;o

VRTNARSKI
KALEN DAR

I'

J ..
.0

'~ ~

lii

::E

~~~~
1 reno

t-

kasnl
Kupue rani

,....

sr6dnje rani

1-

," I ~

1-

>

.X

Marij~

Omahen

110

.I...

--~

....

110

Repa

1 rana
1

2-

$~ ,

1-

'-"'"'

il

t- tto
1-

Ketj rano

li

I-

kasni

kasnl

..

c:

1r

"
E

110

nona

L..

MOJ BIO-VRT
Gajenje voca i povrca bez
hemijskib sredstava

~<asna

Prollalj
1 kupus

to
Ito

1- 1-

,_

"""'

Mrkv rene

kasna

114

1-

l2t

Caler
.......n

Matjai Omahen

128

1-

128

1-

I-

RottcYa zlmal<a
Crnl koran

r-

Cvakla
Salata za rased

rana
letnJa
z1mska
Radlt latarnl

F'

~~

,.._

-za rasad
-

1-

1-

1-

- ,.._,__

J28

I-

...

1- '""-

1-

114
114

1-

1 u 1aiJI

114
7

1-

1-

kao sala1a

Blitva

Dustradj~:

1-

l2t
l ,

114

Ljubljana. 1986

UVOD
Od onog trenutka kad mi se ispunila moj;, vclika iclja za
sopsrvcnim vrrom proslo je vee mnogo godina. I d"""' sc iivo
seeam onog suneanog dana k;,da smo uzdui j popreko izmcrili

,ceJu. Gornji deo zem/jisra je odmalr bio odreden za buduCi

0
bio/oski vrt
Na velikom papiru sam plan ira/a, cnala rasporcd de/ova u vrru
namcnjenih povrcu, bobieasrom voeu, voekama, mirisljavom bilju,

cveCu i ukrasnom grmlju. Zamislila sam i .tienicu i osunCanu tent.su.

Traiila sam, odabirala i bclc1ila najpogo<.lnijc vrstc jabuke, knr~ka, trc..{anja, ribizi, r;mih i ka~nih malina: jagCKht, bilja ?.a zaC)ne i
C:-ajeve, rof.a i drugih biljaka.
Kada jc plan vrta bio gotov, upisa/a sam se na kurs za bio/oski
naCin obraaivanja zemlje. Vrtlarsrvom s:.m sc, istina, bavila
odavno, ali 11a ovom kursu .'\am se UfX'Zllala sa dn1k6jim, 7..3 mene
potpuno novim nacinima obmdivanja zemlje.
Uskoro sam uvidela da je biolo.oiki naCin obradiva11ja u dana.snje vreme prava rruinosr ako covek ieli da sc odgovomije ponasa
prema svojoj ishrani i zdravlju, pa i prirodi u uicm i .oiircm smis/u
reci. Rec je o obraaivanju zcm/je po pravilima prirode, pomocu
p rirodnih sredsrava, bez korisC-cnja indu.~trijskill hemijskih proizvoda.
Dams jc pojcdinac nemoean pred mnogim ckoloskim resko-

6-tmct, kao Sto su trovanjc vazduha, zemlje i vodc,

Posebno izdanje rewjc Zdravlje, hr. II. rreCe izdanje,

decmrbar 1986. /zdaje: CGP Delo, OOUR Revije.
GltiVIli i odgovom1 urednik revije Ztlrovlje:
Joit Vetrovec. OslobOileJw pore.za na prmner..~tampa:
DO .Para/ele., Ljrd>ljana. Tirat: 3.0()() primeraka.

uni.~tavanje

prirodnih lepota zagaclenjcm i drugo. Bioloski nacin obniClivanja

zem/je mnogima od nas mogao hi da hude ptvi korak ka poboljsanju odnosa prcma prirodi i prilog njcnoj :r.a.~riri. I u sasvimmalom
vrru eovek moic mnogo toga da ucini i za poboljS:.njc kvalirera
vlastitog iivljenja.
