Анализа одломка Гобиновог Есеја и идеја СНП-а “Збор”

Предмет : историја

Проф. Марија Краљ Николина Глушац

Београд, март 2024.

1
Садржај
Шта је псеудонаука и има ли у Гобиновом Есеју псеудонаучних теорија?------ 3-5

Истражи Српски народни покрет “Збор”.---------------------------------------------------- 6

Која осећања или ситуације теже да искористе идеолози Збора при

придобијању присталица?---------------------------------------------------------------------- 7-8

Како су њихове идеје усклађене са људским и политичким правима?----------- 9

Какав је њихов однос према историји као науци?------------------------------------- 9-10

Извори—-------------------------------------------------------------------------------------------- 11

2
Шта је псеудонаука и има ли у Гобиновом Есеју псеудонаучних теорија?

Једноставно речено псеудонаука означава идеје или тврдње које се

представљају као научне, али немају основу у валидној научној методологији
или доказима.

Да би одговорили на постављено питање у потпуности морамо да кажемо ко је

био Жозеф Артур де Гобино.

Жозеф Артур Гобино рођен је 1816. године, а преминуо је 1882. године. Био је
запажени француски филозоф и социолог. Познат је у свету јер се сматра
оснивачем расизма. У свом есеју “Есеј о неједнакости људских раса” из 1854.
године покушао је да докаже да су поједине расе значајно различите једна од
друге не само телесно, већ и духовно и да њиховим мешањем настају падови у
развоју човечије цивилизације.

“Идеје грофа Артура де Гобиноа (1816-1882) нису биле креативне” између

осталог пише Џорџ Мос, историчар на Универзитету у Винсконсину, “него
су представљале синтезу: користио је антропологију, лингвистику и историју
да би створио комплетну интелектуалну конструкцију у којој се расом
објашњава све и свашта у прошлости, садашњости и будућности - свеједно да
ли се ради о врхунцима попут ренесансе или о декаденцији оличеној у савре-
меној Француској. Његов “Есеј о неједнакости људских раса” представља
педантну репродукцију његовог расизма - написао га је прожет најбољим
хуманистичким образовањем, доказујући своје тврдње запажањима са
својих дугачких путовања.”

3
Оно што је веома важно је да је Гобино писао да на свету постоје три основне
расе: жута, црна и бела. И оне су током историје створиле своје властите
културе. Он тврди, у свом есеју, да је “црна раса најнижа” и налази се на “дну
лествице”. Животињски карактер, који се појављује у облику карлице, је оно
што жигоше црнца од рођења и што унапред баца сенку на његову судбину”.
Затим тврди да ће се његов интелект “кретати унутар уског круга”. Пише да
црна раса има “моћну енергију”, али да су њене “менталне способности нејасне
или чак непостојеће”. Жута раса је “сушта супротност црној”. Сматра да код ње
постоји склоност “ка гојазности”, да “има мало физичке енергије” и “склона је
апатији”. Тврди да је жута раса “супериорнија од црне”. Бела раса, тврди
Гобино да има блиставу енергију односно поседује “енергентску интелигенцију”.
Запажа се да се Гобино никада није задовољавао само мерењем лобање и
угловима лица разних припадника раса. Аргументе је тражио и уважавао у
властитом запажању, познавању литературе и делимично темељној
лингвистичкој учености. Његова запажања и ученост биле су затрпане
аналогијама са садашњошћу, и оне се провлаче кроз читав есеј и свакој раси је
додељено њено место у садашњости.

Говинов есеј је настао у доба буржоаског француског краља Луја Филипа,

односно у историјским околностима када је премство изгубило политичку и
друштвену моћ у налету националних идеја младе буржоазије. Самим тим
мишљења Артура де Гобиноа су била општеприхваћена међу француским
племством. Он је развио пуну историјску доктрину, тврдњом да је открио тајни
закон сумрака цивилизације и да је подигао историју достојну као природне
науке.
Тако је идентификовао пад племства са падом Француске, затим западне
цивилизације, и на крају целог човечанства. Сматра да је дошао до открића да
цивилизација опада захваљујући дегенерацији расе, а да раса пропада
захваљујући мешању крви. То онда подразумева да је у свакој мешавини, нижа
раса увек доминантнија. Посредством расе, сматрао је Гобино, формираће се
елита која може обновити старе прерогативе посебно феудалних породица и то
самом тврдњом да се осећају као племићи. Прихватањем ове расне идеологије
као такве постао би уверљив доказ да је личност “доброг порекла”, наравно
аријевског, да “плава крв тече њеним венама”, а да супериорно порекло
подразумева супериорна права.

