “по­гле­дом
на свет”, ре­ци­мо пра­во­слав­ним, хри­шћан­ским или ате­
и­стич­ким. Ско­ро да је бо­ље да не­ма­ју ни­ка­кав од­ре­ђен
“по­глед на свет”, не­го да иду у Евро­пу мир­но, објек­тив­
но и не­у­трал­но. Да ли је то мо­гу­ће? За­ви­си у ко­јим го­ди­
на­ма љу­ди иду, то је ва­жно. Ако се оде у Евро­пу по­сле
три­де­сте го­ди­не, чо­век је не­где већ оформ­љен, не мо­ра
чак ни да има “по­глед на свет”, он је оформ­љен вас­пи­та­
њем, пси­хо­ло­шки опре­мљен, а за­си­ви­си од вас­пи­та­ња,
од ро­ди­те­ља, да ли су ро­ди­те­љи би­ли по­тен­ци­јал­но или
ствар­но ксе­но­фо­бич­ни, на при­мер. Не­ће ва­ља­ти у то­ме
слу­ча­ју том мла­дом чо­ве­ку ка­да оде у Евро­пу, јер ће му
из­гле­да­ти све стра­но. У Евро­пу тре­ба да иду љу­ди пре
два­де­се­те го­ди­не. Ви сте оти­шли са че­тр­на­ест го­ди­на.
(п.Б.: Да). Да, то је друк­чи­је, ми­слим да је то бо­ље. Вла­
ди­ка Ни­ко­лај је био већ при­лич­но пра­во­сла­ван кад је
оти­шао у Евро­пу, па ипак је Ди­ми­три­је Ми­три­но­вић на
ње­га ути­цао; и та иде­ја Ми­три­но­ви­ћа, Ср­би­на, ка уни­
вер­зал­ној ре­ли­ги­ји! Ср­би­ну Ди­ми­три­ју Ми­три­но­ви­ћу
пра­во­сла­вље ни­је би­ло до­вољ­но, цр­ква га ни­је мно­го
уз­бу­ђи­ва­ла, по­зна­вао је азиј­ске ре­ли­ги­је и те­жио ка уни­
вер­зал­ној ре­ли­ги­ји. То се из­гел­да вла­ди­ки Ни­ко­ла­ју јед­
но крат­ко вре­ме до­па­да­ло. И он је пи­сао по­зи­тив­но о
Ин­ди­ји, имао је си­мап­ти­је за Ин­ди­ју, пр­во због иде­је
не­на­си­ља, па њи­хо­ва ду­га ре­ли­ги­о­зна исто­ри­ја, али он­

162
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

да се вра­тио у Ср­би­ју и по­чео рад са бо­го­мољ­ци­ма. Сма­

тра се да су бо­го­мољ­ци учи­ни­ли оно бит­но што је би­ло
по­треб­но да вла­ди­ка по­ста­не тај чу­ве­ни про­по­вед­ник
срп­ског пра­во­сла­вља. Не пре­ви­ше на­ци­о­нал­ног, али
то је оста­ло пи­та­ње код вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја у ве­зи ње­го­
вог на­ци­о­на­ли­зма. Пи­сао сам о про­ти­ву­реч­но­сти­ма код
вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја, на­и­ме, он је са под­јед­на­ко стра­сном
љу­ба­вљу во­лео Хри­ста и свој срп­ски на­род. Сма­трао је
срп­ски на­род те­о­ду­лом, да­кле, иза­бра­ним на­ро­дом, срп­
ски на­род ка иза­бран на­род! Ка­ква је то би­ла по­е­ма срп­
ском на­ро­ду ка­да је пи­сао љу­бо­стињ­ским мо­на­хи­ња­ма
као но­си­о­ци­ма све­га нај­леп­шег у срп­ском на­ро­ду; то је
би­ло на јед­ној стра­ни, на дру­гој стра­ни он је кри­ти­ко­вао
срп­ски на­род и то не­кад же­сто­ко. Кри­ти­ко­вао га је већ
и по­сле Бал­кан­ског ра­та, кад су би­ли за­не­ма­ре­ни љу­ди
ко­ји су да­ли жи­во­те за Ср­би­ју, јер су и гро­бо­ви ју­на­ка из
Бал­кан­ског ра­та би­ли за­не­ма­ре­ни, па је вла­ди­ка пи­сао
да је Пр­ви свет­ски рат по­сле­ди­ца за­не­ма­ри­ва­ња Ср­ба
њи­хо­вих на­ци­о­нал­них и вер­ских иде­а­ла из про­шло­сти.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Хва­ла Вам, би­ло је вр­ло ин­те­ре­сант­но, са­др­жај­но
и ko­ri­sno...
Ве­ру­јем да ће тakо би­ти и за чи­та­о­це.

Pa­ris, 15 juin 2007

Ауто­ри­зо­вао © Бо­шко И. Бо­јо­вић ©

Be­o­grad, sep­tem­bra 2007
Ауто­ри­зо­вао © Vla­de­ta Jerotiç ©

163
Академик Владета Јеротић

164
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ПИТАЊА ЈЕДНОГ ПСИХОЛОГА ВЛАДЕТИ

ЈЕРОТИЋУ

Раз­го­вор је во­ђен у ви­ше ма­хо­ва од ав­гу­ста до но­вем­

бра 2007. го­ди­не

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли ми­сли­те да љу­ди има­ју по­гре­шну пред­ста­ву
о Ва­ма?

В. ЈЕРОТИЋ
За­и­ста та­ко ми­слим. Да бих бли­же об­ја­снио ова­кав
од­го­вор, до­зво­ли­те да про­ши­рим Ва­ше пи­та­ње. Љу­ди
нај­че­шће има­ју по­гре­шну пред­ста­ву је­дан о дру­гом и
ово, за оне ко­ји има­ју бар ма­ло ду­бљег уви­да у се­бе,
не­ће пред­ста­вља­ти из­не­на­ђе­ње. За­што је та­ко? Па, чо­
век је нај­пре и нај­че­шће ира­ци­о­нал­но би­ће, што зна­чи
под­ло­жно сво­јим емо­ци­ја­ма, дру­гим ре­чи­ма, сво­јим
фан­та­зи­ја­ма и фан­та­зми­ма. Уко­ли­ко је код не­ког чо­ве­ка,
у то­ку ду­жег де­ла ње­го­вог жи­во­та пре­о­вла­ђи­ва­ла ова
ира­ци­о­нал­на ди­мен­зи­ја лич­но­сти над ра­ци­о­нал­ном, не
са­мо да су ма­њи из­гле­ди да ће тач­ни­је упо­зна­ти дру­гог
чо­ве­ка, Већ ће ње­го­во раз­о­ча­ре­ње (услед не­по­зна­ва­ња
дру­гог), љут­ња и бо­ја­зан, пред­ста­вља­ти му­чан и не­раз­
ре­шив чвор у од­но­си­ма са љу­ди­ма.
Ве­ћи­на на­ших пред­ста­ва о дру­гим љу­ди­ма по­ти­че
из на­шег де­тињ­ства, на­шег од­но­са пре­ма ро­ди­те­љи­ма
и дру­гим вас­пи­та­чи­ма, па ће од ових пр­вих пред­ста­ва,
ко­је мо­гу би­ти по­зи­тив­не и не­га­тив­не (обич­но јед­не пре­
о­вла­ђу­је) умно­го­ме за­ви­си­ти чи­тав наш бу­ду­ћи, ка­ко је
Ал­фред Адлер пи­сао, жи­вот­ни план.