Dok eovek radi u vrtu, obit"rw nc razmislja o tome da li sa
prirodom saraduje iii radi protiv njc. Pos/cdrrjih decenija mnogi
vrrovi posta/i su prava razbojista: njihovi vlasnici naoruia11i su
raznov.rsnim hem;j:;kim oruijem za urUStavanje iivot:1 u zcmlji i
iznad oje, ne znajuci d;, rime skode i sebi. Nema nikakve sumnjc
da je saradnja sa prirodom da/cko korisnija, pa i jevti11ija. od
de/ovanja proriv nje.
1bm mis/ju sam se rukovodila u svinJ poslovima u vrlu. Mnogo
vremena i trud<I mora/a sam da uloiiin da bi na nck:Jc.I:1Snjcm
3

rravnjaku nasrno pmvi bio-vrr. Za nekoliko god.ir1a tu je bio pravi

raj, lepsi i t>olji nego sro sam mogla da zamislim. Hog,ro me i"
nagrndio 7.a ljubav, rrud i vrcme, .al svu painju koju sam mu
posverila. T u sam liB uti/a da f""mJltrom mnogc Wjne prirode,
pmva euda koja bi mi inaoo pn>mak/" ncprimeeena. Moj vn mi je
ulivao poverenjc i uCio me strpljenju. PQ'>tepeno sam saznavala da
priroda iivi iivorom ida eoek u raj tivor ne sme da dira zavezanih
oCiju. Naproriv: iiVOl prirode rreba pailjivo posmatrari, oslufinuri
njc:gov dah; sa prirodom rreba saradivati, prui.iti joj prijateljsku
ruku i pomoCi joj u njcnom tix/c,nom, neeujoom stvaranju.
BioloSki naCin obmtJivJIIja 7crn1Je izi:.kuje poznavanje i razumevanje .a~kona prirod.e - ro je uslov za pravilno obav/janjc >vih
poslova u 'I'TU.
Bio-Ovrr, dakle, uzvrata najlc~m merom. a na zadovoljsrvo
i sreeu svih tlanova p<>mdicc knji 'u u njcgovom nasrtlllku ulestvovali. Svojc vla\nikc sn.1bclcV11 biolo>.ki prvoklasnim. svakodnevno
.~vciim povrtcm, voeem i biljem rokorn cele soc:Jine. Cak i zimi.
Neprimeroo ih navod.i na zdravo kre1ar1je na svc.lcm vazduhu i
rako im jaea zdravlje. Bio-vn jc oa.t.a mira i <Khnora u send iii na
suncu, gde eovek uCi kako da J'O'malra prirodu i gde muse pruia
prilika za bczbroj prijarnijih trcnuwka u drusrvu biljaka i iivorillja. Radol;r, unurrasnje ZIIdovoljsrvo i sreca zbog lepog vna- ro je
bogar" nagmda z.1 rrud. Bez ikakvih prereruija da ncgimm vi.wka
d<>.tignuca modemog obradivanja plodnc 7cm/jc i visokih prinosa
postignurih 11a raj nal!in, kat> llmarcr komc je bioloSko vnlarsrvo
zudovoljsrvo, a nc pr<lfcsijtt, ovom knjitirom ielim da prenesem
liena i.~kusrva o porpuno prirod.nom na/Hnu gajenja mea i p<>vrCa,
zal!inskog bilja i cveea, svega onog ~w
porodica moie s<Jma
da o<lgaji u svom vrru.
v~tm ovnj priruenik biti cxl koristi u va!Jem
Znto, nadam sc <111

'""ka

ec

budueern l>iu-vrr/arsrvu!
Auror

OBRAI>IVANJE
ZEMLJE
NaSi prcd su veCinom bili rarari koji u vckovima obradivali
plcxlnu zemlju i Ziveli cxl njenih pkldova. Posle ferve bi iscrpljene
komade zemlje ostavljali da se cxlmaraju godinu iii dve, a za ro
>"reme bi obradivali odmomu zemlju. Za ishranu rada;njeg stanovniStva plodne 7.cmljc je bilo dovoljno.
Kasoije su scljaci njive dubrili stajsltim, organskim dubrivom.
Stoci su prostirali ~lamu, Iisee, paprat, a \laj>ko dubrivo skupljali
na gomilu. Mikroorganizmi i ki~c gli;te su te organ.~c materije
razlagali i prervarali u odliblu hranu za biljke.
