www.dereta.co.

yu
office@dereta.co.yu
E-mail:
 БИБЛИОТЕКА БЕЛАХАМВАШ
КОНТИНЕНТ ХАМВАШ
Коло 1, књига 14

НАИМЕ
роман

Превео
Сава Бабић

Београд
2000.
(ДЕРЕТА)
На корица.на: слика Нваllа Павића
 НАСЛОВ ОРИГИНАЛА:
Нашvаs Bela
UGYIS

COPYRIGHT © МEDIO М kft

Превео
Сава Бабић
МИНО открепи ли чере.
- МИСЛИI\·1 да хитно морате отпутовати.
НОВИl lар Швајцарац слеже раменима.
- Зашто?
- Прича се да је испражњена једна петоспратни-
ца. Остало всћ Зllате. Више вам нећу рећи. И ви сте до­
ушник.
Нисам расположен да доказујем супротно.
Грбави Юlавириста се осврне.
- Странац? - пита.
- Презирете ме због тога?
- Умерено. Њух. Знате, њух. Човек га развије. Кад
вам кажем да отпyry јете, онда се пакујте и и идите. Њух.
Сасвим се добро сећам када ми је први пут пало на па­
мет да је оно што се догађа смеша лудила и малоумно­
сти. Ни ја нисам сасвим сигуран у наш опстанак. На
прагу смо рације.
Новинар Швајцарац се налакти на сто.
 - Не разумем целу гомилу ствари. Шта је то ра-
ција?
- Двадесет је година. Отприлике. Занима вас?
- ОзБИЉIIО.
- Беше јутр о као ово данаш ње. Јутра су овде сва
иста. Сун це, палме, Ilристаlfиш те, море. У п ло вила је
"Санта Клара". "Санта Клара", пароброд са севера.
Баш овде, у холу хотела, вежбао сам рондо концерта у
це-молу.
Тада саЈ\·! још имао шаl!се. Од таца, наравно. Же­
лео сам да I IOСТШlем Jlијаниста, IfИсам имао К Јlавир, до­
лазио сам овамо, али то није ишло. ОД музике није
остало ништа цруго до џез и срџба према онима који­
ма нешто поl)е оц руке.
- За самоспознају и то ј е нешто.
- Лучке власти су спровеле ч ети ри младића,јед-
ну отрцану девојку и једног старијег мушкарца. Као
што се доцније испоставило младићи су себе н азива­
ли Самоједима, старијег су између себе називали "Све­
ти П етар". Главу је имао попут ј ед ног јунака Ж ила
Верна, односно попут мерино-овна. П рема телеграму,
требало их је притворити све док не стигне полициј­
ски повереник. Побегли су из П о п равног дома, зајед­
но са старим педелом. То је на дневном реду у разним
вариј антама. Сваком је било досадило, и лучким вла­
стима, и С амоједи м а , и мени. С ам о њ ух. Знао сам да
овим наступом започиње ново доба.
6 7
- Тако је и било.
- Није одмах. Кас није . Отприлике хиљаду годи-
на. Претпоставке су већ постојале. С веј едно. Збило се
нешто, али тек онако? Авантура? Свети Петар је одго­
ворио. Неес, рече. Шта? У зимској башти је био бар,
постављсни су шатори, свиње, козе, ЖИВИllа и коњи пу­
ШТСIIИ, I lе ТОЈIИIЮ због животиЈЬСКС околине, колико
због ђубрета. На отвореним вратима се пскло месо, и
НИЈIO.
- То је онако.
- Да. С всти Петар је ТОЈIИКО I I И О ца је повраћао.
Из јСЦI IС кутије изашла је змија, и остали су се кикота­
ЛИ, lIеки су је IIOчели чачкати, и је.LtJ101' младића је ује­
ЈIа. ИздаХIlУО је после десет МИ IIута. Звечарка? Отк уд
овце? Из Г.ЈЈсца. Једну девојку су ГОЈЈУ I IOЛОЖИЛИ, само
су јој ГЈшву IlрСКрИЛИ , И деветорица су се изреl)али. Де­
всти је рекао, ова жена је хладна. ОхлаДИJIа се, не мо­
же да издржи I I И де с етор и цу. Штета. Обили су сеф До­
ма и ОДIIеш[ сто двадесет хиљада долара. У случају
звечарке и д е вој ке била ј е реч само о људима. У слу­
чају сефа Дом је био и материјално заинтере сован. Ве­
лика разлика. Побегли су и: повели и мене. Силом? Би­
ло је још нешто? Како да не, али иначе. Пустимо то.
Младићи сс церскају. Сећаш се? Ха-ха-ха. Наручили
L:Y пиће. Затимсу се пој единачно изгубили. - Шта ћу
с њима? - пита лучки п олицајац . Свети Петар је остао
и обј ашњавао. И споставило се да је добио новаца и
одеће и да су га напили. Нестали су. Па још и боље.
- Они су ти криминалци.
- Не-не. Прави младићи.
- Ви сте били судеоник ових шала?
- Наравно. Живети се ипак мора. Сви су такви.
Дом се налазио на фарми. Дечији град. Али не град где
се деца 'IУКУ, Управо обрнуто. Дечији град с лепим пра­
вим ули цама. Име му је Нови Ј ерусалим. Основао га
је п рофесор lIовцеl\'1 м илијардера, за превасп и таваље
запуштсне дсце. Наука и религија, разумете? Сваки дан
пљачке, l Iасиље, крађе, обијаље, полне болести, катка­
да убиства. Полицију ни бриге, ствар Дома. У Новом
Ј ерусалиму сам имао одл ичан посао, МJIади су имали
у мене поверења. Радили су поименично. Орање, сеј а­
ње, садља, п роизводња воћа, гај ење живи не, приход
припада граду, сви суделуј у у сразм ери с обављеним
послом. Благотворно морално дејство рада, зар не?
Остало већ знате. Удобни станови, дневно шест сати
р ада. Оснивање града почело је на тај начин што су
провалили у магазин и опљачкали га. Недељу дана сви
су јели суво месо и компот од вишања. Изнај м ил и су
раднике да б и неко радио. Једну седми цу су радили,
затим су и они извршили провалу, половина се разбе-
, ,
жала, друга ПОЛОВИI-IaЈе покупила намештаЈ из стано-
ва и распродала га. Млади су помагали приликом пр­
одаје. Касније су распродали и пољопривредне маш ине.
8 9
Ангажовали музички оркестар, уредили биоскоп и бар.
Ја сам организовао излете у град, надзирао сам их, по­
себно девој ке, јер се оне брзо разбеже.
- Нестану?
- Нису биле луде, нигде им није било тако добро.
- Ипак су само криминалци.
- Не-не.
- Ш коле није било?
- Нису је баш посећивали, Професори су прода-
ВаЈIИ теI l и хе и ступали у ОДIIосе с девој кама. Наука.
Град је добијао много новца од м илијардера кој и се и
каl lдидовао за водећег сенатора. Коначно хуманизам.
Написао је књи гу. Наука је вел ика ствар. Статистика,
та знате, сто двадесет и двоје постало је користан члан
друштва, сто деведесет и једно вредни радници, седам­
десет и четворо вер н и ци. Цифре. У затвору се нашло
тридесет двоје, на електричној столици деветоро, по­
бегло четрдесет и седморо. Каријеру начинило сто два­
десеторо. Опет цифре.
- Криминалци.
- Па кажем вам да нису. Сви ови млади су веома
даровити. У крај њем случају исти су као кад је нама
било осамнаест година, али су нас заIIлашиле приди­
ке наших очева. Заправо и ми смо желели да будемо
такви, само што смо били кукавице. Ови се не плаше.
Чега да се плаше? Једино од електричне столице. Не
оплакују себе. Хоће да живе. Ж ивот, па знате. Жене.
 Најбољи посао ј е бити жена, до тридесете, после за­
грепсти под земљу. Жена је у истој особи продавац и
роба. Једино се не сме занети. Н икаква љубав, јер он­
да долази породица и варј ача. Ха-ха. Од мој их васпи­
таница још ниједна није изгубила главу. Жена осећа да
је роба, може да се купи и да се прода. Све се м оже из­
разити у доларима.
Наравно, накнадно се испоставило да су на "Сан­
та Клари" убили данског конзула. Расцопали су 1\·IY гла­
ву и I!абили га у клозет. Кад је брод у ПОДI!С запловио
даље, откр или су га и одмах осум њичили Самоједе,
али су се ОIlИ дотле разбежали. Новац су му вероватно
покупили, ј ер код њега га више н ије било. Увертира се
отприлике тиме и окончала. Дошли су. Мој њух је та­
да говорио да се окончало раздобље сладолед-друштва
и да започиње нешто сасвим друго. Самој еди су се
уфилтрирали и каткад би се појављивали час овде или
онде, не знам шта су и ко су били, само кад сам чуо за
неки ужасни злочин, пао ми је на памет хотелски хол,
сећаш се? Ха-ха-ха. С вети Петар је нестао, пронађен
је мртав у близини неке периферијске крчме. Не знам
коме је био на путу, био је отежао и коштао је м ного
новаца, наводно могао је много да попије. Не спорим,
претпоставке за оно што је уследило постојале су и ов­
де. Наравно, нарочито међу младима. Није требало вр­
шити увоз из такве даљине. Можда се и не би рашири­
ло тако брзо. Али прилично брзо. Испунило се оно што
10
ј е онда ујутру рекао С вети Петар. Видите, сваки од
ових момака м огао је без устезања бити ухапшен, али
ја вам кажем кад би и нас мало загребали, све би нас
могли похапсити. Б удите искрени. Једино нас чува ли­
цемерје. Ми се још побунимо кад нам кажу да смо не­
часни. Млади отпљуну. Њима није важно поштење, не­
го сендвичи, и ракија. Веруј те ми, млади су много
паметнији него што смо м и били. Јер шта је то поште­
ње? Речи, речи, рсчи. Ови м лади су такви какви смо ми
у СlIовима жслел и да будсмо. Сладолед-друштво, пи­
тате мс, шта јс то? Мол и м вас, то је да је у живо'ry нај ­
ваЖШlји сладолед. Срећни су ОIlИ кој и лижу. Разуме се,
пеРЈlе, дрогериј а, бомбо н и , кич, голе бутине, џез и
тв ист. Будућ ност нс припада концентрационим лого­
рима, нсго опере·ги. Апотеоза цвиљења. Сладолед и оп­
тим изам.
- А њух?
- Прихватите мој савет. Нећу вам рећи шта се
спрема. Али већ данима.
Новинар Швај царац одмахује главом.
- Ви би - каже - брзо требало да се вратите рон­
ду у це-молу.
- Пустите м е - каже грбави клавириста - не озле­
ђујте ми ране.
- А коначно, ништа нисам с азнао, сем једну по­
ЛИЦИЈСКУ вест.
- Видите, то је оно што ја називам странцем .
11
 - А њух?
Књига М . Шараварага, као што се види,не спада
у лектиру којаје пријатна. У увертири ј унаци буду при­
казани, али, наравно, имена им се не наводе, и аутор,
изгледа, није глуп, бар не верује да зна узроке. Није ни
болећив, нити се клања гениј у педагогиј е. У сваком
случају не открива оно што свако зна и не пориче оно
што се збива пред нашим носем. Уопште,ј асно нам је
шта је Поправни дом, поготово ако се зове Нови Јеру­
салим , и ко га ј е основао и ко ј е био Свети Петар, чак
и Ш1ЋЈе звечарка и гола жена прекривене главе, а!IИ l Iам
је јасно и оно што мерино-ован није испричао о крађа­
ма и пљачкама, и ако нас загребу, све нас могу похап­
сити. Оно што исприча,то је неукусно изнад сваке ме­
ре, али није неукусније од оног овај, живота, чега л и,
кој им живимо. Добро васпитан човек негодује против
овакве књиге, и сместа је купи. Нарочито, ако је жена.
Збивања још и хај де-де. Непоштена фантазиј а може,
евентуално,да пронађе и боље. Чак све то у својој савре­
мености упућује на сиромаштво м аште и на одређену
неинформисаност. И сам М . Шаравараг зна да овде не­
што н иј е у реду. Тврди да оно што се збива већ и није
грех, него корупција. Корупција се не може разумети
по геслу раздобља, по бици за о пстанак. Што з начи да
не постоји природни узрок. Битка за опстанак, односно
све оно што се збива међу људима,упропашћавање жи­
вотињског бића. Оно што изгледа да постоји у приро-
12
ди. А то је отприлике да се међусобно једемо. Није на­
рочито приј атно, али је бар јавна ствар. Корупциј а ј е
нешто сасвим друго и н е погодује ј акима, него слаби­
ма. Јер је корупција подла,и лажљива,и прљава,и там­
на. Корупција погодује ономе ко је кукавица и похле­
пан. То што ћемо се међусобно пождерати није подло,
и није подмукло,и није гнусно,крваво је и немилосрд­
но, али је вероватно чињеница. Корупциј а ј е кварење
бића. Потиче из извора изван природе, и тај извор је
квара", и квар"ост је искључиво људског порекла. Не­
Morylleje чаСI I О живети у корупциј и. У прашумама, и у
морима, и у степама, и у планинама нема корупције,та­
мо бића просто прождиру једна друге, не због покваре­
ности, I Iего због глади. Корупциј а је кварење бића зато
ЈСр НС дотиче природу, ни друштво, нити живот, него
цеЈ/ИНУ бића, себе сама и свакога и цео свет, анђеле, и
то тако што све укаља и попљује, али кришом, и ом 0-
гућава даљи квареж, чак омогућава бескрајан квареж.
Они младићи о којима говори Свети Петар нај ­
пре заиста нису криминалци,јер и м држање није кри­
минално, него корумпирано. Истина је да се без даљ­
љег могу п охапсити, али није то важно,јер ако буду
ухапшени, биће ј о ш више корумпирани него у Поправ­
ном дому, чак и онда ако се он зове Н ови Јерусалим,
чак онда и м ного пре. Претпоставка М. Шараварагаје­
сте даје данас овде све корумпирано. Данас се овде це­
лом линијом збива квареж бића, и увече негде око по-
13
ла дванаест чуј е буку у кухињи, што ј е некако као кад
He�o налети на хоклицу. За сваки случај погледа.
у кухињи, када упали светло, збуњено стој и ту-
ђин .
- В и сте провалник?
Туђин стој и , потом каже:
- Првобитно нисам ни хтео да провалим.
- Како то онда? Случај но?
- Н е с ас в и м . Ја сам бравар и ниј е ми бил о теш ко
да отворим о ву просту браву.
Пауза.
- Нешто да однесете?
Одмахуј е главом. Осврће се около.
- О ве ствари?
- Знате - каже потом - 'напољу је рација. На ули-
ци х ватају. П озвонио сам на ул аз, п о п е о се l I a трећ и
спрат и отворио прва врата. Узнемиравам вас?
- Рациј а . Неприј атно. В и то м и слите да х ватају
људе, без п итања, и одвлаче их. Можда ће се вратити,
пре ће бити да неће. Можда сте и ви повереник кој и.
Шта да кажем?
- Можете бити мирни.
- Нисам м иран.
Пауза.
Бравар се огласи:
- Нас двој ица с е сада бој им о ј едан другога. С ва­
ки од нас веруј е да ј е други.
14
Клима главом и врпољи се.
- Ви верујете за мене, ј а веруј е м за вас.
- С м ој е стране.
- Н исам сигуран у то. Може се рећи. Свашта се
каже. И шта ј е?
- Не зна се ко кога обмањује.
Пауза.
- Седите. А ко не желите ништа да однесете, што
вам верујем, 11 ако н и сте полицајац, што вам можда та­
кође веруј е м , ИI\'IШ\Ю врем ена за разго вор. Сан ме ј е
ИОIIaКО ШllIУСТI10. Жел ите л и чај? Или радиј е кафу?
- Хвала . Радиј е кафа.
- Како сте доспели у овакву СИ'lуацију?
- Забављаћете се. Мислим да смо на вишем сте-
п е l IУ хумаll изма. Затвор се више не може избећи.
- Веомаје тешко живети чаСНI1М животом у лажи.
- Сигур но. Пролето с сам се ожен ио .
- Пре п ола године? Д о сада нисте имали невоља?
- Пролазне ствари. Сада.
- Изволите кафу.
- Хвала.
Пауза.
- Синоћ ме спопало, не умем рећи шта.
- У браку то ниј е изузетно. Наставите.
- В идите, м орам да се правдам. До сада сам ве-
ровао да ј е то нешто добро. До сада ј е то и било . Би­
вао сам задовољен. Жена.
15
 Сада сам већ груб. Она ме п о л ицу. Н е-не. Хвата м е
- Не објашњавајте. Вама је око тридесет, у тим
бес, цепам јој блузу. Опруге. К о ћ е дуже издржати? Ри­
годи н ама.
та се и гризе. Ја ј о ш увек издржавам. Не-не. Пропашће
- Тач но двадесет и осам.
- И онда?
KpeBel� Устај ем , веро ватно знате да ј е човек тада хла­

- Тако изненада и с таквом с нагом да бих ј ој нај - дан као лед и да дрхт и . Облач и м се и одлази м . Куда
ћеш? Н е одговарам . И н ећу сасви м п оуздано.
радије поцепао одећу и б а ц и о l I a под. С а с в и м живо­
раниј е ј е бивало НС­ - И то је све?
ти њски, мрачно, глупо, сраМ I I О . И
Рациј а ј е. Очај ума. Муш карац тегли два кофера,
што сл и ч н о , али овако с н а ж н о н и када. Б е с н о сам ј е
жен а храну и дете. Хај демо. М и смо из унутрашљости
дограби о , о н а ј е попустила и омекша J I а, п олож и о сам
11 путуј е м о кућ и . Отпуто ваће. Ал и м олим вас. Хајде­
је у 1 10стељу и I l Oчео да ј е скидаl'l'!, као што се то обич-
мо, I l eMa времена. Вен чаље фудбалера, ј еданаест фла­
1 1 0 рад и , мало жешће и узбуl)еIl О, и нестр пљ и во када
ша ви н а, хајдемо. Шта хоћете? ПеЊl1те се. Али молим
м и је О l l а шаПl lула да нс м оже. Зашто не м оже? - п и ­
вас . Ј едан, два, четири, седам, десет, ј еданаест. Хајде­
та м . Кревет, каже. Н е разумем, шта кре вет? Срушиће
мо. Кола се пуне. Двој е иду на погреб старо г, гробари
се. Срушити? Како? Срушиће се п од теж ином нас дво­
су бесни, јер је стари тако тежак. Ха-ха-ха. Хајдемо.
ј е, веЈII1. Сада долазим к себ и . Ма откуд, кажем, кори­
ИЗJlази из крчме 11 полаз и , али стижу кол а. Кола се пу­
сти м о га већ ПОJl а год и н е , лежемо на љега нас двој е ,
не. Улазите. Пењи те се. Ј а не. Како да не, улазите. Шта
сасвим нас ј е добро подносио, н еће бити никакве не­
хоћете? Сада нема времена. Прилази новинар Швај ца­
воље. Опруге ће се упропастити и ослабити, и поправ­
рац. Па значи тако, то је оно. В аља при пазити, то је оно
ка ће бити с купа.
што је нањушио грбави ЮIaвириста. Како ли оно рече?
- Необич но.
Рација. И спразНИШI су ј едну петоспратницу. Чему? Та­
- И ви м и слите? Н е обраћам пажњу, при мичем
мо транспортуј у ово мноштво људ и . Шта ће с њима
се, али м е одбиј а. Срушиће се. О пруге ћ е се упропа­
урадити? Рациј а ј е . У кола. Па ипак, ј а сам страни др­
стити, каже. О нда на поду. Про стир е м покривач . Не,
жављанин. Ниј е важно . Рациј а ј е . П олазимо. Девој ка
не. На поду не. У постељи н е м оже. Опет ј ури шам , са­
креће на судар. Љубав ј е р етка у ж ивоту жена. Баку
да већ помамниј е . О пруге ће се упропастити. П ола го­
треба отпратити код н о ворођенчета. Шта? Рациј а ј е .
дине га користим о . Н ажало ст, сигу рно су већ и пропа­
В ећина ж и в и веома ј едно ставн о , о н о што и м с е м ота
ле. Испод двој е људ и . Б ић е ску п о . С ил о м м е одбиј а.