165
Академик Владета Јеротић

Љу­ди ко­ји нам у че­шћим или ре­ђим жи­вот­ним су­сре­

ти­ма иза­зи­ва­ју и не­вољ­но, сим­па­ти­ју или ан­ти­па­ти­ју, на
нов на­чин су­бјек­тив­но обо­је пред­ста­ву о дру­го­ме. У
на­шем на­ро­ду – ма­да је иза­зов­но, а и опа­сно го­во­ри­ти
о ка­рак­те­ро­ло­ги­ји јед­ног на­ро­да – углав­ном пре­вла­ђу­ју
пре­те­ра­но су­бјек­тив­ни су­до­ви о дру­гим љу­ди­ма ко­ји се
кре­ћу из­ме­ђу крај­но­сти: цр­но или бе­ло.
На­рав­но да ће и не­ка на­ша лич­на, су­бјек­тив­на ис­ку­
ства у бли­жем и по­но­вље­ном до­ди­ру са дру­гим љу­ди­ма,
по­го­то­во она не­га­тив­на ис­ку­ства, би­ти че­сто пре­вла­ђу­
ју­ћа у до­но­ше­њу “ко­нач­ног” су­да о дру­го­ме. На ове на­
ше не­га­тив­не – ни­је по­треб­но по­на­вља­ти, че­сто нео­бјек­
тив­не су­до­ве – али и по­зи­тив­не су­до­ве о дру­гом, сна­жно
ути­чу ми­шље­ња дру­гих љу­ди из на­ше бли­же око­ли­не
(одав­но већ и пре­ко ра­зних ме­ди­ја). Та­ква за­кљу­чи­ва­ња
дру­гих љу­ди мо­гу да по­ти­чу од ствар­них ауто­ри­те­та, ма­
да мно­го че­шће до­ла­зе од тзв. Ауто­ри­тар­них љу­ди, што
ће ре­ћи, од ла­жних ауто­ри­те­та, при че­му ни ови са­ми
ни­су све­сни да су ла­жне ве­ли­чи­не, отуд раз­ли­ко­ва­ње,
све­сне од не­све­сне ма­ни­пу­ла­ци­је.
И да за­вр­шим, не баш но­вим твр­ђе­њем, да љу­ди има­
ју че­шће по­гре­шну не­го ре­ла­тив­но тач­ну пред­ста­ву о
дру­гом чо­ве­ку (чак и оном нај­бли­жем – а шта тек ре­ћи
о по­гре­шном про­це­њи­ва­њу дру­гих на­ро­да!) јер – не по­
зна­ју се­бе.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ваш од­го­вор де­лу­је пе­си­ми­стич­ки, иако Ви не оста­
вља­те на Ва­ше слу­ша­о­це и чи­та­о­це та­кав ути­сак. Да
ли то зна­чи да Би скри­ва­те свој пе­си­ми­зам, при­ка­зу­ју­
ћи се спо­ља дру­га­чи­јим, Пер­со­ном, да упо­тре­бим Јун­
гов из­раз?

166
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

В. ЈЕРОТИЋ
Као да сте по­че­ли да ме от­кри­ва­те, да не ка­жем раз­го­
ли­ћу­је­те. Да ли ми ве­ру­је­те да ми то истин­ски при­ја, а
и по­ма­же сви­ма они­ма ко­ји има­ју по­гре­шну или пре­те­
ра­но до­бру сли­ку о ме­ни. Али нај­пре ди­рек­тан од­го­вор
на Ва­ше пи­та­ње.
Већ сам у не­ко­ли­ко ма­хо­ва, у мо­јим књи­га­ма и на пре­
да­ва­њи­ма, не са­кри­ва­ју­ћи се иза не­ке ма­ске, из­ја­вио ка­
ко сам у по­гле­ду исто­ри­је све­та и на­ро­да ан­тро­по­ло­шки
ске­питк, док сам пре­ма чо­ве­ку, као Бо­жи­јем би­ћу, хри­
шћан­ски оп­ти­ми­ста. Шта тре­ба да зна­чи хри­шћан­ски
оп­ти­ми­ста? То је ве­ра хри­шћа­ни­на да сва­ки чо­век мо­же
да се спа­се.
Вра­ћам се на пре­те­ра­но до­бру сли­ку ко­ју љу­ди има­ју
о ме­ни; не­ки су пи­са­ли о ме­ни рђа­во, хва­ла им. По­ку­
шао сам да не­што на­у­чим и у се­би по­пра­вим од оно­га
што ми се учи­ни­ло да је тач­но у њи­хо­вим на­па­ди­ма.
Опа­сност је ве­ћа ко­ја до­ла­зи од мо­јих “обо­жа­ва­те­ља”.
Они ши­ре о ме­ни фа­му (бо­ги­ња ве­сти код Ри­мља­на) ко­
ја шко­ди у сва­ком по­гле­ду. Она ја­ча нар­ци­зам у ме­ни
(хри­шћа­ни тај не­га­тив­ни нар­ци­зам зо­ву гор­дост и сма­
тра­ју га круп­ним гре­хом), под­гре­ва при­род­ну за­вист код
дру­гих љу­ди, а на кра­ју во­ди раз­о­ча­ре­њи­ма, жа­ло­сти и
бе­су. Све­му ово­ме по­ма­жу, бо­ље ре­ћи од­ма­жу, број­не
мо­је књи­ге чи­ји до­са­да­шњи опус не смем ни да по­ме­
нем.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
За­што сте пи­са­ли то­ли­ко књи­га, да ли не­ке од њих
или ве­ћи­ну, сма­тра­те из­ли­шним?

В. ЈЕРОТИЋ
Оче­вид­но да је у пи­та­њу би­ла не­ка ком­пен­за­ци­ја, по­
вре­ме­но и над­ком­пен­за­ци­ја, у сми­слу уче­ња Ал­фре­да
Адле­ра. Као мла­дић био сам по­ву­чен, Јунг би ре­као из­
167
Академик Владета Јеротић

ра­зи­то ин­тро­вер­тан, сти­дљив и не­си­гу­ран. Био сам до­

бар и вр­ло до­бар ђак у гим­на­зи­ји, јед­ном сам у тре­ћем
раз­ре­ду гим­на­зи­је па из фи­о­ке.
Ал­фред Адлер је раз­ли­ко­вао здра­ву од не­здра­ве, не­
у­ро­тич­не ком­пен­за­ци­је, док спи­хо­а­на­ли­ти­ча­ри пи­шу о
по­зи­тив­ном и не­га­тив­ном нар­ци­зму; о овом по­след­њем
са број­ним не­у­ро­тич­ним ва­ри­јан­та­ма. То Вам је и од­го­
вор о ко­ри­сно­сти и су­ви­шно­сти пи­са­ња књи­га.
Објек­тив­но по­сма­тра­ју­ћи, жи­вот­ни усло­ви би­ли
су ми по­вољ­ни, ви­ше или ма­ње, у то­ку це­лог жи­во­та.
Плод­на пу­то­ва­ња и ду­же бо­ра­вље­ње у европ­ским пси­хи­
ја­триј­ским бол­ни­ца­ма, ка­сна же­нид­ба, ре­ла­тив­но ми­ран
брак без де­це, ма­те­ри­јал­на си­гур­ност, та­ко­ђе де­лом, мо­
гу да об­ја­сне мо­ју “скри­бо­ма­ни­ју”.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Спо­ме­ну­ли сте нар­ци­зам и нар­ци­се. Сма­тра­те ли се­
бе нар­ци­сом и ка­кав Вам је био од­нос са па­ци­јен­ти­ма,
знам да сте ду­го го­ди­на са њи­ма ра­ди­ли, углав­ном са
не­у­ро­тич­ним кли­јен­ти­ма?