Tako odle2ano dubri\IUC scljaci su vozili na njivc i posipali po
travnjacima, pa~jacima i oleo voCalca. I na vn ~ povreem stizalo
je u dovoljnim koliCinama. Diljke <;u dobro uspevale, radalc plodovc i dav;tle zdravu hranu oovcku i domaam tivotinjama. Sv-.Ike
godinc su se plcxlnoj .<emlji odu7.ete materije vraealc u oblilru
organskih otpadaka. Kndenje materije se p<>navljalo i podsticalo
plodt1ost zcmljc, a redovno obnavljani loj humusa postajao jc
rastresit.
Sa razvojcm industrijalizacije i p<>vc6wanjem gradova i industrijskih ccnrara proteklih decenija, potrebe za hranom naglo su
porasle. Mnogi ljudi, rodcni i 7.aposleni na poljoprivrcdnim imanjima, iseljavali su sc u gradove i za~ljavali u industriji. Njihova
deca su postajala radnici i slu!benici u rabrikuma i ustanovama.
Seoskog stanovnistva bivalo je svc manjc. Mnoge poljoprivrcdnc
pov..Sinc uniStene su izgradnjom industrijslcih pogona i stumbenih
zgrada. Druge JlOVr~inc 'u ostule pod asfaltom modcrnih saobraeajnica. A na dalcko manjim njivama i poljima trebalo je proizvesti mnogo viM: hrnne nego nekada.
Problemc snabdevanja sve brojnijeg gradkog sranovni&tva
rei!ila je hemijska industrija proizvodnjom vc~tackih dubriva, a
problem sve malobrojnijc radnc nagc u poljoprivrcdi, tebnika je
nacloknadila modcmim poljoprivrednim ma~inama. Danas su velike pominc vcoma racionalno zasejane monokulturama, ali te
biljke su, na 7.alost, veoma izl<lZeoe brzom ~renju biljnih bolcsti i
neltih insekata.
5

Da bi ,precila veliku Stel\l koju hiljnc bolesti i stetocine

nanoo.;c, hcmijska industrija proi1vodi ~vc vi~ otrovnih hemijslcih

sredstava: herbicide, pesticide, fungiddc i 'licno. Po nekoliko puta

gO<Mnjc polja o;c pr;kaju pomocu modcmih masina, a avionima
zaprasuju vclikc puljoprivredne povrsine. Ra>umljivo jc da
otrovni prah i kapi pri tnmc uni~tavaju ne samo Stetocine. vee i
nmoge korisne insekte, o-.ctljhc l.i~ne gliste i druge organizme u
zcmlji.
Osim icljcnih i planiranih rezultata- dovoljnih koliona hrane
- sve se viS<: ispolja,aju ncgathne poslediee primene hemijc u
poljoprovredi. Plodna zcmlja kojoj nedostaje humus vee je iscrpljcna. U hrani se konstatu)C nctk,.,tatal. ncophodnih mineralnih
materija, ali i n!>taci ~tetnih hemijskih '\Tt.xbtava. Vode su sve \iSe
zag;Klene f~fatnim clubrivima sa \'e~taCko clubrenih puljopri\Tednih pov..Sina. Za povt.-c-.mjc proizvodnje sve savclenijihc bcmij'kih proizvoda poveeava "' i potr<Xnja enetgije. Na nekada plodnim pauinarna erOZlJ3 Ol'ilra pra'c ranc. Moderna poljoprivreda
uni.Stava i peclc, ptiee, leptire 1 mnogc korio;nc insekte. Zivot u
zemlji umire u 7.aearanom krugu u kojem se stvdranjc utpomosti
pojedinih biljnih bolt...,ti i ~tctoeina na jedne otrovc, savlaclujc
pronalalenjem j!lS jaoh i otrovniji h hcmijskih sredstava! Tako su,
rcdmu, mikro tala,irna u I'rancuskoj pre nckulikn godina unisteni
ne samo korov i \tctoCinc, \CC i sve tivo u zemlji do duhinc 10
metara. Napredak modcmc agronomije donosi sve straSnijc
poslediee, tako da neki ~truenjud, agronomi, biolozi i aktivni
za.,titnici oovckovc sredine, vee poswvljuju pitanjc: dokle cerno
moo sebi du do7vulimu takvo postupanje sa piO<Inom zcmljom?