16 17
по глави није више од печене кобасице. Једна жена је
иста као и остале, претерано поверење, без тактично­
сти. Браво. Чули сте? Испразнили су петоспратницу,
јер ће бити рација. Већ су стигли. Улазите. Шта је? Без
приче,у кола. Испразнили су шест петоспратница. За­
устављају лепа бела кола. Излазите, шеф одељења про­
теСl)'Је, излазите, пељите се, и жена, наравно, одвоце
их,рација је. Па ипак,протеС'lује. Само причајте, у ко­
лима ћете, нико неће да се попне. Бравар, мадрац и
ОICруга, срушиће се, биће скупо. Ипак је скупо кошта­
ло. Рација је. Нсма бираља, ОIШко како ко наиђс. У то­
ме је виц. Двеста, четиристо, петсто, већ је више? Не
мари. Свеједно, само нск су људи, има од тога доста.
Брбљам. Волео бих да сретнем човека који има MI-IOI'O
новаца и није присталица владе. Волео бих да сретнем
човека који нема новаца и присталица јс владе. Свако­
дневни причесник се плаши за СВОЈе Сl!асење и у до­
брим је односима с Богом. Вара Бога као господина
професора,штребер, и шефа. Ха--ха-ха. Добар човек,
добар човек,сигурно ће се спасити,јер је скувао Бога,
и у рају ће бити богаташ. Како то? Па једноставно по­
чисте човека као мрвице са стола. Сређено. Од преда­
ваља никада не настаје трагедија, само скандал. Такав
покорни улази у продавницу. Јадник, џеп му је пун хи­
љадарки, повија леђа, јер ипак га нско може видети.
Пати. Јадник. Сада је већ свеједно, шапуће и улази у
продавницу, ха-ха-ха. Купује телеће бубреге, за ужи-
18
ну У десет сати, јер ако се и предао, јести ипак треба.
Може сто педесет грама. Мало салате од печурака и
француског вина, ха-ха-ха, неку белу кајзерицу, што
више пати, тражи све бељу кајзерицу, такви су покор­
ни, у џеповима им хиљадарке. Човек толико пати. Чо­
век мора да буде покоран ако жели да једе телеће бу­
бреге са салатом од печурака, може још мало рибе,
француског вина и крема од ананаса за десет сати, не
треба да плати ни целу стотку,ја сам покоран, ја се не­
ћу попети у кола, како да нећете, тамо ћете се покори­
ти, много их јс, ипак га одвозе. Покупе и лекара за ко­
жне болссти, пење се у кола, не гурајте се чујете ли,
пожурите,идем и сам, видећете се већ,ја сам лекар за
кожне болести,видсћемо већ,брзо у кола. Знате ли ви
колико врста кожних болести постоји, више стотина,
господине,више стотина. Уздахне,пропне се на прсте
и погледа кроз окно, постоји више стотина кожних бо­
лести. И железничар, опрезан човечуљак, премного
прописа,све их је поштовао,не зато,али ипак. Не ви­
ди смисао,оно што види само је механизам светогрђа,
светогрђе, каква крупна реч, смешно велика, црвена
као неки велики нос. Прдеж се назива божански напев
истине. Грабеж ума. Оде да би се радовао животу.
У затвору је у средљем делу изграђена просто­
рија у облику елипсе. Не много виша од једног спра­
та, и горе наоколо галерија. У просторију је набијено
колико год је могло од света скупљеног у рацији. Још
19
стотину, јер више не може ни да се мрдне. Свуда нао­
коло чувари с аутоматима, на раСТОјању од по два ко­
рака. Говори мајор. Сви морате стајати погнуте главе
без шешира или капе. Ко подигне поглед,њега ће стра­
жа убити. Разумеш? Стајати без шешира или капе,по­
гнуте главе и не гледати горе. Разумеш? Ако се неко
понаша непрописно,биће убијен. Нема овде шале. Раз­
умеш ти мене? Полиција све зна и све види. Питања
нема. Приватне ствари нас не занимају. Разумеш?
Комисија се окупила,недостајала је само Мадам.
Девет l\·1ушкараца, три жене, у униформи, каишеви
преко рамена,пиштољи и чинови. Колико је то данас?
Седам хиљада петсто. Мање него прошли пут? Мање
због неког разлога,није моја ствар. Мадам? Има одрс­
шене руке. Врата се отварају,стиже Мадам. Да ли смо
се окупили? Рапорт обављен? Онда крећемо. Излазе
на галерију, предводи их Мадам, њих тринаесторо се
зауставља на ивици галерије на подједнаком растоја­
њу, спрат и по ниже је набијена гомила, откопчавају
панталоне и мокре по главама народа. Доле треште
аутомати. Ипак подижу поглед и стража отвара ватру.
Новинар Швајцарац је погођен у лице и у груди,поред
њега бравар и не диже поглед,рафал га погађа у главу.
Ко погледа горе,стража га убија. И онога ко не погле­
да. Свеједно, само да је човек. Има од тога доста. Ко­
мисија,девет мушкараца и четири жене,мокри по гла­
вама масе. Жене у yr-rnформи,у панталонама,снабдевене
20
духовитом направом,исте су као да су мушкарци,мо­
кре кроз гумене цевчице. Сасвим добро функционишу
и умеју далеко да избацују, на два-три метра, напињу
стомаке и мокре, ко погледа горе,стража га убија. До­
ле треште аутомати, железничар,и једанаест фудба-
. . .
лера,и покорни КОЈИ НИЈе погледао горе,јер он никада
не гледа горе,појео је телеће бубреге и добио рафал у
леђа. Приличан је број оних који се мртви стропошта­
ју, али нс могу да падну, јер их остали одржавају. Ко­
мисија мокри. Мадам наређује, доста. На команду за­
КО!Iчавају панталоне. Доле се разлежу аутомати. Лекар
за кожне болести добија рафал у потиљак. Колико вр­
ста кожних болссти постоји? Бравар више неће отићи
кући. Штета. Комисија се повлачи од OI--раде галерије
и чланови се враћају у собе. Хасим се прикључује Ма­
дам.
- Како сам посматрао ове попишане главе.
- Одвратно је бити човек.
- Тачно и ја то осећам.
- А сада треба да се побринем за ковчеге. Увек тре-
ба бринути о нечем. Бринути и дању и ноћу. Ковчези.
- Време је да их укинемо. Даске су скупе.
- Тачно. Мислите на нешто? И поњаве су скупе.
Поштовање које следује мртвацу. Пих.
- Врећа. Врећа од јуте,зар не?
- Може. Коначно.
21
 - Каква церемонија. Овима. Цедуља, име,година
рођења. Као да не би било свеједно докле су живели.
- Ако случајно знамо. Ако не знамо, још боље.
- Мислите да је сувишно? Потрпају их у вреће и
одвезу. Једноставније је,врећа од хартије,јефтинија је
од јуте и свуда по један. Једнострука врећа од хартије,
пре ће се расквасити и иструлити, још боље. Задово­
љили смо хуманизам. Скуп је нама овај ху]\·шнизам.
- Сада смо ми с галерије изразили своје мишље­
ње о маси КОЈа се доле тискала.
- Дсфишщија је испраВllа.
- Да саСJlушамо и мишљење друге стране,како
бисмо били праведни.
Хасим пружа свежањ хартије. Мадам пружа ру-
ку, узима, прелиста.
- Шта јс ово?
- Прочитајте.
- Сада?
- Није хитно, али кад смо већ о томе.
- Мемоари скупљача опушака?
Мадам седа за сто.
Хасим пали цигарету у наслоњачи.
- Мемоари из мртвачнице? Морам да се смејем.
Каква јефтина сентименталност. Приђите, даме и го­
сподо,и помиришите ову чорбу од купуса, и престаће
да вам капљу сузе. Кришом сам и ја себе сматрао сном.
Исто као и остали. Узвишеним сном који се не може
22
ни реализовати. Ако бих за то начинио ма и само по­
кушај, морао бих се застидсти,за сан као за идеју чо­
вечанство мора да се увежбава стотинама година,док
достигне макар и маличко. Бити сан велика је ствар,
чак отмено. Открио сам да славодобитан није онај ко
ни говно не такне, него ко је научио да живи у говни­
ма. Знате ли чиме се бавим? Скупљам и продајем опу­
шке. Коме? Рецимо богатима. Станују у рупама уду­
бљеним у пристранак, јер се ту не плаћа станарина.
Поједине рупе су прилично простране,поред постеље
могу да се сместе сто и столица, чак и још једна посте­
ља. У оваквој јазбини стану јем као подстанар. Насеље
од милоште називају крематоријум. Наравно, постеља
је овде претеривање. ПеliЗионеру то не следује. Најче­
шће су то четири ноге, а понекад и опруге. Важан део
стана је шпоре'l� јер се ипак мора зепсти. То што ово
описујем,неукусно је. Па и? Неукусно. Шта се збива?
Са стварима ћу збијати шалу. Или ћу бар то покушати.
Неће успети. Опора ствар. Пустимо хуманизам. Ску­
пљач опушака није сентименталан. И ове пећине,ако
не бих полазио рано ујутро у град, и не бих на трам­
вајским станицама скупљао опушке у зембиљ,и не бих
правио цигарете,остале би без дувана. Продајем јеф­
тино,по цени одговарајућој за пензионере. Кромпира
се можемо одрећи,цигарета не. Зато што су убоги,још
не морају да су у праву. Само пате и цвиле. Тих и пре­
плашен народ,има их неких две стотине,али ће их би-
23
ти све више. Подижу буку само онда ако њих четрна-
. .
есторо истовремено нагрну у граду наЈедан контеЈнер
и у буњишту пронађу кору од бундеве или кост.
у мемоарима из мртвачнице ви сте нањушили
трагедију,тужне муке и подругљиве неправде. То је ве­
за. Веома очаравајућа лектира на отоману. Нема оча­
равања у скупљачу опушака. Не ваља о томе ни гово­
рити. Сви ови овде су прљави свеци који ж иве без
лирике, недужни у буњишту. И са своје CTpalIC ја сам
се ратосиљао сваког Ilртљага. Свет са,,·! I1росвеТJlИО до
темеља, разградио га и што је npeocTaJlO јесте 6060.
Израз је IIOB. Сама ствар је тако стара као сагрс­
шење. Кажу да у првобитном свету није БИЈIO корова и
црва. Ова бића имају сасвим друго порекло. Чичак, и
зубача, и зељс, ОДНОСIIО ваш,и стеница, и бактерија ни­
су постојали у рају. Всћ и због тога је лоша мајмунска
библија (дарвинизам). Све ово није природа, lIero за­
разни покушај оне силе која јесте квареж. Ђаво није
могао да убије, само да укаља. Али је бар то урадио
успешно. Одавде нема излаза,јер то није грех,није под
законом и нема могућности покајања и нема могућно­
сти казне. То је срамота. Уз дух и природу ово је тре­
ћи, демонски почетак. ДеЛЮIlСКО је иначе темељна реч
двадесетог века.
Бобо, молим вас, потиче из овога демонског по­
четка. Сабласан је и комичан. Оно чиме неко или не­
што изгледа друкчије него што јесте,то је бобо. Ако се
24
каже слобода, једнакост, братство и у дворишту Кон­
сјержри лежи метар и по дубока крв погубљених, то је
бобо. Прилично је озбиљно, бар је цена мноштво љу­
ди. Историја света је препуна мањих или већих бобоа.
На пример, погледајте пријем делегације. Како је све
достојанствено. Све сами полубогови. Саслушајте го­
воре и дивите се чиновима, и одећи, и тону,и накло­
нима,и лицима. Све је то предигра за крваво купати­
ла и с љим је у тесној вези. Није превара. Не будимо
строги. Није забуна. Такви су дипломатски договори.
Ако се каже да су се две државе сагласиле у најважни­
јим питаљима, онда су се све брице у џеповима већ
отвориле. Моја је сумња да је цела халабука историје
света бобо. То је супротност маштању о мисли. Знак
да се ист ина не може сакрити. Јер ако кажем бобо,
претходно морам знати шта није бобо. Реч таква која
не уништава ствари пре него што их објасни. Значи ни­
је филологија. Могућност да човек успостави трезве­
ност свога размишљања. Ни више, ни мање. Чак у то­
ме има и хумора. Оставља га оним што јесте,односно
што НИЈе.
Приметио сам да бобо нимало није смешан,пре
. .
Је срамотан, он Је ни ово, ни оно, напрегнут, све док
човек не открије шта хоће да буде, односно шта лаже,
али лаж н ије часна,него је непоштена чак и за лаж.
Ви сигурно знате ко је била Беатриче,небеска де­
војка,која је Дантеа одвела у рај. Знате и да је Гете го-
25
 · .
ворио О веЧНОЈ женскости КОЈа нас толико ПРИВJIачи,
знате ко је била Дулчинеа и Бетовен и Соловјевљева
вечна ПрИЈатељица и тако даље, и ви сте сасвим сигур­
но видели оне Беатриче које посећују посластичарни­
це, и позоришта, и фризернице, и козметичке салоне,
и чудили сте се шта тражи Беатриче у салону обуће, и
што се толико задубила у читаље филмског журнала.
Нај природније је тврђеље да ви поседујете ЗIlаље о Бе­
атричи КОЈе претходи сваком искуству, с друге CTpalle,
она даl\l· а КОЈУ ви ви.Ците у ПОСJlастичаршlЦИ Јlицка
крем. Овде Ilешто Ile ШТ11ма. Хиља.Цама ГО.ЦИllа већ за­
ЛУ.Ц, заЈЈУД покушавају да је уразуме. Из бор.Цела у .цро­
герију, из дрогерије у бордел.
Наравно, веома добро знамо о чему ј е реч. Одав­
но је то знана и прећутаIlа чињеница света, њеllO 01'­
криће је такав чин који у свом значају досеже откриће
Америке или гравитације. Само је ово ов.Це срамно, и
нема никакве наде да постане општепознато. Јер кад
не би било тако,после овога би уследила промена сме­
ра светске историје. Као што се каже,ови мемоари,од­
носно откриће бобоа већ је и зато противзаконито, јер
Је свака реч истинита.
Раније се писало да су се, као последица сагре­
шења, исквариле есенције бивства. Из ових покваре­
них есенција потичу бактерије, стенице, и комарци, и
муве, и буве. Али је У'А<асна последица сасвим друкчи­
ја. Сваки од тада рођени човек је до извесне мере про-
26
жет пригорелим есенцијама. Пригорелим,велим,то је
оДговарајућа реч, није лоша,није зла, али углавном ни­
је добра. Пригорело је оно што и ђаво испљуне. Не
треба ми, каже и зао крене. Ужасна последица је сле­
дећа: у првобитном свету Беатриче је човеков друг,чо­
век је у љу заљубљен, диви јој се, и одушевљава се њо­
ме,због њене лепоте и узвишености. Она је првобитно
била човеков орган, носио ју је у телу као своје срце.
ДреВIIИ народи су знали за то и називали су је разли­
читим именима. Ово биће у својој свезнајућој лепоти
и БОIЋТСТВУ ниј е могло да поднесе свет заражен сагре­
шењем и поквареним есенцијама и узнело се на небо,
међу анђеле, и као надою·шда одоздо родило се ово би­
ће овде, биће које се кикоће, и бесмислено скаче, и ла­
же, и вара, али никаквог смисла. Ово биће одржава на
земљи безусловну владавину покварених егзистенци­
ја, такозвани реалитет. Све шараде, и лажи,и опсене
овог бића јесу за љубав мушкарца,као да га не би оча­
рa1IИ истина, и стварност,и једноставност. Препреде­
ност постоји зато да би припитомила мушкарца. Не­
где сам прочитао,можда код светог Августина,да сам
грех одавде потиче, односно од претеране слоге са су­
пругом. Све док човек живи у уверењу да воли узви­
шену лепоту и знање који живе у њему на месту где му
је срце, дотле иде. После извесног времена посумња и
стење. Нешто не штима. Не штима ту ништа. То није
то. Почиље да пије. Али не открива. Бобо је штркља-
27
ста и дрска реч" То га запрепасти, али још није у ста­
њу да га пробуди. Реалитет је јачи. Мисли, нема дру­
ге. Даље стење. Из пригореле есенције рађа му се го­
мила деце,и она их већ у материци квари. Сагрешење
. .
НИЈе комеДИЈа.
у сваком случају, данас је већ веома тешко раз­
ликовати ово биће и бобоа. Какво искуство треба за то,
колико опраштања, каквих саосећања, и дивљења, и
одушевљеља, каква учтивост према Беатричи у свету
у којсм се ово биће lIеопозиво претворило у бобоа, ко­
јим оправдава свој крах, и никада lIеће сазнати каква
је разлика између бобоа и небобоа.
Није ништа толико суштинско као што би савре­
мени човек жеЈЈСО да се прода ђаволу. Тачно онако као
што се Фауст продао. Колико се завиди Фаусту. Уговор
јс потписао крвљу,да ће му душа после смрти припа­
сти ђаволу,јер шта други свет,желим да живим, да жи­
вим, моји ће бити сви бобои у животу. Цео овај свет
овде трчкара за ђаволом носећи потписан уговор и ку­
кумавчи. Јадни ђаво. Модеран човек? Не треба ми,ка­
же затварајући нос, хвала на љубазној препоруци, од
тога не желим,и скрива се. Не треба му бобо. Нису му
потребни чак ни свакодневни причесници. Они се мо­
ле Богу како би се продали ђаволу. Пих. Бобо не да ни­
је велики,али пије ни мали, нема ранг величине, јер је
увек нешто друго од онога што јесте, расточи се у ру­
кама човека,испари и не остаје од њега ништа до са-
28
мо мало смрада и гађења. На томе је изграђена наше
. .
друштво, ништа НИЈе оно што јесте, као што се у њи-
ХОВОј штампи може свакодневно прочитати, кога како
треба узносити и кудити,И пљувати,и величати,и ка­
љати.
Битан знак распознавања бобоа јесте moral in­
sanity. О моралу нема ни говора,нигде и никада и ни у
чему. Немогуће га је уразумити. Искључено је да то
ово биће увиди. Чак ни светац. Понајпре плаче. Још
никада није рођен [[еко ко ће окренути ствари према
себи и да исноведи себе. И не зна да се промени,а и не
жели. Носи високе потпетице, фарба се и боји,све то
није завођеље и превара и опсена, него бобо. Бити не­
ко други lIего оно што јесте. Суманута опсена због оп­
сене, кривотворење због кривотворења,нешто што не­
ма ни ИСТИIIе,ни неистине,нешто што је забуна и тама,
нешто фалш и неосновано, односно бобо. То је кад се
обрве налазе другде него где су израсле. Неспособност
да се отрезни и да се покаје и да се промени. Боји се
да би променом изгубила себе?
Било какву критику да јој упуте,бациће се на зе­
мљу и добити грчеве. Несрећна је. Мисли да је напад­
нута њена женственост, не зна да је то једино што је
спасава, што може и зна да јој оправда биће. Не, не,
женственост. Оно што је сасвим друго него жена,што
није жена, д'руго је него што јесте. Оно што је фалич-
29
но, и лажно, и комедија, превара, завођење, односно ји су,с вашим Допуштењем, ви сами. Ха-ха-ха. Ука­
што је бобо. љали су и попљували (сасвим исправно, то су заслу­
Овај бобо је омама степенована до идиотизма и жили) оно што је била такозвана идеја (боље да се о
у самом себи је поуздано бобо као да је то једина ствар­ њој и не говори),поткопали је и оклеветали и плазили
ност,та немогућност да може да живи у другоме него се на њу.
што он јесте. Само никакве искрености. Само улога, Стварна реч овога света је бобо. Погледајте др-
бити на ПОЗОРНИЦИ,шалити се,фа.ЈIШ певати, клибери­ . жаве. Државс су варијације бобоа,крволочни и сме­
ти се,сцене и каћиперство и преварити,односно баба. Шlll1 никоговићи који су због тога овде да би мучили
Нсзаl\НIСЛИВО је у каквим све ИllфеРНа.Ј/IIИМ варијаllта­ човека у бссмислсној лакрдији која се назива истори­
ма модс БJlУШIИЧИ, и колико је ЊСIIО бићс привржсно ја света. И ПОСЈIС сваке катастрофе као да се ништа зби­
фалсификату, како Yl\1C емоционаЛIIО ца буцс IIOllосита ло IIИЈС, раци се исто.
на неукусне буцалаштинс,и ПОСТСllСНО КОlщентриса[[ Све је сам самцит бобо.
бобо у којсм lIишта lIијс истинско,а понајмаље, разу­
ме се, жена.
Ја саца овде покрећем пресудан напад против
сваке такозване религије,и вероваља,и фИЈIOзофијс, и
то напад који ће смакнути и последљу крпицу стида.
Пошто су нападнуте идеје на којима почива наше ци­
вилизовано биће,једна је испуштена,и тај посао сада
обављам ја. У дрскости и окорелости,верујем,нико ме
не може превазићи. Нико се тако дубоко не предаје
страсти кварежа. Нико тако не познаје кал. Ово оправ­
давање унапред морам да најавим. И не говорим због
тога јер га сматрам истинитим. Није истина. Желим да
изазовем скандал. У цивилизацији више нема ништа
што би се могло узети озбиљно, изузев ракије. Желим
да изазовем ваш презир и гнушање. Разуме се,они ко-

30 31

Мадам полако подиже главу, и погледа Хасима.
- Овај човек је још жив? - пита готово шапаТО I\'f .
Хасим слеже раменима и одl\'f аху је главом.
- Он види наmе карте. Хитно га треба истреби-
ти. Чујете? - подиже глас.
Хасим климне главом.
- Мислио сам да ће вас занимати.
- Има ли много оваквих?
- Прилично. У одређеном смислу свако је такав
једном својом ПОЛОВИНОМ. Само сада кушају. Немојте
се чудити, и ви сте такви,знате то исто тако као и они.
Целокупне ове мемоаре,или шта ли су већ,схватате са
сумњом. Схватате их као било ко с улице, или из кре­
маторијума. Или постоји нешто што је остало у тами.
Мадам ћути.
- Људи ...
- Рекох,грозим се бити човеком.
- у томе смо сагласни. Људи су безгранично оно
за шта нема довољно гнусних речи.
32
схватам, и тог скупљача опушака Ј О Ш више мрзим.
Свет насели нитков има,и идиотима,и злочинцима,и
тријумфује на брдима лешева, као скерлетна звер. И
ви ми ј ош кажете да га узмем озбиљно. Видеће он шта
је бобо кад се буде превијао и урлао од мука. Кажите
ми,да нисте ви написали овог скупљача опушака?
- Нисам талентован. А то је пак прилично под-
ношљив спис. А и иначе.
- Шта иначе?
- Немам времена. Морам да се гнушам.
- Жена? Мене?
Хасим ћути.
- Знате - каже потом - дивљи народи једну вр­
сту жеI lе називају малекула, чудна је то бештија, у ње­
ном полном органу расту оштри ајкулини зуби,и она
мушкарцима одгриза полне органе. Вероватно је се
због тога тако ужасно плаше. Разуме се,они који су то­
ЩfКО поносни на своје полне органе. Други причају да
она између ногу носи рака,и његовим маказама сече
полне органе мушкараца. То је страшан симбол агре­
сивне жене, осветољубиве мајке. То је вештица која
кува змијски отров и кришом трује, нема на шару зе-
. .
мљином опаКИЈе немани од ње,прежа, одаЈе, оговара,
поткопава,лаже,сикће,проклиње.
- Што то мени говорите?
- у вама је много од те малекуле.
Мадам се насмеши.
35
 - Опростићу вам - каже. - Нарочито ако ми до­
ведете тог скупљача опушака.
Хасим одужи паузу.
- Не видим кад се смешите,боље је кад бесните.
Кад се смејете,ја вас се плашим. Знам да се нешто на­
лази иза тога.
- Шта?
- Не знам. Нешто друго. Друго него што јесте.
ПоДлост.
- Бобо?
- Кажем вам да не знам. Сам привид.
Заћути, затим брзо наставља.
- Ви мислите ако тај спис баците у ватру и смак­
иете скупљача опушака, све ће доћи на своје место.
Жена ће бити анђео и наш режим рај среће,а ми овде
витезови племенитости и човечнО СТИ. А бобо ће не­
стати с лица земље.
Опет пауза.
- Овај скупљач опушака пише да се истина не
може сакрити. Не знам откуд је то преузео,али ми се
чини да је то рекао један Кинез. У сваком случају све­
дочи о колосалној ограничености да бити уверен ако
о нечему не говорим и не говорим, онда се то изгуби
из света. Не. Овај човек је луд,већ и само због тога што
је то написао. Али говори истине. Ви мислите ако сво­
ју косу офарбате у црвено, онда сте ви риђа жена. Ја
кажем да ћете ви бити смеђа жена офарбана у риђу.
36
Што се риђост назива баба,или некако друкчије,спо­
редно је питање. Знате шта је то? То је вероватно ба­
ба. Ви ћете узалуд окрутно мучити скупљача опуша­
ка, оно што ће овде у овом на брзину склопљеном
спису,написаном гнусним отровом без премца, оста­
ти, да остати, и сви ће за то знати исто као и пре што
су знали. Знате, ово откриће бобоа одиста има такав
значај и тежину као откриће гравитације,или Амери­
ке. Само што је срамно,и не проричем му велику по­
пулаР I -lOС'I: Овај свет није прљава катастрофа,што и ви
врло добро знате, та гнушате се људи, што је сасвим
исправно,и ако у некоме ПО СТОЈИ и мрва трезвености,
и не уме да учини ништа друго. Најбоље је ствари раз­
гласити. Истина се ионако не може сакрити. Или не?
Потиснути,потиснути,каква одважност. Као да би он­
да нестала.
- Када ћете већ да завршите?
- Било када - каже Хасим.
Пауза.
- Какве су то пећине у пристранку? Крематори- .
'
јум? Не знам. Никада нисам чула за њих.
- Настањују их пензионери,на пола сата од гра­
да. На напуштеном месту, праве станове не могу да
плаћају,с похабаним остацима намештаја се пресеља-
. .
ваЈУ,и ту стаНУЈУ.
- Ја ћу се обрачунати с њима. Не подносим ћу-
мезе.
37
 - Опет. Ако верујете да ће нестати ако их укло­
ните. Отићи ће другде. У још беднији ћумез,још ће се
више смрзавати,још ће више гладовати,наћи ће се не­
ки скуruъач опушака који ће се више бунити,и још ви­
ше отрова бљувати.
- Уништићу их.
- И ви сте оптимиста? Верујте у коначно добро,
у мир и у једнакост.
- Не, не,никаква једнакост,нема погодбе.
Скочи,стеже песницу.
- Не допуштам.
- У реду. Победа? Тријумф? Слава?
- Да, да,слава. Потпуно уништење противника.
- Употребљавате крупне речи.
- Да.
- Ви сте биготни.
- Причајте шта хоћете. И ви ћете доспети та.мо
где и остали. Повешћу рачуна о вама. Разбацујте се,а
у међувремену водите своју бригу. Наћи ћете се тамо.
- Без мене.
Њено лице се измени. Ј едно време укочено зури
у непостојеће место,затим ставља ПIаву на сто. Шту­
ца и стење.
- Шта хоћете од мене?
Хасим ћути.
Она почиње да плаче.
- Немојте да верујете.
38
- Не верујем. Уопште,не верујем ни у шта.
Мадам подигне главу,затим поново клоне по столу.
- Ја верујем.
- Знам.
- Шта?
- То што ћете ми рећи.
- Реците ми нисам ли ја светица?
- По чему мислите?
- Што толико патим.
- Не М ИСЈI ИМ.
- Али јесам. Нечувена је духовна тековина напу-
стити Бога ради Бога.
- Чини ми се да сам то прочитао негде. Мислим
код Лојоле. Зар не?
- .Ја сам светица.
- Ce11aM се,јесте,Лојола. Тако лагати умеју само
свеци. Мислите да је патња привилеlЋја светаца?
- И ви патите?
- Кад ме боли зуб. Али без тога да сам светац.
Она га и не чује. Плаче.
- Четрдесет ми је година. Неопходно ми је десет
пута по четрдесет година како бих све поправила што
сам починила. Требало би да одем у манастир и треба­
ло би да се молим и дању и ноћу, да лежим на ексери­
ма и да гладујем. Да стану јем у тамном подруму,и да
зебем,и да се усрдно молим.
- Што то не учините?
39
 - Јер ово овако како јесте, ј о ш ме више мучи . Чи­ нај важниј и ч инилац. Да неко буде убијен, ситница је.

н и м супротно од онога што ј е сам. Како реко сте мало­ Тек ако ј е иза тога још већи нитковлук. Мора се лага­

час? Малекула? В ештица, односно светица. Свеј едно. ти. Гангстер је пр инуђен да преузме идеоло ш ку о сно­

Ако ј една, о нда и друга. Н и када она кој а јесам. Баба. ву. Јер без злочи н а нема друштва.И ј едно и друго ј е
Нека будем баба. Ал и бар нека стрепе од м ене. само по себи мало. А ко неко буде убијен невин, то ј е
узбуђење. А узбуђење ј е први историј ски ч инилац. Без

у епизоди на галериј и, у диј алогу између М адам њега ј е све беЗl !ачај н о . Али то је иовако мало, каже М .

и Хасима, М . Шаравараг покушава да о п и ш е стапаље Шаравараг, ј ер н о в и тип, спој е н и гангстер-терориста,

терористе и гангстера. Љуци уопште, каже, живе у ова­ био би обавезан да веруј е у идеју у чије је име почи­

квим УСЈ l Oвим а 11 I 1 C само ца су сс н ави кл и . Из реЧСI I И ­ нио нсдсл о. Мсђути м , потсшкоћа ј е у томе што дотич­

це М. Ш араварага CJI CLlI1 ца је то овако сасв н м зако ( [­ ни ( ј е веруј е . Не верује толико као што средњовековн и

с к н , и љ уци то тако и захте вај у. М ац а м , и Хаси I\·t , и и н кв изитор, И J l И ј езуита нимал о не верују у религију.

галерија и м о крење, и пуцаље зај едно с брдима J l С Ш С­ Н е верује, па ипак дела. Да Хасим н е верује, н е треба

ва нису самовољна дела, ( (его овај м стод захтева всћи­ доказивати . Мадам га открива ти м е што подозрева и

[ [а. Стопљене су две врсте сензациј а, тсрориста и ганг­ прети и каже да цинизмом скрива свој цинизам. То ј е

стер. Ни ч иста пљачка, ни убиство, н ити ч и сти акт тач н о . Хасим н и у шта не верује. Хас им пак открива

власти посебно н е з нач е ви ш е с е нз ацију. Н ови исто­ Мадам тиме што ј е назива малекулом , због чега се Ма­

ријски догађај је онај страш ни зло ч и н , ч иј и подстицај дам уопште не љути, него то сматра ласкањем. И то је

н иј е пљачка, него такозвана идеј н ост. Гангстер ј е у та­ тачно. А то, пак, што ј е мени сасвим свеједно какав ј е

козвани м л иберал н и м демократијама рат excellence р еж и м , с ам о нек страхују од мене, исто ј е тако свој­

злочинац, и о н ј е у знаку слободе, ј ер чини оно што за­ ство овога режима као и о сталих. С њима заједно, раз­

кон изричито забрањује. Терориста у социјализму - рс- уме се, оних кој и м окре по главама и у кој е сасипај у
рафале. Не протестују против тога. Н и н а памет и м н е
. . .

ц и м о - звани ч н и Ј е злоч и нац КОЈ И СВОЈ а н едел а ч и н и

под идеол о ш ким изговором, тако ђ е ј е под знаком сло­ пада да учине н е што против, не говоре н и против иде­

боде. Њих двој ица вероватно нису могл а остати одво­ ологије, НИ против насиља.