В. ЈЕРОТИЋ
Је­ди­нац у оца и мај­ке ко­ји се ни­су баш до­бро сла­га­ли,
осе­тљив до пре­о­се­тљи­во­сти, по­вре­ђи­ван од ро­ди­те­ља и
бо­га­то на­гра­ђи­ван, на­рав­но да сам раз­ви­јао у се­би тзв.
Нар­ци­стич­ку лич­ност. Ве­ро­ват­но да је то био од­лу­чу­ју­
ћи мо­тив да се пре по­чет­ка сту­ди­ја ме­ди­ци­не од­лу­чим
за пси­хи­ја­три­ју и пси­хо­те­ра­пи­ју. Упо­зна­ју­ћи дру­ге нар­
ци­стич­ке љу­де, ме­ђу па­ци­јен­ти­ма, нај­ви­ше, све сам бо­
ље упо­зна­вао и до­го­не­тао соп­стве­ну нар­ци­стич­ку лич­
ност. Све бо­ље уп­зо­на­ва­ње се­бе опет, да­је чо­ве­ку не­ку
шан­су да се на бо­ље из­ме­ни, али то се не до­га­ђа че­сто.
Још су ста­ри Ри­мља­ни зна­ли за ду­бо­ку исти­ну о чо­ве­ку,
да ка­да овај и “зна шта је бо­ље, ипак иде за го­рим”.

168
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Ка­жу да сам био до­бар пси­хо­те­ра­пе­ут. Ка­жу! Ка­да

бих ово не­ги­рао, ис­пао бих ла­жно скро­ман, ка­да бих
по­твр­дио, остао бих не­скро­ман. Са пси­хо­те­ра­пе­у­ти­ма
Вам је као са спор­ти­сти­ма: јед­ном по­бе­де, дру­ги пут из­
гу­бе. Не­ма стал­них по­бе­да ни код нај­бо­љих спор­ти­ста,
не­ма ни та­квог пси­хо­те­ра­пе­у­та ко­ји би сло­бод­но ре­ђао
успе­хе са сво­јим кли­јен­ти­ма. Успех је он­да ствар­но по­
стиг­нут ка­да се и по­сле не­ко­ли­ко го­ди­на од за­вр­ше­не
пси­хо­те­ра­пи­је уве­ри­мо да је наш кли­јент ствар­но про­ме­
њен. Не­по­треб­но је го­во­ри­ти да се љу­ди ја­ко спо­ро ме­
ња­ју, че­шће на го­ре, не­го на бо­ље, из­гле­да да де­тињ­ство
оста­вља тра­јан пе­чат на бу­ду­ће са­зре­ва­ње чо­ве­ка. Оста­
ли на­ши “ус­пе­си” при­вре­ме­ни су и при­вид­ни. До­бар
пси­хо­те­ра­пе­ут оста­је це­лог жи­во­та скро­ман ка­да ово из
ис­ку­ства схва­ти.
Ње­го­во по­на­ша­ње са кли­јен­ти­ма тре­ба да ко­ре­спон­ди­
ра, у до­бром сми­слу ре­чи, са ње­го­вим по­на­ша­њем у по­ро­
ди­ци. Не сме­мо би­ти ли­це­мер­ни, без об­зи­ра на сло­же­ну
струк­ту­ру лич­но­сти сва­ког од нас и ка­да зна­мо да но­си­мо
у се­би мно­штво про­тив­реч­них ли­ко­ва. Ни­је до­бар та­кав
склоп код не­ког пси­хо­те­ра­пе­у­та ко­ји је ус­пе­шан у пси­хо­
те­ра­пи­ји (опет оста­је пи­та­ње шта је успех, а не­у­спе­шан
у по­ро­ди­ци и – обрат­но. Већ сам спо­ми­њао не­у­ро­тич­ну
над­ком­пен­за­ци­ју код љу­ди, има је и код пси­хо­те­ра­пе­у­та.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ре­кли сте да сте има­ли ре­ла­тив­но ми­ран брак. Да
ли Вам је су­пру­га би­ла од по­мо­ћи или на смет­њи, ка­кав
сте од­нос има­ли пре­ма њој?

В. ЈЕРОТИЋ
Ка­да сам спо­ме­нуо мо­ју ка­сну же­нид­бу (38 го­ди­на),
до­ста сам о се­би ре­као. Је­ле­на је би­ла се­дам го­ди­на мла­
ђа од ме­не, со­ци­јал­ни рад­ник у јед­ној ве­ћој пси­хи­ја­триј­
ској уста­но­ви, слич­не про­фе­си­је склад­но су на нас де­
169
Академик Владета Јеротић

ло­ва­ле, па смо из­ме­њи­ва­ли ко­ри­сна ис­ку­ства из стру­ке.

Брак је про­ти­цао ре­ла­тив­но мир­но, тра­јао је три­де­се­то­
сам го­ди­на, без де­це.
Ако су де­ца бла­го­дат Бо­жи­ја, она мо­гу да иза­зо­ву те­
же по­ре­ме­ћа­је у бра­ку, у ра­ном бра­ку су­пру­жни­ка, че­
шће. За­што је та­ко? На осно­ву мо­га пси­хо­те­ра­пе­ут­ског,
не и лич­ног ис­ку­ства, ро­ђе­ње де­те­та ме­ња до­та­да­шњу
брач­ну кли­му, не­ка је та кли­ма код за­љу­бље­них па­ро­ва
би­ла од­лич­ка. Зар та брач­на иди­ла не мо­же да се на­ста­
ви, или и уве­ћа ро­ђе­њем де­те­та На­рав­но да и мо­же и
тре­ба, али за тај под­виг по­треб­на је ре­ла­тив­на зре­лост
оба парт­не­ра. У су­прот­ном, у му­жу се ја­вља за­вист и љу­
бо­мо­ра, не­за­до­во­ље­ни нар­ци­зам у ње­му још јед­ном га
чи­ни не­си­гур­ним, гнев­ним или ту­жним. Не­па­жљи­вост
же­не, по­сле по­ро­ђа­ја, у од­но­су на му­жа (по­све­ћу­ју­ћи
сву па­жњу и то ду­го вре­ма де­те­ту) го­во­ри о ње­ној не­зре­
ло­сти; у Ср­би­ји ду­го вре­ме­на у про­шло­сти, про­сеч­ној
срп­ској же­ни би­ло је је­ди­но ста­ло да се уда и да ро­ди
де­цу. Си­гур­но је да је зна­чај­но и за на­род и за же­не у
то­ме на­ро­ду да се ра­ђа­ју де­ца. За­бо­ра­вља се ипак на упо­
зо­ре­ње из Књи­ге По­ста­ња: Од­ле­пи­ћеш се од оца и мај­ке
и при­ле­пи­ћеш се же­ни сво­јој! Ста­рост се не до­че­ку­је са
де­цом, већ са му­жем и же­ном ко­ја се и да­ље во­ли!

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Мно­го је не­срећ­них и ра­ста­вље­них бра­ко­ва. На­ве­ли
сте је­дан од узро­ка, ко­ји су још нај­че­шћи раз­ло­зи?

