SEMINARSKI RAD IZ ROMANA XIX VEKA I SAVR EMENIH NARATOLOKIH TEORIJA 2

SAN SMENOG OVEKA

Postoje stvari kojih se ovek boji da ih kae pa makar i samome sebi. Svaki pristojan ovek ima odreeni broj tih stvari koje je pohranio negde u svojim mislima. (Fjodor Mihajlovi Dostojevski)

Popovi Milo Grupa: opta knjievnost i teorija knjievnosti (08) Broj indeksa: 100319 Kurs: Roman XIX veka i savremene naratoloke teorije 2 Profesor: dr Tanja Popovid

PROMENA SE OBINO OS TVARUJE NIZOM POTRESA I KATASTROFA

(Pal Pandi )

Redovna autobuska linija za Pariz, dvadeset i etiri sata klackanja u drutvu penzionera od kojih bi svako eleo da Vam ispria kod koga ide, koliko uniida ima, ali, naravno i ono najvanije, kako je sve bilo dobro u njihovo vreme, a sada kako kau, tamo gde idemo nije nita bolje od onoga odakle smo doli. Monotoniju razbijaju jedino saveti vercera o tome kako se najlake dolazi do francuskog dravljanstva i poneka poznata replika iz domadeg filma koji se besumuno vrti na autobuskom televizoru. Ima i onih koji ved due vreme ive u Francuskoj, vedina njih su starije ene, udovice, te mi je neko vreme bilo zanimljivo da posmatram njihove male groteskne predstave satkane govorom najnovijih pariskih manira, ujedno proete jedva vidljivim, ali neveto skrivenim i beskrajno upadljivim ostacima onoga to oni nazivaju zaviajem. Moj jedini spas u ovoj situaciji predstavlja zbirka pripovetaka Fjodora Mihajlovia Dostojevskog koju ved satima prebiram po rukama, ekajudi prvi mogudi trenutak da je otvorim i pobegnem daleko od nemile atmosfere u kojoj se nesumljivo nalazim, znajud i da me, u ovakvim situacijama, svet sastavljen od rei ne sme i nede izdati. Posle osam sati putovanja, svet oko mene istorio je svoje rei i krike, te sam dobio znak da mogu da zaponem svoje, sada ved isceliteljsko, putovanje pod kormilarskom palicom jednog od najboljih pisaca svih vremena, Dostojevskog. Nakon Venog mua i pripovetke Bobac, dolazim do fantastine prie San smenog oveka koju odluujem da preskoim i svoje putovanje nastavljam kroz Krotku, prie Stogodinja baka i Seljak Marej, da bi poslednju etapu svog puta proveo gledajudi Maliana kod Hrista na boidnoj jelki. Zato sam odluio da San smenog oveka preskoim ne znam ali kada sam podigao glavu i vratio se nazad u realnost, osedao sam da se nita nije promenilo, a meni je, iz nekih razloga, promena bila potrebna. Po kuao sam da zaspim, nisam uspevao, iako je sada bilo sasvim tiho, moda i previe. Ponovo sam uzeo knjigu odluujudi da ubijem jo malo vremena itajudi poslednju priu iz ove zbirke. Kako sam proitao njene poslednje redove, zaspao sam. U neuhvatljivim trenucima izmeu sna i jave, onda kada Morfej lagano poinje da cepa vreme i iri prostor, sedam se da sam neizmerno eleo da mi poalje onaj isti san smenog oveka, ali ne samo meni, ved i svim ostalim ljudima u autobusu. Ipak, probudio sam se na slededoj pauzi, ne sedajudi se ta sam sanjao. Ljudi su se gurali dok ih je voza pourivao, deca urlala dok su ih roditelji udutkivali, preterana tiina postala je opta graja i sve je bilo skoro isto kao na poetku. Jedinu izmenu donela mi je spoznaja da sam iekivanu promenu traio na pogrenom mestu: umesto u sebi, traio sam je u drugim ljudima. Voen tom milju i nekim udnim osedajem spremnosti, posle nekolio sati ugledao sam Pariz u potpuno novom i drugaijem svetlu, iako ga do tada nikada nisam ni video.

Zakladik iz Krotke misli eli da skupi u taku ali ono to ga mui su te crtice, crtice. Veoma slino se oseda italac kada se uhvati u kotac sa Dostojevskim: on eli sve njegove misli da skupi na jedno mesto, u taku, ali sve te crtice mu smetaju u ostvarivanju plana. Ipak, da bi doao do take, italac, kao i zakladik, mora prvo da razrei sve crtice. SVI SMO MI, MANJE- VIE, ROBOVI UVERENJ A
( Vilijam Hazlit )