јено. Лажи друштава међусобно се м е ш ају. Пуки зло­ Случај н иј е изузетан. Народ то тако жели. Жел и

ч и н ац в и ш е Н ИЈ е занимљив. Н о, зан и м љи в о ст ј е да живи под таквом претњом у таквом узбуђењу, ова-

40 41
ко дрхтећи и шћућурен, и зна оно што зна скупљач
опушака, али КУШУЈе.
Наоко, крематоријум је као индијски пуебло, или
капела у Роншампу. У пристранак су укопане четири
терасе, у зидовима издубљен песак, усечене мале пе­
ћине, понеке с прозорима, понеке без љих. Један део
прозора има и стаклена окна. Четврта тераса је најжГl­
ша. Испред станова ред-два пеlунија, парадајз, чак ку­
куруз и лук. На јеДНИј\.1 вратима црвена завеса, на дру­
гим жута и љубичаста. Завесе нису сасв и м ЦСЈlе,
међутим, слика је тако још више I1адреаJ f истичка. На
средини у галопу жути коњић за љуљањс. На два кра­
ја терасе кочеви, на затегнутом конопцу суши се ру­
бље, женско бело рубље и плава спаваћица. Доњи
спратови ни изблиза нису били тако допадљиви. У
приземљу је испод котла горела ватра,очито се нешто
кувало, можда је било прање великог веша. Десно на
другом спрату, малко неправилно смештен клозет, с
вратима на бело-смеђе пруге, без браве, само закаче­
на жицом. На пет корака од котла бунар с лименим ка­
блом. Две стотине људи станује овде? Једва да се по-
веРУЈе.
Када се Хасим сутрадан или касније ссћао посt:-
те крематоријуму, поглавито види оног разбарушсног,
седOl� дугоглавог мушкарца у ритама, који !Ћ јс приме­
тио већ издалека, и ни за тренутак се ниј е удаљавао од
њега, стајао је на удаљености од пет корака и није га
42
гледао право, него је кришом погледао према њему и
био шћућурен. Није смео да га ослови, само је нешто
ишчекивао, када се удаљио, дуго је гледао за њим, раз­
очаран, потресен. Хасим је старца препознао тек су­
традан. То је онај човек који увек чека. Само он зна
шта. Наравно, налази се у шкрипцу и·само га чудо мо­
же спасти, али он чека то чудо. Сви га знају, он је оп­
седнут поштом. Кад станује у граду, осам пута дневно
отвара поштанско сандуче и чека писмо. С каквом са­
држином? Да га нестрпљиво, необуздано и пожудно
обавесте. О чему? Не зна тачно. Ионако зна да дотич­
но писмо није стигло, никада и неће. Нема писма. Не­
ће га ни бити. Ал и ствари само споља могу приспети,
само споља. Увек споља. Чека да писмо стигне и да не­
ко, маГ.Jlовита ствар, пошаље сто хиљада форинти.
Споља. Већ одавно чека, можда пе'!' година. Истински
има шансу. И не зна зашто не стиже. Позваће га у Ју­
жну Француску, где ј е предиван дворац на обали реке,
то је онај дворац који му је ПО ЮIOњен и у којем се на­
лази скривено благо. Није домислио сасвим до краја,
али изгледа да намештај чине све сама уметничка де­
ла, и 'ЈУ се налазе слике нечувене вредности, чак и Гре­
ко. Старац је иначе она посрнула Грекова глава, с из­
дуженим цртама, сулуда. Чека и да га неко OTKp�e, не
зна се како. Биће чувен. Добиће карту за пут око све­
та. Сутра. Отвара поштанско сандуче, нема у њему ни­
шта, или реклама за прашак за прање. Можда се гуши,
43
али је у сваком случај у увређен што га толико занема­
рују. Толико м ор а да ч е ка. Н ишта ниј е комичниј е од
увређеног бога. Све очекуј е споља, нарочито то. С ње­
гове стране је довољно што отвара поштанско санду­
че. Више се од љега заиста не м оже захтевати. Њему
то припада од самог почетка. Не п ада му ни на ум да
би нешто требаЈ I O . Ама шта? Бар . Ви сте то, зар не, хо­
ће да каже из прикрајка Хасиму и без очи . Чека да тра­
же њсга и да му пружс пап и р по KOj CI\·! ће се и с поста­
вити да јс го спо,Цар неизмср н и х п о се,Ца 11 палата, и КОЈЈа
ће одмах доћи по љега, и чска га свсчаllИ ручак. ГЈ l с,Ца
ОЧ I1I\.ta разро гач е Н I1 М од ч екаља, н и ко нс зна, II ИТИ сс
бри н е о њему, а о н ј е богат човек, и разваље l !И М очи­
ма ишчекуј е, већ полаз и ј едан корак према Хасиму да
га позове н а одго ворност зашто дозвољава да о н тол и­
ко чека. Мрски су му 0 13 И људи кој и н и п ојма немај у о
томе ко је он. Не знај у зашто је о н н епрекидно у буси­
ји и зашто је такав као да је н епрекидно одсутан , ки­
ван, али ће чекати ј о ш ј едан дан, заслужио је, чак му
је и неопходно, што да не добиј е, па чека. Без да и реч
прослови, плаши се, мрда уснама, хоће да каже да ја.
Што ионако сви знај у, али у сасвим другом с м ислу.
Друго лице, кој е се подиже у Хасим овом сећању,
јесте С нежана, односно она девој ка кој а наводно п сре
судове у неком ноћном л окалу з а о самсто фори нти, и
седамсто деветнаест добиј а н а руке. У целом крсмато­
риј уму, каже Карфиол, она има нај већи приход. Он се
44
зове Кар ф и ол зато што му је цела гл ава прекри вена
брадави цама, само н ису беле , него лепе љубича сте.
Карфиол је антиал кохоли ч ар , и антин икотин иста, и
верни к суботар ске секте. Снежан а, каже он, може да
купи ципеле и чарапе. Задивљујућа сума. Сваки дан ј е­
де, п опиј е у локалу преостало вино и ракију, пуши. То
ј е све истина. Одлази код фризер ке, купила ј е ТРШ-IЗИ­
стор, мушкар цс п осећује у њихови м станови ма и има
.
н еког стариј ег приј атеља кој и ј ој поврем ено даје стот­
ку због нароч итих љубавн их услуга. Бар се тако при­
ча. Њеl l всрс ! [ и к долази овамо , њега познај емо. Млад,
жен ствен ТИ l lсј џер, дсвојка се на њсму искаљује за све
шамаре кој е је добила од мај ке. Тинеј џ ер м исли да то
тако треба, али каткада се на-ryшти и пије рум. Очара­
ле су га ружичасте гаћице девој ке. И наче се звала Сне­
жан а ј ер се по цео дан владала као у л окалу, за форин­
ту ј е било ком е задизал а сукњу до п ој аса, за две
форинт е могла ј ој се о пипа-ги и гола стражњ ица. Пен­
зионер и , стари људи, нема опаснос ти. Истинс ки отме­
н а дама, рекао је Карфио л, н е зна се ни где је то учи­
ла. У устим а ј ој штрчи цигарет а, употре бљава руж,
косу фарба у бело, обрве црне, с транзис тором у левој
руци јури: дуж тераса крематоријума , завируј е у дупље,
и зј ављуј е да ће љ е н верени к купити прави ста н , већ
има осам н аест хиљада, имаће децу кој у ће построј ити
и ш амарати . Када легне, кажу, стави малог пинча из­
међу ногу, стегне га, пас тада почиње д а ј е гризе за сто-
45
мак и Снежана вришти. Ж ивот ј е задивљујуће богат, и
уживања у њ е м у су неисцр пна.
П остој е корисне и бескорисне ствари , каже М .
Шаравараг, п остој е радости и болови. Они припадају
само кругу живота. Добре и лоше ствари, оне сп адају
само у круг м орала. Корупција не п р ипада н иј едном
кругу. Задовољава друге захтеве. П о стој и ч и стота и
прљавштина . То је предусл ов свега о нога што се зби ­
ва и п остој и пре кор исног и бескорисно г, или радости
и бола, добра и зл а . Кажу, I I O стој И о с а м д е с ет и ч етири
х иљаде прљав шт и н а , ч и стота само ј ед н а. Jl итај у, шта
је м ера кору п ц иј е? Ч ин ? Н с . Н иј е Ч И I I кору м п и ра н .
Свако з н а д а н иј е. Дубље. Н амер а? Н с . С вако З l l а да
н иј е. Дубље. Уверење? Не и не. Дубље. Карактер? Ду­
бље . Човек ј е у бићу цел ов И'I� или корум пиран . То ј е
оно што ј е у његовом бићу н ај константниј е . Н ајлакше
га ј е м е њ ат и и готово н е м о гуће. Само треба да каже
кваран сам, и већ је превалио половину пута ка цело­
витости, ј ер ј е п р изнао и ти м е ј е п о стао цело витиј и .
Човек н иј е корумпира н у свој им делима, н и у намера­
ма, ни у уверењима, ни у карактеру, него у бићу. Ув ек
сам корумп иран. Сада сам целовит. Јесам . Нема извр­
давања. Ко изврдава већ је корум п иран. Н е м а позива­
ња на н ешто, н е м а м ол итве, нема теориј С , нема лага­
риј е . То је већ све корупција. Нема правдаља. Ја с а'М
свом бићу, п а или сам корумп иран, и л и сам ЦСЈЈО I:IИТ.
Или сам нечист, или сам целовит. Могу се прочисти-
46
ти, ил и могу бити на пуry прочишћења када већ уви­
дим и схватим, али још нисам био у стању да то и ре­
ализујем. Шта значи реализовати? Значи учинити сво­
је биће константни м . Не н аука, н е ф ил озофиј а, не
религија. У цел и ни свога бића или сам покварен, или
сам чи ст. О'lуда, из целине м ога бића стиже у карак­
тер, и у уверење, и у намеру, и у дело. Може бити ко­
рисно, бескорисно, добро и лоше, пуно радости, бол­
но, то ј е све ПОВ Р Ш И Il а. Ако је човек у свом бићу чист,
0 [ 1 ј е ч и ст, ако је I ) о квар е н , човек ј е п о квар е н , и ту
н ишта нс ПОI\·l аже, с е м ако се прочисти у б ићу. Од ко­
руп ције ни када неће постати ни користан, ни радостан ,
ни добар. Коруп циј а ј е квареж и ч овек одговара захте­
ву покваре[ I O сти . У човеку п остој и захтев за п окваре­
ношl1у, воли смрад, и лаж, и освету, и убиј ање. од ква­
режи може настати само бол, може бити бескорисна и
лоша. КОРУl l ц иј а је укаљано биће. Човек м оже да ла­
же, може да се мол и , м оже бити религиозан, м оже об-
.
.
Ј ављивати истин е , ако Ј е корум п иран, све што чини,
свака намера, целокупно уверење и карактер ј е корум­
пиран, и кваран, и нечист, и ту нико н е може помоћи,
ни религија, I I И филозофија, н и наука, само он сам, јер
он сам је I Iечист. А биће н иј е његово. Биће је - биће.
Оно ј е свачиј е, ј ер у њему свако суделуј е. И тиме што
у ј е човек нечист, о н ј е укаљан, о н сам, и каља биће сва­
ког човека и целокупно биће, и срозавањем неконтро­
лисано и невидљиво квари све, и кришом и изнутра, у
47
дуб и н и , у темељима, квар и, и срозаваље квари љ ега
самог и цело љ егово биће, и з а то нема оправдаља.
Због тога мера корупциј е н иј е ч и н и н иј е намера, и ни­
ј е увереље и н иј е карактер, него је ч овеково б иће оно
место где с е решава да л и ј е човек корумпиран или це­
ловит.
О мар у ш ум и ц и седи н а деблу, и кад с е Х асим
приближи, устај е.
- Мило ми је што те види м. Давно. Чак и не з( [ам,
некол и ко година.
Поново седне и п о каже поред себе место на де-
блу.
- Проучавам хладовину. Шта мислиш, кој а ј е нај ­
гушћа? Л ипа. Нисам сигуран зашто. Баца узај амно по­
везан, таман и сеновит хлад. Кроз крошњу не пропу­
шта сунчеве зраке. Ниједно дрво ниј е такво. П ом ислио
би да ј е орах. Орах ј е ч удно дрво, и што се тиче љего­
в е р азгранатости, у сваком случ ај у ј е нај пр в и м еђу
свим дрвеће м . Сви само ми робови оног H�j . А ко не­
што није нај , о нда га о малов ажавамо . И л ип а ј е нај .
Њена сена, приметио сам, н ајближа је црном. О пет нај .
Мушмула с е о б и ч н о заборављ а . Н е знам због ч ега.
Иако ј ој је хлад густ, ако је и кратак , л и ч и на о гртач ,
човек се завуче и расхлади се за тренутак-два. Могао
бих рећи да ј е ј езгровита хладовина. Н алик су ј ој са­
мо дивљи кестен и рогач. Ово дрвеће је чудновато , ј ер
48
свој у сенку повуче одједно м у одређ ене границ е. Ро­
гач Ј е такав да ако са сунца ступим у љегову сенку, мо­
гу и да се прехлад и м . Сигура н сам да је апо стол Па­
вле, на оном свом путу ка Дамаску, добио вртоглавицу
на коњу када ј е до спео у хлад овог дрвета. Шта је то
сенка? И ндуси обесенковитост називај у анабхаса, а у
овој речи је м н ого м етаф изике, као што је цео х инду
ј език све сама м етафизи ка. Обесен ко в итост значи чи­
стоту саз l lаља, саврше ну прос ветљен ост. О вај пут ( [ и­
Је реч о светл ости , н его о скривањ у од сун чеве жеге.
Истовремено и о пеРСIJС КГИВИ света кој и ј е преплављен
еветлош ћу. Ч о век се скрива у хладу и ода-гле провиру ­
је наСВСТ.ЈIOСТ. Се( [ка јс нека телесно ст. Тамниј а је
и ј е­
згровитија од светл ости. Човек ј е одувек волео сенку.
Ако испод огртача муш муле провири ш на светлост, ис­
кусићеш нешто о вако. Безбеда н си. Крупна ствар. Из
безбедн ости свет пружа сј ај ан пр изор. А ко погледа ш
из жеге, м н ого мање. То је суштин ска сенка. у крај њ ој
ли н иј и п о стој и мало апсолут них сенки. Можда дво­
струка, или трострука сенка када земљу прекрив ај у два
и л и три дрвета, ил и сој ев и л и стов а од жбуња. Јер ј е
сенка зидова друго, о томе сада н иј е реч. Ако седиш у
заЈ еднич ком хладу трешње и ораха и , на пример , зове,
ил и брескве , можда шљиве, сунце ј едва да и просија ­
ва. Ни вишња баш н иј е лоша, поготов о дивља в и шња.
Бор ј е сасвим мањкав . Ако су три, или четири слој а бо­
рова, сунчани зраци ипак про с иј �ј у и н ачине проша-
49
р ицу. С е нка бора нас о ставља незаштићене, чак и ако
је то шумски бор, па чак и оморика, или кедар, а понај ­
више, разуме се алепски б о р и планински бор . И шум­
ско дрвеће ј е непогодно, ј асен, храст, буква, брест, да
и не говори м о о багрему. Багрем ј е шума без сенке. У
багремовој шум и је топлије него напољу, на сунцу. Н и
воћке нису добре. Јабука, крушка, бресква, шљива не­
мај у значај ног хлада. Само је м аслина маље сеновита
од багре l\'Ш' Врба нешто мање. Ј едном сам седео у вр­
БИlIOМ шатору изнад кој ег су ј о ш били ј аблано в и . Се/!­
ка ј е б ила сасвим КОНЦСI Iтр и са J l а , мада и светла, све­
тлозел сна, прил и ч н о хладовита. Са свој и м стакл еним
прозорима б ил а ј е као црква када следи природну сен­
ку, ј еди н а ј е невоља што из цркве не могу да п о гл едам
напоље у светло ст, због тога у религији увск и м а не­
што тамно.
Хасим малко ћути , потом каже:
- Од када те нисам видео, много си се прочистио.
- Немој да поверујеш. Само је ј една ствар важна,
очишћеље од греха живота. В олео бих да се одвикнем
од ове речи - живот.
- Шта наз иваш животом ?
- Поспано ст, нечистоту, болеСl� о пиј еН О Сl: И дру-
го. Сада ми не п ада н а ум .
- Не м ожемо се отрезнити од лудила ж ивота.
- Тешко ј е. Али може.
П ауза.
5 0,
- М и сл и ш на С амој еде? - п ита Хасим.
- Мало и ретко.
- Мадам је п о стала шеф полициј е. М исли м .
- Шта?
- Н и шта. Иста је као и други шефови п олициј е .
Само ј е жена. Утоли ко је подлија. Необично је што жи­
вимо скупа и мешамо се с овим неистраженим маси­
вом . Ни шта не знамо о њој. Није утешно што и она не
зна ни шта. Још је горе, ако је уопште м о гуће. Н и смо
В И Ч I-I И .ЦСМОI-ЮЈlOгиј и . У с ваком слу ч ај у сматрам да ј е
глупост укидање сп аљивања вештица.
- Тако.
- И р е је п о стао уни верзитетски професор, зову
га: проф . Ире. П и ш е кљиге . Буј шер кац, веро ватно
знаш. Или не З l l аш ?
- Често м у ч уј ем и м е. Свети Петар?
- Изглсда да ј е убиј ен. Још раниј е .
- Мадам га ј е смакнула?
- Ниј е сигурно, али је вероватно.
Хасим посматра сенку. Каква сенка? Л ипа?
- Крематориј ум је и наче осуђен на пропаст. В и ­
ш е страних новинара снимила га ј е и фотографиј е п о ­
слало ч асописима, у међувремену ј е о бј ављено м ного
поразних чланака о овдашњим стамбеним односима и
о п оложај у пензионера. Становници крематориј ум а.
Хасим покаже на грло.
- Ликв идациј а.
51
 - Нар авно. знају. Тамо где и о стали. Н а слабој тачки карактера и
- Да. Познај еш л и неког скупљача опуш ака? таштини, а да то нису желели да признају. Укаљао сам
- Познај ем . Нисам га видео неколико дана. Мно- се. Требало би да пронађ е м и да протресем онога кога
го скита. М и сл и м да су га п о следњи пут дограбили. још могу да протресем. То би требало да научи м . М и ­
- Знаш ли за мем оаре? слим д а треба да се врати м . Тога се плаши м .
- В идео сам их, али пустимо то. Дошао си да ме - Свако се нечега бој и. Нудим т и запослење. Не­
упозориш. Да се одсеJlИ М , или да побегнем, или шта. колико филера, п а ипак. Моћи ћеш да живиш, и нећеш
- Гладујеш? морати сваки дан да се плашиш да ћеш бити смаКНУ1:
- Гладуј ем . - Хвала н а бриз и . Ти с и у служби овога света.
- Смрзаваш се? Хоћеш још да живи ш . А ј а о в им бићима овде, бићима
- Смрзавам. какав си и ти , н е признајем не само власт него ч ак ни
- Какве су ти друге невоље? право на опстанак. Ни твој е право на о п станак. Тиме
- Патим се. што си им се прикључио про играо си свој е биће. Ко је
- М ислим да ти ј е савест чиста. ма и за треl1 тамо гце и ти, тај је све проиграо. То што
- Н иј е . овако живиш већ ј е н езаконито и зај едно с тобом мно­
- Боле стан си. гих . Н е број и м мил ио н е . Свакоме је вредниј и жи вот
- С игурно, само не знам од чега. Шта мс брига. него чистота. Ти то н азиваш животом. То ли је живот?
- Жудња з а смрћу? Гнушам га се. Не прихватам ништа, с вако парче хлеба
- Не в ерујем. Не бих умро радо зато да с е о сло- кој е би ми дао лепљиво је од лажи. Том мржњом сам
бодим овога овде. кажњен.
- Досадило ти ј е? - Помисли о сам. Онда морам да применим убо­
- Невоља ј е у томе што ми ј е досадило. ј итиј а средства. Ја морам да поднесем извештај о овој
- Чекаш нешто? п осети. Пријавићу да си ти написао скупљача опуша­
- Чекам. ка. Крематоријум с е ликвидира. Становници ће бити
- Шта чекаш? искорењени. Тебе ће МУЧИТИ. Савршено бесмисл е н о ,
- Ово о вде сам п о грешио. Не м оже с е поправи- знам. Ко овде очекује смисао? Бесмислено с твој е стра­
ти. Требало би изнова почети. Где сам се насукао? Сви не, јер нећеш постати пример, нећеш п остати мученик,

52 53
нико неће знати за тебе, само она ж ивотиња кој а ће те
одрати . Твој а смрт н икога неће п отрести. Разумеш?
Све ће остати п о старом. Као да с е ништа н ије збило,
само ти више ниси жив. Али је бесмислено и с наше
стране, ј ер тим е ништа нисмо изменил и .
- Захвалан с а м ти ш т о си м и т о овако детињасто
исприча о. Доста сам чуо о том е шта ме ч ека ако ме
ухвате, нарочит о ако сам невин. Обећава м да нећу чак
ни .ца бежим. Н ећу да rrо ч и н и м више н иј едну издају.
В ише нећу да Ј I aжем. Н е тиче ме се да ли ћу бити при­
м ер или нећу. Н ећу да будем пример. Нећу да ме сле­
де десетин е и хиљаде, и да изгину зато јер мрзе н ешто
што Ј е мрско.
- Религиозан си?
- М е н и је р елигиј а м ал о . Н и где се не скривам .
Ч ак ни у мол итве. М и с л и м да живим потпуно неза­
штићен . Жи вот има ј едан ј едини смисао, очеюшати
васкрс мртвих. Бар се тако каже.
- Завидим ти.
- Немој . Не ваља. Али тренутно не умем друкчи-
је да делујем. Али ти си заступн ик пријатн их решеља .
Зато си пуковни к, шта ли? Пуковн ик си?
- Јесам. Кунем се, нико неће сазнати да си нестао
и на кој и н ачин. У сваком случај у штета ј е ....rе сТаТи без
трага. Али тако м ного њ и х н естај е . А да њихо в и не­
станци н е доно с е било какву корист б ина коме, само
54
су жртве ј едне крвожедне бештије. Али за то нема на­
де. Нико неће приметити да л и си био овде, или ниси.
- И не рачунам н а то. Ово је м ој а приватна ствар.
Заборавићеш тренутак свој е с м рт и. Знаш. С едим и
прибирам. Вежбам се у томе да сам н ишта. Онда сам
бар слободан. Б ил о шта друго да учиним м ислим да
н иј е исправно. Н иј е исправно. Шта? Кад бих могао ре­
ћи. Понекад поверуј ем да прибирам свој будући жи­
вот, као бодхисатва кој и се моли, никада за себе. В еру­
је у поновно рођеље, али не да ће се он сам прочистити.
Увек неко други. СЈ lаб сам, неЗI-iал и ца сам. Прибирао
сам, али ј едан жи вот ниј е довољан. Н е верујем у п о ­
новно рођеље. Добро б и било у будућем животу бити
пола корака напред. Кад би било будућег живота. И ве­
рујем, и не веруј е м . Потпуно сам сам. Да се бар неко
нашао. Можда жсна. Понај више што може да учини je�
сте да ми ушто п а ч арапе. Јадни ђ аво. Изгледа, ни то
није допуштено. Немам шта да жалим. Овај ж ивот ни­
је леп, није добар, штета ј е за љега, не з нам зашто. бо­
л и , али се вежбам да не боли. Пре сам сам него о с а­
мље н . Ти мислиш , а зај едно с тобом и о стал и , да с и
победоносан и д а си победио, ј ер живиш и имаш но­
ваца, и сваки дан с и СИ1� и пробир а ш курве.
- Искушаваш ме?
- Н е вреди. Слаб си за то. Подао си, среброљу-
бац, сладострасн и к, кукавица, лако м , невер ан , зави­
дан, глуп, прљав. Чак ми завидиш и на мом животу, јер
55
 . . .

веРУЈ еш да Ј е такво уживање КОЈ е ти не познаЈ еш , и ље-

.

га желиш да пождере ш . Јадни Хасим . По крви сам ти

прилично близак, па брат си м и и то је прилично. Мал­
ко те и вол и м , н е бој се, не м ного . С амо в идим да се
мучи ш .
- Идем.
- Иди и чини шта хоћеш . Мене ћеш увек овде на-
ћи. Н алаз и ш се у вратоломној ситуациј и . Не з нам ни
Постсо циј ализам ј е , каже ШараваРaI� раздобље
како то можеш да рад и ш . Тол и ко знати, п а и пак. Јед-
II С llа штања због со ц ијал и сти чког с н а . В ећи н а људи
1 1 0 1'1-1 ћеш се окл из нут и . Ужаснућеш се сд саЗI lаља кој е
ј о ш ж и в и у уверељу да је 0 1-10 што се налази овде со­
ти чува следећ и корак. Кап итал твој их лажи је и сцр ­
циј а л изам , па ако и лагано, али се реал изуј е. М еђутим,
пљен . Ж и виш ни од чега?
- У мој ој ОКОЛИIlИ нема н и кога КО не би и сто 0130 lIа три крупна ч и н и о ца ф изиономиј е историје, на л а­

знао. О вако н ешто се не може не знати. Ниси у стаљу ЖИ, на насиљу и на израбљи вању јављају се такве цр­

да замисл и ш . Распомамљени бед н и ц и . Нај већи број их те кој е означ авају зору I I О ВОГ раздобља.