В. ЈЕРОТИЋ
“Во­ли ме ма­ло, али ду­го”, ве­ли јед­на је­вреј­ска из­ре­
ка. Оно што зо­ве­мо љу­бав из­ме­ђу му­шкар­ца и же­не,
на­гон­ска је при­влач­ност са раз­ли­чи­тим узро­ци­ма и по­
сле­ди­ца­ма. У слу­ча­ју ре­ла­тив­но срећ­но про­ве­де­ног пре­
на­тал­ног до­ба и ра­ног де­тињ­ства, и му­шка­рац и же­на
же­ле да по­но­ве, об­но­ве и уна­пре­де то сво­је срећ­но ра­но
170
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ис­ку­ство. Не­кад у то­ме и ус­пе­ју и ми то он­да на­зи­ва­мо

“сре­ћан брак”. У ве­ћи­ни дру­гих слу­ча­је­ва, де­ли­мич­но
успе­лих или, мно­го че­шће, не­у­спе­лих бра­ко­ва, парт­не­
ри се, опет не­све­сно, вра­ћа­ју на де­тињ­ство, же­ле­ћи да
га по­пра­ве, из­ме­не, не­ги­ра­ју.
Де­те ко­је ни­је до­би­ло до­вољ­но љу­ба­ви од ро­ди­те­ља,
али и оно ко­је је до­би­ло ту љу­бав, са­мо са­да на дру­ги
на­чин, те­же Це­ли­ни, ко­ја има ар­хе­тип­ску вред­ност у
сва­ком од нас. Ако Це­ли­ну пред­ста­ви­мо кру­гом (ма­да
је тач­ни­ја пред­ста­ва-спри­а­ла), он­да код сва­ког чо­ве­ка
по­сто­ји раз­ли­чи­та пу­ко­ти­на на за­ми­шље­ном кру­гу ко­ја
тре­ба да бу­де ис­пу­ње­на да би се чо­век при­бли­жио Це­ли­
ни. Ту пра­зни­ну на не­за­вр­ше­ном кру­гу тре­ба у бра­ку да
по­пу­ни онај Д(д)ру­ги. Она или он то мо­гу не­кад да учи­
не, ако ни­су на сли­чан на­чин оште­ће­ни као ње­гов (њен)
парт­нер. На жа­лост, па­ро­ви се на­ла­зе че­сто пре­ма слич­
ним оште­ће­њи­ма у раз­во­ју њи­хо­вог пси­хич­ког жи­во­та,
па су и њи­хо­ви пси­хич­ки и фи­зич­ки до­ди­ри слич­ни
до­ди­ру два је­жа ко­ји час на­ко­стре­ше сво­је бо­дље, час
их по­ву­ку. Та­кви су слу­ча­је­ви у бра­ку ка­да су оба парт­
не­ра пре­ви­ше нар­ци­стич­ки ори­јен­ти­са­ни, или пре­ви­ше
се осе­ћа­ју ин­фе­ри­ор­но. Ка­ко је по­се­сив­ност, по­ма­ло и
на­гон­ске, уро­ђе­не при­ро­де код љу­ди, мно­ги бра­ко­ви се
рас­па­да­ју или очај­но ду­го тра­ју (по­пут “за­пле­те­них ро­
го­ва”) због пре­те­ра­не по­тре­бе, обич­но јед­ног парт­не­ра
(ра­ни­је, ско­ро увек же­не) да се “смрт­но” или “за­љу­бље­
но” при­ле­пи уз парт­не­ра, оне­мо­гу­ћа­ва­ју­ћи му ми­ни­мум
са­мо­стал­но­сти, чак и он­да ка­да тај парт­нер, на свој на­
чин во­ли дру­го­га парт­не­ра.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Спо­ме­ну­ли сте мо­гућ­ност “срећ­ног бра­ка”. Ка­кви
то тре­ба да бу­ду муж и же­на да би се та­кав брак
оства­рио?

171
Академик Владета Јеротић

В. ЈЕРОТИЋ
Сиг­мунд Фројд је раз­ли­ко­вао при­мар­ни нра­ци­зам,
нор­ма­лан раз­вој­ни сту­пањ у ра­ном де­тињ­ству, на пу­ту
пре­ма ста­њу објек­тив­них од­но­са, и се­кун­дар­ни нар­ци­
зам, у ко­јем по­је­дин­ци ре­гре­сив­но узи­ма­ју се­бе као
при­мар­ни објект љу­ба­ви, а не дру­го­га... Љу­ди су он­да
об­у­зе­ти со­бом, ни­су спо­соб­ни за ме­ђу­људ­ске од­но­се,
дру­ги­ма при­сту­па­ју као сред­ству за се­бич­не ци­ље­ве,
при­бе­га­ва­ју по­на­ша­њу ко­јим уга­ђа­ју се­би, тј. За­ви­сно­
сти о дру­го­ме, на­мер­ном са­мо­по­зле­ђи­ва­њу или про­ми­
ску­и­тет­ном сек­су, по­ста­ју за­ви­сни о се­би на на­чин ко­ји
до­во­ди до њи­хо­вог по­ра­за. (Пре­ма Хајн­цу Ко­ху­ту).
Ма­да је да­нас с пра­вом до­ве­де­на у пи­та­ње Фрој­до­
ва те­о­ри­ја о при­мар­ном нар­ци­зму, јер смо од ро­ђе­ња
усме­ре­ни пре­ма објект­ним од­но­си­ма, не­га­ти­ван вид се­
кун­дар­ног нар­ци­зма, још јед­ном ка­зу­је за­што бра­ко­ви
не успе­ва­ју. Ви сте, ме­ђу­тим, пи­та­ли ко­ји су усло­ви за
“сре­ћан брак”. Већ је би­ло ре­чи о ре­ла­тив­ној зре­ло­сти
парт­не­ра, под ко­јим се раз­у­ме, не са­мо ре­ла­тив­на емо­
тив­на, ин­те­лек­ту­ал­на, ду­хов­на и на­рав­но, фи­зич­ка зре­
лост (спо­соб­ност за нор­мал­но одр­жа­ва­ње ду­го­трај­них
пол­них од­но­са у бра­ку), већ и спо­соб­ност од­ри­ца­ња. За
од­ри­ца­ње опет, по­треб­но је да је по­стиг­нут ре­ла­ти­ван
сту­пањ по­ме­ну­те зре­ло­сти. “Сре­ћан брак” ни­је ни­шта
дру­го не­го до­жи­вот­но ме­ђу­соб­но уз­ра­ста­ње на пу­ту ин­
ди­ви­ду­а­ци­је и/или обо­же­ња (ми смо сви увек са­мо на
пу­ту зре­ло­сти!), ко­ји се дуг пут не мо­же пре­ва­љи­ва­ти
без, та­ко­ре­ћи, не­пре­ста­ног од­ри­ца­ња, и му­жа и же­не.
Ни­је мо­гу­ће, ме­ђу­тим, би­ло ка­кво од­ри­ца­ње ако ни­смо
не­што, до­вољ­но ја­ко и дра­го­це­но ра­ни­је сте­кли, од­но­
сно до­би­ли. По­ма­ло сет­но – због да­на­шњих, не­срећ­них
по­ро­дич­них од­но­са – по­но­во се вра­ћа­мо на ра­но де­тињ­
ство у ко­ме смо сви “упи­ја­ју­ћи ум”, па смо упи­ли љу­

172
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

бав, или је ни­смо мо­гли упи­ти, јер је ни­је би­ло у оних од

ко­јих смо за­ви­си­ли. Не­по­треб­но је под­се­ћа­ти да је од­ри­
ца­ње у бра­ку мо­гу­ће је­ди­но ка­да је при­сут­на обо­стра­на
љу­бав ме­ђу парт­не­ри­ма, љу­бав ко­ја се ни­кад не­ће мо­ћи,
сре­ћом, ме­ри­ти.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Опет ми де­лу­је­те пе­си­ми­стич­ки. Ако је услов за
сре­ћан брак љу­бав ко­ја се до­би­ла (или ни­је до­би­ла) у
де­тињ­ству, а да­нас зна­мо ка­ко ства­ри сто­је са по­ро­
ди­цом, има ли још на­де за љу­де и чо­ве­чан­ство?