U lclji za mode rnim, prividno naprcdnim vrtlarstvom, a delimieno i /.bog lak~g posla, poslednjih de,-cnijH su mnogi vrtovi
dobili S<t~vim dn1kCiji i1glcd. P~tali su eprezenmtivni, u kaskanju za modom svi na isti kalup, onako kako su ih sugerisali
amcricki filmovi i strucnjaci Ut vrtovc u r;v.nim rcvijama i knjigama. SR-c \'Tla poMao je travnjnk, prekrivcn ICnom cnglcskom
travom za koju "" nc zali 11i najlci i najsuneaniji cleo vroa. Pri
tome niko i ne pomislju da pra>oj cnglcskoj travi odgovaraju samo
vclikc p<w~ine, kao ~to su parkovi u Englc\koj, sa tamoSnjom
vla7nom klimom, da o redovnom koS<:nju jednom ncdcljno i nc
govorimo. Nasi vrtovi '" ~~ tal.va zelena prostranstVa premali.
Sterilno. neplodno ukrusn<J drvcec i grmlje u modernim vrtovima
namenjcno jc samo ukraS.wanju kuC:t. Oku takvog, obieno raskoS6

nog, zclcnila :a~ista nema mnogo posla, ali od njega nema ni neke
narol;tc koristi.
Vrtovi su oduvck hili dclo eovekovih ruku. Dana~ su vi~ nego
ikada dokaz odnosa njihovog vlasnika prcma prirodi i zivotnoj
sredini uop5te. Za unistavanjc korova na travnjaku hcrbiddima
samo zato da bi travnjak bio savclenc, nema nikakvog opravdanja. Zar nije lei prirodan, weni travnjak? Zar nisu od ukrasnog
zelcnila mnogo lcc i korisnije cvetne iii plodovima ~ne
jabuke, kruSke, trcsnjc, ~!jive, Ieske i J.Ovc?
U svakom vrtu treba da ra5tc drvcec poniklo u torn kraju!
Da li su u naSim vrtoWn3 zaista potrebna hemijska sredstva
namenjena velikim poljoprivrednim povriinama?
Mi, bio-vrtlari, imali smo prilike da se uverimo u to da nisu
potrebna. Zastita prirodc i 1.dr.1vi i po worn sadrlaju visoko
kvalitetni proi.z\'Odi za nas su najvainiji ciljevi. Plodna zemlja
zaslufuje bolje postupanje. A u vrtu se to mo2.e lako i br20 nauCiti
ako se poStuju bioloSke zakonitosti zemlje- ako se zemlja obradujc na biolo!:ki naCin.
Poslednjih godina jc intcrcsovanjc za takvo obraclivanjc 7.Cmlje u mnogim zemljama izuzetno naraslo. Bio-vrolara ima svake
godine sve viSe. Po bio-vrtlarenju na vodeeem mestu u E vropi
svakako je Svajcarska, gde i bio~ka poljoprivreda sve viSe dobija
na ccni. Prcporuku vladc da se hrana proizvodi na ~to prirodniji
naCin postuje sve viS<: proizvoclata i na svc vcCim poljoprivredn im
pov..Sinama.
Pokret b io-vrtlarstva ne ZJta~i nostalgiean povratak na stare
nao nc obraclivanj a 1.cmljc. Postajc ncophodnost u nastojanj ima
da se poboljsa ishrana st<tnovnistva i 0\.'uva humu_~na 7.Cmlja i
zdrava sredina, jer vodi ra~na o rezultntima najnovijih istraZiva
nja i o saznanjima biologa, kao i o prakti~nim iskustvima steeenim
u toku poslcdnjih nckoliko deeenija,

Sloj humusa u zemlji koji je u prirodi nastajao postepeno,

tokom hiljada godina, rczultat jc ra~;padanja najrazlicitijih organskih matcrija. Humus se ne mote defihisati hemijski, a ni fizicki,
jcr prcdstavlja izuzetno sloienu kombinaciju materija biljnog i
Zivotinjskog porekla. Nema dva potpuno jednaka humusa. BuduCi
da svaki humus na~taje od veoma razliCitih biljruh i zivotinjskih

materija, sastav mu jc vcoma rcaJiCit. Humus oije neSto konaCno,

vee sc ncprcstano menja, pun je Zivota i aktivnosti.
