j(1fJ6-·l C-G-.

JOGA I ZAPAD

Tek je prošlo nian.je od jednog stoleća otkako

Zapad poseduje neka znanja o jogi. Doduše već pre
2000 godina u Evropu je dospela svakojakih čudesnih
priča iz bajovite Indije sa njenim mudracima i omfa-
loskeptičarima, ali do stvarnog poznavanja indijske
filozofije i filozofske prakse došlo je tek sa upozna-
vanjem'Upanišada, koje su na Zapad dospele posred- .
stvom Francuza Anketila di Perona (Anquetil du
Perron). Sire 'i dublje poznavanje omogućeno je, me-
dutim, tek zaslugom Maksa Milera (Max MUller),
Oksford, i njegovim izdanjem SaCTed Beoks of the
East. Ovo stvarno upoznavanje bilo je doduše ~sprva
ograničeno na indologe i filozofe. Ali ubrzo se teo-
zofski pokret, koji je pokrenula Madam Blavatski
(Mme Blavatsky) pozabavio istočnja&im tradicijama
i pJ;edočio ih široj publici. Tokom više decenija se
poznavanje jage na Zapadu predočavala, s jedne stra-
ne, kao stroga akademska disciplina i, .s druge strane,
kao nešto što se zacelo moJ;a označiti kao religija,
iako se ona nije razvila u · organizovanu · crkvu -
uprkos nastojanjima jedne Ane Besant (Annie Be-
sant) i osnivača antropozofijske secesije Rudolfa
Stajnera (Rudolf Steiner) koji polazi od Madam Bla-
vatski. ·. , " . . . . · ·. . . . . ..· .
· Osobenost··ovog za:padnag raz'l\'oja teško se može
uporediti s onim što joga .znači u Indiji. :Na Zapadu
su se, naime, istočnjačka učenja suočila sa jednom
posebnom duhovnom .situacijom, koja ..-· · u svakom
slučaju ranu - Indiju nije poznavala, ~e sa stro-

207
 gim ~dy~-~-nll,ll~e 9~.!~!iJ~]j~,koje je u manjem
ili većem stepe~u postojalo već 3QO godina, kada su
učenja joge postepeno počela da postaju poznata na
Zapadu. Ovo podvajanje, . j~ specifična zapadna
stvar, za~E!!.QJE! l,l_!ls~ovi sa rene~.!l~9.!1_l_U 15. sto!eću:·
Tada seprobudllo opšte !strastveno interesovan3e za
antiku, pothranjivano padom Istočnorimskog car-
stva, koje je palo pod naletom 'islama. Tek tada se .
raširilo poznavanje grčk_og jezika: i grčke literature,
Kao neposredna posledica provale takozvane pagan-_
ske filozofije, nastala je velika šizma rimske crkve,. '
protestantizam, koji je uskoro obuhvatio celu Evro:o'
pu. Ali i ova obnova hr.išćanstva nije više bila u sta-
.nju da obuzda oslobođene .duhove. · s~J.Elmj.!! za sistemima koji obećavaju odgovor, na-.
Nastupilo je doba otkrivanja sveta u geograf-.
skom i prirodnjačkom smislu, i "!l sye većoj me:i .se
mišljenje oslobađalo od sputavaJućih okova religlO-
zne tradicije. Crkve su doduše opstojavale na taj na-
čin što ih je održavala ·religiozna potreba pubJ.!ke,. ali
su izgubile vođstvo u domenu kulture. Dok Je rlm-
ska crkva, zahvaljujući sv!)joj nenadmašno-j organi-
zaciji ostala jedinstvena celi,na, · protestantizam se
raspa~ na približno 400 denominacija.. To, s jedne
strane · govori o ·njegovoj nemoći i, s. druge strane,
o relifiioZ11o) Životnosti koja t:ži dal~ e.~ To.kom 19. s.to-
leća došlo Je postepeno do 5IDkretističkih tvorevma
i masovnog uvoza egzotičnih religioznih sistema, kao
na primer, religije Abdul Bahajia, sufijske sekte, mi-
sije Ramakrišnana, budizma ~: Mno~ o~ tih siste-
ma kao na primer antropozofiJa, veZlvali su se sa
hiiŠćanskim elementima. Tako nastala slika odgovara
otprilike helenističkom sinkretizmu tre~eg i četvrtog
stoleća, koji je takođe, barem u tragoVlma, dospevao
sve do Indije.1 . · • •
Svi ti sistemi, međutim, kreću se na religlOznoJ
liniji i regrutuju svoje privrlenike u velikom _broju
iz tabora protestantizma. To su, dakle, u osnoVl pro-
testantske sekte. Kako je protestantizam svoj glavni
napad vodio protiv autoriteta. crkve, to je uglavnom
_,
t .Up. Apolonija ·od Tijane, orličko-pltagorejska tajna
učenja, gnozu itd.- · .. __
208
uzdrmao veru u nju kao neophodnu posrednicu bo-
žanskog spasenja. Time je, prirodno, individui pri- .