Pripovetka San smenog oveka (1877. godina) napisana je u obliku ispovesti i sastoji se od pet glava. Ved na samom poetku, glavni lik govori o sebi kao o smenom oveku koji je spoznao istinu, te se pria razlae na dva koloseka: prvi, koji nas, predstavljajudi uzajamni odnos drutva i pojedinca, vodi do saznanja zbog ega taj ovek sebe smatra smenim i drugi, na koji nain je taj smeni ovek stigao do spoznaje istine. Ova dva koloseka prie su u uzajamnom odnosu i na odreenim mestima se preplidu stvarajudi psihoanalitiku mreu unutar glavnog lika ove pripovetke, ali i oko njega. Ono to su u Krotki bile crtice, ovde de biti niti, te nam ostaje da jedne za druge povezujemo, nadajudi se da demo do kraja mreu skupiti u klupko istine. Pripoveda je pre spoznaje istine duboko patio jer je izgledao smeno. Kako on kae: Nisam izgledao, ved bio. Uvek sam bio smean, i znam to, moda, od samog roenja .1 Zatim je uio kolu i studirao, a sva nauka2 za njega je postojala samo kako bi mu dokazala da je zaista smean. Svake godine u njemu raslo je saznanje o tom smenom izgledu, dok su ga svi uvek ismejavali. Takoe, pripoveda naglaava da je od svih ljudi na ovom svetu on najbolje znao da je smean, i da je to saznanje, ta oholost u njemu rasla iz godine u godinu kada bi samo pomislio da ikome prizna da je smean, bio je spreman da sebi puca u glavu revolverom3. Najzanimljivija stvar ove pripovetke jeste to da nigde nedemo nadi opis fizikog izgleda glavnog lika. Dakle, Dostojevski itaocu uskraduje mogudnost da se uveri u istinitost izjava koje glavni lik daje o sebi, te ga ostavlja da veruje smenom oveku ili sam pronikne u dubinu problema. Ako verujemo pripovedaevim reima, uviamo da je on svoj eskterijer poistovetio sa svojim unutranjim osobinama, stoga ne samo spolja ved i iznutra on sebe vidi kao oveka koji je smean. Ipak, ono to iskae iz ove prie jeste konstantno ponavljanje zamenica Svi i Oni, u okviru samog teksta, to jasno asocira na presudni uticaj drutva u formiranju miljenja koje pripoveda ima o sebi. Njegova psiha stvorila je odbrambeni mehanizam kojim je sebe ubedio da je oduvek smean kako bi mu bilo lake da se suoi sa drutvom koje ga ismejava i osuuje, ni u jednom trenutku ne pitajudi se da li je to zaista tano, on prihvata miljenje vedine kao neto konano i ispravno. Upravo u povezivanju ovakvih niti
F. M. Dostojevski, San smenog oveka, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981. (str. 255) Ve u ovom trenutku moemo uvideti osuujui odnos Dostojevskog prema nauci, koji e se do kraja ove pripovetke zaotravati. Nauka, odnosno umee, tehna, je ljudski izum, stoga je jasna igra u kojoj se miljenje drutva poklapa sa zakonima nauke. 3 Revolver i samoubistvo, u ovom segmenut prie, predstavljaju anticipaciju narednih dogaaja. U okviru pripovetke Krotka, jednu od kljunih prekretnica donosi upravo scena sa revolverom.
1 2

krije se velika mod rei i misli Dostojevskog. Sa druge strane, nemogudnost priznanja4 i taloenje tog osedanja oholosti uslovljeni su ved pomenutim mehanizmom odbrane, te, stvarajudi u oveku osedaj duevne umalosti, povedavaju sklonost glavnog lika ka suicidu. U nastavku, pripoveda govori kako je kao mladid postajao sve dublje svestan svoje strane osobine. Na kraju, zbog neeg i potpuno iznenada on je osetio da mu je sve svejedno5. Svejedno mu je da li de postojati svet ili nieg nede biti, jer je svim svojim bidem osedao da za vreme itavog njegovog ivota nieg nije ni bilo, te je sebe postepeno ubeivao da nieg nikada nede ne biti. Suredemo se sa novom vrstom odbrambenog mehanizma koji je prosto iznikao iz prethodnog ubeenja glavnog lika. Nije sluajno to u dobu adolescencije glavni lik stvara novi mehanizam odbrane, u periodu ivota kada se pojedinac duboko preispituje i utvruje svoju linost, stavove i verovanja. Ipak, pripoveda se ne okrede Bogu, Jednom, Hristu ili bilo kojoj drugoj vrsti religije ved verovanju da de postati samo nula kada se njegov ivot na zemlji zavri, verovanju koje svoje korene duboko nalazi u istoj onoj nauci koja mu je i dokazala da je smean6. Prvi mehanizam o kome smo govorili samo je podloga za razvijanje nihilistiih pogleda na svet, dok je nemogudnost priznanja, ta strana tuga koja je u njemu rasla, samo podstakla tu izvesnu nadogradnju takozvanog kompleksa koji je glavni lik sebi stvorio pod neminovnim uticajem drutva. Sa ove pozicije, on vie nije smean jer nita oko njega ne po stoji, pa ni on sam: I da sam bar reio pitanja; nijedno nisam reio, a koliko ih je bilo? Ali meni je bilo svejedno, i sva pitanja su nestala.7 Paradoksalno, ali glavni lik se nikada zaista nije ni zapitao zbog ega ga smatraju smenim, koji je to estetski ili bilo koji drugi kvalitet smenog koji drutvo prepoznaje u njemu? ta je to to ga ini smenim, veliki nos, loe dranje, preterana ozbiljnost ili ta drugo? Da li moda drutvo primeduje njegov odbrambeni mehanizam i predubeenje koje on ne moe da sakrije, te, poput leinara, oblede ved ranjen plen koji se pomirio sa smrdu, te vie ne daje znake ivota? Niti se raskidaju i sve prerasta u ponitenja apsolutno svih mogudih kvaliteta, doputajudi nam da sagledamo formiranje i transformaciju psiholokog mehanizma odbrane od
Dostojevski duboko razmatra problem priznanja u okviru itavog svog opusa, svakako najvie u romanu Zloin i kazna. Meutim, ovakva vrsta priznanja, izvesna okolnost kako je jo Dostojevski naziva, koja svoje korene vue iz daleke prolosti, ta nemogunost priznanja koja direktno utie na postupke u sadanjosti moda je najbolje prikazana, kako u okviru ove pripovetke, tako i u pripovetki Krotka. 5 U oviru pripovetke Krotka, nakon smrti voljene osobe glavni lik izjavljuje: Ja vas naputam. O sve mi je svejedno! Pored svih paralela, uviamo i poklapanje izvesnih iracionalisti ih stavova glavnih likova ovih dveju pria. Deluje kao da se pripovetke Krotka i San smenog oveka u dosta trenutaka problematiki, tematski, kao i motivaciono poklapaju, ali i dopunjuju. 6 Glavni lik pripovetke Krota u jednom trenutku govori: Nisam se plaio dvoboja, ve da ne budem smean. A posle ve nisam hteo da priznam i namuio sam druge, i nju sam namuio.. Moemo primetiti da Dostojevski u okviru ove dve pripovetke razmatra slian problem, kako sa sociolokog, tako i sa psiholokog stanovita. Takoe, zanimljivo je setiti se koliko puta glavni lik Krotke zastaje nad podrugljivim osmehom svoje ene. 7 F. M. Dostojevski, San smenog oveka, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981. (str. 255)
4