В. ЈЕРОТИЋ
Већ сам Вам ре­као да сам ан­тро­по­ло­шки скеп­тик и
хри­шћан­ски оп­ти­ми­ста. Ко­ли­ко се ови ста­во­ви ме­ђу­соб­
но ис­кљу­чу­ју или до­пу­њу­ју, на ме­ни је, на Ва­ма је, и на
чи­та­о­ци­ма да про­це­не.
“Ства­ри” не сто­је до­бро са чо­ве­чан­ством и на­шом
пла­не­том Зе­мљом на по­чет­ку 21. ве­ка. За­га­ђе­ње во­де,
ва­зду­ха и зе­мље, ко­је је про­у­зро­ко­вао чо­век, ко­ли­ко се
зна из исто­ри­је, ни­ка­да ни­је би­ло. Бе­со­муч­но тро­ше­ње
нов­ца на на­о­ру­жа­ње и дро­гу, не­пре­ста­на је и ре­ал­на
прет­ња, укљу­чу­ју­ћи по­ве­ћа­ње бро­ја др­жа­ва у све­ту ко­
је рас­по­ла­жу атом­ском енер­ги­јом. Фун­да­мен­та­ли­зам и
шо­ви­ни­зам, ко­ји пра­ти по­ја­ча­на ксе­но­фо­би­ја го­то­во сву­
да у све­ту, ка­ко ме­ђу на­ро­ди­ма и ра­са­ма, та­ко и ме­ђу
ре­ли­ги­ја­ма, та­ко­ђе по­ве­ћа­ва мо­гућ­ност не­ког оп­штег
су­ко­ба, са оче­ки­ва­ним “кра­јем ци­ви­ли­за­ци­је”, али и
пла­не­те. Дра­ма­ти­чан рас­пад по­ро­ди­це, за са­да до до­у­
ше, са­мо у за­пад­но­е­вроп­ској ци­ви­ли­за­ци­ји и кул­ту­ри,
и по­сле­ди­ца је и узрок, свим ра­ни­је спо­ми­ња­ним по­ша­
сти­ма у све­ту.

173
Академик Владета Јеротић

И са­да тек до­ла­зе но­ва пи­та­ња, на­да, и мо­гу­ћи од­го­

вор на Ва­ше пи­та­ње. По­што ми­слим да ни­сам дра­ма­ти­
зо­вао ни у че­му ка­да сам, ма­ло час, из­но­сио чи­ње­ни­це
из на­шег са­вре­ме­ног ци­ви­ли­за­циј­ског, што зна­чи по­
ли­тич­ког, еко­ном­ског и ре­ли­ги­о­зног све­та, и те­и­сти и
ате­и­сти по­ста­вља­ју, с пра­вом исте пи­та­ње. Ку­да да­ље?
Број­ни вер­ски сек­та­ши (и не са­мо они из ре­ли­ги­о­зног
све­та хри­шћан­ства) пре­до­ча­ва­ју – апо­ка­лип­су, о ко­јој је
убе­дљи­во пи­сао, пре две хи­ља­де го­ди­на, је­вреј­ски ви­
зи­о­нар Све­ти Јо­ван. Ни­су ни мно­ги ате­и­сти ве­дри­ји у
прог­но­за­ма, на­во­де­ћи ми­шље­ња по­зна­тих на­уч­ни­ка, на­
ро­чи­то оних из еко­ло­шке сфе­ре.
Шта и да ли мо­же не­што да спре­чи апо­ка­лип­тич­ки
крај пла­не­те? Бо­жи­ја ин­тер­вен­ци­ја, ра­ди­кал­на про­ме­на
до­са­да­шње све­сти код љу­ди, или не­што пот­пу­но нео­че­
ки­ва­но?
Па, ко­ји је тај мој од­го­вор на Ва­ше пи­та­ње ка­да од­
го­ва­рам као “хри­шћан­ски оп­ти­ми­ста”? Зар ни­је не­по­ко­
ле­бљи­ва ве­ра и на­да у Твор­ца све­та и ко­смо­са ко­ји из
сво­је нео­гра­ни­че­не и не­по­јам­не љу­ба­ви спа­са­ва чо­ве­ка
бе­смрт­но­шћу ње­го­ве ду­ше. Да­кле, не­за­ви­сно од тра­ја­
ња Зе­мље и жи­во­та на њој (ко­ја иона­ко мо­ра јед­ном
не­ста­ти), чо­век као по­је­ди­нац, и као Лич­ност, тра­је и
тра­ја­ће, и са оне стра­не. Отуд је­ди­но оста­је стр­пљив,
тр­пе­љив и до­жи­во­тан рад на се­би, све­сни да је Дух Бо­
жи­ји пред на­ма и у на­ма ко­ји нам пру­жа мо­гућ­ност не­
пре­ста­ног да­љег уса­вр­ша­ва­ња (јер: “Бо­го­ви сте”) у еоне
еона “вре­ме­на”.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Све ми то што ка­же­те де­лу­је не­ствар­но, да не
ка­жем фан­та­стич­но. Оста­је нам, или да се искре­но

174
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

ди­ви­мо Ва­шој “ве­ри и на­ди”, или да за­јед­но са пси­хо­а­

на­ли­ти­ча­рем у Ва­ма по­сум­ња­мо и при­се­ти­мо се по­зна­
тих “ме­ха­ни­за­ма од­бра­не” (а ту спа­да, пре­ма Фрој­ду,
и су­бли­ма­ци­ја на­го­на) ко­ји Вас шти­те од дру­га­чи­је
ствар­но­сти.

В. ЈЕРОТИЋ
Не за­бо­ра­ви­те да тзв. Ме­ха­ни­зми од­бра­не (ин­тро­јек­
ци­ја, про­јек­ци­ја, ра­ци­о­на­ли­за­ци­ја, су­бли­ма­ци­ја, итд.)
ни­су са­мо ору­ђе не­у­ро­зе или пси­хо­зе, већ и при­род­не од­
бра­не чо­ве­ка. Са­вре­ме­ни ан­тро­по­ло­зи (Њиллy Об­рист,
у књи­зи “Но­ва свест и ре­ли­ги­о­зност”, Њал­тер, Ол­тер,
1988.) ка­жу да “ети­ка ни­је од­лу­ка и са­др­жај са­мо на­шег
Ја, као што о ети­ци, као су­бјек­тив­ној, го­во­ри по­зи­ти­
ви­зам. Етич­ки си­стем по­ти­че из не­све­сног, он је објек­
ти­ван, као што и не­све­сно при­па­да објек­тив­ној ствар­
но­сти”. По­тре­ба да се по­мог­не дру­гом, да се агре­си­ја
пре­ма дру­гом не за­вр­ши ње­го­вим уби­ством, по­тре­ба да
се мла­ди за­шти­те од опа­сно­сти од стра­не ро­ди­те­ља – за­
пи­са­но је у ге­нет­ском ко­ду и код нај­при­ми­тив­ни­јег об­
ли­ка жи­во­та, код чо­ве­ка су ове по­тре­бе сти­гле до све­сти
у ми­то­ви­ма, а уре­за­не су и у од­ре­ђе­не де­ло­ве људ­ског
мо­зга.
Што се ти­че ве­ре чо­ве­ка у бе­смрт­ност ду­ше – ма ка­ко
ду­шу се­би чо­век пред­ста­вљао од нај­ста­ри­јих вре­ме­на
– до­вољ­но је да Вас под­се­тим на от­кри­ћа ан­тро­по­ло­га
(ко­ји­ма се при­дру­жу­ју и не­ки фи­ло­со­фи, као на при­мер,
Карл По­пер) да су још у не­ан­дер­тал­ском до­бу (не­где из­
ме­ђу сред­њег и мла­ђег па­ле­о­ли­та, ако су на­уч­на из­ра­чу­
на­ва­ња тач­на) на­ђе­ни гро­бо­ви са ко­сту­ри­ма укра­ше­ним
цве­ћем, као и по­кло­ни­ма, ко­ји ука­зу­ју да је већ у оно
да­ле­ко до­ба по­сто­ја­ла ја­сна пред­ста­ва та­да­шњих љу­ди
о смр­ти и ве­ро­ва­ње у на­ста­вља­ње жи­во­та по­сле смр­ти.