pao teret autoriteta a time i jedna dotada nepoznata
reli_giozria oggg_y()most. Nestanak ispovesti i oproštajc.
il1ćaPOoštrlli su..tnorllJ,i;U Mnflikt pojedinca i optere-
Hlfga""jedlloi_!1::.P;;oblematik-om-k-oju mu je ranija cr-
-kva-bila·· p:(e_~e}_!J.na taj način što su njeni- sakra-
meiifi-;-naroči.to misa žrtve, jemčili izbavljenje poje-
dinca ·putem sveštenikovog obavljanja svetog eina.
Pojedinac je pri tome kao svoj doprinos imao da da
samo ispovest, kajanje i okajanje. Nestankom delo-
tvomog svetog čina sada je nedostajao odgovor Boga
na nameru pojedinca. :I:~_.:tl; .ne.dovoljnpstL objašnjava
i'me jedno vialjivo ili primetno prilaženje jednog
drugog (višeg, duhovnog ili božanskog).
Evrop~ka nauka nije se obazirala na ove nade i
očekivanja Ona .je žiyela svoj intelektualni život iz-
dvojeno od religioznih· uverenja: i potreba. Ovaj, isto-
rijski gledano, neizbežan raskol zapadnog duha pri-
hvatio je i učenje o· jogi, u onolik<>j meri koliko je
ono bilo prodrlo na Zapad, načinivši ga s jedne stra-
ne predmetom nauke, i pozdravivši ga s druge strane
kao put izbavljenja. U okviru religioznog pokreta
postoji doduše ceo niz pokušaja da.se nauka sjedini
sa religioznim uverenjem i praksom, kao na prim~r
Christian Science, teozofija i antropozofija, pri čemu
naročito ova poslednja rado sebi daje naučni izgled,
prodrevši tako, kao Christian Science, i u inj;elektu-
alno obrazovane krugove.
Pošto protestant ne raspolaže unapred obeleže-
nim· putem, to mu je dobrodošao tako reći svaki si-
stem koji obećava uspešan razvojni tok. On bi tre-
• balo da čini ono što je crkva kao posrednica uvek
činila, a sada oh.ne·zna kako da to čini. Ako je svoju
religioznu potrebu shvatio ozbiljno, ..onda je O!J. uči-'
nio i .neizrecive napore· ·v.ei:o:vanja, jer. . je njegovo
. učenje tako reći isključivo usredsređena na ye:ru.. Ali
vera je jedna·harizma, milostivi poklon a ne metoda.
Ova protestantu nedostaje u tolikoj meri ·da se ne
.mali broj protestanata čak ozbiljno interesovalo za
H Jung, Odabrana dela, IV 209
 strogo katoličke egzercicije Ignacija Lojole. No, ono
što im· najviše smeta, to je naravno protivrečnost iz-
. među religiozne i naučne istine, konflikt između vere
i znanja, lj::oji čak daleko preko granica protestanti-
zma doseže sve do u katolicizam. Ovaj konflikt po-
stoji jedino i samo na osnovu istorijskog raskola ev-
ropskog duha. Kada, s jedne strane, ne bi postojala
neprirodna ps.ihološka prisila ka veri i, s druge stra~
ne, isto tako neprirodna vera u nauke, onda ovaJ
konflikt uopšte· ne bi imao nikakvog razloga za svoje
postojanje. Lako bi se moglo zamisliti stanje u kome
se jednostavno nešto zna, i uz to još i veruje, što nam.
je iz toliko i toliko dobrih razloga verovatno. Izme-
đu te dve stvari uopšte ne treba da postoji razlog za
konflikt. Svakako su obe zajedno potrebne, jer zna-
nje samo, kao.i sama vera, uvek su nedovoljni.