najranijeg detinjstva do adolescencije. Sa jedne strane, omogudeno nam je da uvidimo posledice odreenih postupaka drutva prema pojedincu nainjenih u najranijem de tinjstvu, dok sa druge strane uviamo na koji nain pojedinac percipira i tumai odreene kontakte sa drutvom. Ipak, kada je spoznao istinu, ljudi koji su ga ismevali postali su mu dragi, kako on to kae posebno dragi ba kada mu se rugaju. Sa druge strane, on je postao tuan zbog njih jer oni ne znaju istinu, niti je mogu shvatiti. Primedujemo da je nakon preobradenja glavni lik uspeo da se potpuno otarasi mehanizama odbrane koji su ga ograniavali i prosveden sagleda stvarnost iz jednog potpuno drugaijeg ugla. A kako je to uspeo, videdemo u nastavku. DECA SU UDAN SVET ONA SE PRIVIAJU I S ANJAJU 8 Pria krede drugim kolosekom i pripoveda zapoinje opisivanje dogaaja koji su ga doveli do spoznaje istine. To se desilo tredeg novembra, najmranije veeri koja se moe zamisliti. Pripoveda je hodao ulicom, te je, pogledavi ka nebu, primetio malenu zvezdu koja ga je navela da pomisli da de ba te veeri izvriti samoubistvo. Kako saznajemo, on je kupio revolver jo pre dva meseca i toliko mu je bilo svejedno kada de se ubiti da je poeleo da ugrabi trenutak kada mu nede biti ba tako svejedno i tada odlui da puca sebi u glavu. Ubrzanim korakom pourio je ka domu kada ga je za lakat uhvatila ona devojica. Naroito je zapamtio njene mokre i pocepane cipelice9, kao i njeno uplakano lice koje ga je molilo za pomod, jer joj je majka negde umirala. Nakon to ga je jecajudi u oaju10 molila da krene za njom, on je lupio nogom o pod i oterao je preko ulice. Stigao je u sobu, seo u svoju volterovsku fotelju, izvadio revolver na sto odluivi da de se sigurno ubiti, i poeo da razmilja11, kako je to obino i inio. Ipak, ovo vee bilo je posebno: Ja sam i osetio saaljenje malopre: detetu bih obavezno pomogao. A zato nisam pomogao devojici? A zato sam odmah osetio da mi nije svejedno i da saaljevam devojicu? ak sam osetio i neki udan bol, sasvim neverovatan u mom poloaju. Ova situacija ga je zbunila, te je itavu stvar pokuao da razrei pomodu nihilistikih argumenata kojima je sebe uveravao da de za koji sat on i konano nestati, te ne mora brinuti o posledicama svojih postupaka. Ipak, uviamo da se njegova nihilistika pozicija uruila u svom

8 9

F. M. Dostojevski, Malian kod Hrista na boinoj jelki, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981. (str. 179)