пије. И преОG-гај е ј едно, убиство . Живимо опиј ен и зло­ Први социј ал иста, као што је познато, био је Хен­

чином. Нема ниј едног тренутка кој и није затрован . И
верују за себе да су свеци.
р и к ЈУ I<ој и ј е п репоручивао да се у недељу кува коко­
ш ка у л онцу сваког грађанина. М и сао ј е за кратко вре­
ме по стала веома популарна, мада само код богатих,
сиромашни су у главном остали п р и воћној киселој
чорби. Касниј е ј е искрсла зај едничка кух иња, потом
теорија калорија. У постсоциј ализму смо тренутно код
канте за помиј е , али ситуациј а указуј е ка срозавању.
Социјализам је првобитно био праведна и једна­
ка п одела добара. В ећина је с очај ни м оптимизмом ве­
ровала у то. Међутим, велики део теоретичара ј е сма­
трао да ј е социј ализам мртворођенче, и да га се чак и

56 57
не може убити. Некакав липсали сан. Каквих је препу­
на ИСТОрИЈа.
у историји нарочито треба запазити једну тачку
када се снови претварају у лажи. То је она тачка, веро­
ватно, када се снови почињу реализовати. Када идеал
постаје институција. Када вереница постаје супруга.
То, наравно, није грешка сна, односно идеала. Остало
је већ само некако овај, наука. Ако је време прохујало
изнад једног раздобља, први знак за то јесте, што 0 1 1 0
тоне назад, у преТХОД I IО раздобље, социјализаl\'1 ПОЧ I1 -
ње да тоне у CMP'l � у коју је грађ a t l СТВО утонуло нецав­
но када се распршило и срозало се назад, у племство.
На праведну и једнаку поделу добара позиваШ1 еу се
само они КОЈИ су хтели да изврну uепове других, а на
једнакост само они који су друге бацали у тамницу.
На светске релације припремале су се искључи­
во велике силе које су имале атомску бомбу. Само су
такви народи имали такозвану спољну lЮЛИТИКу. Ма­
њи народи еу бю1И принуђени да ограниче спољну по­
литику да би повремено добили напојницу. Ратове су
имали или имају само вишеМИЛИО НОI<И народи. Мањи
народи се задовољавају унутрашњом политиком , од­
носно грађанским раздором. Према томе, за .I-ь их није
важна војска, него полиција. Непријатељ је унутра­
шњи. Градови се преображавају у тврђаве, кафане l-!'а
угловима изграђују се у бетонска војна упори шта. То
је стари историјски принцип. Богати израбљУiУ сиро-
58
машне, и ако с е ови побуне, убијају и х н а гомиле. Ни­
шта ново. Подземни пролази, аркаде, места наступа­
ња ПОЛИЦИЈе, одакле се могу спречити разноврсни по­
крети незадовољника. Аутоматима, митраљезима,
бојним отровним јуришни транспортери сместа гуше
демонстрације и поворке. Главна надлештва се граде
са широким ходницима који се могу преплавити му­
ницијом. Непријатељ је ту, сиромашни, незадовољни,
дроњави. Тако испашта онај ко је веровао у праведну
подену добара. Ова се ситуација без противречности
назива слободом.
Социјал изам је пао на оном месту где је свако
очекивао његову победу. Као што идеје падају на оном
меС1У где се очекивала њихова победа. Човечанство је
било убеђено да 0 1 1 0 што рађа земља и друштво изо­
билно је довољно за подмирење света. Није се рачуна­
ло на апетите оних који су на власти, а апетити су би­
ли, испоставило се, много већи него што се мислило.
Пошто је народ од петнаесте до седамдесете укључен
у производњу, све што се произвело нестајало је на не­
разумљив и загонетан начин. Ова појава се називала
чудо статистичког завода, јер се није знало шта стати­
стика исказује, да ли цифру која се желела произвести,
или ону коју је социјалистичка теорија захтевала. То­
ме је још допринело и запрепашћење теорије где не­
стаје оно што се {Iроизведе и прекомерно производи?
Губи се без трага. Народ, изгледа, ради исюьучиво у
59
статистичким годишњацима. Ч ињеницаје да никада у
историј и тако м ало људи н иј е ж ивело добро и тако
много лоше, чињеница Ј е да у ' време праведне поделе
добара они који су и мали доста новаца нису били та­
ко безочни, и раскош ниј е била већа.
у социј ализму се, као уопште у историјским раз­
добљима, могу разликовати два стадијума. Први јс до­
бронамерни, када вође, због неке шеllртљаВИl lе, верују
. . . .
у реализаЦИЈУ СОЦИЈализма, и уверени су да Ј С дошао Kp(�J
хиљацугоци шљсм израбљиваљу. КOI l аЧ I fО СС о стварује
правда. Други стадиј)'l\'1 је када у реаЈЈ изацију социјШII1-
зма вишс ни ко I lC верује, I l И они кој и су за то шrаћсн и ,
чак они понај маљс. Сам социјализам с с прсображава у
израбљивачки систем и човечаl lСТВО се налази тамо где
је и било. Веровало се да ћс наредбом о укидању класе
бити укинута и социјштна I Iсправда, иако су се две веJlИ­
ке Ј?1асе, гладни и лупсжи, и даљс ОЧУВШlе. У социјшIИ­
зму су се само лажи разликовале, метод израбљиваља ј е
остао исти. Социј ализам је првобитно хтео да укине но­
вац, и желео је да се стави на страну праведности рада.
Експеримент обарања није успео, и н иј е пао новац, l Ie­
го социј ализам. Изгледа да у социј ализму није било до­
вољно поштсња да би могао да сруши новац. Због тога
се срозао у грађанство, чије је обелсжјс баш новац. Свс
се може продати и купити. Поготово убеђеље.
За раздобље после социјализма каРаТ:'теристнч-
. . . .
но Ј е да оно реалИЗУЈ е сву ону подлост КОЈУ .Ј е истори-
60
ја до сада продуковала, и то у згуснутој форми'. Изгле­
да да експлоатација још ниј е достигла овакав' степен,
а опет ова експлоатација никада није чувана с одлуч­
нији м насиљем и колосалнији м број ем полицајаца и
доушника. Овај тероризам лупежа, помешан с грађан­
ском тричавошћу у новчану привреду, чини постсоци­
Ј ализам.
Никаква врста песимизма више није оправдана,
односно ствар 1 -10 ст Ј е I'opa од онога што може да зам и­
сли било каква теорија. Теоретичари су се нашл и у
ужасној неприл и ци . Социјализам је прогласио себе за
напредак, а сад се показује нужда за неку још много
напреднију теор ију Међутим, такву нису нашли . Нај ­
.
исправније б и било да су признали крах. За то пак ни­
ко н иј е имао ни довољно храбрости, ни довољно разу­
ма. Изменила се физионом ија доба, принципи су пак
задржани, као што је то оби чно б ивало током истори­
је с разним идеологијама, али не као уставни чинио­
ц�, него као лажи. Лажи се назива она тврдња под чи­
ј им се престижем експлоатише и примењује насиље.
Постсоциј ализам је принуђен да користи идео­
логију социј ал изма, с ј едне стране ј ер због духовне
тромости није био у стању да смисл и новију и погод-
" .
П ИЈ У идеОЛОГИЈ У, с друге стране зато што НИЈ е препо-
знао ПрИрОДУ времена и сам ј е био и ј есте уверен у то
да Ј е ЈОШ увек социј ализам, само што и не слути од ку­
да навире неподношљиви смрад липсалог сна.
61
 Социј ализам је желео да власт заснује на дру­
штву које ће одбранити социјалну правду од сваковр­
сних напада. Та власт је држава. Због тога је у херој­
ско доба социј ал изма претежни део човечан ства
очекивао од државе раздобље м ира, и благостаља, и
знаља, и лепоте - и то с пуним правом, Ј ер ако се со­
цијал изам реализује, свако би имао шансу.
Социјал изам, међутим, н иј е р ачунао с оним чи­
н иоцсм кој и ј с преузео од гра ђ а н ства, односно с нов­
цем . Прави социј ал из а м , н а и м с , н иј е друштво I I о вца,
него друштво рада којс штити .Црж аВ I I а вл аст. З ај СД I l О
с ( [ о в цем п реузета ј е и корупција кој а БСЗУСЈIOВНО И.ЦС
. .
заЈСДНО с НОЈ3чаном привредом, и тиме Је I Iаситно исец-
кан етос социјалистичког рада, прсузсте су банке, шпс­
кулације и наднице (борба за п о в ишице), и гомилањс
капитала, и бесмислена произвођачка I Io M aMa, l Iа КОН­
цу целокупно друштво у ком е ј е рад изгубио с в ој по­
зитивни значај . Вредност par ехсеl lеl1се нијс п о стао
живи човек који ради, него фиктиван новац.
Борба власти и новца током историје јесте кон­
стантна. Сада је била прва могућност за л иквидирање
новца. Као што је познато, новац ј е једини извор ко­
рупције. Међутим , социјалисти су били I 'р ађ а н и . И то
нису знали. Нису нашли друге вредности до новца.
Власт је доспела у шкрипац. Исплативост ј е поч ел а да
буде толико искључива као у б ило које Ј р а ђ а н с ко вре­
' на, или устанак, или револуција, или нешто слично још
ме. Новац је победио, и тиме је социјализам постао јед-
62
на врста грађанства, социјализам који се срозао у гра­
ђанство, то јест постсоциј ализам.
Увек је крупна ствар ако званична теорија држа­
ве (систем лажи), у ч ије се име ч ин и израбљивање и
насиље, заостане. Јер ако неко од државе жели да му
донесе мир, правду, и да се одрекне насиља, он је фан­
таста. А реч др:жава и наче је фикс-идеја, ако се и то­
ком историје показала као најтрај нија ф икс-идеја. Слу­
жбенu - то је пак друга фикс-идеј а. СЛУ:)lCбеIlU и
др:жава су пак таКОЗВаЈ Ја дупла фикс-идеја, то јест твр­
ди реал итет. Трећа фикс-идеја је новац. Према томе,
живимо у три тврда реалитета: службеност, држава и
новац.
Заостала теорија државе значи да уопште они ко­
ји су на власти, чим седну у кола, обично оглупаве. Ми­
сле да је љихова теорија вечна и да им до крај а света
пружа приј атну могућност експлоатације. Страх, наи­
ме, никада потпуно н е заспи. Карактеристично пона­
шање власти јесте да се она плаши. Што је незакони­
тија, све в ише. Плаши се да ће се открити. Шта ће се
открити? Све.
Н ије н еопходно да се у некој такозваној историј-
. . . .
СКОЈ аКЦИЈ И ОТКРИЈ е нитковлук, И на таЈ начин да заста-
релост теорије власти добије потврду. То ионако сви
знај у. Грађани ни на шта нису осетљивији. Ако побу­
поврх свега и потврђује то, и ако и буду поражени, сва-
63
ки поједини грађанин државе начисто је да је прохуја­
ло време изнад званичне теорије државе. Ништа н ије
непријатније ни о пасније него живети у преваз иђеној
теориј и државе. И власти и народу подједнако.
С мањим размерама и с мањом тежином положај
. . .
ПОСТСОЦИЈ3лизма истовеТaIl Ј е с о1-10 М ситуаЦИЈ ОМ у ко-
јој се нашао клер на крају средњег века. 3 I 1a се ,ца јс па­
па, док су у р из ницу гом илани злаТl IИЦИ , шапутао за­
ДОВОЉ I I O сс с м е ш кајућ и: добрс Il р И ХОЦС l Iам ·до н о си
YI l o c I I a Л С ГСl lда о XP I1C'IY. Добре П рИ ХОЦС l IaM ЦОНОСI1
СJlобоца, јс,цl lакост, братство? Какав I IPCOKpCT! Као ШТО
се кажс, ОЦ брукс бива знато. Ч и љснице се н е г-.югу еу­
стиhи безвредним теоријама.
Студент је - не сасвим случај l lO дошао у кре­
- гвозденог крс вета, н ије изгорео, само су стенице по­
матор иј ум , јср је нсшто дочуо. Човек увек нешто чује,
и оно ШТО затекне увек ј е лошиј е. Сада Be11 Н С Ј/ИЧ И на
индијански пуебло, IIИМало не личи на каПСЈIУ у Рон­
шампу, пре је као станиште врана кој е је спаљено. Чо­
век и без објашњења зна шта се догодило. Нема врата,
ни прозора, н и завеса. Пе1уније на четвртом спр3.'1У по­
гажене, црвене мушкатле шутнуте на други спрат. Ру­
пе у пристранку сада су заиста празне, као ОЧJlС душье
у лобањи. Котао оборен. Место је изгубило своју I1РО­
вокативну I1адреалистичност. Прљави крањ јс нро ш и ­
рио своју власт. Клозет на другом спрату обореп ј с н а
приземље, само ј е седало остало, стој и и ч ска да аеко
64
седне, утвара, или Еринија, с крвавим мрљама на вра­
ту и бутинама, уздише за осветом, нема, ј ашући про­
стором на коњићу за љуљање. То је оно када и беда бу­
де уништена. На четвртом спрату, лево на углу, стан је
прилично простран, одговарајући, то је онај кој и ј е
имао црвену завесу, у њему је становао, зај едно с а су­
пругом, пензионисани поштар. Студент га још једном
погледа, намештаја нема, изгледа даје ПРе1Ћорен у пе­
ПСО приликом пожара. Иl lаче је у новинама читао даје
крсматоријУ"'f преостао из прстходног грађанског пе­
риода, и населили су га сумљиви елементи, преврат­
н и ци друштва и дангубе. Сада је насеље коначно ли­
квидирано. Лагати се мора и онда када то нико не
тражи. На првом спрату десно нашао је нешто попут
цркалс. В аљаће. В рата клозета могу се употребити.
Две даскс су добре за полицу, Ilећ је остала. У близи­
ни је шумица, дрва има у изобиљу, прозорски оквири
су остали , негде ће у граду украсти стакла, у нај горем
случају ће купити.
- Зашто сте се на то одлучили?
- Због Пелопонеског рата - одговори студент.
- Пелопонески рат? Шта је то?
-Атина се припремала за рат. Беше оних кој и су
своје ствари товарили на мазге, беш е оних који су
упрезали магарца у двоколице, беше оних који су ко­
пали јаме у задњем дворишту, закопавали су посуђе и
65
одећу, беше оних који су јурили код својих дужника по
новац, беше о них који су све свој е распродавали , бе­
ше оних кој и су шапутаJIИ, викали , свађали се, међу­
собно се плашили, драли се, псовали, као што то обич­
но и бива. Диоген је дремао на углу трга, зати м је
устао, почео да котрља горе-доле своје буре, горе-цо­
ле, у међувреl\'l ену ј е уз в икивао н еразумљи вс реч и и
млатарао рукама. - Шта радиш, будало? - I IИТал и га. ­
Сви су погубил и l\'l Озак. Нешто се спрема. И ј а треба
l Iешто да урадим. Видите, овде већ више Х l lљада гоци­
на траје ПСJlОПОНССКИ рат. До сада сам е хум ором из­
Jlазио на краЈ .
- Овдс ћете стаllовати? Донећете свој намештај?
Студент се смсј е.
Довуче гвозцсни кревет, две даске при биј с l I a
зид. Прави Диогснов см ештај . О н ај угао ј е С l l a В(llш
део, овај онде је гардероба. Кабо с бунара постави у
угао, то је купатило. Овде је кухиња, ово ј е цснтрално
греј ање. Требало би још нешто. Ноша. Морам да на.ба­
в и м ношу. Краљевину за нашу. Свој ина. Да ли сте већ
видели некога без свој ине? Немам ништа. Да нс знате
негде једну ношу? И светиљку треба украсти. Покри­
вач и секиру треба украсти. Одвратна стпар. Гнусно је
бити човек. Ако се покрене, двоје кола вуче љегове по­
трепштине. Псима је добро, све свој е са собом носе,
чак и реп. Украс'ги, светиљке су зато да се у краду. Сво··
66
ј ина је зато да се краде. Свако ко нешто има, украо је.
Живели пси.
- Мора се припазити, н ије допуштено становање
у крематоријуму. Полицијска забрана.
- Па нај више што могу, плашићу се. Плашим се
да се плашим. Све је забрањено. То је замена за влада­
вину, све је забрањено. Бојим се, дакле, јесам. Неће ми
поверовати да нисам комерциј алиста. Основаћу удру­
жење, одакле се избацује комерцијалисти. Све сама не­
ви на господа која живи оц краl)е. Остали купују и про­
даЈ У према прописима.
- Ви сте хвал исавац. По свему судећи ви сте
анархиста.
- Аllархизам је, мислим, крај ње очитовање опти­
мизма.
- Како то?
- Зашто анархиста? Јер веруј е у то да оно крдо,
кој е јесте људско друштво, још може да се спаси, бар
аl!архиј ом . Са свој е стране све сматрам застарели м .
Насукао с е у заједници, насукао се усамљеник.
П ауза. Затим поново.
- Исправно. И наче сам и ј а студент.
- Ја сам Студент 1 , ви Студен П . Хоћете ли овде
становати?
- Хоћу.
- И поред тога што је забрањено. Живели. ВажНо
ј е да свако ради 01-10 што не схвата. Упозоравам вас да
67
ј а не спадам међу оне који своје женке идеализују. Не
вол и м ако ме ометају у мојим приватним стварима.
Женку сам искључио из свог ЖИВО1'ног поретка. По
убеђењу сам онаниста. Жена ми није потребна. Женка
луксуз. Не треба ми. Ванредно олакшање. Уштеда вре­
мена. Имам име, али бих волео кад га не б их имао.
Студент 11 седне на праг и ћути.
- Ово место - каже - познајем одавно.
- Како то?
- Отац ми је овде живео.
- Ви сте имали оца?
- Ви нисте?
- Јесам, али Cal\·1 га већ заборавио. Име му можда
знате. Проф. Ире. Да? Ун иверзитетски професор. Ме­
ђу нама постоје принци пијелне разлике. М ислим да ћу
га, пре или касније, убити.
Пауза.
- Знате - каже Студент II - сви м и овде, мислим
ми људи, савршено се осећамо, као код своје куће, са­
мо наједном једином месту. У данашње време CMQ пре­
пуни ужасних привиђења. Једно од њих је златно до­
ба. Можда таквог места и нема. Зам ишљате л и
Еденски врт? Како да не, н и ви нисте изузетак. Ово ме­
сто нимало не л ич и на тај врт. Овај крематоријум, ми­
слим.
- Свако место одмеравате с рајем и у односу на
њега сматрате га стварношћу.
68
- Како је глупо ако о њему говорим. О неописи­
вом. Свако, кажем вам, свако то проживљава, тихо спа­
сење у којем жели да се одмори. Ниеам ни схватао због
чега овде уместо света није Еденски врт. Н исам схва­
тао све док нисам в идео Егејско море с грчким остр­
вима. Разбуцану белину у бескрају азура. Поломљене
ресе мрамора, како их плавило лиска СВОЈ ОМ горком со­
љу под трагиtlНОМ светлошћу. Ово овде је ућуткана гр­
мљавина, занемело дивљење у приказу смрти. Еден­
CКl1 врт ј е порушен. Олупинаје бића које сева. Лепота
која ј е с друге стране среће. Од како сам то видео, не
могу да одаберем између раја и трагедије. М и слим да
је то двоје једно, о вде, на мору. Одавде с обале живо­
та видите на другу страну, онамо где већ нема живота,
само треперава, безбој на светлост наливена у стакло.
Нема суза које саме по себи капљу због рањеног по­
стојаља, више не боли, није тужно безнадежно поце­
пано у разгореЛОЈ светлости и немо.
- Зашто то говорите баш мени сада?
Студент 1 седа такође на праг.
- Ви сте увек били заузети сопственом лудошћу.
Немате времена да се осврнете око себе.
- Шта је то требало да видим?
- Ваш отац је стигао из туђине, са севера, отпри-
л ике пре двадесет и пет година. Заједно с четворицом
младића и једном дев ој ком.
- Откуд знате?
69
 - Били су људи за које не постоји м ир. Похлепа,
мржња, заблуда, страх, збрка - паметни, неповерљи­
ви, подл и униживачи свега што је више, и грех. Про­
клета страст греха. Горели су у ватри проклетства.
Нигда не беше људи лакомиј их на живот. Ваш отац је
један од њих. Затим два Арапина, један се звао Хасим,
други Омар, мој отац. Хасимов старији брю: Четврти
је Бујшеркац, кога не треба да вам представљам, и де­
војка, Мадам, коју такође не треба да вам представљам.
- Причајте даље.
- У реду. О њиховој каријери касније. Сећате ли
се рације од прс две године? Погубљено је више хиља­
да људи. У историји света то је било прво грандиозно
MaCOBI 1 0 ГlOгубљење. Nota Ьепе: сви су били невини.
- Сећам се. Сећам се ужаса. Сећам се како су две
седмице касније с олакшањем клицали они који су би­
ли мимоиђени, нису ни помишљали како ће доћи на
ред следећом приликом.
- Тако су хтели да забораве како би се што лако­
мије бацили на сендвиче, и на пециво, и на ракију. То
је остало од оног што се н азивало живот. Хасим ј е из­
дао брата. Потказао га је да ј е написао неки бунтов­
нички спис.
- Није било тач но?
- Да се и не помиње. Ако се данас нешто догоди,
једини коректан одговор је да се ниј е н и збило.
70
- До ставио је рођеног брата. То је мој човек Кра­
сти, варати, пљачкати, лагати, убијати, издавати. ]{ивео.
- О мар је ухваћен и мучен. Мадам, која га је од
детињства познавала. Зај едно су стигли са севера.
- Сасвим исправно.
- Зналаје и да Хасим лаже. Зналаје и да је Омар
невин.
- Само једно није знала. Ко је она.
- То је истина. Није и м довољно што убијају, још
се ТОГ\,ј е и смеју. То је ново. Ура. Мој је идеал убијање.
Ја то схватам. И свог ћу оца убити. Мислим да ћу и вас
убити. Иритира ме ваша чистота. Даље.
- Мадам је l Jаредила да се О мар ухапси, мада је
знал а да Омар и ниј е способан за оно за шта је оп·гу­
жен. Мучила га је, наводно четири дана, без прекида.
Омар је ј едино требало да каже.
- Знам . Увек треба рећ и само ј едну реч. Али је
ниј е рекао.
- Док су га штрој или, требало ј е да се одрекне
самог себе. Мадам, као жена, била је мајстор штроје­
ња. Мој отац је све, без изузетка све оне који су пре-­
ћугкивали мучења људи, њихова убијања, и смакнућа,
и нестанке, и клања, све оне који су прећуткивали ове
ужасе и правили се као да се ништа није збивало, и би­
Л И подмукли И повлачили се у ћошак и цвилели, мој
отац их ј е оптуживао за саучешће у злочину. За њега
је свако био одговоран за убијање. Изузетак је био ј е-
71
дан једини случај . Његов. За самог себе није желео
о свету. Разумете?
- Разумем. То сам од њега и очекивао.
- Највећи грех који се може починити против чо-
вечанства јесте ћутање. Прећутати. Рекао је да смо од­
говорни за мученичку смрт хиљаде и хиљаде људи, ви­
ше него они кој и су та убиства починили. Зашто? Ј ер
су они од постанка живели у тами, а ми видимо шта се
збива. Омар је издржао. Шта ј е рекао, није повукао.
Оставио нас је овде у сраму. Био је благ човек, ал и
ч ВРСТ. Yl\'l PO ј е четвртог дана потпуно одераl l . Никог
није проклео. Једино је рекао шта је Б ИЈ ЈО. Шта јесте.
Хасим је мучеље посматрао до крај а. Када је мој отац
издахнуо, машио се пиштоља и убио М адам.
- Брависимо. Убијати.
- Хасим ниј е п обегао. О птужен је, осуђен на
смрт и погубљен . Петоро људи кој и су приспели са се­
вера међусобно су се називали Самоједи. То је судби­
на троје Самој еда.
Пауза.
- Четвртог, мог оца, проф. Иреу ја ћу устрелити,
или убити, или шта га ја знам. Како оно рекосте? Сад
сам с вама у блиској вези. В и ову сториј у знате збр­
да-здола. Наравно, знате више него што сте рекли. На­
равно, знате више него што се збило. И вас ћу убити.
Рачунајте на то, мислим да ћу и себе убити. Ја бар ра­
чунам с ТИМ.
72
- Олуја грчких о стрва. Уништени рај .
- Шта хоћете с тим острвима?
- Уместо Еденског врта.
- Како оно рече? Одговорни смо једини за друге.
Сви они који су ћутали о овим ужасима, у нади да ће
себе заштитити, заштитили су се на једној не6итној по­
вршини, да би вишеструко битније себе укаљали. Ука­
љали тако да за то нема опроштаја. Да би спасили соп­
ствену кожу, ћУТаЈl И су, У злочину су они много више
сауч еl1J1 ЦИ од оних кој и су га П ОЧ И I Ш Л И . Нису чак ни
покушаВаЈlИ да га оправдају, него су га I IрећУТаЈIИ . Сви
смо саучесници. Живели. Убиј ати. Убице смо. Прокле­
ти они кој и то још и поричу. Погледајте како се дебља­
ј у. Јадници. Убијати. Све истребити.
- Мислим да на Егејском мору човек ослепи. Ако
човек и самом себи потхраљуј е мисао о убиству, он је
слеп. Нека убије, боље је нареди'ги убијаље, него уби­
ј ати.
- Гаје се. Вреће новца. Топле и светле собе. По­
стављеп сто. Све је то данас изгубило значај. Неопход­
но би било неко друго човечанство да би у свему томе
могло да ужива. Ово овде служи да би било п опиша­
но. Није за друго. Ни ја. Ни ви. Мисле да су победили?
П итање остаје отворено. Вечно отворено. Бар за нас.
Разумете?
- Могуће је да ј е ваш отац био у праву. Овде је
сада овај ужас који ће се сутра можда поновити, ни-
73
шта не можемо да урадимо против, али неће доћи на
ред о сам хиљада, него дупло, и петоструко, и нико ни­
ј е заштићен. Шта знам ја? Припремљен сам на то. Тај
дотични Омар је рекао да су у ужасу кривци они који
ћуте. Они који се скривају и праве се као да се ништа
није збило. Као да је све у нај бољем реду. Они који тр­
љају руке и уздишу да је поредак ствари одувек и био
о вакав. Али веће бити п опиш ано о сам хиљада, него
четрдесет хиљада. Опти мисти кој и веруј у да ће увек
бити боље. Осамдесет хиљада, ј ер ће УМУК I lУТИ и ћу­
тати, само зато да би Ј1Х оставил и у љиховим улогама.
Где су ови људи 11З крематоријytvш? Где је п еl lЗиоаиса­
ни поштар са супругом? Двој е јадних стараца кој и су
живели на љускама од кром пира и на костима, и смр­
завали се, и гушили се од астме, и где Ј е чистач ица и
малени обућар и. Под земљом у заједничкој раци у па­
пирним врећама, а новине лажу да су били опасне дан­
губе и бунџије, и одавде су их ватром истерали , и ди­
р ектори, и и нжењери, и надзорн ици, и песници, и
професори ћуте, и даље ћуте, даље и још даље ћуте.
Докле ће ћутати? Само да љих не дирају. Не говорим
то зато да им нарушим самопоуздаље, не, lУ нема сум­
ље. П одстичем их. Ха-ха-ха. П одстичем? На шта?
Остали су живи. Али какав је то ж ивот? И то је живот?
Пих.
Треба посматрати лица. Све варијанте су варија­
ције истог. На сваком се налази страх. Нема чистих ли-
74
ца. Дрскост и оно што се налази иза ље, страх. Мало?
Чега се плаше? Да ће им одузети чак и ту прљавшти­
ну. Прети им не то да ће бити попишани и убијени, ма­
да ни то ниј е приј атно. Прети им оно што раде. Цини­
чан је онај кој и све то види, кришом цвили и боји се,
јер ће можда и на њега доћи ред. Оно што су прибави­
ли на поштен начин забраљено је користити. Заједнич­
ки злочин. ЋУIЋ ље и одобраваље, увек је тако било. На
ГlШ\1ет I l и када r r e пада rюштар, ни r LOhни чувар, само
страх. Нс мисл итс н а лекара за кожне БОЈrссти, I l И на
једанаест фудбалера, [[и на бравара, l lИТИ на l loB�l I Iapa
Швај царца. Само је дрзак и циничан, и боји се, и без­
образаl l је, и бучан, и подао и кукавица, и н ишта га се
не тиче. Из играва смиреност и да ј е обезбеђен ти ме
што има много I lоваца. Укаљано лице, страх све упр­
ља. У оном тренутку када опасност запрети, маска не­
стаје, и остаје страх. Кажу да је у модерној цивилиза­
циј и нај важниј е да ј е брзо. Да човек брзо може да
побегне, наравно испред полициј е. Побећи. Астрона­
уги ће показати пут, како се може побећи са земље. Пр­
љава лица, злобна, сурова л ица која чекају у заседи јер
се боје. Чега се боје? Бој е се Омара. Постоји разл ог.
Ом ар зна да су прљави. Не од аутом ата. Од новинара
Швај царца и од бравара. Лице им се оцједном укочи и
нестаје енглески чај , и печена телетина, и осигурање
и цинизам, и мноштво новаца. Залуд бежаније. В и ц и
летњиковац, и свилено бело рубље, и луксузна женка.
75
С ити идиоти. Треба посматрати лица. Како би брзо мо­
гао да побегне. И разум му служи да би се припремио
за брзо бекство, да брзо може бити дрзак и зао, да бр­
зо може да постане прљав и да не мисли на поштара и
О мара, ј ер је кривац због тога што ћути и што се пра­