.
Dinamienost humusa u zemlji moze se oeuvati, pa i pod.<taCi
neprestanim dodavanjem organskih materija sto razn()vrsnijih po
sastavu. Ono sto u swni radi sama priroda, u vrtu radi bio-vrtlar.
On obnavlja, ozivljava i povecava humusru sloj u zemlji tako sto
joj vraca iz~,>ubljene organske materije, prvenstveno u vidu punovrednog komposta.
Svaki sloj zemlje prikazan u prcscku biolo!ikog tla ima svoj
zadatak.
C.ornji sloj jc zastitni prekrivac od organskih otpadaka, kao
sto su, rccimo Iisee, poko5ena trava, grubi kompost i slieno.
Pomoeu tog sloja se u bio-vnu organizmi u 7.cmlji stite od vremenskih prilika. Time se, daklc, imitira priroda, suma, mesto gde je tlo
neprestano zasti6cno i pokriveno opalim liseem.
. lspod tog tankog sloja raspadaju se sve organske materije:
Iisee, stabla, otpaci iz domaCinstva, ncrastvorcni sastojci komposta, eak karton, drvni otpaci i drugo. Taj posao obavljaju milijarde
mikroskopski siC11snih bakterija u zemlji, gljiva, algi i drugih
organizama. Njima svakako pomaiu i crvi, kisne gliste ...
Svim tin1 organizmima su za njihov opstanak i pomoe u raspadanju organskih materija potrcbni vazduh, toplota i vlaga. Tamo
gde je tlo sahijcno iii isu5eno, gde nema dovoljno hrane, organskih
otpadaka, tamo mnoga Ziva biea uginu. I hemijske matcrijc kojima
bi zemlja bila posuta iii zalivena, izazvalc bi masovnu pogibiju
Zivih organizama. Zato bio-vrtlar nikada ne koristi rukakvo vestacko dubrivo iii 0\rovno srcd<tvo 7.a prskanje.

Sloj koji se raspada prelazi u humusni sloj zemlje koji ide oko
20 do 30 oentimetara u dubinu. Ponegde je tanji, ponegde deblji.
Tu sc ra<plicu biljni korcni, usko povczani sa 2ivim bicima koja ih
okruiuju. Rastvorene materije iz gomjcg sloja zcmljc priprcmaju
sa~-vim drugi stanovnici u materiji koju koreni biljaka upijaju
kao hranu i salju u Stablo i ostalc dclove biljke. Raz.ne bakterije,
amcbe, gljivice, alge, kisne gtistc i druga hica u humusnom sloju
hrane se i uginulim organizmima iz gomjeg sloja. Pojedine baktcrije prikupljaju azot u gomoljima korenja, druge sadrie kalijum,
fosfomu kisclinu, a svc to postajc biljna hratla.
Ki;-na glista je u humusnom sloju izuzctno vaina. Svojim
dugim rovovima koje probija kroz mzne slojeve, omogueava prolaz vode i vazduha. Njene izlucevine, Cisti humus, odlieni su za
biljke jcr sadr/.c svc sa~tojkc koji su im potrebni za razvoj.
Gomji sloj tog humusnog dcla sa~tavljen je od krupnijih
grudvica koje mogu posle jake kiSe da napravc tvrdu koru . Takva

kora mote da nastane i pod dejstvom mraza ill vno6ne, a pojava

kore znaci da je ru Zivot uniSten. U niZim slojevima humus je bolje
zastiten, srrukrura mu je bolja i stabilniji je. U njemu se gomilaju
rezerve azota i drugih hranljivih matcrija za korcnjc biljaka.
Humusnu, plodnu i biol~ki kv-dlitctnu LCrnlju u V1'1u mo7cmo
da postignemo <oamo pravilnim odflO'oOill i vrcdnim rukama. Oni
koji su i do -.ada pomoeu komposta obezbedivali stalno obnavljanjc \klja humusa, moraee da uloie vrlo malo truda, razmifljanja i
vrcmena da bi stvorili porpune uslove za obradivanje :zcmlje na
bioloSki nacin.