Motiv cipelica moemo pronai i u pripovetkama Stogodinja baka i Krotka, ali i u Igoovom romanu Bogorodiina crkva u Parizu. 10 U glasu sam joj zauo onaj zvuk koji kod veoma uplaene dece znai oajanje. Ja poznajem taj zvuk , otkriva nam pripoveda Sna smenog oveka, navodei nas da pomislimo da je taj krik devojice u njemu ponovo pokrenuo oseaj empatije, ali i da se prisetimo prie o njegovom detinjstvu i patnji kroz koju je proao. 11Jo jedan stvar koja potpuno prirodno proizilazi iz itave ove prie jeste problem usamljenosti sa kojim se suoava glavni lik ove pripovetke. Vrlo slinu stvar imali smo prilike da vidimo i u okviru pripovete Krotka, iji poslednji redovi glase: Ne, zbilja, kada je sutra odnesu, ta li u ja?

prvom kontaktu sa surovom realnodu patnje deteta12, da su emocije nadvladale intelekt onda kada taj intelekt nije mogao da pronae razuman odgovor kojim bi opravdao postojanje neega kao to je patnja nedune devojice13. emu nam slue nauke ovog sveta, pita se Dostojevski, kada sve skupljene na gomilu ne mogu da objasne patnju nedune dece? Takoe, u ovim trenucima prisustvujemo sukobu razuma i savesti, kroz koji moemo naslutiti prve znake ivota smenog oveka. Ipak, njegova svest uzvarada udarac, te nihilizam odjednom prerasta u egocentrizam: Zamislio sam jasno kao da ivot i svet sada od mene zavise... kao da je sada svet samo radi mene i stvoren... posle mene stvarno ni za koga nita nede postojati, i im se ugasi moja svest nestade odmah i sav svet, kao atribut samo moje svesti, i prestade da postoji, zato to su, moda, sav ovaj sveti i svi ljudi samo ja sam.14 Pripoveda uspeva da izvri jedan neoekivani obrt miljenja, sasvim razliit od onoga to se moglo oekivati, potpuno bacajudi u senku prethodnu scenu sa devojicom. Primedujemo da jo uvek ne moemo da prodremo dublje unutar lika smenog oveka i da mehanizmi odbrane, iako sadrani samo u fragmentima, uspevaju da odbiju ak i ovakvu vrstu napada stvarnosti. Ovo je jo jedan pokuaj pripovedaa da opravda prethodnu konstataciju o posledicama postupaka koje ostaju iza nas. Ako sumiramo sve dosadanje misli smenog oveka, videdemo da one svoje uporite nalaze duboko u ateizmu, to nam otvara jedan novi nivo ove pripovetke, a to je borba protiv nihilizma, ateizma, egocentrizma i racionalizma, koja de se manifestovati u nastavku. ovek je bide sastavljeno vie od krvi i mesa, nego od intelekta, poruka je koja visi nad ovom pripovetkom, ekajudi pravi trenutak da se odmota pred naim oima. Dodue, iako jo uvek nisu potpuno pobeeni, nakon scene sa devojicom mehanizmi odbrane znatno slabe. Sva ta besciljna pitanja muila su smenog oveka koji je, gledajudi u revolver, ekao pravi trenutak da povue okida. Jedna od najupeatljivijih replika koju izgovara pripoveda svedoi upravo o izvesnoj pobedi savesti nad razumom: Kao da nisam mogao sada da umrem, dok pre toga neto ne reim. Jednom rei, devojica me je spasila, zato to sam pitanjima otklonio pucanj.15 U nastavku, umoran od pitanja, pripoveda je zaspao u fotelji neto to nikada ranije nije inio. Zatim, otkriva nam da je istinu upravo spoznao kroz san koji je sanjao te nodi: Oni me sada peckaju da je to bio samo san. Ali zar nije svejedno je li san16 ili nije ako mi je taj san otkrio Istinu! Pa neka je i san, neka je, ali ovaj ivot koji vi toliko hvalite ja sam hteo da unitim
Jedan od svakako najsloenijih problema koje Dostojevski razrauje u okviru itavog svog opusa jeste problem patnje deteta i pronalaenje mogunosti da se ta patnja na neki nain opravd a. 13 ta e mi sada vai zakoni? ta e mi vai obiaji, va moral, va ivot, vaa drava, vaa vera? (F. M. Dostojevski, Krotka, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981, str. 243) 14 F. M. Dostojevski, San smenog oveka, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981. (str. 261) 15 Ibid. (str. 261) 16 Jedan san smenom oveku doneo je vie istine nego sva nauka ovog sveta, te taj san, za njega, sada predstavlja i vie od realnosti. Veliki problem tumaenja predstavlja definisanje sna u okviru ove prie: da li ga shvatiti kao halucinaciju, da li kao stvarnost ili je moda u pitanju boanska intervencija ili neto sasvim drugo? Odgovor nas eka na samom kraju pripovetke.
12