Ako se dakle jedna~a« metoda istovre-
meno preporučuje kao ·»n_ll.učna«, on:da može da bude
sigurna da će n.a ~apa?-u naći svoj.u publik~. ~
· ti!J2Unjg.va ovQ__Qcekwftn3e, Ne uzimaJUĆi u obzrr draz
novoga i fascinantnost onoga što je napola shvaćeno,
joga iz dobrih razloga ima puno privrženika. Ona ne
pruž·a samo mnogotraženi put već i filozofiju neču­
vene dubine. Ona daje mogućnost kontrolisanog sa-
znanja· i time zadovoljava naučnu potrebu za »činje­
nicama«, a uz to, zahvaljujući svojoj širini i dubini,
svojoj dostojanstvenoj starosti i svoin učenj~ i me-
todici koja obuhvata sva područja života, obećava
neslućene mogučnosti, što misionari ovog učenja nisu
propuštali· da naglase. · prane i puruše (Purusha). Raspolućenost __zapadngg
Neću govoriti o značaju joge za Indiju, jer. ne
mogu da sudim o stvari koju ne poznajem iz ličnog
iskustva. Ali mogu da kažem 'nešto o toine šta ona
znači za Zapad. Bespuće se kod nas graniČi slu!uše':':-
nom_ ai1artUJ.9m. U~~4.toga syaka r~~ZJ.l-a ..il}:.-m:o-
zo'fsK:a ·praksa zna~(!~@Q, p~fh_Qig§Jio~.d.t§.CJPJ.ht1!€!1tJe ,.
-a:atae]'e-crnumetodu. duševne higijene. Raznovrsne,
čisto telesne procedure joge znače i fiziološku higi-
jenu koja utoliko prevazilazi granice obične gimna-
stike ili vežbanja disanja, ukoliko nije samo melia-
nističke-naučna već ujedno.
. i filozofska.
. Jer, ona u .
210
thn vežbama R_QYezuje telo sa...celinom J!uha, što je,
na primer, očevidno. kod vežbi pranajama (Prana-
l yama), gde je prana (Prana) istovremeno dah i uni-
l
verzalna dinamika kosmosa. Ako je delanje poj!!din-
~a ujedno i kosmičko zbivanje, onda se obuietost tela
(inervacija) ,povezuje sa ob~etošću duha (opšta ide-
l ja), i iz toga nastaje živa celina ·koju nijedna tehni-
l ka, ma koliko naučna bila, nije u stanju da stvori.
l Praksa joge ne samo što je nezamisliva već bi bila
;i nedelotvorna bez predstave joge. Ona na retko sa-
vršen način ugrađuje jedno u drugo telesno i du-
hovno.
l Na Istoku, gd,e su ove ideje i prakse .nastale, i gde
j~ jedna već četiri hiljade godina stara tradicija stvo-
nla sve potrebne uslove i pretpostavke, joga je, po
mome mišljenju, adekvatni izraz i besprekorno od-
govarajuća metodika kojom se postiže takvo stapa-
nje tela i duha da oni predstavljaju jedinstvo il koje
se teško može posumnjati, stvarajući tako i psiholo-
šku dispoziciju koja omogućava slutnje s one strane
svesti. Istorijski mentalitet Indije nema nikakvih
principijelnih poteškoća da smisaono upotr{lbi jedan
pojam kao prana i sl. Zapad pak sa svojom lošom na-
vikom da hoće da veruje, s jedne strane, i svojom
izgrađenom naučnom i filozofskom kritikom, s dru-
ge strane, ili će upasti u zamku vere i nesmotreno
prihvatiti pojmove - kao prana (Frana), atman (At-
man), čakra (Chakra) samadhi (Samadhi) itd. ili će
se svojom naučnom .kritikom spotaći v~ć o pojam
d~ on:mogućav~li_Biitpog.po~tka adekvatno
ostVarlmje--ilrtenclJa ]p_g~. Za ·Zapad· Je cma:·-ru--Cisto-
rellglOzna stvar ili je trening poput mnemotehnike,
gimnastike disanja, euritmije itd. Ali o onom jogi
svojstvenom jedinstvu i celini bića ~ nema ·ni traga.