ви да се н ишта није збило, и о птимиста ј е, ј ер је успео
да прећути, јер се сутра четрдесет хиљада спрема за
папирне вреће.
Како је то могуl1е, пита М. Шаравараг, ослободи­
ти се из овог загушљивог смрада историје? Озбиљни
људи, односно они кој и добро знај у да гризу своје нок­
ТС, почињу да истражују шта се збило. Педесет хиља­
да људи ј е остало I la разбојишту, али само због тога то­
л ико, ј ер је лево крило заостало, иначе би било
двоструко више. Кан ј е наредио да изведу п ред њега
команданта левог кр ила, да би га позвао на одговор­
ност, али ј е овај знао шта ће се догодити, повукао се у
град и припремио за одбрану. Кан га ј е напао, али се
командант држао, склопио Ј е савез с командантом де­
сног крила, напали су капа и набили му главу на ко­
пље, ондаЈ е командант десног крила напао левокрили
град, истребио становнике и главу команданта левог
крила набио на копље и постао кан. Шта је ово? Тако­
звана историј а. Освета и издаја, и покољ и убиства, и
насиље и беда, и поквареност. Чувене радње, достој не
б ележења. Раз в итак човечанства. Вреди з абележити
76
коли ко ј е курви имао, под каквим наз ивима пореза је
пљачкао народ. Како су му просипали црева, понос и
право. Убијати, красти, варати, лагати, издавати, там­
ница, вешала. Шта ј е то? Историја. У читељица живо­
та. Прецизно, колико је људских руку одсечено, толи­
ко је бачено у тамницу, остали су обешени. Данас овде,
сутра онде. Сви ћуте и гутају. О да, кад буде крај , до­
ћи ће краљ, грозни, он ће све изменити, неће више би­
ти дссног КРИЈlа, НИ левог крила, ни на копље набиј е­
НС главс, ни заставс, I I И одл иковаља, I-ЈИ амбасадора, и
човск сс ухвати за главу. Шта ј е то? Историја. Али ако
ј е о во историја, да ли ће ј е јсдном бити доста? Поку­
шај м о без историје. Коначно нека буде н ешто друго,
не историја. Шта је ово стељање, и скривање, и бежа­
ње, и урлаље, и синод о слову "и". Биће описано и учи­
ћс се ко је какав шrтковлук починио, какав јс јунак био,
гдс је убијсн, шта је лагао, што крао, где је сакрио.
Историја стотине година, пет стотина и хиљаде годи­
на, препуна одрубљених глава, сасушених костура по
тамницама, јадника растргнутих на точку и спаљених
бедника, такви смо, и то желимо, и о томе расправља­
мо, ко је код нас већи разбој ник, и педесет хиљада мр­
твих, и то је историја, одрубити главу, обесити, хиља­
ду и пет хиљада година, и попишати и ћутати и
одерати. Постој и ли неко ко ће зауставити ову истори­
ј у? Постој и ли неко ко ће избећи ову кавгу? Ко не бра­
ни себе? Ко ће се вратити у не-отпор? Историја тог ве-
77
ч итог понављања сагрешења пада у таму. Догодило се.
Али се могло догодити само з ато ј ер смо слаби , и ку­
кавице, и подлаци, и м о гло се догодити з ато да бисмо
учинили да се не догоди. Жао ми је што је тако, али ни­
сам скл о н да о томе ћУТИI\.! и н исам скл о н да се не по­
бун и м п ротив тога. Тим е што СШ\1 ж и в , н и шта н ећу
п рсћутати, чак и ако је то тако сра м н о . У овом сраму
треба да живим, двоструки ј е срам што у том е жи в и м ,
и о томе ћУТ I1 М и праВI1М од тога н ауку, историјску ( ( а­
, ју супруге и децу, због тога треба добро да при пазе, у
уку, и (Ie сти д и м сс ( ( сго сам безобразан 11 постављам
захтеве. Ј ер ! Ј о стој и ( ( IJOCBeT� beњe, п о стој и ( I ешто што
п о н о с н о п р из н ај е да је било тако и да ће тако и бити ,
и укопаl1е градове у земљу, и народ l I ахран ити кашом
и за време вел и ке голомразl l и це обути га у дрвене цо­
куле и обући у вашљ и ве вреће, и бићс дозвоље l l рад, и
сахраљивање TpynaJla од пегавог тифуса у смрзнуту
земљу. Ко ј е просвећен? Ко ј е победио другога. Про­
свеће н о ш ћу се н аз ива када с е го вори о з абрање н ој
историј и . Дозвољено ј е само о куmури , дозвољено је
само о двадесетоспратном универзитету, дозвољено Је
сам о о миру и о ко нгре су, и државници с е церекај у, и:
треба и м аплаудирати. Дозвољено ј е само напредова­
ти, дозвољено Је напредовати , остало тоне у клоакама
. .
радних логора и у мучилишти м а таЈ н е ПОЛИ ЦИЈ е.
Ово је о п ет ј ед н а тирада Ш араварагин ог типа,
као што смо их неколико већ ч ул и , а у свему је пон ај -
. .
в и ш е неПрИЈ a'lЋО што у томе и м а неЈ:(е и стине, али Ј е
78
она неприхватљива з бог анимозитета. Све ово није пе­
с и м изам и без илузиј а, него сасвим вероватно бесомуч­
ни отров ј едног насу каног ч астољубља. Наравн о , не­
ма ни говора о истин и , сем онога шта ј е ту и стина. Не,
као да се ништаније збивало, и као да нису протество­
вал е стотине, хиљада људ и , п од л еп и м и ПРИСТОЈ Н И М
заставама, м анифестације под пажњом п олициј е , као
добро васп итани и лој ал н и грађани кој и код куће и ма­
( I OЦ Н С су ј ел и кол ач с са ШЈl aГОМ , остало је и за ЦОВС4С,
добро трсба припазити и пристој ( ю Il ротествоваТI1 ( IPO­
тнв l I ехумаНОСТI1. Брави симо. Насупрот томе н и шта се
шIj е збило, држаВl ! l1 ЦИ су се 11 даље ЦСРI1ЛИ, ЉУДИ оку­
( [љ е н и l I а КОl ! грес и м а и даље су аплаудирал и , aJl l1 Ј е
и стина и да се залуд ХВаЈ l и wемо Бето веном и М и кслан-·
I) ел ом, то ХВаЈ 1И сање ј е безобразЈIУК. Крв и п юј , баЈlе 11
говна ће нас преплавити, 11 хваJlисати се тиме да има
о н и х кој и лепо с вирају и лепо сл и кај у. Култура и ура,
летимо на Месец када уј утру у кол о н и по ч етворо од­
лазе људи н а губили:ште. Уместо песимизма требало
би п ронаћи неку нову реч кој а се р азл и куј е од п оква­
р е н о г стомака. Кој а н иј е депресиј а. Треба науч ити да
се Ж.иви у калу. Л ако ј е да буде п аметан онај кој и нема
срца. Л ака је 'гакозвана правда. А л и нема п равде све
д о к и један бедни к скапава у рудници м а олова, и док
постој и ј едан једини бедни к кога штрој е у полицијском
м у ч или шту. Нема п равде, ј ер ћу и ја одговарати због
79
њих, не знам где, али хоћу. И хоћу, и судеоник сам у
њиховим мукама и беспомоћ ан, али судеоник, мрзим
и ја, без смисл а, али се бринем за с опствени запећак и
за свој топли живот за кој и толи ко страхуј ем да се не
охлади .
Правна држава јесте реална држава. То ј е главни
став проф. Иреа. Додаје да сс овде и сада реализовала
ова рсаЛ l lа и правна држава. Сма је всћ све у реду. То
ј с држава у којој се маКСИl\·lаш rа слобода, благостаљс 11
си гурност грађана 1l0КJlalIa с И l I терссима маса И љ и хо­
ви ",! јСДИ I I СТВ ОМ У друштву. КонаЧ I I О смо СТИГЛ И до тач­
ке с кој е нсма н и каквог скс ц е с а I lрсма било кој ем I Ie­
законитом смеру, и п очев од овога трена немогуће је.
Нема насиља, нема е КСI l J I Oа тациј е, I ICMa лажи . Среh l l И
и весели жи вот ј е ч врст као хридина, кој и сваки п оје­
дини грађанин државе свесно разуме, ј ер га и ужива.
Једна нова младост већ је одрасла у овој атмосфери и
и нстиктивно брани његове законе. Реалитет има само
оно што заједница прихвата и брани . А то је закон.
Овако почиње текст проф. Иреа о крематоријуму.
Сви су задовољн и, јер је свима сигуран и пропи­
сан опстанак, сопствено издржавањ е и издржавање по­
родице. Цвета обиље. Грађани схватају да су то они са­
м и створили , држава се бри не да грађани суделују у
праведној п одели добара, да с најмаље рада постигну
нај ви ш и ниво. Животне намирниц е су јефтине. Стам-
80
бена ситуација н арода налази се на ненаданој висини.
Било куда се пође, ч исти културн и станови, велика
уд06ност и богатство. Ако се каткада и догоди да мо­
рамо да се бранимо од наших непријатеља, редак до­
гађај , ми праведно поразимо оне који желе да ослабе
нашу државу. У там ним рупама предграђа ОI- l И скрива­
ју оружје и мун и циј у И куј у побуну. Наш [ [арод ниј е
могао д а беСl IOмоћно посматра ту завсру којајс финан­
сирана I -IОВЦСМ убач е I I И М из ИI-fOСТРal i ства. К рив ц и су
живел и l Ш Јlуксузан начин. Слаби карактсри, ако и х јс
и мален број , окуп ил и су се, овде, ј ср су лако добија­
ли крварину за срсlш и мир својих 'суграђаl Iа. ПОВСДС I l
јс ПОСТУI lак I lРОТИВ завереI lика. Остаће [ [а слободи, ал и
ће заКО IlСКИМ I I YTCM Б ИТI1 утврђено какав јс циљ има­
ло удружи ваље, и колико јс ко био саучеСI I ИК.
Нема чега да се НJIашимо. Ми смо на исти нски м
основама и због тога смо реални. Наше И I / СТl1'lу ције ра­
де беспреКОРI lО. С ваки функционер скромн о 11 преци­
зно извршава својс обавезе, и служи интересима зајед­
нице. Задатак н аше п олиције је заправо лак. Ако су
грађ а ни задовољ н и , п олиција готово да и није потреб­
на. Ред се одржава и постој и сам по себи, и свакоме је
у интересу да се овакав поредак одржи . Изгредс изолу­
ју сам и грађани. Образовање најзад, први п ут у цеЈЈО­
купној светској историји, васпитава такве младиће и
. , .
деВОЈ ке КОЈ И, гrрожети идеЈ ОМ чистог живота, не желе
.. . ,
ништа друго до да раде и да СВОЈ живот уграде у заЈед-
81
н ицу. Наши су се професори коначно одвикли да круп­
но лажу због такозваних идеала, и да заводе младе.
Наша и ндустрија већ је достигла степен одлич­
не производље и обилног снабдеваља народа наше др­
жаве. Последњих година наши су индустриј ск и про­
изводи дости гл и онај светски н и во кој и се у о вом
тренутку не може превазићи. Плата наших радни ка је
нај в иша могућа. Због тога индустријске производе мо­
жемо да продајемо јефТИ I l ијс I IСГО у било којој држа­
ви света.
РазвијСl IOС'I; и богатство нашс I IOљопри вредс ј с­
су П ОСЛОВИ Ч I I И . Произ води су ДОСТУ 1II - I И за неколи ко
ф илера, ал и су I I аши I Iр о извоlj ач и задовољ н и . И Н­
СТИ I lКТ шићарџијства, кој и је још недавно био каракте­
ристичаI I , потпуно је I I CCTao. КваJIитет је набоље м о­
гући. Свим о н и м што произ води мо у земљи, обилно
смо снабдевени, чак преостај с и за извоз, и I Iаша роба
је у иностранству тражена, јер се нс може ни мерити с
другом робом.
Због тога немамо чега да се плашимо. Наша др­
жава је правна и реална. Не поч ива на идеалима, н его
на правом животу грађана, на оном кој и сви и н стинк­
тивно одржавају. На концу, пак, она околност коју тре­
ба сматрати нај важн ијом . У реалној држави реалан је
и сваки у нутрашњи однос. И однос грађана између се­
бе. Друштвс н и греси, као што су завист, грамзивост,
тврдичлук, н адметање, потиснути су у позадину и п о-
82
чињу потпуно да се губе. Грађани су склони приј атељ­
ству, попустљив ости, опраштању, у њима се развиј а
l\'l еђусобна симпатија. Раздора нема. П очиљемо д а би­
вамо човечни, онако као што треба да буде о снова
и стинског колективно г периода. П остоје сви разлози
да се ова чињеница већ сматра реализован ом. Раниј е,
током других времена, за м и нули х рсжима грађани су
се бојал и ј сдни других. Овај страх ј с нестао. Зашто?
Јер се развило повсрсљс 1 Iрема држави и rIOBcpCl be се
I IРОШИРИЈIO на сваког I Iрипадника ((арода.
- Прочитали сте?
- Јесам - одговори CrYJleI IT 1 1 .
- Таквс кљиге објављују, таква предаваља држи
на Факулте'IУ, такве ЧЈl aI Iке п и ше . ЗI Iате шта каже? Пре
сам социјан иста I Iero ја сам .
Сlудеl IТ II ћути , савије новине и врати их.
- Између I I отлаченог и тлачитеља, као и између
мира и рата нема разлике, само се м огу истаћи две вр­
сте стида.
- Чекајте. Говорим о свом оцу. О тој хуљи, о том
п одлом ниткову. - Одмахне руком . - Манимо се. Про­
фесор је универзитета, али се вара ако веруј е да се да­
нас човекова сюуациј а може одредити његовим запи­
мањем. Ви то смете да поверујете.
- Штаја смем, препустите мени. В и ужасно м ного
причате. Што се види по вашим широким носницама.
.- Откривен сам?
83
 - А сем тога, ви сте егзалтиран и.
- Мислите да је ствар иста и без страсти. Страст
је друга половина истине.
- Зашто? Ваљда ви више веруј ете од ч ињеничне
стварности . Можете ли ви да замислите шта је ствар­
ност? Кад бисте се укаљали од главе до пете и полуде­
ли и у лудилу трабуњали и почели да фантазират е, да
набрајате нај прљавиј а зло,цела, засти,цели бисте се, јер
бисте видел и да сте били далеко заостал и, и меки, и
БЈЈаги, и кротки, и I\шаки у односу на оно што постоји.
Ја сам то учинио. Покушао сам с О I I И М што сам зами­
слио, затим сам прскинуо док ми јс образ горео. Бу,ца­
ла! Мисл им да онај ко би био у стању да и за тренутак
домисли оно што већ постоји, 0 ( [ би се скљокао о,ц УА<а­
са и гнушања, и своју би душу, ако ј ош постоји, испу­
стио.
Поче да говори о свом оцу.
- Универзитетски је професор , односно на осно­
ву тога за пет хиљада, или не знам већ колико, упису­
је на универзитет. Вас, мене, б ило кога, немате сведо­
чанство . Нема проблема. Н ешто ћемо већ урадити,
само нека имате новаца. Јер то што је он професор , ни­
је ништа. У нашој машtи проф есор живи тако што од­
лази у библиотеку, и ч ита, и припрема се за предава­
ња. Кротки безвезник . Проф . Ире зна да је важан
утицај. Студенте једино он уписује, пет хиљада, десет
хиљада. Нешто ћемо урадити. О н м оже, шта ти га ја
84
знам. Треба отићи код њега, с добро набијеном ковер­
том. Учити? У нашој машти професор ЖИВИ као тихи
ч овечуљак кој и ћути и чита, профссор ј е безвезник,
ал и проф. Ире је uамбас, као што је данас и песник
Uдl'v1бас, и Иlfжињер uамбас, и књиговођа џамбас, и кон­
зул uамбас. Говори м ТО тек з ато да бих га похвалио.
Десет хиљада? Утицај је важан.
- Ви кажсте да пут на факултет води преко каби­
J I CTa проф. Иреа. Тако треба.
- Тако трсба. Да. Спусти коверат. Слобода учс­
ља. Свако учи 0 1 1 0 што не жели. Учи и шшћа, ПОСЈIС из­
IJСС I I О Г BpeMClla заврши, добија диплому, о нда сс всћ
љему I IJшћа. Због тога треба да ( [лати . Ви стс сада убе­
l)еlfИ да стс СУОЧ С I I И С Г.JIаВl I И М I I ИТКОВЛУКО М . Ни гово­
ра. Проф. Ире јс н свидљиви ,цИРСЈ(ТОР свих l1'здаваЧI<И'Х
кућа. Clзаки руко п ис l I Jшћа, ,ца би му било плаћеlJ О .
Проф. Иреу гшаћа. Своја дсла шаљу они кој и. Свако ко
жели ца буде објављен. Агснти проф. Иреа већ прежа­
ју свој плен, и чекају да пристигну рукописи. После
извесног времена их враћају с тим да не одговарају од_·
рсђеном усмерсљу, претходно пак опљачкају, и пова­
де из њих оно што им је потребно н обј аве то под сво­
ј им именима, али проф. Иреу плате опо што треба ,ца
му плате. Да Ј1И сте ви пом ишљаJlИ на то да ј е опо што
буде објављено покрадено из беЗИМСlIИХ дела, али за
то проф. Ире добија повац?
- Нисам.
85
 - То се зове Предузеће за плагиј ате. Званично,
овде се из књига краде рад безимених. Али то није до­
ста. Проф. Ире је утицај ан човек прибавља пасоше,
станове, дозволе за одлазак у иностранство, десет хи­
љада, стан десет хиљада, не овакав као ови у кремато­
р ијуму, двособни комфорни стан, петособни, вилу, сто
хиљада, сто педесет хиљада.
Студент П ћути.
- Проф. Ирс је У I I ИВСРЗаЈ l I l И I I ИТКОВ. Проф. Ире јс
ТОТаЈ l l IИ ! ! итков. Да ли добро говор им? Пљачкаш , и прс­
Bapaт� и ЛОI IОВ, И држи предаваља о помирељу, и о Ј ед­
накости, и о мирољубивој толераl l циј и, и о будућности,
И О 0 1 lТИМ И З МУ Знате ли шта је оптим изам? Завежите,
.
и ДОl lесите l Iовац проф Иреу. Оl lти мизам је неопходан
израбљивачи м а да смотају l Iовац у џеп уз смешак. Та­
ко је веома добро. Оптимизам ј е када народ кличе ура
ако га тлаче. Оптимизам ј е право име за мучеље наро­
да. Шта још да кажем? Оптимизам је када се п ослода­
вац не задовољава профитом, него захтева да му се кли­
че браво. Живео. Проф. Ире је оптимиста. Научник,
професор, оптимиста и окорели пљачкаш, и ви се још
ч удитс што хоћу да га уцмекам . Једино бих се стидео у
том случају ако би ме неко предухитри о. Ј а имам пра­
во на то. Мој НаЈЮГ: убити. Рећи ћу вам. Шта? Чућете.
Мајка ми је била конобарица у посластичар ници, била
ј е лепа, пих. Иначе сам због мајке постао женомрзац и
онан иста. До к не прослови, лепа бештија, али чим
86
отвори уста, одвратна курвештина као и ОСТаЈlе. Проф.
Ире је тотални НИТКОВ. Касније се удала и постала до­
марка, васпитаван сам у кухињи, кусао сам купус и слу­
шао различите називе за полне органе. Иначе се све то
може видети на очима. Онај уплашени трептај иза ко­
ј ега следи расцопана глава. Изненада склапа очи, и тр­
за главу. Погледајте ме, у кухиљи еам одрастао. Мој
очух је одмах знао шта треба да уради, почео је да пи ­
је, друкч иј е I I С би издржао. Ота ц ј е плаћао за Melle, ал и
"е много. Имао је l Iеких десеторо деришта у различи­
тим деловима града, од разних жеl l а. Каткада бих од­
Јlазио код њега, и добијао десетицу. Иди куh и, рекао би.
За "овац с ам KYl loBao СЈ Ј аткише и фран цуску сала-гу, и
све смазао. НедеЉ I I О јеДI I ОМ, у бифсу. Постао сам би­
феџијски l I абигуз. Почео сам да крадем. Крао сам од
домаРКИI -lОГ бакши ша, мајка мс I ютказивма и уцењи­
вала оца како ме не би пријавили. Мај ка ј е хтела да бу­
де козметичарка, у белом мантилу, да мацка даме. До­
марки је притицало доета новца, м ного сам крао, за
бифе и за биоскоп. Ждерао сам пихтије и крем од чо-
1C0ладе. То је ново раздобље. У старо доба беше леба с
машћом и леба с пеlCмезом. У рају, као што ви кажете.
Данас се молим вас, мајонез и сала-га називају напрет­
ком ? КУЛ1ура. Ха-ха-ха. Код lCуће ј е било само купуса.
Поочим се ни о чему није бринуо, само је пио. Кад би
се ноћу вратио пијан, мајка је вриштала, ОН би разбио
ДЈза тањира, затим би се стропоштао. Мислим да због
87
тога има толи ко п ијаница, јер има толико жена таквих
као моја мај ка. Ја сам онаниста, м ени ракиј а не треба.
И мун сам . Али знате ли ко то све ради? Проф. Ире.
Својим юъигама о оптимизму. Верује у будућност . Шта
треба ч инити? Рећи ћу вам: овог црва треба ш картира­
ти. Кажете да сам анархиста. И то ј е урадио проф. Ире.
Нс осећаl\1 се добро као анархиста. Ком ђаволу је по­
трсбно убиство, али шта да радим? Имам ш ироке но­
Сl lи це, кажу да због тога ОВОЈ I И КО брбљам. Зашићу их.
У Ч И l l и ћемо нешто, као што каже I lРОф. Ире. Убићемо
нскога, секиром ћемо му расцопати ГJlaBY. Још пре не­
го што се умешате, веома добро З ll ам ,ца ћу га убити,
али ће доћи ,цруги, постој и десет хиљада, стотину хи­
љада, једног смакнем, ето гамиже ум есто њега један
милион.
- ОЈlакшали сте душу?
- Још ни бл изу. Пре две године сам доспео код
старог човека и жене. Беше добар стан, купил и га од
проф. Иреа, не знам за колико, услов је био да ј а ста­
нујем у дворишној соби и да имам потпуну о пскрбу.
Брачни пар је разговарао у дневној соби. За мене ј е то
било ново. Из кухиње у собу, добијао сам бечку шниц­
лу, салату од краставаца и могао сам да читам. Мушка­
рац каже:
-- Говеђа супа с кнедлама од џигерице два и че­
трдесет.
А жена на то:
88
- Јефтино.
- Роштиљ ч етрнаест четрдесет.
- Скуп.
- Пуњене говеђе груди девет шездесет.
- Јефтино.
- Штрудла с орасима четири и п едесет.
- Скупо.
- Крем пита ј едан осамдесет.
- Јефтино.
- Палачинке с џемом комад ј едан двадесет.
- Скупо.
Стиже учитељица у п е нзији. Има прозукли глас
и тон млаких помија, кад га човек чуј е, тоне у сулуду
глупост, спопадају га неке будалаштине попут воде од
о праних ногу, као да ј е премазан јучерашњим варивом
о,ц кромпира, глас је свечан и ужива, и ја кад га чуј ем,
одлазим на супротну страну земљине кугле.
- Беше веома пријатно. Била сам на претрагама,
узела сам пробни доручак па су ме прегледали рентге­
нам. (Ова болница је веома пријатна. Н ишта м и нису
нашли (Гест.) Рентген Шlућа, и стомака, и желуца. Пре­
гледали су ми и зубе. (Гест.) Да. Беше пријатно. Човек
стиче нове импресије. Рентген јетре. Помишљам и на
то да сваких. пола године одем у болницу и прегледа­
вам се. Стичем .н ове импресиј е. Н ису ми н ишта про­
нашли. (ГeCl�) Преглед м о краће, преглед измета, крв­
ног притиска, екаге, реуматологиј а, купке. Сензациј е.
89
Беше веома приј атно. И леву ногу су м и прегледали - Скупо.
рентгеном. Нове импресије. Поновићу свако пол а го­ - Маслинке два и двадесет.
дине. - Јефтино.
Потом даље: - Лук два и ш ездесет.
- Трико-гаће педесет два. - Скупо .
- Ј ефтино. - Беше веома пријатно. Држала сам куру маса-
- Џемпер сто двадесет и четири. же. Тридесет минута минералне купке и м азање кре­
- Скупо. мом од менте. Користила сам и услуге педикира. По­
- Ш ал де ведесет. новићу свако пола године. Заиста беше пријатно. И
- Скуво. жснске ствари су "НI испитали, али нису пронашли ни­
- Капа седамдесет и осам . шта.
- Јефтино. - Наушнице с два брилијанта ш еснаест хиљада.
- О IOртске чакшире двеста шездесет. -: Ј ефтино.
- Скупо . - Можда нису златне.
- 8унене чарапе шездесет. - Скупо.
- Ј ефтино. - Наруквица, четрнаест карата, златарска изра-
- Чланкобран четрдесет два. да, двадесет и четири хиљаде.
- Ску по. - Јефтино.
За доручак. - З н ате л и шта ј е ово? Хтели су да ме срозају у
- Ч варци четири и десет. грађанство.
- Скупо. Пауза.
- Пекмез од бресака три . То је суштина делатности проф. Иреа. Тако сам
- Ј ефтино. се и нтелигентно изразио. Деградација у грађанина, од
- Чај двадесет. свакога н ачю-rити грађанина, то јест идиота, зарађива­
- Скупо. ти новац, и скупљати га и штедети, остављати на штед­
За вечеру. Њу, ш та ј е ј ефтин о и шта је скупо и сузити, купити
- Качамак три и педесет. аутом обил, стан, продати и зарадити, тутнути у џеп,
90 91
 бројити новац, бити завидљив и грамзив, ура, претпла­
тити се на лист владајуће п артије и ч итати уводнике.
Хтео је да ме утопи у грађанство. Ш пекулације и пре­
варе. Постати модни креатор, и оженити се певачицом,
и људе ословљавати анђеле, сунце, и бити свакоднев­
ни причесник и по цео дан слушати радио, и бити по­
хлепа ll потрошач страсти и задовољстава.
- М и сл им да је ваш л иризам сувишан.
- Шта кажете?
- Кажем да се ви бун ите I [РОТИВ ч и љеница света.
Л и ч ите l I a ОСl I и вача рел игије. Сматрам сувишним ва­
ше МРЖl ье I Iрема женама и грађан ству, и према оцу, и
ваш он анизам .
- Уб и hу вас. Ваша ме памет иритира. В и стану­
ј ете у фрижидеру.
- Можда н е знам шта ј е добро. Али оно што ви
прич ате, лоше је.
- Коначно нека одређена изјава, не начелно бр­
бљање.
- Видите, ј а све в и ше имам поверења у мртве.
По штуј ем у љима то што жуде према неч и м крупни­
јем него што ј е ЖИВ01: Нечем озбиљнијем и тежем. Кад
бих жел ео да будем образован , рекао бнх да жуде ка
супстанциј и. М ртви су упознал и небитност и жуде да
буду стварни. О во овде ниј е стварност. Ово овде ј е у
н ај бољем случај у оргиј а празнине, као што се вели.
92
Цитат мога оца, и о н је негде прочитао. Беше светац
столпник. Једини човек кога поштуј ем.
- Зашто не побијете све који нису као ваш отац?
- Н а концу свако убиј а себе. Или нам се догађа
нешто још много горе. Поједу нас црви, свакакви цр­
ви. Држава, друштво, ю ьижевност, музика, сликарство,
..
позив, частољубље, жене, да ређам даље? Не треба жу­
р ИТИ. Столпник има сасвим другу представу о време­
I IY, не хита. Ви сте С М С Ш IIИ ако верујете да сте нско га
убили ако сте га УКЈIOI( Ш I И са света.
Знате л и шта је било оно што је мој отац тако те­
шко I !Однео? Непрекидно је стај ао на граници сопстве­
( !ог бића. Н и шта ниј е могао да напусти од онога што
је л оше урадио, ништа што је добро није могао да ре­
ализује. Од себе сама н ишта није м огао да учини. Тај ,
0 1 1 сам, није био фантазам. Вишекратно ј е контрол и­
сао. Није психолошким рафинманом измишљено би­
ће. Оно што ме у њему задивљује јесте монолитнос'с с
којом ништа није напуштао од себе, и мао ј е две речи,
да и не, као грађани јефтино и скупо. Као саве ет, не ис­
правно и неисправно, н его истина и неистина која је
према себи верна и неверна. Стај ао је на граници. Отац
је рекао да му је неопходна друга телесна м етаморфо­
за како би разрешио свој живот. Због тога је пристао
да буде убијен, јер је веровао да ће се за време мучења
збити преображај , '-ЈаК промена суштине која ће проте­
ћи за време једног сасвим другог ж ив ота, за време не-
93
 вероватних телесних мука, реализоваће се у њему ста­
пање с и стинским Ја. Изгледа дај е то могуће само под
притиском патљи, зато онаЈ ко пати , иде исправним пу­
тем. Само- не бити задовољан. Не б ити срећан. Отацј е
одабрао судбину мученика. И мученици су због тога
одабирали мартирску CMP1� као и мој отац. Веровали
су, за време TpelIYTaKa мучеља доб и ће ј едан, ј едан је­
д и н и трен када ће I Ы4ХОВО истинско биће, оно које је
БИЈIO СКРИВСI lО у Iьима дубоко, всома дубоко, забл иста­
ти у I l>И!lta И I Iреl IJIaВИТИ их. Н е ЗI lам да ЈIИ је то могу­
ће. М ИСЈI И М да ј е љегов живот ж и ва рШ Ia. ИЈ/ И ј е м ој
отац био у I Ip а ву. Могуће ј е да ј е то и м ИЈIOСТ. ДОК му
лав цепа стомак и просипа црева, 0 1 1 се преВИЈа у ЦИр­
КУСКОЈ аРСI I И , и не уме НИ на шта друго да м исли , само
I [а 0 1 1 0 једно. Сада му се остварило. Сада. Ово бедно и
кукавичко Ја је тријумфовало над смрћу, и он је нашао
себе. И л и је можда баш пор и цање м илости победа.
М ожда се у паду тријумфује. Овде тек схвате да побе­
дити значи пасти . Ни ј едан ј едини трен не може живе­
ти с љом , и не може ј ој се радовати. Конац, ево смрт,
али ј е окусио своје истинско биће. Вредело је. Остало
ништа не вреди . За опо за шта се човек припремао це­
лог живота уз безграничне напоре, сада је доеегнута
ј едним једиrrим скоком, јер и ниј е било делатности, пи­
је било скока, него се препустио. Ако је то истин а, ОН­
да се о н обесмртио, како то мученици веле. То је отре­
ж њење из лудила реалитета. Н икога н иј е могао да
94
поведе са собом, знао је да то и није м огуће. Сви су ку­
кавице. Н ико не зна за њега. Око њ ега одј екуј е биће,
као и у животу, празан простор, нико није с њим, чак