samoubistvom, a moj san, san moj o, on mi je otkrio novi, veliki, obnovljeni modni ivot! 17 Vidimo da se odnos drutva prema smenom oveku, ak i nakon spoznaje istine, oigledno nije promenio. Ipak, moemo primetiti koliko se iskazi pripovedaa sada razlikuju: od iracionalnog predubeenja, preko nihilizma i egocentrizma, do jednog uzvienog stanja duhovne prosvedenosti i ivotne sveine kojom odiu njegove rei. Ostaje pitanje: ta je to to je video i osetio u svom snu, ta je to to je uslovilo promenu i potpuno pokidalo koprenu mehanizama odbrane? ET IN ARCADIA EGO San uz pomod koga smean ovek spoznaje istinu, jeste san o zlatnom dobu oveanstva. Dostojevski je san o zlatnom dobu pisao ukupno tri puta, bez mnogo izmena, dok njegov poslednji oblik nalazimo upravo u okviru pripovetke San smenog oveka. Mnotvo pisaca i pesnika se, u okviru knjievne tradicije, bavilo upravo tematikom zlatnog doba, ali okviri ovog rada ne dozvoljavaju prikaz svake od tih verzija i izvesnih paralela izmeu velikog broja razliitih varijanti, stoga demo se mi skoncentrisati samo na tekst pripovetke San smenog oveka, uz poneku intertekstualnu vezu. Na samom poetku, ovaj san nam deluje kao neka vrsta halucinacije uslovljena nespavanjem i velikim psiholokim umorom: san poinje tamo gde je stvarnost prestala, te vidimo pripovedaa, preokupiranog potpuno istim pitanjima, kako sedi u istoj fotelji. Tada pripoveda uzima revolver i puca sebi u srce18, nakon ega se u njegovoj sobi stvaraju komije koje pokuavaju da ga vrate u ivot. Nastavak teksta vodi nas na groblje, gde prisustvujemo sahrani19 pripovedaa koji je, kako kae, po obiaju sna, stvarnost primio bez pogovora. Nakon izvrenog pogreba, on ostaje sam u kovegu, a njegove muke poinju. Naime, na svaki minut kapala mu je po jedna kap vode na oko, to ga je toliko razgnevilo da je u srcu osetio strahoviti fiziki bol20. U tom trenutku, u njemu se skupilo toliko gneva da je celim svojim unutranjim bidem povikao dozivajudi gospodara svega to mu se u tom trenutku deavalo: Ma ko da si, ali ako postoji i ako postoji neto razumnije od ovoga to se sada deava, onda mu dozvoli da bude i ovde. Ako mi sveti za moje nerazumno samoubistvo rugoobom i besmisliom
F. M. Dostojevski, San smenog oveka, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981. (str. 262) Zanimljivo je osvrnuti se na iskaz koji pripoveda daje upravo o nainu na koji je oduvek planirao da se ubije i sve to protumaiti u kontekstu njegovog miljenja o snovima. Naime, on je eleo da se ubije pucajui sebi u glavu, dok, sa druge strane, smatra da se snovi raaju u srcu, dok razum pravi odreene izmene unutar njih. Da li je hitac u srce bio pokuaj da se san prekine ili je to samo poigravanje razuma i mate? Pitanje ostaje otvoreno. 19 U sceni sahranjivanja primeujemo zanimljiv intertekstual ni dijalog sa pripovetkom Bobac. Takoe, pripoveda nam saoptava da je za ivota zamiljao kako ga sahranjuju u grob, to me je, nekako, primoralo da se setim Igoovih rei koje u parafrazirati: Kada je oveku potrebno da u neto veruje, uvek e izabrati onu crkvu koja mu je najblia. 20 U okviru teksta, pripoveda govori kako se u snovima skoro nikada ne deava da jedno bie oseti fiziki bol. Ipak, u trenucima kada je zatvoren u koveg, smean ovek svedoi da je, pored svega, osetio i ogroman fiziki bol u srcu, to ide u prilog teoriji da sve ovo nije bio san, ve stvarnost.
17 18