Indus ne može da zaboravi ni telo ni duh, .Evropljanin
uvek zaboravlja jedno ili drugo. S tom sposobnošću
je Evropljanin za sada osvojio svet, Industi pak to
5io sada nije uspelo. Indus .ile poznaje samo. svGju
prirodu., već on zna i do kojeg stepena je on sam
-sama priroda. Evropljanin posedUje. nauku o prirodi,
211
 ali zato začuđujuće malo zna o_ svojoj sopstvenoj. pri-
rodi, o prirodi u ·sebi. Za Indusa je blagodet da po-
znaje metodu koja mu pomaže da ovlada svemoći
prirode izvana-i iznutra. Evropljanin je obdaren da
potpuno uguši svoju već osakaćenu prirodu i da od
nje naprl).vi poslušnog robota. · menjuje tu moć? U čijim rukama se nalazi ta moć?
. . Za jogu se doduše kaže da može da pomeri brda,
ali bi se za tu tvrdnju teško mogao predočiti neki
realan dokaz. Umenje joga kreće se u za okolinu pri-.
hvatljivim granicama. Evropljanin, međutim, urne
da digne brda u vazduh; a šta on još sve ume i šta je
sve u stanju da učini kada se oslobodi njegov od ljud-
ske prirode otuđeni intelekt, to nam je na· veoma
gorak način pokazao svetski rat Ja kao Evropljanin
ne mogu Evropljaninu da poželim još više »kontro-
le«, više moći nad prirodom u nama i oko nas. Ta ja
na svoju .sopstvenu sramotu moram da priznam da
svoja najbolja saznanja (među kojima je i nekoliko
sasvim dobrih) imam da zahvalim okol;nosti što sam
.tako reći stalno delao i radio suprotno svim pravili-
ma joge. Svojim istorijskim razvojem Evropljanin
se toliko udaljio od svojih korena, da se njegov duh
.na kraju raspolutio u veru i znanje, k?o što se svako
psihološko preterivanje rastače u svoje suprotne pa-
rove. Njemu je potreban povratak prirodi, ali ne po-
vratak u rusoovskom smislu, . već povratak svojoj
'fo:todi. Njegov je zadatak da ponovo nađe r;trodnog
. oveka. Međutim, umesto tpga. on ne želi m ta rad,jlr ·
od s1'Stema i metoda, kako bi ugušip prirodnog' čove­
ka koj~ :rilU se svv.da isprečava n.a putu. On će nemi-
. novno jogu upotr.ebiti na pogrešan na~.Jer Je .nje-
."gova đUSe'Vii'rdi~asym1drugačija od one
kod istočnjačkog čoveka. Onome kome to mogu ja
preporučujem: »Studirajte jogu. Nattčićete beskraj-
no mnogo, ali je nemojte primenjivati, jer mi Ev,-
ropljani nismo tako skrojeni da bismo bez daljnjega
bili u stanju da pravilno primenimo ove metode. J e-
dan indijski· guru može sve da vam objasni i vi sve
možete da podražavate. Ali znate li ko primenjuje
jogu?· Drugim rečima, znate li uopšte ko ste vi i kako
ste skrojeni?« · ____ ___
.212
U Evropi je moć nauke i tehnike tako velika i
nesumnjiva, da skoro uopšte nema nikakve svrhe da
se zna šta· se sve može uraditi i šta se sve pronašlo.
Covek se prosto guši pred tim strahovitim mogućno­
stima. Ovde se nazire sasvim drugo pitanje: ko pri-
Država je za sada provizorno zaštitno sredstvo, ona
tobože čuva i štiti građanina pred tim ogromnim ko-
ličinama otrova i drugih paklenih razornih sredstava
koja se u svako doba, za veoma kratko vreme mo~
proizvesti u hiljadama .tona. Znanje je postalo tako
opasno da više nije primarno pitanje šta bi se još
moglo postići, već sada sve aktuelnije postaje pitanje
kakav bi. trebalo da bude čovek kome se poverava
kontrola nad tim »umenjem« (znanjem), ili na koji
način bi mogao da se izmeni duh zapadnog čoveka
tako da bi se on odrekao tog svog strašnog znanj~
(umenja). Bilo bi beslr.rajno korisnije da mu se uzme
iluzija njegove moći, umesto što se podržava u za··
bludi da može da učini sve što hoće .. Izreka: tamo gde
postoji jedna volja, tti postoji i jedan put, stala je
života milione ljudi.
