Motiv otuenosti obeleio je mnoga dela kako svetske tako i srpske knjievnosti.

Postavlja pitanje ta
svako od nas krije u dubini svoje linosti, a jedan od odgovora predstavili su Alber Kami i Horhe Luis
Borhes.

Kami je u svom Strancu na nesvakidanji nain objasnio jedan vid ovekove linosti, pokuao da odgovori
na pitanje ta pojedinac predstavlja u drutvu sa svim svojim stavovima i osobinama. oveka je
predstavio kao jednog metaforikog stranca u drutvu ljudi koje poznaje, da bi se na kraju dolo do
spoznaje da je stranac prisutan u svima nama, ali istovremeno postavio pitanje koliko nas, zapravo,
poznaju ljudi oko nas.

Borhes je drugaiji pristup imao kada je gradio svog oveka bez imena u noveli ekanje. On nas je u
priu uveo, ali i ostavio bez ikakvog podatka o svom strancu, otuenom oveku. Sve to znamo o njemu
je nasluivanje, kao i tumaenje na osnovu sitnih pojedinsti koje nam je ostavio.

itajui oba dela uoavamo slinosti izmeu likova, ali i razlike. Dok je Kami Mersoa predstavio kao
oveka bez elje za ispoljavanjem emocija, Borhes je doarao svog oveka kao osobu eljnu ivota, ali
bez mogunosti da to ostvari. Merso je iskren, ravnoduan, svestan puta koji je izabrao i nema elju da
ga promeni. Prolost je ostavio iza sebe, a u sadanjosti nasluujemo njene posledice. Borhesov ovek se
konstantno vraa u prolost, a sadanjost ne moe da doivi na pravi nain, iz istih razloga kao Merso.

Oba lika predstavljaju itavu mreu emocija i kompleksnih miljenja. Bee od ljudi i strahuju ta bi se
moglo desiti ukoliko bi se nekome pribliili. Merso je taj put sam izabrao, da li zbog svojih ranijih trauma
ili navike, a ovek iz straha zbog poinjenog zloina. Upravo ih to spaja najjaom sponom. Obojica su
zloinci, svesni svog ina. Obojica su ubice. Merso je bukvalno ubio Arapina, a ovek je izdajnitvom ubio
sebe. Otuili su se od ljudi, bee u svoj svet, postaju stranci u sopstvenoj okolini. Strah od samoe se
javlja i nestaje, ali je sveprisutan i karakterie ih. Religija je i moral su na niim delovima lestvice,
iskrenost i svesnost sebe na vrhu.

Merso je osuen na smrt, a oveka su ubili neprijatelji koje je izdao. Oba zloina su kanjena, to u nama
budi pitanje da li su kaenji zbog svog zloina ili zbog svoje otuenosti i razlikovanja od onoga to
drutvo namee.

Vreme bez prestanka tee i sve u ivotu je prolazno. Provodimo svoj ivot u iekivanju. ekamo da
odrastemo, zavrimo kolu, naemo dobar posao i osnujemo porodicu trudei se svo vreme da to i
dostignemo, da vremenom ispunimo sve svoje ciljeve i sva oekivanja. Medjutim, godine prolazei
ostavljaju zrelost i ivot vie nije bezbrian.
Apsurdno je ekanje koje nita ne ini u svom iekivanju. ovek koji pasivno ivi i posmatra svet oko
sebe, zapravo i ne zivi, besmisleno i uzaludno troi svoje dragoceno vreme.
ivot je dovoljno kratak da bi bio beznaajan.
Kako povui paralelu izmeu dela ekajui Godoa, ekanje i Stranac

