Привреда Пожеге

Пространа пожешка котлина и блага побрђа са богатим

водотоковима Скрапежа, Западне Мораве и Ђетиње чине је
идеалном општином за развој свих видова пољопривредне
производње међу којима и органске. Незагађене пољоприввредне
површине могу бити основа за разне видове производње органске
хране. Савремена пољопривреда захтева нове технологије, али и
промену у структури на боље и прихватање новина уз очување
екологије села. Велики помак у заштити и сеоских еко система биће
и планирана градња Регионалног постројења за пречишћавање
отпадних вода баш у Пожеги. Наравно од велике важности су
инструменти аграрне политике како Општине тако и Републике и
подстицаји пољопривредницима. Али и развој села кроз
унапређење путне и комуналне инфраструктуре. Пожега је
препознаатљива по великом броју воћарских засада који су под
шљивом и јабуком и под извозно вредном малином као и
повртњацима који су поеђани у низу поред речних токова. Било би
их и више да некадашњи гигант „Будимка“ ради и да таква фабрика
која је имала заокружену производњу са кланицом до конзерве није
доживела тужну судбину као многе фабрике агроиндустријског
комплекса. Поред чувеног сока од јабуке „Будимка“ је осамдесетих
имала и десет хиљада грла у тову, а њеним наресцима и
мармеладом снабдевана је некадашња Југословенска народна
армија. Као ретко која општина у Србији Пожега има школу са којом
би се сви подичили и која постоји од 1956. године. То је
Пољопривредна школа „Љубо Мићић“ прави расадник кадрова у
пољопривреди и производњи хране. Школа је партнер многим
институцијама. Она организује и традиционалну Пољопривредну
изложбу као и зимску школу за пољопривреднике заједно са
Центром за органску производњу из Ужица на којој се доста говори о
еко производњи. Тренутно има 305 ђака и неколико смерова. У
образовању органска производња заступљена је кроз истоимени
предмет, али све што раде на својој економији труде се да буде
природно, а хлеб само од брашна и пшренице коју сами производе
уз додатак само соли, квасца и воде. У овој школи на знању о
адитивима и сличним материјама, прскању, хемији, каренци ђаци су
увек добијали највишу оцену. Све што произведу могло би се
подвести под ознаку здрава храна.

Привреда Сомбора

За Сомбор је карактеристично да је своју привредну активност

углавном усмеравао ка пољопривреди. Интезивнијем развоју
привреде допринела је изгрдања Великог бачког канала којим је
Сомбор повезан са Дунавом и регулација Мостонге. Индустија у
Сомборској општини се почела релативно касно развијати. С
обзиром да је пољопривреда имала кључну улогу до 60-тих година,
изузев текстилне индустрије друге индустрије готово и да није било
или је имала индустријско занатски карактер из којега су се почели
развијати индустријски капацитети. Након тога долази до развоја
индустријских предузећа којих је у Сомбору било чак 59 (70,24%).
Индустрија у Сомбору доживљава свој процват у периоду раних 70-
тих година. „Златно доба“ сомборске привреде је трајало до почетка
90-тих. Тада почиње стагнација сомборске привреде у целини. На
то су утицали могобројни фактори, један од важних је и распад
бивше Југославије, што је самим тим довело и до губитка великог
тржишта. Привреду од 90-тих на овамо карактерише готово потпун
колапс државног сектора, тако да се већина предузећа данас налази
у стечају, или у процесу својинске траснсформације,а један део је
приватизован.