Zapadnom čoveku nije potrebna premo·i: nad pri-
rodom izvana i iznutra. On po~eduje i jedno i drugo
u skoro đavolskoj savtšenosti. .PW oruLšto-m.u nedo-
s~i.!l, to je_ svesno ptimanj.e... svoje- podređenosti pri-
rodi oko s~l::>.e i u sebi. Ono što ·l::>i on trel::>alo da na-
Uči, to je da on nl!'može da dela onako kako on to
hoće. Ako to ne nauči, onda će uništiti svoju sop-
stvenu prirodu. On ne poznaje svoju dušu koja se
samoubilački protiv njega buni. Pošto sve i svašta
može da pretvori u tehniku, to je u principu sve što
naliči na metodu opasno i osuđeno na bezuspešnost.
Onoliko koliko je joga higij'ena, toliko je, poput sva-
kog drugog sistema, korisna za zapadnog -čoveka. Ali
joga u najdubljem smislu to nije, jer ona želi mnogo
više; ona, naime, ako· dobro razumem, želi konačno
rešenje i oslobođenje svesti od svake __ ve.z.anosti za
objekt..Lsubjekt. Pošto 1>e, međutim; ·n:e mo~emo oslo- .
hoditi od onoga čega nismo svesni, to Evr9_pljanin
prvo ._..._mora da
, ______ _upozna svoj subjekt. To je ono što se
213
 ll na Zapadu zove;tl~sve~~oga-metoda se isključivo
obraća svesti i sVesrr6fvolji. Ali takav poduhvat obe-
't! ćava da će biti uspešan samo u slučaju kada nesvesno
ne poseduje neki Znatniji potencijal, tj. kada ne sa-
l'i! l
~u
li 1
i'
drži velike delove ličnosti. Ako··je upravo to slučaj
onda će svaki svesni napor biti bezuspešan a on;
što će proizići u tom grčevitom naporu, to će biti ka-
rikatura ili štaviše prava suprotnost onome što bi
H !
i; .~ trebalo da bude prirodni rezultat. . Nešto malo drugačija metoda je takozvani~o­
Kroz bogatu metafiiiku i simboliku Istoka izra-
''
·.· i'. žen je velik i značajan deo nesvesnog i time je nje-
1 gov potencijal umanjen. Kada jogi kaže prana onda
·:i pri tome misli znatno više nego samo dah. Nj~u pri
li reči prana još odzvanja celokupna metafizička kom-
ponenta i čini se kao .da stvarno zna šta prana i u tom
pogled~ znači. On to ne zna na osnovu svoga razu-
ma, . vec na osnovu svoga srca, stomaka i krvi. Ev-
ropljanin nasuprot tome. podražava pojmove i uči ih
napamet, te stoga i nije u stanju da indijskim poj- .
mom izrazi svoju subjektivnu činjenicu. Veoma sum-
njam u ~ da bi Evropljanin, kada bi bio u stanju da
stekne ~Jemu odgovarajuća iskustva, izabrao upravo
shvatanJe kao prana da bi to iskustvo izrazio.
Joga je prvobitno bila jedan prirodni introver-
zioni postupak koji se odigravao u svim moguĆim in-
dividualnim varijacijama. Takve introverzije dovode
~o osobe'nih .unutrašnjih procesa koji preobražavaju
hčn?st. Ove mtroverzije su se tokom milenijuma or-
garuzovale kao metode i to na najrazličitije načine.
C~k i s~~a indijska joga poznaje mnogobrojne kraj-
nJe razlicite forme. Razlog tome je prvobitna razno-
liko.st individua~og iskustva. Ali to uopšte ne znači
da ~edna od ?Vlh metoda odgovara osobenoj istorij-
. skoJ _strukturi; -:Evr_opljanin~- Staviše, verovatnije je
da nJegov<i.P~If\f<§_ajpga Jiroi~ho@jz.istorijskih pre-
·d uslova koJe Istok ne poznj!je. Na Zapadu su-u stva-
ri obe orie--ktilfiffiie--renaencije, koje se najvećim de-·
lom praktično bave sa dušom, riaime medicina i duše-
bri~~ištv~, izgradile metode koje se zacelo daju upo-
rediti sa Jogom. Već sam pomenuo egzercicije crkve.
Sto se tiče medicine, iz;njeriog delo'kruif;Cse}ogi -p;::.