175
Академик Владета Јеротић

Б. БО­ЈО­ВИЋ
У ка­квом од­но­су сто­ји та чо­ве­ко­ва пред­ста­ва или ве­
ра, не­ка бу­де при­сут­на у ње­му још у па­ле­о­ли­ту, са Фрој­
до­вом по­де­лом чо­ве­ко­вог пси­хич­ког жи­во­та на Оно, Ја
и Над-ја, од­но­сно са хри­шћан­ском пред­ста­вом о ду­ши
и ње­ној бе­смрт­но­сти?

В. ЈЕРОТИЋ
Чо­век је би­ће раз­во­ја, он је отво­рен за свет, па је у ста­
њу да се и сам ме­ња, за­ви­сно, де­ли­мич­но и не­за­ви­сно,
од ње­го­ве око­ли­не, од све­та и при­ро­де ко­ји се ме­ња­ју. И
нај­ин­те­ли­гент­ни­ја жи­во­ти­ња, по­што не­ма са­мо­све­сти,
и ка­да има све­сти, отво­ре­на је пре­ма све­ту, она сле­ду­је
сво­је при­род­не уну­тра­шње за­ко­ни­то­сти, ко­је се или ни­
ка­ко не ме­ња­ју ми­ле­ни­ју­ми­ма, или су те про­ме­не спо­ре
и рет­ке.
Де­те је, пре­ма уче­њу пси­хо­а­на­ли­зе, ду­го у вла­сти
Оног (то је не­све­сно, фан­та­змат­ско, нар­ци­стич­ко) али,
пре­ма но­ви­јим ис­тра­жи­ва­њи­ма жи­во­та но­во­ро­ђен­че­та
(Да­ниел Стерн) већ код јед­но­го­ди­шњег де­те­та фор­ми­ра
се “је­згров­ни селф”, ко­ји је већ сло­жен, јер са­др­жи и Ја
и Дру­го (дру­гог). Али и на­ше Над-ја (и са њи­ме идеал-ја
и ја-идеал) обра­зу­је се ра­но. Та­ко да је ди­на­ми­ка од­но­са
Ја, Оно и Над-ја, већ ра­но у жи­во­ту де­те­та ве­о­ма жи­ва и
за пач­љи­вог струч­ња­ка за де­чи­је до­ба уоч­љи­ва.
Не­ки ис­тра­жи­ва­чи чо­ве­ко­ли­ких мај­му­на (у пр­вом ре­
ду шим­пан­за, али и дел­фи­на), от­кри­ли су код њих при­су­
ство мо­рал­ног по­на­ша­ња у од­ре­ђе­ним, не­сва­ко­днев­ним
си­ту­а­ци­ја­ма. За­чет­ке та­квог по­на­ша­ња мо­гу­ће је ви­де­ти
и код мно­го ни­жих вр­ста жи­во­ти­ња (уза­јам­но по­ма­га­ње
у не­во­љи, по­жр­тво­ва­на бри­га и за­шти­та мла­дун­ца од
стра­не њи­хо­вих ро­ди­те­ља). Оправ­да­не су две при­мед­бе
на ова­кво по­сма­тра­ње жи­во­ти­ња од стра­не чо­ве­ка. Јед­
но је при­да­ва­ње људ­ских осо­би­на жи­во­ти­ња­ма, а дру­го
је уче­ње ево­лу­ци­је, ма­те­ри­ја­ли­сти­чич­ки схва­ће­но.
176
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Упра­во сам Вам на по­чет­ку овог од­го­во­ра пре­до­чио да

чо­век је­сте би­ће раз­во­ја (мо­же­мо да ка­же­мо и ево­лу­ци­је,
ако под овим пој­мом не оста­не­мо са­мо на дар­ви­ни­стич­
ко-нео­дар­ви­ни­стич­ком уче­њу о раз­во­ју жи­вог све­та).
Кре­а­ци­о­ни­стич­ко уче­ње о чо­ве­ку, не мо­ра да ис­кљу­чи
ма­те­ри­ја­ли­стич­ко (овим про­бле­мом се на­ро­чи­то успе­
шно ба­вио на­уч­ник и ка­то­лич­ки те­о­лог Та­јар де Шар­ден
у 20. ве­ку). Ако при­хва­ти­мо иде­ју да је “на по­чет­ку” (у
мор­ском цр­ву и у Ада­му) већ све при­сут­но (од Бо­га удах­
ну­то), на­рав­но у по­тен­ци­ја­лу, не из­гле­да те­шко да и као
те­и­сти да­ље пра­ти­мо ве­ли­чан­стве­ни по­лет раз­во­ја (елан
ви­тал, Берг­со­нов) у без­број пра­ва­ца; овај раз­вој до­нео
је пра­ву фан­та­сти­ку об­ли­ка жи­вот­них ма­ни­фе­ста­ци­ја,
од нај­при­ми­тив­ни­јих – већ је мно­го вр­ста мор­ских цр­ва,
ко­ра­ла, ал­ги ко­је но­се у се­би све од­ли­ке ко­ји ће се ма­ни­
фе­сто­ва­ти код ви­ших об­ли­ка жи­во­та, до чо­ве­ка – чо­ве­
ка-ге­ни­ја, чо­ве­ка-све­ти­те­ља и Бо­го­чо­ве­ка.
Не са­мо за све панп­си­хи­сте све­та (и у ра­ни­јим вре­ме­
ни­ма и да­нас), већ и за не­ке при­зна­те на­уч­ни­ке (би­о­ло­
ге, фи­зи­ча­ре, астро­но­ме, пси­хо­ло­ге) ни­шта и ни­ко не
уми­ре. Смрт је при­вид­на, људ­ска ду­ша или ње­гов дух
бе­смрт­на је, у стал­ном је раз­во­ју, тач­ни­је, у тран­сфор­
ма­ци­ји је.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Све су то за ме­не “по­гле­ди на свет”, та­ко раз­ли­
чи­ти код раз­ли­чи­тих љу­ди. Ка­ко се и ка­да, по Ва­шем
ми­шље­њу обра­зу­је тај “по­глед на свет”. Да ли се он
мо­же ме­ња­ти, да ли га сви љу­ди има­ју?