4
Гобино је покушао да стекне и ширу публику ангажујући се у америчком питању
ропства градећи на одговарајући начин цео систем на темељу сукоба између
белаца и црнаца. Међутим, “успех” међу “расном елитом” постигао је тек после
Првог светског рата, са успоном нацизма, када су његова дела, па и есеј, стекла
широку популарност. О значењу Говинове расистичке доктрине изјаснио се
демократа и либерал Токвил пишући да су његове идеје “вероватно погрешне”,
а свакако су погубне”.

5
Истражи Српски народни покрет “Збор”.

Српски народни покрет “Збор”, који је на свом сајту и објавио Гобинов “Есеј о
неједнакости људских раса” баштини старију организацију истог назива, коју је
основао 1935. године у Љубљани Димитрије В. Љотић.

Димитрије Љотић је рођен у Смедереву 1891. године, а преминуо је у

Ајдовшчини 1945. године. Био је српски и југолсовенски политичар и адвокат, а
за време Другог светског рата сарадник немачких окупационих власти, у
Југославији и Србији.

“Збор” је била профашистичка партија и заступала је екстремну политичку

филозофију коју је одликовао шовинистички национализам, српска сељачка
власт, верска етика Српске православне цркве, монархизам и потпуна оданост
династији Карађорђевић, као и аутаритивно, надемократско и заједничко
уређење државе и интегрално југословенство. “Збор” је био против либерла и
антидемократске странке, противник вишепартијског система. није прихватао
Јевреје и масоне, и изнад свега комунисте.

6
Која осећања или ситуације теже да искористе идеолози Збора
при придобијању присталица?

Садашњи Српски народни покрет “Збор” жели да придобије присталице, па на

свом сајту имају више “идеја и темеља њихове борбе”. Те идеје и темељи
њихове борбе су следеће:

● Светосавље у којој гледају “истинску православну веру у оквиру

истинске православне цркве, на темељу божанских догмата и канона”. А
приоритет над приоритетима им је “Идеја спасења душе”. Ово привлачи
људе, којима је вера једна од најважнијих ствари, уз добијање гаранције
да је истинска.

● Патријахалност “власт оца у породици (монархистички принцип

БОГ-краљ-отац). Породица као основна ћелија друштва може постојати и
пстати само као патријахална”. Та патријахалност привлачи већину људи,
који подржавају да мушкарци буду главни у породицама (ово највише
одговара мушкој популацији).

● Витештво “Србско витештво стоји на темељу чојштва и јунаштва.

Изградњом новог србског племства. Нова аристократија на
нео-феудалистичким принципима”

● Народни алтернативни образовни систем “Образовни систем на

темељу контра-реформације (језика, културе, науке, уметности,
вештина…) и повратку заборављеним истинским и вечним вредностима”.
Народни алтернативни образовни систем може да привуче људе који су
незадовољни постојећим образовним системом и траже нови приступ
образовању заснованом на традиционалним вредностима. Идеолози
“Збора” промовишу повратак "заборављеним" вредностима и истинским
принципима у образовању, што може да буде привлачно родитељима
који желе да њихова деца буду образована у складу са њиховим верским
и националним идентитетом.

● Очување крви “Очување крвне вољности (супериорност). Чистота

(хигијена) крви и репродукција искључиво у оквиру сопствене расе.
Продужетак врсте.” Репродукција искључиво у оквиру беле расе је
расизам који се примећује у Гобиновом есеју и ова идеја привлачи беле
људе који су расисти.

7
Српски покрет “Збор” даље поставља питање:
“ЖЕЛИШ ЛИ БИТИ ЈЕДАН ОД НАС?”
“Ми смо ултра-елитистички покрет и елитна борбена јединица родољуба, стога
је селекција строга и наш војник-припадник не може бити свако. Једина смо
родољубива организација у коју се није могуће слободно учланити, него која
одабира само најбоље синове србства, зато нека ти је част што си добио овај
позив. Уколико си решио да покушаш, потребно је да то потврдиш и да
одговориш на кратак упитник за полазнике (по тачкама)...
Након четворомесечног курса за полазнике, на основу општег утиска биће
одабрани најбољи међу полазницима који ће добити позив да постану
кандидати-регрути у Војсци Светог Георгија тј. статус кандидата СНП „Збора“.

Регрути ће имати додатну обуку у оквиру структуре и та обука ће бити и

теоретска и практична. За регруте ће бити организован марш, преживљавање у
природи и практична обука. Цео програм траје око годину дана пре него буду
позвани да постану војници.”

8
Овим се мушкарци подстичу да постану “најбољи синови србства” и нешто што
“не може бити свако”. А ако се покажу као најбољи и прођу обуку добијају
“статус кандидата СНП „Збора“.” То, наравно, звучи као значајан статус. Поента
је стављена на то да тај статус не може било ко да добије, него само најбољи,
најјачи…

Како су њихове идеје усклађене са људским и политичким правима?