214
bližuju neke od modernih terapeutskih metoda. Froj-
dova psihoanaliza svodi svest pacijenta na unutra-
šnji svet sećanja iz detinjstva, s jedne strane, i želje
i nagone koje je svest potisla, s druge strane. To je
u stvari 'konsekventno dalje razvijanje prakse ispo-
vesti, ispovedanja. Tendencija je veštačka introver-
zija u cilju osvešćivanja nesvesnih komponenti su-
bjekta.
g~ren~. H. Sulca (J. H_,__ SchuJ;)•, koji se čiil?
-švesno nadovezuJe na .JogU."Nfegqvg1avni cilj je raz-
rešenje_ g_rča svesti ~~--uslmzljenQ_patiskivan;}e--
nesvesl!Qg._ . ·
~'lilfcija metodika sazdana je, kao i ona Frojdova,
na praksi ispovesti. I ja kao i Frojd uzimam u obzir
snove, ali naša shvatanja se razlikuju u vrednovanju
nesvesnog. Za njega je ono u biti dodatak svesti, i to
dodatak u kome su nagomilane sve inkompatibilnosti.
Za mene je nesvesno jedna k~iYna.psihička.dispo­
zicija stvaralačke...E!:J--ro-ae:-Tz te principijelne razlike
ušlivatiUi]rma-proisliciW,-prirodno, i sasvim druga-
čije vrednovanje simbolike i njene metode tumače­
nja. Fro j d uglavnom postupa analiti~.,.,reduktivno. Ja
tome~~jednu"-sffitetiKg]wje__i~.tiče .svrsb
$ho.qn.Qilt n~eszllli~t_eiiaeiiCf~j>_()~led_g..razv.oja-lič­
I1-~~!i.__l[ OVOJ grani istrazivanJa nastafe su značajne
· paralele- sa jogom, specijalno sa kundalini-jogom i
simbolikom tantra-joge, lamaizmom i taoističkom jo-
gom u Kini. Ove joga-forme sa, svojom bogatom sim-
bolikom pružaju mi najvrednije uporedne materijale
za tumačenje kolektivno nesvesnog. Međutim, meto-
de joga principijelne ne primenjujem, jer nesvesnom
na Zapadu ne srne ništa da se nametne. Svest se ve-
.ćim delom odlikuje grčevitim intenzitetom i ograni-
čenošću, pa se otuda ne srne još više naglašavati. Na-
suprot tome ~ba nesvesnom što je_moguće __vi~~-__p___(l_:_
moci da dose@e svest Kako ~Q_tonju oslOOodilq_
švojeUk--oCenosti. U- tU - --- • ·em i metodu
_J!~W~~~ se sastoji u posebnom tre--
• Up. J. H. Schultz, Das autogene TTaining (Autogeni
trening). Berlin, 1932.
215
 ningu svesti, kako bi se ~esnim..sadržajima pomo~
glo da se :razviiu. ·---~... · . · .. · . · • ' · ,:
. -.-~ pt"ema jogi zauzimam tako kritički odbojan
stav, onda to nikako ne znaa da ovu duhovnu tvore~ ,.,
:vinu Istoka ne smatram jednom'od:najveem tekovilia . .>l)
.'
koje je ljudski duh ostvario. Nadam se da se na osno~ !
vu mog lzlagll.llja· dovoljno jasno može videti da je
moja kritika jedfua i samo uperena protiv primene.
joge na 2;apadnog .čoveka. I>uh-ovm razvoj Zap~đa
išao je sasvim drugini putevima nego duhovni razvoj
l'i. Istoka, pa je otuda i stvorio· uslove koji su '!l najvećoj
meri· nepogodni' za primenu j'oge. Zapađna civi.lita~
l
j:
l.
cija jedva da je hiljadu godina stara: i ·Ona prvo mora
da se oslobodi ~ojlh varvarskih jednostranosti. Njaj
je pre sv.ega neophodan dublji uvid u prirodu, čoveka.
Pot~javanjem i ovladavanjem ne stiče se nikakav
uvid, a najmanje se to postiže podražavanjem meto-
da koje su nastal,~._g~d sasvim drugačijim psiholo-.
škim uslovima~~Q)će toko_m _ _ svog daljeg razvoja.
stvoriti svqit! !L _i!iitL:iQm,t_ Lto na osnovi koju je
....--------------
..•.
stvorilo 11Ii§ćanstvo. ........ - ·.· ·-,~--- .. ·~·

.. ,
.~
• J '· •• ··t ;..:•,,,-,

.:,'!

~ --- ---- ~-- ---- ---------~------ --------·