В. ЈЕРОТИЋ
Сви љу­ди на све­ту има­ју не­ки “по­глед на свет”, би­

177
Академик Владета Јеротић

ли они ње­га све­сни или не. Обра­зо­ва­ње овог по­гле­да

на свет, при­род­на је по­сле­ди­ца тра­же­ња сми­сла жи­во­та
“во­ља за сми­слом” ко­ја има на­гон­ску ја­чи­ну. На­рав­но
да је код мно­гих љу­ди тај “по­глед” је­два при­ме­тан, код
дру­гих се по­ла­ко ства­ра, код тре­ћих, он је до­ста учвр­
шћен у њи­хо­вој све­сти – ве­о­ма је ва­жно да ли је до­про
и до ду­би­не не­све­сног.
На пи­та­ње ка­да се овај “по­глед” обра­зу­је, си­гур­но
је да се та­кав про­цес зби­ва већ у ра­ном де­тињ­ству под
ути­ца­јем ро­ди­тељ­ског ста­ва пре­ма жи­во­ту; на овај став
ро­ди­те­ља ути­че њи­хо­ва при­род­на кон­сти­ту­ци­ја (Хи­по­
кра­то­ви тем­пе­ра­мен­ти!) као и дру­штве­на “кли­ма” ко­ја
их окру­жу­је.
Ме­ђу нај­че­шће “по­гле­де на свет”, сма­тра­мо онај, ве­
ро­ват­но нај­че­шћи, агре­си­ван “по­глед” – ја­чи по­бе­ђу­је
сла­би­јег, све до: хо­мо хо­ми­ни лу­пус ест – за­тим онај
па­сив­но-рав­но­ду­шни, све до скеп­тич­но-ре­зиг­ни­ра­ног
по­на­ша­ња по­је­дин­ца, па тзв. Ре­а­ли­стич­ки по­глед, че­
сто у исто вре­ме аг­но­стич­ко-ате­и­стич­ки и, сва­ка­ко не
на по­след­њем ме­сту, ве­дро-те­и­стич­ки (ра­ни­је се че­сто
на­зи­вао ху­ма­ни­стич­ки) са стал­ним ци­љем по­пра­вља­ња
се­бе и дру­гих. Ма­да ова мо­ја по­де­ла љу­ди са њи­хо­вим
пре­о­вла­ђу­ју­ћим жи­вот­ним ста­вом мо­же да де­лу­је по­ма­
ло кру­то, мо­гу­ће је да се тај, кон­сти­ту­ци­јом и вас­пи­та­
њем, ра­но ус­по­ста­вље­ни став ипак мо­же да про­ме­ни,
де­ли­мич­но или не­кад, ре­ђе, ра­ди­кал­но. Под ути­ца­јем
ја­ких ду­шев­но-ду­хов­них до­жи­вља­ја (и до­га­ђа­ја) у то­ку
јед­ног кра­ћег или ду­жег жи­вот­ног ве­ка, де­ша­ва се да
ате­и­ста по­ста­не те­и­ста, и обрат­но, чак и да се “ро­ђе­ни
оп­ти­ми­ста” умо­ри од те­шког жи­во­та и да он­да пре­ђе у
ме­лан­хо­ли­чан, са суд­би­ном по­ми­рен став.

178
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Ре­ли­ги­о­зни љу­ди го­во­ре да сва­ки чо­век има са­вест и
да се она по­вре­ме­но ја­вља као “гри­жа са­ве­сти”. Шта
ће­мо са љу­ди­ма ко­ји као да су да­нас све број­ни­ји, ко­ји чи­
не зла дру­ги­ма (и се­би), го­ди­на­ма, а као да ни­кад у њи­ма
не про­го­во­ри са­вест? По­сто­је ли љу­ди без кри­ви­це?

В. ЈЕРОТИЋ
Хва­ла Вам на овом пи­та­њу јер оно за­ди­ре, не са­мо
у со­ци­о­ло­ги­ју, пси­хо­ло­ги­ју и пси­хо­па­то­ло­ги­ју, већ и у
ре­ли­ги­ју и фи­ло­со­фи­ју. Чвр­сто је и трај­но хри­шћан­ско
ста­но­ви­ште да не­ма чо­ве­ка без са­ве­сти, као “уро­ђе­ног
Бо­жи­јег гла­са” у на­ма. Пси­хо­а­на­ли­тич­ко уче­ње по­твр­ди­
ло је ова­кав хри­шћан­ски став, ипак са бит­ном раз­ли­ком
од хри­шћан­ства, на­и­ме, да је прин­цип Над-ја у чо­ве­ку
(при­су­тан и у ње­го­вом све­сном и у не­све­сном жи­во­ту)
сте­чен, а не уро­ђен.
Ве­ков­но жи­вот­но ис­ку­ство љу­ди, на­ро­да и це­лог чо­
ве­чан­ства, по­твр­ђу­ју­ћи ви­ше­стру­ко по­сто­ја­ње са­ве­сти
у чо­ве­ку, не од­ри­че чи­ње­ни­цу да је та уро­ђе­на са­вест у
чо­ве­ку при­сут­на у ње­му у раз­ли­чи­тој ме­ри; она, јед­ном
ре­чи, мо­же да бу­де пре­ја­ка, нор­мал­но ја­ка, сла­ба, а од
не­дав­но пи­та­мо се (и Ви пи­та­те) да ли има, све че­шће
љу­ди без са­ве­сти. При­род­но је пи­та­ње, од ко­га или од че­
га за­ви­си раз­ли­чи­то ма­ни­фе­сто­ва­ње са­ве­сти код љу­ди.
Ве­ћи­на пси­хо­ло­га од­го­во­ри­ће Вам на исти или сли­чан
на­чин: раз­вој са­ве­сти (Над-ја у пси­ха­на­ли­тич­ком уче­
њу) за­ви­си­ће од не­по­сред­ног ути­ца­ја ро­ди­те­ља, и то од
са­мог ро­ђе­ња де­те­та, од­но­сно од сте­пе­на при­сут­но­сти
са­ве­сти у ро­ди­те­ља; сва­ка­ко се не мо­же пот­це­ни­ти (али
не тре­ба ни пре­це­њи­ва­ти) “дру­штве­на кли­ма” др­жа­ве и
вре­ме­на у ко­ме чо­век жи­ви.

179
Академик Владета Јеротић

На­ше да­на­шње вре­ме (на по­чет­ку 21. ве­ка), на­зва­но

од не­ких углед­них фи­ло­со­фа у све­ту и код нас “вре­ме
но­вог вар­вар­ства”, у ко­ме цве­та “еман­ци­па­ци­ја од ду­ха,
за­бо­рав ду­ха, али и за­бо­рав ми­шље­ња” ( Ча­слав Ко­при­
ви­ца) по­го­ду­је сла­бом или ни­ка­квом раз­во­ју са­ве­сти у
де­те­та. “Нар­ци­стич­ка кул­ту­ра” у 20. ве­ку, у за­пад­но-
европ­ској ци­ви­ли­за­ци­ји, без­об­зир­на бор­ба за власт и
по­твр­ђи­ва­ње не­кон­тро­ли­са­не агре­сив­но­сти, итд., по­ти­
ску­је при­род­не и бо­жан­ске мо­рал­не и етич­ке нор­ме љу­
ди­ма. Ис­ход ова­квог то­ка до­га­ђа­ја, све су уче­ста­ли­је по­
ја­ве љу­ди ко­ји чи­не стра­шна не­де­ла дру­гим љу­ди­ма, а
да при том оста­ју, на­из­глед, без трун­ке ка­ја­ња, од­но­сно
при­зна­ња сво­јих бе­срам­них рад­њи. Пи­та­мо се по­но­во,
шта је са њи­хо­вом са­ве­шћу, да ли је она иш­че­зла, да ли
је са­мо утр­ну­та (ду­бо­ко по­ти­сну­та), или се ни­кад ни­је
раз­ви­ла.
И док са­вре­ме­на пси­хо­па­то­ло­ги­ја, ско­ро твр­ди, да
се са­вест (Над-ја) код ова­квих љу­ди ни­кад ни­је раз­ви­
ла због из­у­зет­но не­по­вољ­них усло­ва уже (по­ро­дич­не)
и ши­ре (дру­штве­не) сре­ди­не – ово би он­да тре­ба­ло да
бу­ду “без­о­се­ћај­ни пси­хо­па­ти” – хри­шћан­ство оста­је на
уве­ре­њу да и код “нај­го­рих љу­ди” у ово­ме све­ту, Бож­ји
глас у њи­ма ни­је мр­тав. У при­лог ова­квог уве­ре­ња хри­
шћа­на го­во­ре по­зна, али трај­на, аутен­тич­на по­ка­ја­ња ко­
ја, иако рет­ка, све­до­че о трај­ној и веч­ној при­сут­но­сти
Бо­га у чо­ве­ку. Вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић упо­зо­рио
је у ви­ше сво­јих спи­са да је људ­ско пам­ће­ње крат­ко, да
је не­стр­пље­ње љу­ди ве­ли­ко ка­да оче­ку­ју да се кри­вац
ка­зни (од Бо­га и/или љу­ди); не­кад про­ђе и не­ко­ли­ко де­
це­ни­ја од по­чи­ње­ног зло­чи­на, и то нео­т­кри­ве­ног и не­
по­ка­ја­ног до тре­нут­ка ње­го­вог от­кри­ва­ња, и то не­кад
при­зна­ва­њем и ка­ја­њем зло­чи­на­ца.