Uzaludno ekanje je ono to radi veina ljudi poevi od toga da nikada nije pravo vreme da se zapone
neto novo. Trenutak nikada nije pravi za vane i hrabre stvari i tako strah od promena osuuje oveka
na ivotarenje, kajanje, aljenje, ravnodunost i konstantno nazadovanje.
Uzaludno ekanje tek radi ekanja nam je najbolje doarano u drami ekajui Godoa, Semjuela
Beketa.
Glavni likovi, Estragon i Vladimir, besmisleno egzistiraju, ive samo iz razloga sto su ivi. Ne gaje nikakve
elje i ciljeve, a budunost im nema jarke i vesele boje. Predali su se monotoniji koju jednostavno
opravdavaju ekanjem. Naime, oni svakoga dana ekaju Godoa i uvek nailaze na isti odgovor Godo
dolazi sutra. Istrajni su i uporni u svom ekanju bez obzira na to to su na pogrenom mestu i u pogreno
vreme. Dani su im prazni i identini, a pria depresivna i apsurdna. Oni ive u nadi da e se neto u
budunosti promeniti, ali nita ne ine da se to zaista i dogodi.
Vreme prolazi, oni ostaju.
U jedno trenutku mi se namee ideja drame treba iveti to due, a ne to bolje. Vladimir i Estragon su
se bar nadali, ekali neto pozitivno to govori o njihovoj skrivenoj elji da ive bar jo jedan dan.
Merso, u romanu Stranac Albera Kamija, ne poseduje ak ni ta prividna, povrna, prazna oseanja. On
je do sri ravnoduan, do te mere da mu je svejedno kada e umreti. Svoje poslednje dane ivi takoe u
iekivanju.
Njegovo iekivanje je jo apsurdnije, jer iekuje u zatvoru svoju smrtnu kaznu. Merso naruava etike
propise tako to hladnokrvno, bez razloga ubija oveka. Ovaj je mladi vodio banalan ivot, bez emocija i
bilo kakvih potresa, uspona i padova. Jednako je reagovao na sva dogaanja, pa ak i na ona koja su
izuzetno znaajna kao to je smrt majke ili brana ponuda. O majci kaze kako je to moralo da se desi,
dogodie se svima i u toj tragediji ne puta ni suzu. Bilo mu je jo ravnije hoe li ga devojka Marija voleti
ili ne. Sa neverovatnom dozom mira ubio je oveka i zavrio u zatvoru. Nije se branio, niti je eleo spas.

Merso nije oseao pokajanje, ostao je miran i dosledan sebi. Ovaj lik se vodio filozofskom tezom da nita
nema smisla, pa mu je bilo isto i dobro i zlo. Svoju hladnokrvnost nije pokuao da sakrije lanim suzama,
samo nam je pokazao da se ovaj svet moe shvatiti i iracionalno. Dok su ljudi pokuavali da pronau
racionalno objanjenje za njegov postupak, povezujui ubistvo sa smru majke, on je svesno ekao svoju
smrt. Ljudima je neshvatljiva ideja da se neke stvari dogaaju bez razloga i da neki dogaaji nemaju
logino i shvatljivo znaenje. Zbog toga Merso ostaje stranac za svet koji ne shvata postupke bez razloga,
a samim tim i za sebe, jer je drugaiji.
Pratei krivudavu liniju knjievnosti, nailazimo na mnoge pisce koji su se bavili problemom otuenosti,
problemom greha i svesti. Horhe Luis Borhes je nalik Kamiju, samo sto on pie pripovetke. Napisao je
ekanje, u kome je glavni junak Viljari.
itajui Kamijevo i Borhesovo delo, moemo tvrditi da su imali slino vienje o svesti.
Pripovetka ekanje i roman Stranac nose potpuno istu pouku nakon svega ipak plaamo ono to
smo uinili i sasvim je nepotrebno odbacivanje od strane drutva, jer smo i sami svesni krivice. Kako je
Merso svestan ubistva koje je poinio, tako i Viljari ne odstupa od realnosti. Oboje utehu trae u rutini i
oboje iekuju svoju smrtnu presudu. Zanimljivo je i to to se obojica nalaze u zatvoru, samo to je Viljari
sam sebi odredio zidove i stvorio imaginarni zatvor u svojim mislima od svog straha.
Paralela koja ih takoe povezuje je no. Merso ne moe da spava, dok Viljarija progone istovetni
komari, on iz noi u no proivljava svoju smrt.
ini se da su obojica umrli i pre svoje realne smrti.
Oba pisca su nam predoila da otuenost dolazi prvo od nas samih, zatim od drutva. Nai postupci nas
odvajaju od drugih ljudi, lina shvatanja i poimanje stvari. Ne postoji pomilovanje za ono to su uradili
glavni likovi ovih izvanrednih dela, jer je jedan ubica, a drugi izdajnik, obojica su se nasmejala moralu i
postali nita drugo no stranci etickom narodu.
Oni su boje sopstvenog karaktera, a karakter je njihova sudbina.
Ova tri dela govore o usamljenosti i otuenosti oveka koji nije bio spreman da krene dalje pravim
putem. Govore o ljudima koji su sami sebi posejali jad i bedu. Dakle, ne cekajmo Godoa, jer nikada nee
doi. Sami smo kovai svoje sree, odnosno nesree. Izbegnimo ravnodunost koja sahranjuje srce i
duu. Apsurdan je zivot koji ne daje i ne prima, koji ne hita ciljevima i ostvarljivim eljama. Apsurd je
ivot konzervativca , jer njegova barijera samu sebe sputava.