Medutim, tamo gdc su do sada kori~cna prctctno vestacka
dubriva i razna hemijska sredstva, zemlja je viSe mrtva nego fiva i
?.a prcluz na bioloski nacin obradivanja bite potrebno vi~ truda.
Sto je zemlja duze bila pod uticajem hemijskih srcdstava, viSe
vremena ee proteci pre nego sto sc u nju ponovo usclc ?iva bicu. T a
bita se, srcOOm, vcoma brzo mzmnoi<tvaju, a dolazak kiSnih glista
1'1107c da posluZi kao pouzdan znak da je sastav tla poboljlian.
Tamo gde ima mnogo kiSnih glista, uslovi za Zivot be<broj drugih,
manjib Zivih organi2ama koji omogueavaju proi.tvodnju humusa,
takode su odlieni.
Treba, daklc, voditi raeuna o ~'talnom prilivuc organskib
otpadaka. Nasceenim i isimjenim otpacima treba redovno posipati
.r.emlju u \TtU, kako bi poslufili kao hrana i wtita malim proizvodaCima humusa u zemlji.

10

Pod pojrnom bioloSki naCin obradivanja zemlje podrazumcva

se gajcnjc, ncga, i'Ohrana i za.~tita biljaka u vrtu bez primene
hemijsldh ~redst<tva. Daklc, b<..'Z ncgativnih poslcdica po prirodnu
ravnotezu, po ziva biea u zemlji i na njoj, biljke, a time i po nasu
hranu.
Svako ko sc odluCi Zlt biolo5ki nacin obradivanja <emljc, ubrzo
Ce spoznati da je zemlja puna zivot!! Svajcarski nauenik dr Aloj-.
Stekli (Alois St&kli) u svom delu Zivot u poljskoj zemlji ka1c:
,.K:tda ~ljak ide prcko polja, njegova noga svakirn korakom
stupa na zooloSko-botaniCki vrt sa milijardama i milijardama
biea.c
Mikroskopski ~iru(ni organizmi a i veea Ziva bib ruse hrane i
na taj naon 'tv:traju humu.,. Sarno lC mao;c organi.tama U Stanju SU
da svojim izlueevinama stvaraju humus. Rastr~ita humusna '.cmlja, bogata materijama potrebnim za Zivot, osnovni je uslov 1.a
gajenje punovrcdnih proizvoda. Bez humusa bio-vrtlars~'O nije
moguec.
U svom Poljoprivrednom tesmment\t prof. Albert Hauurd
(Howard) pik
~ Vesta~ka tlubriva sc >vuda koristc. Sarno ~to hcrnijska ~rcd
sLva nisu njkakva zamena za humus, jcr mikroorganitmi u :tcmlji
predstavljaju vafnu kariku u prebrambenom lancu biljaka.c
Profesor llauard dalje konstatujc da jc upotrcba hcmijskih
dubriva i srcdstava za prskanje u sustini veoma kupa, jcrsc na taj
naon "nanjujc plodnostzemlje. Temelj trajoe i uspcsne poljoprivrcde predstavlja sarno humu.~. f>ubrenje vestaCkim dubrivima
smatra veoma kratkovidim postupkom.
Sredstva za prskanje zadu:iena su za 7.a.<;titu biiJaka, a 'akcine
7.3 za.~titu Jjvotinja - tako nepoSieno proizvedenom hranom ,nab=
devenn 'tanovni~h" mora '..atim da se odriava pomoc:'ll 'kupng
sistema 7dnl\,tvcnc ,hJihc, 'pccijalista. apotekara. bolniCil i lcoli
sta.c
II

Ta~no je da biljke tako rastopljene materije veoma brzo

upijaju, ali to nije njihova prirodna hrana, vee \'e~ta~ka, sinteticka.
Biljkc ni'u u staoju da potraie ono ~to im odgovara, vee su
primur,tnc da koriste ono sto dohiju. VcltaCko dubrivo im pO\-eeava potrebu za vodom tako ~to pnd-'liec OSITl().(u i priti<.ak te<.'rlo:,-ti
i7 korena u gomje dclovc biljke, usk:d Ccg"d '.(! eclijc preteraoo
pune vodom. Ploduvi veSiacki odgajenih biljaka su, istina, krupoi,
ali vodcni, be-. imtzitog ui.."Usa. Istovremeno su im zbog jednostranc ishranc ~manjene vitaminska i mineralna vrednost u odnosu
na primdno hmnjene, takozvane bioloske poljoprivrcdnc pmizvnde.