180
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
Да ли је са­вест јед­на и је­дин­стве­на за све на­ро­де све­
та, ју­че, да­нас и су­тра, или има не­ке раз­ли­ке у са­ве­сти
Ки­не­за, Афри­ка­на­ца, Евро­пља­ни­на? Шта је уоп­ште
са­вест и ако ка­же­мо да не­ко има са­ве­сти, да ли то
зна­чи да он мо­ра да има и “гри­жу са­ве­сти”?

В. ЈЕРОТИЋ
За ре­ли­ги­о­зне љу­де сву­да у све­ту, са­вест је јед­на и
је­дин­стве­на за све на­ро­де, а она је нај­тач­ни­је (јер и на­
ју­ни­вер­зал­ни­је) из­ра­же­на ре­чи­ма: Не чи­ни дру­го­ме оно
што не же­лић да те­би дру­ги чи­ни, или, Чи­ни дру­го­ме
оно што же­лиш да и он те­би чи­ни! Али и до овог све­о­бу­
хват­ног (за­јед­нич­ког) за­кон­ског пра­ви­ла чо­век је ла­га­но
на­пре­до­вао кроз ду­го пре­и­сто­риј­ско, и ре­ла­тив­но крат­
ко исто­риј­ско вре­ме. Од мо­гу­ће, да­нас ско­ро и до­ка­за­не
прет­по­став­ке да код жи­во­ти­ња по­сто­ји ин­стинк­тив­на
ин­хи­би­ци­ја (спре­ча­ва­ње) уби­ја­ња (осим у слу­ча­ју на­го­
на са­мо­о­др­жа­ња), до та­кве исте, али са­да све­сне и вољ­
не за­бра­не уби­ја­ња код чо­ве­ка (по­ред за­бра­не ин­це­ста,
та­бу уби­ства је­дан је од пр­вих, ако не и пр­ва за­бра­на у
чо­ве­чан­ству), мо­ра­ло је про­ћи мно­го вре­ме­на. Ју­де­о­хри­
шћан­ска ре­ли­ги­ја ту ин­стик­тив­но-вољ­ну за­бра­ну уби­ја­
ња (мо­гу­ће угра­ђе­ну у мо­жда­ну струк­ту­ру чо­ве­ка), на­
зва­ла је са­вест као глас Бо­га у сва­ком чо­ве­ку. Си­гур­но
је да и дру­ге ре­ли­ги­је у све­ту, ста­ри­је од три­ју мо­но­те­и­
стич­ких ре­ли­ги­ја има­ју у осно­ви сво­јих уче­ња не­ки по­
јам ко­ји од­го­ва­ра хри­шћан­ском пој­му са­ве­сти. По свој
при­ли­ци да је и по­јам са­ве­сти ево­лу­и­рао у чо­ве­ку – на­
рав­но да ово не зна­чи да је Бог ево­лу­и­рао – па да се од
пр­ве за­бра­не уби­ства (Каин је про­тив Бо­жи­је за­по­ве­сти
убио бра­та Аве­ља), са­вест у чо­ве­ку про­ши­ри­ва­ла и бо­га­

181
Академик Владета Јеротић

ти­ла. Већ су Мој­си­је­ве Та­бли­це за­ко­на до­сти­гле ско­ро

са­вр­шен­ство јед­но­став­них, а бит­них на­ред­би, ко­је се
од­но­се на сва­ко­днев­ни жи­вот чо­ве­ка. Али тек Хри­сто­
ве пре­по­ру­ке (не и на­ред­бе) сло­бод­ном ду­ху чо­ве­ка да
опра­шта, да во­ли и сво­је не­при­ја­те­ље ко­ји га про­го­не,
да се не про­ти­ви злу, да су бла­же­ни ми­ло­сти­ви, крот­ки
и чи­ста ср­ца – вр­ху­нац су пу­но­ће са­ве­сти и, ујед­но, пу­
но­ће об­ја­вље­не љу­ба­ви Бо­жи­је свим љу­ди­ма на зе­мљи.
Сва­ки чо­век, да­кле, до­но­си ро­ђе­њем са­вест у за­мет­ку.
Ка­ко ће се да­ље са­вест у ње­му раз­ви­ја­ти, од по­чет­них,
ар­хиј­ских за­бра­на, до дра­го­вољ­ног, сло­бод­ног жр­тво­ва­
ња – да по­но­вим – за­ви­си од по­ро­ди­це, дру­штва и оп­
ште­ва­же­ће ре­ли­ги­зо­не (са­мим тим и мо­рал­не и етич­ке)
кли­ме до­ба у ко­ме се де­те ро­ди­ло. Што се ти­че “гри­же
са­ве­сти”, си­гур­но је да и код сла­би­је раз­ви­је­не са­ве­сти
у чо­ве­ку по­сто­ји не­све­сно и/или по­лу­све­сно и све­сно
“осе­ћа­ње кри­ви­це”, ко­је ни­је ни­шта дру­го не­го “не­чу­
јан ва­пај за сми­слом” – са­ве­сти.

Б. БО­ЈО­ВИЋ
И за крај – пи­та­њи­ма не би би­ло кра­ја – Ви сте пре­
шли осам­де­се­ту го­ди­ну жи­во­та, а оста­вља­те ути­сак
на љу­де да сте и да­ље ра­до­зна­ли, да и да­ље ства­ра­те,
јед­ном ре­чи, да сте ви­тал­ни. Че­му за­хва­љу­је­те на та­
квој Ва­шој ви­тал­но­сти?

В. ЈЕРОТИЋ
На ово пи­та­ње већ сам јед­ном или два пу­та (чи­ни ми
се да је то­би­ло на те­ле­ви­зи­ји) од­го­во­рио, па ћу и Ва­ма
од­го­во­ри­ти на исти на­чин. Мо­ја ре­ли­ги­о­зност од мла­до­
сти – дух ни­ка­да не ста­ри у чо­ве­ку, ста­ри ду­ша и те­ло, а
ови су, до­не­кле, за­ви­сни од ду­ха – по­том ге­не­ти­ка (отац

182
 Проф. др Бошко И. Бојовић.

је жи­вео 92 го­ди­не, мај­ка 77 го­ди­на) и – ста­лан труд и

рад на се­би. Ве­ли­ки ру­ски све­ти­тељ у 20. ве­ку, Све­ти Јо­
ван Крон­штат­ски го­во­рио је че­сто: “Бу­ди тре­звен, мо­ли
се, тру­ди се”.

183