Потребно је само прочитати поједине одредбе Универзалне декларације о

правима човека у којој се набраја када се крше фундаментална људска права
да би схватили да њихове идеје нису усклађене са њима.
Она се крше када

● су одређена раса, вероисповест или група лишени признања

субјективитета (Чланови 2. и 6.)
● се мушкарци и жене не третирају као једнаки (Члан 2.)
● се различите расне или религиозне групе не третирају као једнаке (Члан
2.)

Какав је њихов однос према историји као науци?

Ако се мисли на Српски народни покрет “Збор” из њиховог програма и њихове

идеје водиље, послужићу се цитатом који је из текста који су написали др
Срђан Милашиновић и мр Далибор Кекић “Савремени расизам-безбедносни
изазов, ризик и претња”, за часопис “Међународна политика”, број 1137. Они
између осталог тврде:
“Процеси глобализације донели су нарастање хуманистичке и поетичке
оријентације и свести о заједништву, људским правима, забрани расне вере и
националне мржње, дискриминације и нетолеранције. Те вредносно-критичке и
идникативне идеје нашле су своју институционалну и нормативну
материјализацију у оквирима међународних, националних и невладиних
организација, Глобализација је долена новине у погледу идеологије и политике
расизма као основе манифестних расних сукоба. Та новина препознатљива је у
помаку од “класичног”, биолошког према “новом” расизму засновано на
културним разликама. Тако се биолошки расизам 19. и прве поливинe 20. века
манифестовао у екстремним (убијање, прогон, насилна стелизација,
утамничење) или мање екстремним формама антипатија, искључивање и
неједнак третман народа на темељу његовог физичког изгледа или других
наметнутих физичких разлика. Нови расизам подстиче културолошке разлике
које се приписују националној и верској припадности, васпитању, обичајима,
облицима социјализације и самоидентитета… На почетку 21. века, са

9
становишта теоријске анализе, могуће је, да ће привидна безбојност,
националност или кофесионалност културног расизма у пракси донети
поствиолошку, постнационалну или постверску расисистичку културну
нетолеранцију. Другим речима, чак и ако биолошки, етнички и конфесионали
расизам постане занемарљив, могуће је да настави свој континуитет с
културним расизмом. Оно што се данас хипотетички може претпоставити је
околност у којој биолошки расизам постаје снажан само у комбинации с
културним антагонизмом, стереотипима и предрасудама. Није немогућ ни
развој у којем ће се, можда, дискриминације по боји коже смањивати, док ће
идеологије које дискриминишу колективне културе мањинских група радикално
расти те да се уједињена Европа почне делити дуж расних, културних, етничких
и верских линија. Зато остаје да се надамо да ће посмодерни западни свет
смоћи снаге да настави континуитет просветитељског и хуманистичког дуга од
пре неколико векова и да неће дозволити да се поново мрачни период европске
историје с краја 19 и средине 20 века обележени расизмом и Холокаустом”.

И још само мала напомена за крај. Мало је познато да је између два светска
рата Бранимир Малеш, професор београдског Универзитета, физиолог и
антрополог објавио две књиге које имају за тему проучавање расних типова.
Једна његова књига зове се “О људским расама”, објављена у Београду 1936.
године. Наиме, Малеш је писао о културним и националним питањима српског
народа, о расама, посебно динарској раси, при чему је поред изношења
антрополошких чињеница често пренаглашавао значај расних особина и
биолошке неједнакости. Дакле, износио је у својим текстовима отворено
расистичке и антисемитске ставове.

10
Извори:

1.Џорџ Л. Mос - Историја расизма у Европи, Београд, 2005.

2.Др Срдјан Милашиновић, Мр Далибор Кекић, Савремени расизам -

безбедносни изазов, ризик и претња, Медјународна политика бр. 1137, јануар -
март 2010. године

3.https://sh.wikipedia.org/wiki/Dimitrije_Ljoti%C4%87

4.Бранимир Малеш, Универзитетски професор, физиолог и антрополог (1897 -

1968)
Дела: Расни типови Балканског Полуострва, Београд 1937. ; О Људским
расама, Београд 1936.

5.https://www.zbor.rs/

6.др Срђан Милашиновић и мр Далибор Кекић

“Савремени расизам-безбедносни изазов, ризик и претња”, за часопис
“Међународна политика”, број 1137

7.https://sh.wikipedia.org/wiki/Ljudska_prava

8.https://stock.adobe.com/images/inequality-and-injustice-unequality-of-black-and-w
hite-people-concept-racism-based-on-race-a-white-man-stands-on-a-platform-over-
a-black-man/355186057

11