ни бог, као на Голготи .
- И још ви причате о лиризму. Ха-ха-ха. Прокле­
ти лиричару. Егоитичка похлепа за спасењем . Задиха­
на пожуда за спасењем повређен ог Ја. Не треба ми,
разумете? Не треба. Знате ли шта је грађанство? Рећи
ћу вам : м ир. Мир по сваку цену. Знач и оставите ме на
м иру. Значи, заштитит е ме, и уништит е мој е неприја­
теље. Да будем у сигурности. Сама сигурност. Да м и
новац буде н а сигурном . Држава знач и чување новца
богатима . Не мешајте се. Пустите ме да варам, и ла­
жем , и да се кријсм и не пребацуј ете ми непреКИ ДI I О
моје н итковлуке и поготово д а н с говори м о о МОЈ ОЈ са­
вести. М ир је само зато да бих ја и даље ш пе кулисао.
Не упетљавајте се у моје унутрашњ е ствари. Нека бу­
де м ир, то јест нек МОГУ да ухапсим свакога кога ја хо­
ћу, и нека ми сви раде uаба, и да се одржавају логори,
и да непријатељ не узме мој н овац, и да сав нитковлук
буде дозвољен , али само мени И нека буде мир, и мир,
и светски мир, и вечити мир, и не позивајте ме на од­
говорност, та м ир ј е. Затвор ниј е важан, и пресуде ни­
су важне, радни логори нису важни, ко није крив, не­
ће доспети у радни ЛОГОР, полициј а н иј е важна, ко се
добро понаша не долази у сукоб с полицијо м. Уводни к
ј е важан, ура, важно ј е да буде мир и да сви умукну, н е
95
тиче ме се што људи нестају, ко се добро влада, тог не
прогута мрак. Не треба ми овај м ир. То је оно када се
куга скрива чумом. Нека се ко начно нађе неко ко ће
крикнути да Је проклет и подао мир, мир слугерањства
и м ир насиља и лажи, и мир зато постоји да би се до­
пустило мирно пљачкањс народа, и хапшење, и не ме­
шајте се у унутрашње ствари. Мир. Овоме миру мало
је рю� Подли и прљави м ир, само се шћућурити, зна­
ч и Уl\" УЮ I УТИ И ћутати. Н ећ у .l.J.a умукнем, прих ватам
0 1 1 0 што ћс УСЈIСДИТИ . ПОСЈIС овога само l\.fOже да усл с
­ I ьега всћ треснс по сп ави као цспани цу, кратким, сна­
.l.J.и: сигуран сам у СВОЈ н итковлук, шrко ме не можс по­
ВРС.I.J. И'i'И , ј ср сам lIодао и пажљив, јер је мир. Живео
м ир Само зато што се нс пуца кроз прозоре, и може да
. ДИ сподобе l I a тротоару, застаје. Студент прилази, не
сс l Iосрка чорба. Нећу да УМУКIIСМ. Лажни, разбојнич­
ки и самовољни мир. Кошта десет МИJlиона? Па нска
кошта. Кошта сто хиљада милиј арди долара? Па нека
кошта. Нс бој им се, нека дођс крај овом прљавом ми­
ру. Коме је неопходан мир? Ономе ко купуј е и прода­
јс. Комсрцијалистима и ономе ко пева и мешетар ј е, и
џамбас, и подмићује, и вара, и ужасава се због свој с
сигурности , и кукавица ј е, и зао, и цвокоћу му зуби.
М ир само зато да би сви ћутали , да би никоговићи по­
ч инили своје крваве злочине, или и од њих ужасниј а
злодела без крви.
Студент 1 ове вечери изненада устаје с прага, ула­
зи у полунамештену дупљу, нешто тражи, потом се без
96
поздрава спушта с четвртог спрата и журно одлази.
Ј ош ј е виђен у свом стану, вероватно тражи секиру, и
кад је пронађе изгуби се. Ули ца пролази између кућа с
баштама. Скрива се иза првог стуба и првог пролазни ­
к а распали по глави. Дотична жена. Беше веома при­
ј атно. И женске ствари су јој претражили, али ништа
нису нашл и. Друга ј е такође жена, супруга бравара.
Опруга се покварила, и треба је поправити. Свеједно,
убијати. Мир. Не треба мир. Трећ и : љегов станодавац,
ЖНИМ замахом секире, чак га и I lе п огл еда, зна да то ни­
је његов отац, убиј ати, као штребсри, И из даљинс ви­
ПРО СJIОВИ IIИ речи, само удара. Проф. Ире не може да
се измаКI IС, други га ударац noralja, пада му шешир,
трећи по сред чела, одмах издаХI IС. Одбаци секиру, од­
лази, не жури, руке су му малко окрвављене, враћа се
кући, пере руке. Жена у фотељи чита ј еловник, пуље­
на свиљска ребра, ооам и четрдесет, скупо. Неко при­
лази труплима и позива полицију. М ир је, полицајац
стиже после осам и по минута, убиство. Убијати. При­
лази телефону. Ово овде је проф. Ире.
- Проф. Ире је убиј ен.
Бујшеркац не разуме.
- Како?
Бујшеркац је председник. Председник председ­
ништва. Председник председничког председника.
97
 Потом изненада:
- Тако. Ко га је убио?
- Његов СИН.
- Хм. Од пет Самоједа о стао ј е сам? М адам, Ха-
сиr-.'I , Омар, Ире. Ч уо сам да му је син даровит и луд. То
двој е иде скупа. Ухваћен?
- Сам се пријавио.
Пауза.
- Морамо I lрецузеТI1 Ч l1 ш l1еl bе. Нека буце четири
хиљаце. За сваког Самојеца по хиљацу. Мана? Да оста­
( [смо код тога, буцимо вел и кодуш н и . Уобичајени 11 0-
СТУI ЈаК назива се рација? Добро. Реци м о сутра попод-
. .
не када Ј е на УJl l1 цама I lаЈ више света, поподне у четири.
Четири хиљаде, ни више, I I И маље.
Разликујемо три разцобља управљања државом.
Прв и је перикловеки. Трудио се да влада тако да
никоме из ока не кане н и ј ецна ј ед ина суза.
Друга је макијавелијевски, ч иј и ј е главни циљ да
се сваки н итковлук сакриј е неком добростивом лажи.
Н итковлу ц и изазивају м оре суза, добростив глас се
труди да убрише сузе. Ово раздобље се н азивало рене­
сансном.
Трећи је буј шеркацовски, чиј и је циљ да по мо­
гућности сузе капљу и з свих очију, и ТО што више су­
за, и од тога се и не прави тај на, чак се и признаје. Ово
раздобље се зове модернизам .
98
Наравно, постоји и четврто раздобље када нико
н е примећује да неко влада, ствари следе свој поредак
и сви су задовољни . Хвале временске прили ке, јер су
уверени да је све то резултат Сунца и кише. Не пада
им на памет ни краљ, ни цар , ни закон, и никоме ни­
шта н ије наклоњеiю, и нико н и од кога не узмиче. Ово
ј е четврто раздобље кога се сваки човек сећа. Истори­
ја зна само за макијаВСЈ1ијевеко раздобље које јс у Ш Ia­
дав ини начинило свеСШf М l юквареllОСТ бl1ћа. Ч I1 I ППИ
н итковлукс свесно и систсматски , и НСl I рекидно юра­
бљи вати, примењи вати I I aC!1Jl.>e 11 убеђивати нас да је
све то за наше добро.
Бујшсркац је одбацио макијавелизам. Макијаве­
ли н ије био ДОВОЉI lО нечастаl I . Циљ љегове владави­
н е Је Ј едан : lIамучити народ и увести такве законе ко­
ј и ће 110 МOI)'ћности свакоме ДОl Iети Ilатњу. Раздражити
људе, набити их срџбом И осветом док не постану не­
праведн и, сурови и п одли.
Ово су три степена срозаваља нивоа бића. У жи­
вот Ј е ступило кри м инално друштво, демонска слика
и прютика реалитета.
Непрекидно се налазимо на крају. То се наз ива
о птимизам.
Место Буј ш еркаца у друштву М. Шаравараг
означава тако што каже да Ј е он идеолошки злочинац.
Од осталих теоретичара разликује се по томе што иде­
ј ну сентименталност сматра суви шном. Своја дела не
99
 скрива иза облигатних хумани стич ких фраза, као на
пример проф. Ире и остали. У свој им поступцима је
п отпуно модеран, то јест непристрасан, и за десет
филера убиће било кога. Макијавели још има савест,
или бар изгледа као да ј е има. Идеолошки злоч инац је
нсма, и [се жел и да је И!\1а. Потпун о је равнодушан да
Л И је 0 1 1 0 што рад и добро, и л и ЗЛО, бољс ј е да ј е зло,
чак што ј е више зло бољ е је.
,
М . Шаравараг И l l аче ћути о каријери Буј ш ер ка­
ца, већ и због тога што је нај исправниј е цубоко ћута­
ти о моцеРl l И М кар ијерама. Због всроцостој l ЮСТИ ј ед­
не еп изоце М. Ш аравараг се при ма јемства, као да
овакво јемство нешто вреци. Збило се н аводно у руц­
l I ици ма олова. Недостај е О l l ИС бли ж их околности. Не
зна се како ј е Буј ш еркац тамо доспео, И шта је рацио.
Узм имо као да веруј ем о у сваку реч М. Шараварага.
Заједно с н сколи ко свој их цругова Буј шеркац ј е при­
надао неком контролном органу. И иначе је све око Буј­
шеркацове ЛИЧНОСТИ било несигурно. Почело ј е кад је
преузео свој делокруг рада, или пре? Ко зна? Можда
неко други, али ни то се не може поуздано знати. Оло­
во је транспортовано у блоковима од десет килограма,
кој и су м ереl lИ на поштанској ваги. у милиграм, Један
део блокова, м еђутим, н ије био олово, него злато. Ј ер
је руд н и к истовремено био и рудник злата. Можда је
Буј ш еркац за то знао. Мада, шта ј е то што он ниј е
знао? Н еизвесно је који ј е блок био од чистог олова и
1 00
који од злата у оловном омотачу. Златни блокови су од­
лазили у иностранство, паре су пребациване, нико ни­
је знао када. Факат је да су привидно цене биле за оло­
в о , р азлика између ол ова и злата се губила, нико на
свету НИЈ е знао куда.
Кр ити чна тачка у случају злочина јесте када ј е
о н н а прагу јавности, баш кад искрсава. Када о љему
поч иље да говори неко КОЈ И с тим нема никакве везе.
П очело је да се шаl lуће ца је у блоковима олова кој и се
ТРШ lСl юртују за Иl lостранство заправо злато. Нису ми­
нул и даl l И , чак IlИ сати. Ј еди н о м и нути . Буј шерка ц ј е
. .
заЈ СЩfO с неКОЈIИКО СВОЈ ИХ другова аутоматима сместа
побио тридесет и јсдног ч овека, х итро l Iап исао изве­
штај , уз који је I I РИJlОЖИО златни БЈ fOК у кошуљиЦИ од
оло ва, сео у кола и одвезао се у l I ајбл ижи центар вла­
сти. Овде је ствар l Iрсцставио бира н им речима, уз спи­
сак тридесет и једног имена и љиховим фотографија­
ма, и всћ ее вратио као ком есар за откривање злочи:на,
сви су у руднику дрхтали. Свако је знао да је почини­
лац Буј шсркац, али су се због тога још више плашили.
Блокови су испитани. Почелаје истрага. Наравно, три­
десет и ј едан мртвац ј с био нем, али и остали живи.
Нови не су чекале спремн е да загрме, али се није см е­
ло објавити н и реч. В елика улица у главном граду до­
билаје име Булевар Бујшеркаца, велика железараје та­
кођ е добила име Буј шеркац. И менован ј е за министра.
101
Прошла ј е година дана. Председник. У рукама му п о­
лициј а, то је важно. Остало такође о стај е скривено.
М. Ш аравараг протестује што се љегово дело
сматра политичким памфлетом. Кажу да aTOJI.lcKa бом­
ба уништи познату биосферу, али скоро у року од н е­
коли ко сати из земље Ш И К l lе нова, наравно слабија ве­
гетација. 011 описује овај I lроцес. Н ека l Iепозната зараза
искорени уобичајеl lO човечаI IСТВО, И обезбс,ци место за
таква бића као Самоје,ци. Да Ј I И сс тај l Iроцес I lазива 1 10-
ЈЈИТl I КО I\1 ИЈ/Н I I e, иреЈIСВal IТНО ј е. Само 1 1 0 ссби се разу­
' '
ме да се раздобље Самоје,ца l Iазива lIапретком . ИЗ ВОШI ­
те, УТВрЩ1Те. О Ч И ГЈIе,ц11O ,ца је реч о н еки м црвима, о
ЗООЈ!ОШ КИ слабиј им бићима кој а су се M el)y остал има
стаЛОЖИJ l И и l I a јаВ I l И живо'/� Разуме се да је П ОТОl lула
и I IОJlитика, јер је Olla I Iре у карактеру. Маље зависи од
,цржаВI IИ Х прин ципа, МIIOГО ви шс од I IOВОЉI-tих окол но­
сти кој е иду наруку ширељу I IОВИХ црва. Да л и су ОВИ
чиниоци чисто биолошке, ИЛИ такозване духовне при­
роде, или је реч, на крају крајева, о космичком зрачењу,
то јест о друштвеI !ој журпализациј и , н еизвесно је. О б­
јашњеље опипљивим природним узроцима, разуме се,
примитивније је и због тога употребљивиј е. Могуће је
да су два узрока истоветна. Уоп ште: могуће су многе
. .
разноврсности, чак и да одговараЈ У И СТИНСКОЈ стварно-
сти.
Дејство заразног вируса, као што каже М . Шара­
вараг, у првом реду се очитује у комерциј ал изму. У 1'0-
1 02
ме што се у модерном друштву све може продати и ку­
п ити. То је атмосфера распродаје. Због тога је М. Ш а­
равараг првобитно имао намеру да свој ој кљизи да на­
слов: Очеllаш кур ви. Заправо то је м атеријализам.
Наиме, курва је апсолутно комерцијално бићс које се
може нродати без остатка, односно купити, уз ТО ј е ро­
ба и продавац истоветна особа. То ванреднр олакшава
посао. То је СРОД I IОСТ с новинаром, и ВСОl\Ш једноста­
Bal l начин жи вота, мај муни се на љега могу научити за
веома кратко време и М I IОГО боље то раде него људи.
За то I'щје I lOтрсбно н и шта друго ,цо ю човека o l I epa­
циј ом УКЛОI IИТИ метафюичку подозривост. Без узима­
ља всћс IСОЈIИЧIШС I Iсилоциба, хем икалије која, као што
ј е ПОЗllато, ИСl1 ира из човековог мозга сваКОВРСI l У ме­
тафизику. Ова ,цИВl l а сро,цност између I IОВИl lара (убе­
ђена комерцијализација), писца, пссника, сликара, тр­
говца, музич ара, ГJlум ца и курве заиста је упа,цљи ва.
Самој еди су били они, каже М. ШараваРaI� који су уве­
зли и раширили црве. Иначе, када је Студент 1 уведен
у кабинет Бујшеркаца, радио је ем итовао циганску му­
з ику која је најдеЛОТВОР l I иј и сурогат за псилоциб.
- Зашто правите неред? - пита Бујшеркац.
Беше то то н кој и моћници користе према н еза­
штићенима. Генерали, главне кљиговође, главн и ИН­
жињери, шефови ИНСТИ1уција, професори, директори,
м илионери, м инистр и . То ј е случај када је онај други
у потпуној м оћи па у пуној мер и хоће да кривац о сети
1 03
 његову моћ. То ј е пораз н и однос џелата и осуђеника.
Деликвент дрхти. Оно што је у опасности, нечасније
је од смрти. Нај пре га треба обешчастити.
Студент 1 подигне поглед.
- Самој ед? - пита смирено.
- Шта знате?
- Све.
- Испричајте [\I И . Кроз пет МИl lуга сте ИОl lако I\IP-
тви.
- Меl l И је свеједно.
- Добићете l I овац.
Студент 1 се смеши и одмахуј е руком.
- То је последљи корак комерцијал изма. Новац.
В идите, нисам ја идиот. Ви ми платите, убијете ме и
одузмете м и новац. Иначе м и не треба. Знате л и ко то
данас ради? Полиција.
- Прилич но сте изучени .
- Оставите м е н а м иру. Ваепитали су ме Самој е-
ди. Мени и онако нема помоћи. Покварен сам. Али не­
мам снаге за обрачун. Ја сам зли ца и скитница, станов­
ник канализације и непоправљив, због тога ћу отићи.
З нам да ћете м е убити. Своје прљаве руке нећу поди­
оо на себе, убиће ме онај кој и је каљавиј и него што сам
ј а. Гнушам се, убио сам , убијте, изволите.
Пауза.
- Једина могућност да се и с кобељам ј есте да ме
убијете.
1 04
Бујшер кац устај е и прилази му. Студент 1 седне
и неМ Ј е.
- Све сте м и рекли? В идите, ј а нећу да вас спа­
сем. Није ми ни накрај памети да будем добар и да вам
се смилујем. Ја умем да вас користим . Не због ваше од­
важности, него због ваше окорелости.
- Не, хвала.
- Мени су потребни такви људи.
- Знам. Кој и CTpaCIIO мрзе. В И l fемате страсти. И
сувише сте каљави да бисте ј е имал и . Моја страст је
Гl fycl la, али је још увек страст. М рзим, али вас мрзим.
Преварили бисте ме, али се тога не бој и м . Објављива­
л и сте да ДОL l осите правду, једнакост, слободу, брат­
ство. Тиме сте преварили цео свет, донел и сте ропство,
беду и тамн и це.
- Чекајте, ја не расправљам. Поготово не о прин­
ципиј елним питањима. При нципи служе да би се њи­
ма I Iреварили људи. Ја ћу вас поставити за м и н истра
унутрашњих послова. Даћу вам одрешене руке за ва­
ше суровости, радите шта хоћете.
- Знате ли шта бих нај пре урадио. Обесио бих
вас.
- То сам од вас и очекивао. Мило м и је што при­
знајете. Коначно, м ожда бих и ја обесио вас.
- Али бих вас претходно попљувао. Шта хоћете?
Још неколи ко милиона? Оно мноштво златних блокова
н иј е б ило довољно?
1 05
--------;c�-
- Имам с асвим други циљ. Много новца данас
више ниј е посао . Одај ете примитивног човека. Само
заостали људи желе новац. То и ви знате. Знам сјај но
занимање за вас.
Пауза.
- Жел им да усавршим телев изију. Хоћу да се
еМ ИТУЈУ сним ци с лица места, нарочито paTl le сцене, и
злочини, и погубљеља, и мучења. Шта ВСЈIите? Ваш би
задатак био да I I р И l I рсматс с н и м ке и тскст. Деци, на
пример, п р иказати битку питона и али гатора. ПРI'I каз
Bepall природи са свим гласовима, с крцкаљем кости­
ј у, и стењаље м, и сиктањем. В ел ичанствеl l О , зар н е?
Рвање? Спорт? КОМИЧ I IО. Само 01-10 што је IIa жи вот и
смрт. Или на пример разговор државника, ollaKo како
се у редакцији Договорите, веома ЦИНИЧ l l O . Снимци С
лица места о несрећи у руднику. Бомбардоваља. Ври­
ска и самртни крици жена и деце. Сјај но. Стрељаља ге­
нерала. Величанствено. Разумете? Хоћу да се људи са
суманутом п охлепом држе онога што је за њих ј о ш
преостало о д такозваног живота, чоколадног крема,
француске салате, шлага, нарочито, шлага, л искати,
пијуцкати ракију и верМУ1\ ха-ха. Схватате шта хоћу.
Хоћу да прикажем мучења, наравно, као да се догађа­
ју у непријатељским државама, какав ужас, какве стра­
хоте. Хоћу да прикажем полне актове, усп орено, шта
велите на то, ха-ха. То је за вас, та ви сте онаниста. Мо­
ј а машта за то је преслаба, приредићу надметаље у ко-
1 06
__----
___c ---
итусима, како би жене навалиле, каква би гужва била,
како би се окупљале, која колико може, краљица кои­
туса, ха-ха-ха. Тако нешто м оже измозгати само ста­
новник канализације, али је ту пут будућности. Хоће­
те ли? Прихватате?
Студент равнодушно седи, I-IИ да се покрене. На
.
краЈ У каже:
- Ч име хоћете ј ош да ме преварите? Ја се не бо­
ј им. Всћ и због тога јер што се догађа, или што ће се
кроз некол ико година догодити, то је оно. Свеједно.
Нећу.
Беј шеркац устаје.
. - Штета што не прихватате. Н иј е ми жао. Наћи
ће се неко други који ће загристи.
Пауза.
- Хоћете ли да живите?
- Нећу.
- Овде бих вас држао, чак и годину дана. Дуга је
година. Добили бисте и женску. И ја м огу да будем
убијен, постали бисте председник. Били бисте добар
председник, председник предсеДI-IИЧ КОГ председни­
штва, ха- ха-ха, сј ај ан бисте председник били. Сто
хиљада људи у папирним врећама.
- Оставите се. Не желим да ме мучите, али то и
не делуј е на мене. Ионако знам да ништа друго и не
знате до да лажете.
1 07
 А варна ј е реч санскрта, каже М . Шаравараг, зна­
чи бескастан. Као што је познато, п остоје четири ка­
сте, духовна (свештеник, лекар, учитељ), витешка (вој­
ник, судија, чиновник) , привредна (земљорадник,
занатлија), радник (физички). О ве четири касте су за­
конити склоп друштва и он се назива варна. Народ ко­
ји живи по пропи сима не може без иј едне касте. Ако
се поредак поремети, ј едан сталеж незаконито влада
осталима. Ако се I lOpCJJaK сасвим укинс, јеДl Iа каста се
помеша с другом 11 I 10 стај е безобJIична руља, ова бес­
кастна маса је аварна. СУВl1ше је ГОВОРI1ТI1 О класама.
Класа је погреШI!О схватање појма касте.
Ово данас о вде н иј е ј еднострана владаВl1 на ЈЈУ­
ховне касте, 1 1 11 Вl1теш ке, I I И привредне, ни рад[-(ичкс,
него владавина бескаСТl!е руље. Свака је од касти из­
губила сопствеl IУ снагу и обележј е. Друштвене обаве­
зе су се измешале. Нико н ишта не извршава. Зај едни­
ца се у аварни развиј а уназад. А варна ј е феномен
смрти. Једина ј е н ада да из ње п остој и васкрсење, али
оно из чега је могуће васкрсење, то је духовна потла­
чеНОСl� не аварна. Јер препор од долази само одозго,
аварнаје пак доле, дубоко доле, одакле нема пута пре­
ма горе. Исплива гнусн ије и подлије. И то не по тален-
1У, што не би био проблем, него по карактеру, што ј е
корупција. Корупција пе чини живот неподношљивим,
него укаЉа опстанак. П онови сагрешење. Живети се
м оже само нека нико не пита како. Бескастност значи
1 08
да постоји само један ауторитет, корупција. Минуо ј е
ауторитет богатства, данас нема богатих, само оних ко­
ји имају много новаца. Богатство је још било ранг (еко­
номски), много новаца је бескастност. Аварна. Авар­
на ј е обезрангирано ст на целој линиј и, у религиј и , у
политици, у уметности, у карактеру. Нема величине,
само каријера. Човек и не може ПОI IОВО да прибави свој
ранг. Не може ни да прибави pal l l� може постати чувен,
пре ОЗЈIOI"Јlашеl l , због l I eKOI' колеКТИ ВIIОГ I lеспоразума.
Једино што је могућ е ј есте да се н и чега не ОЈЈрею r е.
Али ј е онда несавремен, у сваком случају бедно сме­
шан. Нема вредности, само реклама. ОНО ШТО би бил о
важно јесте знање резервисано за изузеТllе, знање ко-
Ј е нестаЈе, lIe зато што Ј е у мањини, него зато што ОНЋЈ.
. ' .
. .
КОЈ И Ј е судеоник у знању и саМ Ј е корумп ираll, и ако па-
.
ти, и то је н еб итно. Остај е беседништво, позорница,
радио, ПрОДУКЦI'(ја, разметање, ласкање, дрскост и лаж.
Бујушеркац прилази столу и телефонира.
- Шаљем вам доле ј едног младића.
Неко нешто пита, не чује се шта.
Беј шекрац одговара:
- Ес, ес.
Спушта слушалицу.
- Шта значи то ес, ес? - пита Студент.
- Сместа смакнути.
1 09
 - Имате глупе ш ифре. Кугла у потиљак? Како не
би гледали у лице смакнутог? Чак ни то није поштено.
Мучко уби ство.
Буј шеркац ј е наводно започео сасви м скромно
као погребник. Организовао је станице за прикупља­
ње мртваца, где су грађани транспортовани мртва те­
ла и где су она нестајала за релативно малу суму. По
свему судећ и, у маши нама за млевење. Касниј с је да­
ље наllредовало тријумфаЛ I I О подлаштво. Основао ј е
I Iредузеllе за општу провалу. Ово предузеће је пљачка­
Ј Ј О све l Iеосигуране магазИ l lе и станове. Тако им и тре­
ба, зашто се нису осигурали . Провалници су, срећом ,
ствари тран спортовали у О I I ШТУ залагаоницу, и тамо
ј е свако, уз малу доплату, могао опет да доl)е до соп­
ствених ствари. Истоврем ено је основао Дечје изнај­
м ивалиште. Наиме, запазио ј е да аварна всома н агиње
сентиментализму, и ко има дете, њега пропуштаЈУ у ре­
ду напред, у трамвају му уступај у место. Деца су се
могла изнај м ити релативно јефтино, и ако би се изгу­
била, мај ке би се још и обрадовале. Дечје изнај мива­
лиште је постало врло популарно, и свако јутро је до­
ношеl Ј О у изнај мивалиште више х иљада беба, где су
O l I e добијале много б 6ЉУ храну него у обдаништима.
Буј шеркац ни касније није имао частољубља, само је
био незамисливо бесраман и подао.
1 10
Порекло онога што следи је непоуздано. Није ве­
роватно да ј е аутор Бујшер кац, за то ј е опис сувише
обј ективан, и још нешто. Није и сувише повољан. Мо­
гуће је да ј е то Студент 1 п исао у затвору, ј ер није би­
ло ни говора о тренутном смакнућу. Као што ће се доц­
НИЈ е испоставити, живео Ј е Ј О Ш око четири године, а
зашто, нс може се замислити. Можда зато јер ј е нађен
спис, нешто попут пророчанства, бар је био визија бу­
дућ ности.
Био је човек кој и није смео да се о Г.JIс.Ца. Јс.Цина
ствар коју је још смео била је производња оваквих спи­
са и утврдио је кој а ј е подлост обележила боре на ње­
говом ли цу. Ову студију иначе треба препоручити па­
жњи савременог човека. Кажу да је негда дав но био
l Iеки грчки мудрац кој и је учио: познај самога себе. До­
бар CaBe'l� Ха-ха-ха. Није мала ствар ако човек Зl/а ко­
ј а му ј е бора када настала и кој и никовлук ју ј е l Iеиз­
брисиво урезао. Јер ј едно ј едино свој ство [(е може
толи ко да упропасти ј едно л ице. Суровост? Н ије до­
вољна, нешто више него суровост, поруга, подсмева се
његовој суровости очајном продукцијом покушава да
га поништи, а ено свега на лицу, заЈ едно, стопљено и
у новом својству. Ч о век не сме да се суочи ни са јед­
ном, поготово у огледалу да види све, бацам подао и
подмукао поглед са стране и за милионити део секун­
де м ењам 'Iумачење свога погледа, само зато како се не
бих пљунуо, ха-ха. Попут модерног човека, признај е
111
и скр ива се и стовремено, на позорници је, беседи и
исмеј ава себе као неки песник. Пих.
Не, овај спис није могао потећи испод Бујшерка­
цове руке, није могуће да унесе ово подло церекање на
које се навикао током генерација када ј е ј ош био лопов
и цимбалиста. Јер се прича да ј е Буј шеркац био Цига­
Ш1 Н . На плакатама, којс су ношене на челу масс уз ко­
рачнице покрета, то сс нијс много примећ ивало, једи-
1 1 0 1 1 0 малко таМ l fијој бој и л и ца и п о густој црној коси.
Смрдим од покваРСIIОСТИ , аJlИ не обичнс, него рецимо
трансцеllДСНТНС поквареllОСТИ, изванискуственим, ди­
јаБОЛ И Ч I- l И М смрадом кој им може да оди шс само једаll
овакав становник канализације. Подли и прљави ста­
I IОВНИ К канализацијс чије је место у септичкој јами, и
вуче свет међу пацове. Покварен сам , ситничар, JICI-!.>,
глуп, ташт, грамзив, и завида l l, и кукавица. Глупс ре­
чи престравиће ме. Речи ! Шугави, одвратни црве. Ка­
кав укус има ј една оваква реч у односу на ствар ност,
какав ј ој ј е укус хлеба с медом и путером.
Становник канализације на трону. Ако бих дана­
шње човечанство желео да окарактеришем, то би тре­
бало рећи. Свако се пред љим клаља. Нико н ије поква­
рениј и и подлиј и и јадниј и, и о н ј е на врху. То ђубре,
та крвожеда и црна егзистеllција, тај скандалозни и оп­
сцени никоговић.
Нема м е ста ни за какву самоумереност. П ознај
себе сама. Ха-ха-ха. Не само д а ј е каљав него на себе
1 12
набацује кал. То није искреност и није кајање. Исто та­
ко неукусно пљување као и све остало. Становник ка­
нализаЦИЈе на трону.
Шта то значи становник канализације на трону?
Значи да ствар народа подређује својим тамним и пр­
љавим инстинктима. Јадни народ. Тако му и треба. За­
то је тако бирао. Шта то значи државник? Да народ
пљује и рита. Четири х иљаде, осам хиљада, петнаест
Хl1љада. Рација. Чак 11 призна. Црв, Св и су црви. Пра­
ви хероја од себе. Л итературу. Млади желе да буду та­
кви, такви ће и бити. Н и јеД l lа једина реч у њима нека
не буде ИСТИl I ита, 0 1- 1 је онај зли јунак, глаВllа Л И Ч I IОСТ
позоришног комада. Што је више Нl1коговић, све је ви­
ше он херој . Од самог себе прави литературу.
у баруштини света кој и се срозао у грех. Онај ко
од овога сме да порекне и мрвицу, изазива сумњу даЈе
саучесник у настојању и да га шти'ги.
Поезија која се усмрдела од много новаца.
Корумпирати их? Чиме? Новцем. То је једино чи­
ме се све може уништити.
Измишљен. Пој авио се. Али се нису надали да
ће им крастача засести за врат.
Новинар и, глумци, писци, песници, музичар и ,
сликари, даћу им много новаца, оденућу и х модерно,
и стаћи ћу награде како би се међ усобно надметали .
Сад могу да радим с љима шта год хоћу. Затварам нос
каД Ј е о њима реч.
1 13