daljeg bitisanja, onda znaj da se nikakvo muenje21, koje bi me zadesilo, ne moe meriti sa prezirom koji du nemo osedati u toku miliona godina muenitva.22 Tek posle strahovite muke koja ga je zadesila i bola koji je osetio na svojoj koi, pripoveda prihvata mogudnost postojanja boanstva i zaziva tvorca ija bi pojava razreila ovu situaciju. Ovaj trenutak moemo oznaiti kao nastavak promene unutar lika smenog oveka, koju je, poput lavine, pokrenuo pla devojice. Vidimo koliko je snana veza izmeu razliitih dogaaja i motiva unutar pripovetke, izmeu niti mree koju plete Dostojevski i koliko se te veze ojaavaju kako se pripovetka blii kraju. Pored svih elementata fantastinog u okviru ove pripovetke, pojava boanstva na grobu samoubice svakako je jedan od najupeatjivijih i najkontraverznijih. Nakon izgovorenih rei, njegov grob se otvorio, a pripoveda se naao u rukama nekog tajanstvenog i neznanog bida ljudskog oblika koje je, zajedno sa njim, letelo u vasionu. Zanimljiv momenat predstavlja i dijalog izmeu smenog oveka i boanstva, odnosno interesovanje pripovedaa za odreenu zvezdu koju je ugledao tokom tog putovanja. Boanstvo mu je odgovorilo d a je to ona ista zvezda koju je ugedao one nodi kada je odluio da se ubije, dok de odgovor o svemu dobiti uskoro. U nastavku, uviamo i promenu odnosa smenog oveka prema drutvu, dok nas Dostojevski, kroz rei smenog oveka o mogudem postojanju novog ivota, podseda na prethodnu priu o mehanizmima odbrane: Ako treba ponovo postojati iveti opet po neijoj neprikosnovenoj volji, onda nedu da me pobede i ponize! 23 Koliko stvari u sebi sadri samo jedan iskaz smenog oveka, koji se, poput zraka svetlosti, odbija o dve ili vie reflektujudih povrina, da bi svoje mesto naao u ii, u taki za kojom sve vreme tragamo. Putovanje nastavljamo kroz nepoznate galaksije, da bi na trenutak, zajedno sa smenim ovekom zastali nad velianstvenim prizorom Sunca24 koje se odjednom stvorilo pred njim. Pojava Sunca u njegovom srcu vaskrsla je zaviajnu silu sveta, te je, po prvi put, osetio raniji ivot posle smrti i groba. Ako je ovo neko novo Sunce, gde je onda nova Zemlja25? pitao je pripoveda svog saputnika, koji mu je samo pokazao malenu zvezdu ka kojoj su se uputili. Tokom itavog puta pripoveda je osedao veliki strah, ali, kako kae, neto je u tim trenucima tiho prelazilo sa njegovog dutljivog saputnika na njega. To neto bila je ljubav ne onakva na kakvu smo na onoj naoj Zemlji navikli to nije bila ljubav koja se istinski ogleda u mukama, ved beskonana i bezuslovna boanska ljubav. Pre no to su sleteli na novu Zemlju, pored njih
Ovu scenu moemo interpretirati kao izvesnu aluziju na Knjigu o Jovu. F. M. Dostojevski, San smenog oveka, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981. (str. 264) 23 Ibid. (str. 265) 24 Pripoveda je svestan da to ne moe biti isto Sunce koje je rodilo nau Zemlju, kako su od nje bili udaljeni milionima kilometara. Sunce svakako predstavlja simbol vitalnosti. 25 Pojavom novog Sunca i nagovetajem o moguem dolasku na novu Z emlju, Dostojevski, u okviru pripovetke, otvara polemiku sa racionalistikom filozofijom, konkretno, Lajbnicovom teorijom o najboljem svetu od svih svetova, ime se zaotrava njegov kritiki odnos prema nauci. Iako se pojava nove Zemlje odigrava u snu, smatram da postoje mogunosti za ovakvo tumaenje.
21 22

proleteo je lik one jadne devojice koju je smeni ovek uvredio one veeri, kao izvesna potvrda prethodnih iskaza o poigravanju razuma sa snovima. Konano, pripoveda stie na novu Zemlju koja mu deluje kao raj u jarkoj svetlosti sunevog dana. Dostojevski pravi zanimljiv izbor smetajudi svog smenog oveka ba na Grki arhipelag, navodedi nas da se prisetimo knjievnog konstrukta Arkadije, kao i itave bukolike tradicije, od Teokrita do Vergilija. U prilog tome, pripoveda daje opis ovog predivnog p redela zemlje u jednom idilinom maniru, nagalaavajudi ritam prirode i njenu sinergiju sa ovekom. Nakon toga, upoznao je ljude koji ive na ovoj planeti. Oni nisu poput ljudi sa nae Zemlje, pohrili ka njemu kako bi ga ismejavali ili zagledali, traedi mane koje de kasnije modi da izvrnu ruglu, ved su mu prili i poeli su ga ljubiti voleli su ga istom onom ljubavlju ije je zrake osetio ugledavi Sunce, istom ljubavlju koja je tiho prelazila sa dutljivog sagovornika na njega, univerzalnom ljubavlju26 vasione: O, ja sam odmah, od prvog pogleda njihovih lica, shvatio sve, sve! To je bila zemlja ne oskrnavljena grehom, na njoj su iveli bezgreni ljudi, iveli su u onakvom raju u kakvom su iveli, po predanju celog sveta, nai praroditelji koji su pogre ili, samo sa tom razliko to je ovde cela zemlja bila raj. Radosno se osmehujudi, ovi ljudi su se okupljali oko mene i milovali me27. Odveli su me k sebi i svako je eleo da me umiri. O, oni me nita nisu pitali, ali kao da su ved sve znali, tako mi se inilo, i eleli su to pre da uklone patnju sa mog lica28. Osedanje ljubavi tih nevinih ljudi prosto se izlilo ka smenom oveku; njihova energija je kroz poglede i dodire prela na njega, oni su ga bezuslovno prihvatili eledi da mu pomognu da postane sredan kao i oni. Ovaj trenutak jasno govori o velikoj viziji ljubavi Dostojevskog i njenoj ogromnoj snazi koja kroz njegove rei dopire do itaoca. italac se kroz osedaj empatije prema liku smenog oveka postepeno otvarao i skidao okove koje su mu odreena predubeenja i shvatanja nametala, kako bi bio u mogudnosti da razume i oseti , i ono to je najbitnije, u sebi probudi osedaj te iste ljubavi i spozna njenu, ali i svoju pravu snagu. Koprena je pala sa oiju smenog oveka, ali i sa oiju itaoca. U toku daljeg testa, ponovo pratimo kritiki odnos Dostojevskog prema nauci, ovoga puta kroz iskaze smenog oveka o nepostojanju nauke na novoj Zemlji. Ovi novi ljudi nisu nita eleli i bili su spokojni, jer je njihovo znanje bilo dublje i na mnogo viem stepenu od bilo koje nae nauke: Naa nauka trai da objasni ta je ivot, sama tei da ga pozna da bi druge nauila da ive. A oni su bez nauke znali kako treba da ive, to sam ja shvatio...29 Izmeu ostalog, oni su mu pokazivali zvezde i priali o njima kao da su na odreeni nain bili povezani sa nebesima, ne