Ilemijsko duhrcnjc i koncentrncija hemijskih soli izalivaju u
zemlji mnogc promene, pracene potpunim uni(tenjcrn niza haktcrija. Cak i onih koje su od bitnog znaeaja u stvamnjc awtnih

rczcrvi, ~rrudvica na korenju. Kad ncma mikroorguniluma, proiz-

vodnja hurnusa se prekida, Y.Cmlja &'Ubi svoju prvobimu strukturu

- rastresitost i postajc tvrda, sabijena. Mnogi biolozi oznaeavaju
ve(IJI~ki duhrcnu zemlju kao mnvu materiju koja hiljkama ~luii
i'kljuCivo kao oslonac da bi ostalc u.spravnc, dok im hmna stiie sa
druge strane. iz hemijskc (ahrikc.
Analize voCa, povrC-.t, titarica, mleka i mesa dokazale su da
hrani pmU:vcdcnoj rn1 vmaCki dubrenim poljima ncdo<.taju ncke,
za .tdravljc vcoma vaine mineralne materije iii ih, pak, ima veorna
malo.
~te je poZllato da su covcku za oeuvanje zdravlja svakodnevno potrebni razni vitamini, a manje se zna o ncophodnom
prisustvu brojnih mineralnih materija, makar i u ncr.natnim kotiCinama, u hnmi. Tamo gde ih nema u zemlji, nc mo7.c da ih bude ni u
hruni dobijenoj sa takve zemljc.
/\meri~ki lekar drCarls Nortcn (Charles Nonhen) utvrdio je
da mnogi ljudi obolcvaju tJSied nedostatka mineralnih rnaterija u
svakodncvnoj ishrani. Naucno je dokazano da ncdo<;Ullak kalcijuma, &"'otda, magnezijuma i drugih mincrala vodi u bolest.
Dr Nonena je istraiiva&i rad tako ohw.eo da je napustio svoj
lekarski poziv i godinamu sc bavio traienjem mogub>osti da se
pobolj~ .temlja. odnosno poveea njena plodnost. 0 tome drNorten pi<:c:
U opljackanoj rernlji ncma mineralne ravnoteie i J.ato ""
porerneeaji izazvaoi ncdo..tatkom mineralnih matcri ja nc mogu
uspdno otklanjati.
12

Dr Carls Nonen istiee da je obnavljanje plodne zemlje vraeanjem istroknih mineralnih materija neophodt1o. Mnoge od njih
ljudski organizam mote da koristi samo u prirodnom ~qavu i u
medusobnoj vezi. Zato tablete sa mineralima nc mogu da pomognu u tolikoj meri koliko mogu punovrcdni, >dravi i sveZi
proiLVOCii, odgajcni na minemlima dobro snabde,-enom, bwnusnom tlu. Mnogobrojni bio-vrtlari sami su utvrdili da je bio-vn .oa
oeuvanje zdravlja vatniji nego sto su pritikom planiranja vna
mogti i da pretpostave.
Svajcarski lekar i struenjak 7.3 ishranu dr Birhcr-Bcner (Bircher-Benner), koj{ jc na svojoj klinici i Cirihu veliki broj bolesnika
izlccio prcsnom, bioloilki proizvedenom hranom. kale:
Otkrica o vezi izmedu hrane i bolesti dovcla su do saznanja o
nasim zastrdujucim navikama u ishrani. lz svih kultumo-istorijskih perioda poznatc su konstatacijc o pogresnoj hrani i njenim
posledicama, u vi~im i nitim drustvenim slojevin1a. Ali, u ~i!Jivoj
istnriji ncrrn1 prirnera tako svestrano pogreSile ishrane kakva prcovladuje u ve~i dana!njib civilizovaoih naroda.c
Nema sumnje da je daleko lak.<:c voditi brigu o OO.vaoju
zdravlja na zdrav naCin proizvcdcnom hranom i vetikim izborom
svclih hi()-proi7vodu, nego leCiti bolesti koje su eesto posledica
jcdnolib>c, loSe pripremljene i po saddaju vitamina i mincrala
bezvredne hrane. Odgovomost za sopstvcno Y.dravljc i 7dravlje
clanova porodice prvenstveno je lifua. Zato jc sa~'tnlna proizvodnja zdrave hranc mnogo vainija od materijalne vredoosti
plodova. lrr. tih >31.nanja proizilazi upravo izuzetao, briiljiv odnos
bio-vnlam prema plodnoj remlji i sopstvenim prniLvodima.