IпtеГllаtiОllаl Commi ltcc оГ I lldcpcl1dcl1ce. Всроват­
l IO беЈlешка Студента 1 .
СШIС ј с наВОЦlIO l I aшао М . Шаравараг мсђу С I I И­
сима Буј шсркаца.
lпtешаtiОl1аl Commi ttcc оГ Indepcl1dcl1ce дај е пре­
поруку да сс мирним срецствима, ИЈIИ оружаном силом
( непотребно прецртати), увсзе l l ОМ ИДСОЈЈОгијом, I IрИ­
премом COI l cTBe l lC ИЦСОJIогијс (непотребно прецрта:ги),
обуздају побуњсн ички еЈI СМСI IТИ државе и ца народ на­
чини погодним за мирну производљу. Поступак је ис­
кључива надлежност ИЦИ, и после п отписивања уго­
вора никаква институција више I Iема права да се у то
меша. Што се пос'ryпка тичс I Iресудни су мирно чове­
чанство и трајна производња. Њ ихово успостављаље
држава из неких разлога, како је не би оптуживали за
пристрасност (опасност од грађанског рата), не оства­
рује и поверава национално о бј ективној институцији
КОЈ а Ј е независна од сваке класе, партиј е, нациј е, и нте­
ресне групациј е владајућег слоја. Делатност Комитета
1 14
-----�- -
која има за циљ успостављање реда гаранција је да ће
на најхуманији начин бити задовољени циљеви нару­
чиоца. Комитет се не формира унутар државе, поред
тога не води се никаквим унутрашњим интересом, циљ
му ј е једино спровођеље принципа које је означио на­
ручилац (евентуално ИЦИ). ТО је пацификациј а држа­
ве, и уклањаl Ье метежних елемената. ИЦИ изјављује да
неће склапати I[икакве, [[и отворене, ни тајнс, нагодбе
I I И са каквим l Iацијама, l IOЛl1ТИЧЮ'I М партијама 11 КЈшса­
I\·t a, ни с владајућим слојевима, I IИТИ ће их Г lОМRгати, из­
узев онога што је искључив циљ наручиоца: Пацифи­
кација. Наручилац с тим увези изјављује да га руководи
искључи во интсрсс цржаве, и да у всзи с тим нема ни­
каквог материјалног циља и циља власти. ГЈШВI I I1 циљ
је добро државс. О томе сведочи и то ш то наруџбу ис­
кључиво жели с идеолошком припремом допреМЉСI IОМ
преко ИЦИ (жеJl И с идеологијом остварсном I Iрсма же­
љи државе) да или не (непотребно прецрта:l'И). Нарав­
но, идеологија допремљена преко ИЦИ много је ску­
пља, и то за двадесет и пст процената на суму укупне
наруџбе. Што је природно, ј ер куповина штампе, ради­
Ја, литера:rypе, пропаганде и летака износи позамашну
суму. За идеологију коју спроводи сама држава јамчи
сам наручилац. ИЦИ се не бави политичким п итањи­
ма. Он l-Iродукује неопходне оружане ч ињенице за пре­
узим аље власти.
1 15
 Овде примећујемо да Комитет у изузетним слу-
. .
чаЈ ев им а l\юже стаЈ ати на располагању и приватним
особама. То су они случај еви када приватне личности
желе да прибаве популарност, глас итд. и хоће да им
име буде општепознато. За то постоје посебно способ­
не особе које неопходном техником то умеју да оства­
ре, има о н их кој и се устежу да се тиме баве, као што
сличне ствари захтевају м ного одри цања у политици,
JIитсрcrЈУРI'I , музици, сшrкарству и цругде. ИЦИ l IJ)ихва­
та да И МСllа пеСl I и ка, п и саца, љуци 11З jaBI I O I' жи вота,
I I аУЧ l I и ка УЧИ I I И О I I штеI ЮЗI IaТИМ, и да их, свеf I'IУаЈ I I Ю ,
без Б ИЈ Ю каквих заСJIУI'а l Iачи ( [и такозваним "великим
људима", то јест ца им l I аl lрави каријеру и ослободи их
брига. Наиме, ПОI'реШI I О је м исл ити да је нешто слич­
но последица неке заСJIуге. Нај чешhе је претериваље
мислити тако.
у делатно сти ИЦИ треба одвој ити начеЛ I l И део
од дела ратних операција. Начешrи део је компликова­
ниј и и више кошта него ратне операциј е. Идеологија
ј е у сваком случају нужна. Треба обележити контуре
о них лажи на којима ће почивати будућа држава. ИЦИ
и дотична држава се усаглашавај у још пре него што
проговори ОРУЖЈе, Јер по сле тога више нема места за
промене.
ИЦИ трупе су потпуно интернационалне. Саста­
вљене су од побеглих, прогнаних, избеглих дисидена­
та из свих држава, дисидената кој им а ј е забрањен по-
1 16
вратак у њ ихове земље. Ови одлучни момци С неизве­
сном егзистенцијом способни су и за немогуће само за
мало нај ма. Томе доприноси још и младост, најпоузда­
н иј и елеменат су о ни испод двадесет. Обука ј е веома
енергична и делотворна. Официрски кадар је сталан .
Сваки члан генералштаба завршио ј е генералштабну
академију у најбољим цржавама, има праксу у освај а­
њу градова, у ратоваљу по uунглама, у операЦИЈама на
м ору и у ваздуху.
ИЦИ 1 lI1же I Iриказује ТРОШ КО В I f И К кој и заи нтере­
соване стране обавсштава о ТРОШКУ оружаllИХ CI-ШI'а.
Џелат (по п отреби).
[CHepaJIcKa и генералштапска ПРОВl1Зија (по по-
треби).
Одли коваља и награде (по потреби).
Пешаци по глави: 6,50 долара
МоторизоваIlа пешадија по глави 9 цолара .
Чете аутоматичара: 1 240 долара . .
Артерија; по батериј и : 8700 долара
Комплетна копнена војска: 1 00 0 глава 62500 цо-
-
лара.
Са сопствен им снабдевањем : 625 00 долара.
С нај мом (по потреби).
С дозвољеном пљачком (по потреби).
Морнаричка пешадиј а по јединици: 1 8 8 7 5 0 до-
лара.
Ваздухопловство по јединици 1 02205 долара.
1 17
 Тенк: 97000 долара.
Техничка група, 1 оо глава: 44000 долара.
Одељење за снабдевање з а 1 оо глава: 3 00000 до-
лара.
В ојни суд.
Падобранци : по глави 1 4 , 5 0 долара.
Лекарска служба: за 1 оо глава 6000 долара.
Логорски бордел (еспресо, посластичарница, би-
феи ) : 1 260 ЦОЈlара.
ТаКТl1 Ч КО оружј е (према роцу оц 1 5 000 до
1 2 0000).
Набавка оружја спада у и скључиву надлежност
ИЦИ.
Ако уговорна страна може да ИЦИ стави на рас­
полагање оружје (веће јединице, батерије, оклопна во­
з ила, бојне бродове) то се одбија од горње листе, то јест
у писуј е се у корист државе. М ин имал н и трош ак за
укључивање ИЦИ јесте 12 м ил и о на и 500 хиљада до­
лара. Ово је база за покрет ратне силе ИЦИ, сума се по­
лаже у облику депозита у н еку од познатих међународ­
них банака. За штете проузроковане на грађевинама и
другде ИЦИ не преузима ОДГОВОРI-ЮС1� али изј ављује да
неће проузроковати сувишне ш тете, изузетак су бом­
бардоваља кој а ИЦИ примењуј е само у нај неопходни­
ј им биткама. Рањеници и мртви , посебице и издвој ено
1 18
ј едни од других брига су уговорене стране и ИЦИ. За­
робљеници се могу заменити за одређену суму.
За ратне операције и за идеолошке припреме уго­
ворна страна ће уступити без наплате И ЦИ неопходне
грађевине. Њ ихово коришћење не може трајати дуже
од ш ест седмица после завршетка ратних операЦИЈ а.
Трупе ИЦИ и запослена грађанска лица дужни су ца за
ово време напусте државву териториј у. Изузев ако ј е
уговорној цржави ј о ш увек потреБШ I I'Ь ИХОВ рад. У том
случају склапа се нов уговор,.
Овде се завршава ИЦИ проспект. С п ис в ије пи­
сан руком , Hel'o писаћом машином, и отуда није мог.Ј1O
да се установи ауторство. Факат је ца је неко.JlИКО ме­
сеци , или гоцина касније, то није поузцаIIO, букнуло
неко превирање, Кај е Је имало само толико смисла што
ј е ухваћено и погубљено неколико љуци, неко.JlИКО хи­
љада је, гом ил ице побијено, наравно, у главном савр­
шено невиних и нешкодљивих. Ко је то приредио и
против кога, никада се НИЈ е разЈ аснила, према мишље­
њу грбавог клавиристе, наводно, Буј ш еркац ј е то мон­
тирао против самог себе, али се не зна заштCI. Оборе-
. .
но ј е девет авиона, КОЈ И су наводно хтели да прелете у
суседне државе, у свакоме од њ и х Ј е п утовало л и це
потпуно сличцо Буј шеркацу, ал и ј е ј о ш осам авион а
избегло обарање, и у љ и м а је б и о п о ј едан Бујшерка­
цов двој ник. Прави Буј шеркац је сасвим изве9НО по-
1 19
бегао у иностранство и тамо основао ИЦИ, наиме ако
ј е то заиста тачно. Факат ј е да се појавило саопштење,
Буј шеркац с косом и брковима офарбан у плаво, у ге­
нералској униформи, уз веома отмену пратљу; посетио
Је неколико главних градова страних држава и водио
р азговоре о склапању уговора. Техника живота је би­
ла много савршенија да би се његов успех могао спре­
чити , сасвим је извесно, међутим, да Буј шеркац од та­
да није виl)СII.
- Ви сте познавали мога оца? - речс Сlудент П .
- Претераl l О би било тако тврдити - одговори гр-
бави клав ириста. - Био сам там о када ј е упло вила
"Санта Клара", и видео сам младиће. И каСl l ије сам га
сусретао када су се остали већ сигурно возили аутомо­
билима. То је све.
- Никад нисте разговарали с њим?
- Н ије н и слутио ко сам, и ја сам само м ислио
ово је ј едан од Самоједа. Реците ми, колико је година
од како је подлегао мучењима?
- Осам.
- Од како сам га први пут видео, минуло је че-
тврт века.
- Слаже се.
- Онда ме је још занимало шта се збива. П ошто
сам крахирао као уметник на клавиру, хтео сам да пи­
шем. Сада знам да не писати није ништа више н его пи-
1 20
сати. То проклето частољубље. Хтео сам да опишем
шта се збило од доласка Самој еда. Литераrypа. Пих. У
кратким реченицама чињенице чврсте као камен. Це­
локупна књижевност овде је ионако ђубре. Лаже се
збрда-здола како би било подношљиво. Зато су плаће­
ни. Шта би било када бих описао оно што заиста ј е­
сте? Шта би било када бих описао каријере Мадам, Ха­
сима, Иреа, Буј шеркаца? Без било каквих преправки,
шта би било када бих Оl1 исао историју кар ијера,
ха-ха-ха, историја! Рекли су ца је песимиста, идиоти.
Не воле I I И да попију кафу без Јlаж и , радије све 110РИ­
чу и лажу уз млак церек. Што називају литературом.
И зову песимизмом. Читао сам такозван е озбиљне
ауторе. Зашећере привиђења принципима, кажу добра
намера, заблуда, људски. Цела књижевност ј е забава и
такозвана узвишеност. Омарова смрт је узвишена. Вр­
ло добро. Све опрашта. Све разумети значи што и све
попљувати. Нећу да го в орим имсна и онако их нс зна­
те, само знате писце пустоловних романа. ПреПУIlе су
их библиотеке како би људи ј ош били расположени да
полно опште, и зачињу децу, и да их васпитавају, да би
се ова чума овде могла наставити. То је скандал света,
рече недавно неко, не сећам се ко. Поверује се да је ре­
алитет оно што кљижевност ствара. Само зато да би
мирно појели своју порцију телеће главе у шкембету.
Појава Самоједа превазилази све ужасс, не само поли­
тички него и у приватном животу, ПрИI-IЦИПИЈелно, на-
121
учно И све остало без изузетка. Б ез тога бисмо данас
потонули. Куда? У песимизам ? Не љутите ме. Остави­
те ме на миру, оставите ме да иструнем у литератури .
Пауза.
- А ви? Видим по спољашњ о сти. До спели сте у
рај. Већ вас шкропи златна киша. Имате л и много но­
ваца? Да ли сте се ожеl lИЛИ? Имате ли деце. Добар
стан? Аутомобил? В идим да сте вој ник. Налазите се
на правом п уту према Хасимовој каријери. Само НИ­
сте тако даров ити . Све мој е саосећање је на ваш ој
страl ! И .
- Хвала. Знам д а в и в и ш е и нисте чемерни. Када
сам доби о позив, мислио сам да ћу отказати послу­
шност.
- Зашто?
- Успомена на оца. Беш е ј едини чист човек кога
сам игда познавао. Иако је протестовао против тога. У
сагрешењу нема чистог човека. али ја сам м ислио да
ћу се укаљати ступањем у војску.
Клавириста слеже раменима.
- У овој држави је забрањено служити државу.
- Када сам прошао обуку, додељен сам државној
ПОЛИЦИЈ И .
- То ј е већ велика невоља. В ој на служба с е може
п арирати, ПОЛИЦИЈа не може.
1 22
- Имам лошу савест. Чини м и се да штитим сав
онај нитковлук кој и се чини И на мојој кожи. Али сам
упознао девојку, хтео сам да се оженим.
- Разумем. Да ли сте читали светог Августина?
- Шта кажете?
- Да је човека у првобитни грех нагнала слога са
женом. Жене хоће да се размножавају. Да једу кремпи­
те, да сс ваљуш кају. Да се фотографишу.
- Неi'rреКИДI I O имам лошу савест. Био cal\l обузет
самоубиством. Неверство, издаја, глад за животом, ука­
љаll о ст.
- Жена?
- Ужива у БЈlагостању. Није примеl1И вала ништа
од онога што сам проживљавао.
- И ОIlда?
- Сваки пуг кад б их добио специјално наређсље,
одлучивао сам да га нећу извршити. Радије ћу изабра­
ти очеву судбину.
- Ха-ха-ха.
- Подлац сам?
- Као и остали. Црв.
- Мислио сам да ће доћи тренутак када ћу моћи
рећи доста. И онда нека ме деру.
- Ко има супругу, дете, трособни стан, ауто, те­
левизор, тај неће да га деру.
- Знам. али не напуштам наду.
- Онда ћете до смрти ж ивети у лажној нади.
1 23
 - Саветуј ете м и нешто?
- А ко хоћете добро да живите, да имате много
новца, ића-пића, да имате углед, да вас се плаше, да
имате чин и остало, ћутите. Ха-ха-ха. Ако желите да
и мате ч и сту савест и да се клањате успомени оца и
правди, о нда се побу[{Ите. Ха-ха-ха.
Пауза.
- Сећате л и се смрти проф. И реа?
- Како .Ца нс, врло 'цобро. С И Н га јс убио секиром
lIа УЛИ Ч I I ОМ УГЈ[у.
- Сина сам УПОЗl lао '1'0[' дю ш. З l lате ли где? У кре­
маторијУI\IУ. Тамо смо хтсл и да CTa[lyjeMo. И 0 1 1 јс б ио
сту.Цент, као и ја. Егзалтиран дсчко. Мисл и м да ј е м о­
гао бити анђео, смеша alLl)cJla и Сам оједа. Страшан чо­
вск, свака реч му ссва. Всома сам га заволсо, јер је б ио
исти нит, као неки злочинац. Тај дан увече ј е убио оца,
и сам се одмах и приј авио. Г[ [ушао се живота, али га
ј е Буј ш еркац, то д иј аболи ч н о ђубре држао у ж ивоту
још четири године не зна се због чега, ваљда да би не­
што извукао из њега. В ечерас њега треба да стрељам.
- А тако.
- Треба да га стреља одељеље који м ја команду-
Ј ем .
Грбави клавириста се бучно закикота.
- Шта се смејете?
- Смејем се томе што вас спопадају стрепље са-
в ести . Смирите се, м ол и м вас. Све је то, како да вам
1 24
кажем. Комедија, не пада ми на ум друга реч. Коме ви
то овде изигравате савест? В и ћете, молим вас, стре­
љати свога пријатеља кога нај више поштујете од свих
живих људи. Још и више ћу вам рећи, кад би осуђеник
на смрт био и ваш рођени отац, ви бисте га и онда стре­
љали, онда би вам била слађа жена, ауто, новац и пре­
мија за стрељање, и остало. В и сте, моли м вас, подлац.
Кад би то био ваш отац, и кад би требал о да га одере­
те, ви бисте имали грижу савести и проклиљали бисте
овај бестијал н и реал итет и вратил и б и сте се куh и , и
спопао би вас грчевити плач , али бисте га стрељал и и
одерали. В и бисте прокл иљали, али би ваша врцкава
жена легла и повукла вас на себе. Ваљушкали бисте се,
и после десет м инута од стрељања не би остало н ишта
друго до приј атн и жмарци за коитус, и од тога б и се
могло и дете родити, ј ер је чест случај да узбуђени му­
шкарац постаје плодан и из споја овако надраженог чо­
века рађа се дете. Лепо детенце! Нови Бујшеркац. Па
да се онда не смеј ем? Ви питате шта да радите. Одре­
ците послушност? Ма откуд да ви одбијете наређење,
лепо ћете командовати: м ирно ! пали ! Немојте се пла­
шити, биће све беспрекорно.
Студент II ћути.
- Мени нема помоћи?
- Ма има. Постоји неко ко вам м оже помоћи. Тај
човек сте в и сами.
Пауза.
1 25
 Клавириста пита:
- Имате ли ви транзистор?
- Имам.
- Укључен је и ноћу?
- Јесте.
- И кад спавате? И онда?
- Да.
- Разговарајте с њим. Транзистор је ваше Ја. То Ја
је већ изумрл а у претходној генерацији. За I bera већ ни­
су знали Н И Самој еди. АЈЈИ је онда ово ]а бил о празни­
на, н ишта. Ови људи су ж ивел и потпу" о без Ја. Њ има
је припадао И ваш пријатељ, син Иреа. Ваша ј-енераци­
ја своје Ја I I ОСИ у ЈЈевој руци и ставља га на уво, и слу­
ша пренос фудбалских утакмица и твист. То Ја, савест,
јесте фетиш. Без њега више не умете ни да спавате.
- Шта да радим?
- ГЈryПОС'Ј� што то питате? Врло добро знате, иди-
те и стрељајте пријатеља. Нећетс ваљда упропастити
тако лепу каријеру. Своју супругу бисте принудили да
потражи новог ловар ног буџу. Н алазите се пред уна­
пређењем. Две-три издаје, још два-три нитковлука и
тајне доставе, како вас ја познај ем , бићете капетан, по­
сле две године мајор. Ваш транзистор сј ај н о ради.
Кикот.
- Међутим , не заборавимо н ај важниј е, као што
то рече седи учитељ, Плотин. Н ај важниј е. То ј е нај­
важније. Колебање кукавице.
1 26
- Ј а кукавица?
- Не, молим вас. Немојте о себи имати тако не-
двосм ислено добро м ишљењ е. Не улепш авајте . Н е
правите литературу. Ви нисте кукавица. Ви сте гнусан
модеран човечу љак.
Пауза .
- Ви ћете од свега н ачинити поглед на свет, и
стварате га већ. Кажете да је узрок свему томе овај гну­
сни реалитет. В и целу одвратну лаж пребацујете на ре­
алитет. Чак сте у стању да целу одврат ну лаж преба­
ците на друшт во, и да кажете да је то овде поеЈЈед ица
сагреш ења. Због тога сте принуђ еl l И чак и ноћу да слу­
шате сурогат-Ја. В идите, кад оно што кажем не би би­
ло исти на, онда би било пљуваl bе. Свеми р је сканда л,
кажете ви. Оно што вас при сиљав а ,ца стрељате свог
пријатеља, то је ј агље, једно крвожеДI IО јю'њс, јер сте
ви заправо добри , та ви се колсбате, што је доказ да сте
ви, на концу, племен ити, ха-ха-ха, ви имате Ј'РИЖУ са­
вести. Веома вас мучи та проклета малена грижа саве­
сти? У овом комад у више је мртви х него у Шексп иро­
вом ХаЛ-lЛей1у, само је у овој ствари све мање чисто, чак
са свих капље кал. Рекао бих да сте карикатура. Стре­
љаћете свог приј атеља, који је уз то још и у праву. Би­
ли бисте карикатура кад не бисте обешч астили појам
карикатуре. Фуј. Зло. Стил. Сви живим о у прљав ом де­
лиријуму. Ви м и слите да сте часни, и поште ни, и пра­
ведни, бар вам то ш апуће ваша м алена с авест, преко
1 27
сурогата-Ја. у п аузи између два твиста. Оперета. И то
је литература и ђавоља комедија кој ој сви овде аплау­
дирају, бар не мора да се м исли на то шта ј есте. То је
апотеоза нитковлука. Лади-лади-лом. згуснути ре али ­
Tel� и тријумф опсцености. Све доприноси вашем схва­
тању света. Међутим, стварност је ј езовитиј а. Незграп­
но је то рећи . Насупрот томе ј а сам у отпору. Не
Допуштам да будем преварен. Ово овде је само нијан­
са, тек плаШ Сlbе. Постој и оно од чега се н ај ви ш е бој и ­
Хам ваш - романсијер плус 000