Malian iz pripovetke Malian kod Hrista na boinoj jelki osea skoro istu blagost i ljubav u sceni susreta sa Hristom i ostalom decom sa kraja prie. 27 ...svi ga ljube, uzimaju ga, nose sa sobom, i on sam leti...( F. M. Dostojevski, Malian kod Hrista na boinoj jelki, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981. str. 184) 28 F. M. Dostojevski, San smenog oveka, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981. (str. 267) 29 Ibid. (str. 268)
26

samo mislima ved i fizikim putem. Ovaj iskaz zaokruuje priu o zvezdi30 koju je pripoveda ugledao one veeri, dok, ujedno, potvruje teoriju o sinergiji i vezi izmeu elemenata itave vasione. U nastavku, pripoveda opisuje nain na koji su ljudi nove Zemlje iveli, nagalaavajudi apsolutnu harmoniju i jedinstvo koje vlada na svim poljima njihovog bivstvovanja: bili su jedna porodica, razgovarali su sa biljkama i ivotinjama, pevali jednostavne pesme po ceo dan, ak su i mrtve pratili na onaj svet osmesima, ushidenjem i velikom ljubavlju. Zanimljivo je primetiti na koji nain pripoveda govori o njihovoj religiji: Hramove nisu imali, meutim, imali su jedno nasuno, ivo i neprekidno sjedinjavanje sa Celinom vasione. Nisu imali ni vere, ali su pouzdano znali da de, kada se ostvari njihova zemaljska radost, nastupiti tada za njih, za ive i za mrtve, jo svestranije povezivanje sa Celinom vasione. ekali su taj trenutak sa radodu, ali bez urbe, ne eznudi za njim, ved predosedajudi ga srcem svojim i govoredi o tom predosedanju jedni drugima.31 Moemo primetiti da ljudi nove Zemlje poseduju ideal religiozne misli kojem izvorno tei skoro svaka religija. Zatim, pria se na trenutak vrada na odnos smenog oveka i drutva u sadanjosti. Naime, pripoveda govori kako su mu se svi smejali kada je govorio o svom snu, ubeujudi ga da je to bio samo obian san, te da je, nakon buenja, odreene pojedinosti dodao i izmislio. Odjednom, pripoveda prihvata pomenuto miljenje drutva i postaje skoro siguran da je sve to je video i osetio samo izmiljotina, omogudavajudi nam da se jo jednom uverimo u snagu kolektivnog miljenja naspram usamljenog pojedinca. Ipak, pripoveda pravi jo jedan manevar i u nastavku govori kako sve to moda i nije bio san, jer se na novoj Zemlji desilo neto porazno istinito to se ne bi moglo predvideti ni izmisliti, neto to je sve do sada on od nas skrivao on ih je sve iskvario! POENA POTEST DEMI, CULPA PERENNIS EST
(Ovidije)

Naime, san je preletio kroz milenijume, ostavivi u pripovedau osedaj krivice za drutveni sunovrat. 32 Nije znao na koji nain je konkretno uticao na degradaciju ovih neiskvarenih ljudi, ali je bio sasvim siguran da je sve poelo od lai33, koje su kasnije prerasle u sladostrade, sladostrade je stvorilo ljubomoru, a ljubomora surovost.

10

Pogled ka nebu koji mu je sugerisao misao o samoubistvu trajao je taman dovoljno dugo da bi devojica mogla da ga sustigne i uhvati za lakat. Potvra o postojanju odreenog principa ureenosti kosmosa ili sudbine, najzanimljivije se ogleda upravo na ovom primeru. 31 F. M. Dostojevski, San smenog oveka, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981. (str. 270) 32 Degradacija, u okviru pripovetke, linearno prati tok istorije oveanstva, stoga nije nita drugo do istina o ovekovom padu nakon Pada. 33 Ako la sagledamo kao oblik umea govora (Platon, Ion) jasno nam je da je degradacija oveanstva direktno uslovljena odreenom vrstom umea odnosno naukom, tehnologijom koja oveku nije bila data, ve ju je on stvorio.
30

Naredni segment teksta posveden je opisivanju odreenih stupnjeva degradacije drutva, njihovih uzroka i posledica. Ubrzo je poela borba za klasno razjedinjavanje, prolivena je prva krv. Ljudi su poeli da govore razliitim jezicima, upoznali su tugu koju su poeli smatrat i jedinim izvorom Istine, te se tada kod njih stvorila nauka34. Jedan od svakako najupeatljivih iskaza ovog dela teksta tie se one idealne prolosti novih ljudi: Jedva su se sedali ta su izgubili, ak nisu hteli da veruju da su nekada bili nevini i sredni. Ismevali su ak i mogudnost te ranije srede i nazvali je fantazijom. Nisu mogli da zamisle tu sredu u konkretnoj formi ali udno i neuveno: kad su izgubili svaku veru u nekadanju sredu i nazvali je bajkom, toliko su hteli da budu ponovo nevini i sredni da su klekli pred eljom svoga srca, kao deca, proglasili za boanstvo tu elju, sagradili mnoge hramove i poeli da se mole svojoj ideji, svojoj elji, istovremeno tvrdo verujudi u nemogudnost njenog ostvarenja, ali oboavajudi je i klanjajudi joj se sa suzama. 35 Zatim, pojavila se oholost koja je prerasla u individualizam, a sa tim i ropstvo. Ogromni ratovi voeni su oko ideje ujedinjenja, premudri su vladali, dok su nepremudri bivali istrebljeni. itava degradacija, do te mere je eskalirala da je pripoveda zatraio od ljudi da ga razapnu na krst, prezirudi i proklinjudi sebe za sve to im se deavalo. Nije eleo da se ubije, ved je hteo da primi muke od njih, eleo je da se u tim mukama prolije njegova krv do poslednje kapi.36 Na sve to, ljudi su mu rekli da postaje previe opasan po njih i da de ga oterati u ludnicu, to je u njegovom srcu prouzrokovalo strahovit bol od koga je pomislio da de umreti, nakog ega se probudio. Pripoveda je otvorio oi u potpunoj tiini, ugledavi dogorelu svedu i na stolu revolver. Odjednom je skoio i odgurnuo napunjen pitolj sa stola uz rei: O, sada hodu ivota, ivota!37 Njegova promena sada je izvrena, a njegova odluka je propoved: Idem da propovedam, elim da propovedam a ta? Istinu, jer sam je video, video sam je svojim oima, video svu njenu slavu! Ipak, oni i sada njegovu veru ismejavaju, ali on de i dalje verovati, i dalje de propovedati: Zato to sam video istinu, video sam i znam da ljudi mogu biti divni i sredni, ne gubedi sposobnost da ive na zemlji nisam je otkrio umom, ved video, video, i njen ivi lik ispunio je moju duu zauvek.38 Ako ikada zastrani, Istina de mu pomodi da se vrati na pravi put, kao to mu je doapnula da od nas ne treba da sakrije poslednju pojedinost iz svog sna o tome kako je iskvario sve ljude. A sve je tako jednostavno, govori nam smeni ovek, da bi se sve za dan ili za sat uredilo, samo kada bi ljudi mogli ponovo osedati onu ljubav koja ih je i stvorila. Voli druge kao sebe, odmah de nadi naina da se sve organizuje i sredi39, poruuje pripoveda koji odluuje da se bori protiv poznavanja zakona srede koji je iznad srede, ak iako je sve uzalud. Pronaao je onu devojicu i podide da propoveda.
...mi imamo nauku i pomou nje emo ponovo otkriti istinu, samo emo je primiti svesno; znanje je iznad oseanj, svest o ivotu iznad ivota. Nauka e nam dati mudrost, mudrost e otkriti zakone, a poznavanje zakona sree je iznad sree. ( F. M. Dostojevski, San smenog oveka, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981. str. 273) 35 F. M. Dostojevski, San smenog oveka, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981. (str. 273) 36 Aluzija na raspree Isusa Hrista. 37 Ibid. (str. 275) 38 Ibid. (str. 275) 39 Ibid. (str. 276)
34

11

Kroz tumaenje pripovetke San smenog oveka, uvideli smo poguban uticaj drutva na pojedinca, takoe, posmatrali smo nastanak i nain funkcionisanja odbrambenih mehanizama svesti i pratili njihovu transformaciju do samog kraja, zaronili duboko u svet snova i zajedno sa pripovedaem se vratili preobradeni, bez ijednog pitanja, sa mnotvom neizrecivih odgovora. Razreili smo skoro sve crtice, ali nisam siguran da smo uspeli sve da skupimo u taku. Ipak, verujem da smo ta taka sve vreme bili mi u nama se krije La, ali i Istina, u nama se krije Ljubav, ali i Mrnja, u nama se krije i Sve i Jedno, dok je na nama da izaberemo kojim putem demo do toga idi. Jedino ne shvatam zbog ega je Dostojevski ovu priu nazvao fantastinom, jer se meni stalno ini da se sve ovo stvarno moglo desiti naime, ono to se odigravalo u snu smenog oveka; a ono u autobusu sigurno se desilo ja nisam romansijer da izmiljam.

12

LITERATURA
1. F. M. Dostojevski, Veni mu i druge pripovetke, Beograd, 1981.

13