мо.

( 1 966- 1 967) 1.
Вел икан свеiПске КЉ U.)lсевносil1u Бела Ха!нва ш
(1 8 9 7- 1 968) йаралелно иuще есеје и ромаllе: чиil1аоцu
и исil1раживачu се сиоре, u дуго ће о йЈомејош расира­
вљайЈи, која је сйЈварала чка линuја овога йисца значај­
Iшја, где се боље осйЈварио. Они који йрво иРОЧUl7Јај\i
књигу есеја - -"шсле да су йЈо eCf!ju: о/ш који најйре иро­
чишај)Ј неки роман - убеђени су да је Ха.�'lващ ире све­
га рол-taнсијер. Изгледа да су у ираву иједни и други.
А Бела Ха.-ft, tваш је сшваралац у чији се ирофuл
уклаиа све �UШО је наиисао, и й1ешко би било лиLUий1и
се било ког његовог књи;жевног и " филозофског " дела
(йод знаком навода сQ;1ю због шога шшо он није волео
да за себе корисши ову ознаку). Па и йоред шога шй10
је, као и обично, најирuxвашљивujе и најйримајиљиви­
је ираший1и XP01-LOлmuко насшајање овога грандиозног

128 1 29
дела, ийакје већ и данас могуће означиши изразише вр­
хупце у �\lгO-"1 низу његових дела.
Од есејисши чких збирки најЗllа чајније је шро­
ШОЛ Il-lO дело Патам ПI, йоследња љегова заврщеJ-lа књи­
,'ia (i7иСШta 1 959-1 966, објављеllа йЈек 1 992- 1 9 93), а йо­
сле овога дела ЛlOгао би се наређаши Ilиз есејисшичкuх
збuркu: Зачела, Неви дљ иво зби ваље, Тај н и зап и сник,
U l1 i согt1is, S i l Сl1tiuП1 . Међу po.Hallll.'lra свакако је Ilaj­
. .
ЗltaчајlllУ'u Кар н с вал 1 - 7 , једаl, од "ајвећuх све йlских
ро.'l /т{(l (Писаll 1 948-1 95 1 о бја вљ еll 1 985), грандиОЗllа
сага која се Ile ЛIO.71се уйоређивашu I I И сједllи.1l другИЛl
ЙОЗlLаШи,·1 / рол ralLШ1.
Негде 113Лlеђу ове две линије, иЗЛlеђу есеја и ршra­
Ilа, узди.же се lТipeћe I/ајЗllачајније дело Беле Ха'l lваша,
ЛlOlюiУрафска сшудија Scientia sacra, чијије йоднаслов
"Д).'Ховна башшzша древlLог човечаllсшва ". Кљига 1 .
ове једИlLсшвеllе СГйудије йисаllаје 1 943- 1 944, обима
око 600 сшраllа (објављена 1 988), докје Кљига 2.
calla 1 960- 1 96 1), осйlала недоврUlена, а flИ чешири
ОКОflчШta йоглавља "ису jOLU објављена.
Незахвалllоје uздвајаши йоједиllа XG.JHemueea де­
ла, јер су једllим дел ол.t још увек Ilеобјављеllа, и ко зна
када ће I/аН биil1и дОСШуЙна. Али већ сада се са сигур­
lюшћу може рећи да је Ха:мвmи један од llајЗllачајllи­
јuх ул 10 ва овога века. IЮ .�юргину йошиснуши човек ко­
јије ийак осшварио своје грандиОЗflО дело.
130
2.
Библиой1екар Бела ХаЛ/ваш одважио се на вели­
КУ аванй1уру: с инй1уий1ивниАl слуй1ња.на заl�уй1ио се да
ой1крије зmuй10 је човечансй1во дошло у кризу. Тачка,
йрелшmи люмеllай1 .�IYје сшално UЗЛ.fUцао. нейрекидт-IO
гаје люрао йомерай1и уназад и докучиоје: најбољи му­
драци древног човечаflсшва знали су неUlШО шшо се
дОЦlLије заборавило; човечансшво се й10КО.Н свог iJJзв.
развоја нашло у ћорсокаку; люраА IO се врай1uши �pxoв­
',Щ.'Н СУLlu71иналrа, а не СЛlеAlО се eUUle заносиши науч­
МИ.'!1 лаЈ/СLнra за које се .'!tuслило да йредсшављајv исши­
lау . . . Некадmиња целиllа свеша је раздробљена;
[ЈЈелигија је већ уйрошћавање, филозофија ново йојед­
mосшављење, наука издваја за себе сано сегЛlенше и
iПрешвара се у Z�YKY Шехнологију. Једш-lO је йесник йре­
(])сшао, он хоће да обухваши целину. Зай10 91 йоједина
if>ела у;нешносши највећи врхунци и најшрајнија осшва­
(йи­
{ЈЈе ња човековог дела.
А шша је онда решење? Не " lюви Исшок ", не
'" нови машријархаш ", него йокушај да се усйосшави
щрекинушо, заборављено знање човечансШва. Пушје у
сйасењу, искуйљењу, али човек мора сам да се искуйљу­
ре, други Аюгу само донекле да ЙОЈ1югну, али HeJlta ИН­
д}ивидуалног сйасења, исшинско искуuљење насшуuа
uuек онда када сви будемо искуЙљени. На крају сваког
)(!{а�·tвашевог дубинског uонирања свешлуца: љубав.
131
 Сва оваква сазнаља не шреба да обесхрабре чо­
века, lюйрошив, он шреба да :живи 1�)'!lU�I, једИflИ.'1 1 .ЈIСИ­
вошом, да �);дe шшо ближе 6ивсшву, а да се ослобађа
uредл/еша који владају ЊUЛlе. Свако шреба да сшиzне
до сушшине 6ивсШва .
З.
По био-биб.rzиОс'рафскил/ йодаЦИЛIa Зllамо да је
Ха. lIваш pal/O lюйисао два 6елеiПрисiПuчка дела: РШ /ШI
Ћавол ијада (/ 9 1 8- 1 92 9) 1I збирку lIовела Теш ко ј е
сатиру l Iе l I исаТi1 (/ 929- 1 93 1). Али С:); оба ова делајош
у РI:КОЙUС).' И llедоСГйУЙllа.
06ја6љеllи су Ibегови каСllцјu РОЛЮllи, йре свес'а
КаР l Iевал. Пре ово<'а pOMalla llасГйала је (1 948) веома
Зllачајна сiПудија Фрагмент о теориј и р о м ан а , која се
Л IO:Јlсе С.'1 IaШраШи и йишчевол/ uрийрелlOЛI за РОЛlаl/си­
јерски низ. Ха.'1 /вашје йрегледао најбоље евройске ро­
мане, кришички разрешио uуш од Хамлета, за његаје
зайраво йочешак романа кад је у ц еншру йаЖ'ње већ
иltдuвидуа, и од Дон Кихота до ltaших дана и - найи­
сао је један од највећих ршиана овог века.
После грандиозног Карневала - романа од седам
делова, који зайочиње краје.м ЙРОLUлог века а заврша­
ва се у деценији када га йисац окон чава, јунаци рома­
на ће се наћи гошово на свим коншиllеllШИЛЮ, йроћи
кроз два свешска раша, али су несйоразуми шолики да
се изаједне маске /tалази друга и /·tикада се не СШUJ/се
1 32
до йравог лица - найисаћејош шри романа (бар ЗНQ}vto
за њuxјер С:У објављени, али ;НО:ЈlCда U�ta још йреосша­
л ux у рукойисu,на): Ново лето (1 95 7), У одређеном по­
гледу (1 960- 1 961), Наиме (1 966-1 966) : објављени йр­
ви йуше шек 1 99 1 . године.
Већ у Карн евалу Х.Јшора и ироније бuпо је У uзо­
БИЉ.Ј/� а романи који С:)l уследuлијо Ul С:)l ойущшеllији,
још забавllијu и -још дубљи. Ха'1 /ваш више Ile заснива
грш{дlЮЗ/�}: фреск.) � већ ор/!аllизује расшресиГйо ШКU60,
йоиграва се, али uсШовре.,неItО, и СИ.'1lболиЧIIО и .ЈlсивоШ­
IЮ, огро.шш.'1l захваГйОЛl са:ЈlсиЛIa Лllюге еле.,неm7Је чове­
кове исшорцје, Olle којаје Ilарочишо доu/Ла до изра:>lCа­
ја у овоме веку.
РОЛlШI Ново лето U.'1 t a йодllаслов " Ексйеримен­
шална И.'1tагиllаццја ", а йрва реченица гласи: " Прин­
ций је: ко год МО:Ј/се lleKa за војни йоход анга.JlCује
евроПског ариСШОКРaL71у. " И уследиће йовесш, исшо­
вр�·tено и забавна и Y:J/caCfta, о белосвешској булу;нен­
ШИ, о војвоШкињам.а и йринчевu",ta, мајорима и генера­
лима, о чудном и ЗШ\llршеном рашовању које изгледа
као лов lIа йашке или лисице, а зайраво бесмислен раш
и УНИLuшавање Шрају. Негде се неки конци йовлаче, али
изван сцене, о шоме се само слуши, а на саЛl.Ој сцени за­
бава до �уше, као и крв. Разлика ИЗЈ1,tеђу живоша и CJVtP­
ши не йосшоји, свеје забавно; шаква нам је исшорија,
ве.пи Хамвти. Недокучиве СУ разлике између ОКOLuша­
лог човековог мозга, љеговог срљања и йрешйосшавље-
133
lюг бuвсй1ва које се, ийак, налази н егде зайрешено у
сваКОЛI ч о веку.
Ро."Iан је йисан Ј 95 7. године, а сасвиЛI је савре­
мен, 06.1'хваШа све рашове које слю у .Heђyвpe�[eIlY гле­
дали lIа iТiетт евuзuјu, све до йоследњuх - СОЛ/Qлuја, Бо­
сnа . . .
у одређеl lОМ погледу Предсшавља РО.'1 /Шl који је
Ше'l Iо.1/ II .1 I0iТiuви.lIa још iТiр u ч ав uји На С Ј 'ду се yiТiвp­
. варијације којих UАЮ безброј као и у свакодневНОЛ1 ,жи­
ђујЈ' ЧUII,еllllце: ко је ПодмеШIIУО ЙО:Ј/сар у бараци. Али
IlU та чuњеIlUL(а, сас вU ·1 / би iТiребало да је KOIIKpeйJIla и
. Али да код Хамва иlQ lЈОЛ1ансuјера "икада не до­
оПиПљива; lIe . \ /ОЈ/се да се .Ј 'тврди, а кш/Олu lIешйЈо Ш ШО
је за lIujallcy аПсйЈракШ/щје. РО.'1/ансијерски: Гйкаље се
lIеПрекидllО ПреiТiайа изједне приче у дPI'�J'� иако С:Ј? йри­
че Лlеђусобно ПроiТiивреЧllе и искључујЈI се. Ако у чиша­
О ЧЈ1 йрокључа СЈ :нња, да Лll је ШО нека збрка, ко је све
й10 оПЙl.1;Ј/Сell за йо:жар, ЛЮЈlсе да caciТiaви сасви./1/ йре­
цизан сЙисак. Ево ко све одговара због Йод.�/ешнуШоi'!
ЙОЈlсара: Мирабеll, Угор, Понд, Барон, еКОNОЛI, Пуков­
никовица, Грофица, г. Орлеаu, Конобар, Тони Фласшер,
Јоца Лил/ун и Марuјус Шай1ацол. Али је Л/Qње ваЈ/СIЮ
ко је сшварlЮ Подл.[еiIlUУО ЙОЈ/сар него Ulша су йоједи­
не личносши йоводол[ iПога рекле, а u/.Ша сакриле, и ка­
ко се зайраво и нехошице разой1кривај}1 каракшерu, ай­
сурдllосши, ЈlсивО Шllосши, о йеш булуменша, али овај
йуш она на ни:жеiН сшуйњу.
ХаЛ·l ващев йолусвеш и свеш, декласирани све ш -
како йю га некада звали - илю свој Ј/сuвош, све ф}lflК-
1 34
lfuoHULue као да је све йошаман и у најбољеll,>t реду, са­
мо Ulша сшоји иза ших Jlсивоша: uсшо оно LUШО и иза
сваког, Па и најЈlсПешнијег живоШа. Привре�.[еносШ.
Неко Ј/сиви Пуни/н Ј/сивОШОЛf и у сагласносши са ду­
БЉОЛ1 људскол/ сушШино.н, бли;же бивсшву, неко други
шакође Ј/сиви Пун иЛ1 .Ј/сивОШОЛ4 али без сагласносши,
зuачи бли,же исшорuји, дшье од бuвсШва. 3аШи.Н следе
eoiTi\ '.
лази до збрке, лю.жеiJ10 йосведочиши Шu.не UI.1Uoје, због
Преводила чке Пошребе, йроверавана ж'ивошна чиње­
"ица Ilавођеља Л /I-lОUlшва кафаllа По којил.JQ се л/увај1l
ЛU Чl/Осши ромаllа. Ево Ilазива кафаllа: Црвеllи буђеllар,
3ијанкул, Три сuрошаllа, Сиllови ка,неnог срца, Клоко­
шањац, РУЖIlО z7аче, Булка, Колибри, Војвода, Аладиli,
Повечерје. Ха�,/ваш нигде не zpeLuu, шойографuја iП0г
малеllог Ј/сuвошног йросшора 170 које;..., се безглаво .�·ty­
вају његове ли чносши савршено је у складу, uell,>ta огре­
шеља, иема llемарносши, као да је свака йоједи1l0СШ
йрецизно уцршана и никако се не J110J/Ce Йо.мериШи. Кад
је шако са ;живошним реалијалю, мора даје сличио и с
фu.лозофскwн оквиртна у којима се крећу ове л ично­
сши и йулсира љихов јединсшвени и неЙОl-lовљиви ж:и­
воШ.
Последљи роман, Наиме, н ајкраћи је од свих
Хаklвашевих романа. Као да је йосле Карневала (1200
135
сй1рна) 17исац AlOzao да са:жuма романсијерску грађу и
до циглих 17едесей1ак сй1ра1-lица, а да й10 и даље осй1а­
је Мlюгозначан и 170 идејама и 170 каракй1ерина ЛИЧI/О­
сй1и, РО.нан за који би се .'Iюгло накнадllО й1врдий1и да
је и оБЮ /ОЛI ЛI/IOZО већи и разгранай1ujи. А Хамваш 17РИ­
ча 17риЛ И ЧIIО једllОСй1авну и cYI/OP"Y 17ри чу о lIеколико
људи који су сй1иi!л u са севера и који С1: сасви.'ll дю'КЧИ­
је йрисгп уйиЛll људСКUЛ I вредllосй1илю и uшчаulUЛU З,УЈ/О­
бове свеГйа, .11.m uсаЛll цео .Јlсивой1 и обезвредuлu чове­
ка. A l/aйJo.'l /uja власГйu, рекли Оuсл /О. Са,жеГйа lIСГйорцја
овога века, још таЧl/uје. 3айраво, једl/осmавШI у.JlCас.
Али 17ре свес"а РОЛ /(/I/, шй1иво које се чuй1а као РО" \ ЮIl.
4.
Чuй1аоцu ће . \ Ј();жда бuй1u збуљеl/И 17рвОЛ I речеllИ­
ЦОЛ I РОЛlшta: да Ilије IlUЗ щЙЈа.нЙарскuх ZpeLuaKa. Шй1а
УО17шй1е значи речеlluца: Мино ой1кре17И ли чере '! f fий1и
је tuйJa.'\I 17apCKa, ний1и 17реводилачка ZpeUlKa.
у оригиналу сй10ји: Ze iyasill se medal1. И нелю ни­
какве логике 'tИ СЛ lисла У мађарском језику, 17а чий1алац
й1акође осй1аје збуњен: да ли је й10 нека грешка ?
Није грешка, већ Хамвmиева игра. Али како је ра­
зреший1и ? Најпре реченици й1реба дай1и смисао у ори­
гиналу. ПреЛ'lеuаUањем слогова и слова, слуй1ЊО.�·1 се
лю;же докучий1и да би реченица У оригИllШ1У могла гла­
сий1и, али са.�ю 17риБЛИ.ЈIСНО овако: Az ilyesmit monta. А
кад се оваква " нормална" реченица йреведе, она гласи:
1 36
ОН )\Ш ой117рилике рече. Пребацивањем слогова и слова,
као щй10 је ауй10Р извео у оригиналу, добија.�ю 17ревод
загОllей1не реченице: Мино ой1кре17и ли чере.
Да лије ба ш йревод й1ачан. Ко зна ! ? Алије бар
загоней1ка сач);,вшш као у оригиналу.
5.
Рекослю да су ХаЛlва u./еви рО.'1lШlИ uсй1ински ро­
1 I Ш /U.
.' Тако их й1реба и 17puxeazuuйJu u чuй1ай1и. Али ће
се 1:век изнова јавЈъай1u йий1ање: да л и је й10 Хал. lваш
своје идеје о свеiПу заодевао у РОЛ/Q/lсuјерску фор.�/У?
Такво 17ий1ање Ile 17оСй1ављамо кад чuй1амо романе До­
сй10јевског, иако бислю .'Iюгли, јер је ДоСilJојевски ро­
ЛЈансuјер, а й1ек из његових РОЛ.Јаllа, посредно, изводи­
.'\ 10 њe(�oвy " филозофиј11 ". Пр Ш\l ара нје РОЛЈаН. Али ако
чий1а.но Сарй1рове ромаllе, не .НО.Ј/семо их одвојий1и од
његове " филозоф ије ". Па ка:же.'но, Сарй1р није усйео
да у романе йрmиверцује своје идеје, није осй1варио ве­
лике романе, без обзира чак какве су ЈИУ филозофске
идеје. Једини йознаши романсијер овога века кој и је
осшварио саглаCfIOСШ између својих идеја и романа, а
и идеје и романи имају велику вредносш био би Албер
Ка.м и. У й10М йогл еду уз Ка.�шја МО.ЈIСeJI1.0 да cй1aвuмo
јmијед�lOг великог Евройљанина двадесей10г века - Бе­
лу Хамваща.
Познаваоци дела Беле Ха.мваuю лако ће видеши
колика је сагласносш између две сшварала чке линије
1 37
овога аушора, UЗАrеђу његових есеја и сшудија, сједне,
и pmralla, с друге сШране. Чакје веома занимљиво шра­
гаши за Преферл rеншацијОАr идеја у рол ra не. Јер ако се
не знају Халrвашеве идеје, нећелю их наћи у његовИ.�1
ро..lIШlUлra који су огрезл и у Јlсивошносши, калу, нево­
.љалra 11. ПаШlbалrа, срећнuл/, ведри;!. / узлешuлrа и озаре­
IЫI-,1 Ю. НТ/ н Пре Ц ИЗll uје : I/аћи ће их са.'1 1О савесшан ис­
ГГiра:Jlсuва ч 170." 1110 анализuрајућu 11. UUlЧ 1l.Шавај1lћ u
РШЮllсцјера. Ал и за то и 1le.·lIa По шребе, јер је ХаЛlваlll
осшавuо довОЈ ЫLO сГйраl l lщ а свос';а бо/јато,'! ойуса Па се
већ и чишаоцу свејасно, он једносшавно сшави шачку,
иако реченица УОПLuше није довршеl1а . Зatuшо да је он
доврluава. МОЈ/се ШО да Преl�);СШИ и свОА! чишаоцу, али
и чишалац зна за празан даљ и шандрк реченице: йисац
и чишалац 9' се и на шај начин сасви.�/ добро разу.'не­
ли. Јощједаu од видљивих облика сарадi-ье Писца и чи­
Шаоца. А Хш/ваш управо ра чу"а на читаоца: Прочи­
ГйШIO дело со.но је Почетак и Позив за даља Пуiliовања.
БеОi?рад, 2. j1/1l 1 994. годИllе

р ШIGl l и КО.\IOШl/О .'1lОгу .1/ПоређиваГйи с дР1:/!ил r његовил/ Сава Бабuћ

осГйварењ и.'1lG.
Ево л tO<�1 'ћ их Йаралела. РолrЩI Kap l lcBaJl - Scien­
tia sacra; ром а и НаИI\·I С - Патам 1 1 . (крашак К.1 рс савре­
меllе иСГйорије) . Осшали романи, изгледа не.,нају своје
Паllдаllе, али везе се .ногу ошкриваГйи у ПоједИIIИМ есе­
јилrа, шГйо чишање XaMealueeoz дела чи/-l и јmu заlJU­
л rљивијим за радозналог чиШаоца. Али, шреба Понови­
ШИ, ХаЈ1·r вашеви PO!1.[QI-tU се и без његових есеја чишају
као велика ромаllсијерска осШварења.
За чишаоца /ИОЈlсе биши занимљиво како се Хам­
ваш Поиграва сјезиком. Као LUШОје у РОЈ1.щну био ком­
иОЗUЦИО1l0 веолtа разуђеl1 Па зашшн cYJlcaeao обшн, го­
шово сли чан ПосinуПак видилю и l1а Плаl1У речеl1ице.
Пол·tеflИМО овО.фt ПРИЛИКО'�'1 CaA-tO како Хаiивatu саЈlсима­
ње.iН Прииоведа о сшваРИ!1Ш, исШовре.l'et еl10 и КОllкреш­
н им и оиUlШИЈ1.t иа за шреl1ушак кад јНУ се учини да је

1 38 139
 Бела Хамваш
НАИМЕ
роман

За uздавача
Мирослав Дерета

У редник
Диј ана Дерета

Лuковно-графuчка оL7ре;lШ
Игор Ш крбић

ЛеК/Пор / KopeKiТlop
Љиљана Ш ијаковић

I SBN 86-7 3 '+6 - 1 08- 1

Тuра:ж
500 примерака

Београд 2000.

r IзсЈarm ч/l! liТlСl1lйа/Ј f.'lClс.I/Ш/

Графнчки атеље ДЕРЕТА
ВлаДИJ\lира Роловића 3 0, 1 1 0 30 Београд
те л / фа кс : 0 1 1 /5 1 2 -2 2 1 , 5 1 2-'+6 1
.

Интернет презента ци ј а : " ЋЋ.dеl-сtа.со.�·н

c-mai l : ()fTic(YEdcl-сtа.со.�·н
Књижара ДЕРЕТА . Кнез Михаилова .+6
тел . : 0 1 1 /62 7-9 3 '+
C I P - Катало гиза ција у публ и к а цији
На родна б и бл и оте ка С рбије, Београд

859 . 0- 3 1

ХАМВАЩ Бела
Н а и м е : рома н / Бела Х а м в а ш :
превео С а в а Бабић. - Београд : Дерета ,
2000 (Београд : Дерета) , - 1 39 стр. ;
1 7ст. - (Библиотека Конт и н е нт Х а м в а ш
: коло 1 , к њ . 1 4)

Превод дел а : Ugyis / H a mvas Bela. -

Тираж 5 0 0 . - Стр. 1 29- 1 3 9 : Х а м в а ш ­
романсијер плус / Сава Бабић

ISBN 86-7346 - 1 08-1

ИД=8 5 1 1 1 564