z, bio-vn treba odabrati najsuneanije mc~to, jcr su ~unecvi
zraci veoma vaini za rast, razvnj i sazrcv;tnjc plodovu. Biljke u
izgradnji svojih ~l ija prikupljaju direktnu sun6evu energiju. Covekovo tclo zatim dobije tn plemenitu energiju ll2imanjcm svcJ.c,
prcsne hrane: voeem i povreem.
Treba imati u vidu da plodovi iz sunC<mog bio-vna imaju
najveeu vrednthl T.a T.drdvlje iioveka. Uzimaju se presni. Toplota u
toku kuvanja, pirjanjenja ili konucvisanja uni<tava nakupljcnu
sun6e'U energiju u biljnim Oeli jama. a i nU: 'itamina. S,akodncvne
salate priprcmljcnc od li>narih, k()ren~'lih i drugih vrsta bioloSki
proizcdcnog povrta najbolje su sredsl'-o za jaruje otpomosti
tela proriv raznih bolesti. Ono sto iz bio-vna dobro oo~no stignc
na trpezu, ima najveeu lekovitu vrednost. Dobro Tdra' ljc ,ti/c i-.
bio-vna, a ne i;. apotckc.
13

BIO-VRTLARSTVA
Bio-vnlarsr:-'0 po5tuje prirodnc /.akonit<,.,ti i p<>trchc plodnc
zemlje i Zivih biea u njoj. 'OdeCi istovremeno meuna o potrcbama
biljaka.
Dt...ada.-...ji l.omcncionalni metodi obradivanja zemlje sa bioI<>Skim metodirna sc nc p<K.Iuttlraju i .<atosu oc'Odgovaraju6. Sama
ree Obradivanjec OCkimil ZV\IQ kao nckc ""'lc na~;ljc, grubi
zahvati teslo:im, o5trim alatom koji unistnva Zivot u zemlji. l'ekada.~nje pra,ilo da oovek morn prirodu da ukroti i podredi je svojoj
volji, poka:r.alu "" kao opasno i neodgovorno meSarlje u prirodnu
mvnotezu, >;<t pogubnim pt"lcdicama po oovcka. llio-vrtlar postupa u skladu sa prirodom, imitiru jc i saraaujc '" njum. Nijc rce
samo o izmenjenim metodima rudc1, vc.:C.: o drukCijem etiCkom
odnosu prema prirodi.
Poglcdajmo malo kako sc priroda sama brine o obnavljanju
humusa. Kao primer mo?c da num p<"'lwi suma. Na ~umskom tlu
leie suve i trule grane i grnncice, Si~arkc i opalu lii>Cc. Ako ~ taj
gornji sloj biljnih otpadaka ukloni, ispod njega lezi ra~tresita
zcmlja prijatnug mirisa. Ona \add naJbolJe sastojke kOJIIII& se
hrani drvece u nt?voju. Taj pi<Klni humu~ proi"vod jc hczbroj
n1ikroorganizama, crva, insekata i dn1gih l:ltunovnika zcmlje, koji
stalno vare i preraduju ~umske otpatke. Tlo u sumi je uvek
pokrivcno, ~to znaN da jc i /A~Li6eno, tako da kiSe ne mogu da ga
sabiju u tvrdu koru, a vctatr i ;u!:a nc mogu da ga istL~. llcz
okretanja zemlje i dubrenja ljudskom rukom, u sumi se_ sloj
humusa ncl'ujno i nevidljivo obnavlja bez prestanka. OvaJ sloJ Je_u
st.anju da hnmom ,.,abdcva i najvi~ dr.c6e. Prirodno obnaviJMJe
zemlje u sumi odvija ~>e, naravno, vcorna 'poro.
Medulirn, u proin'Odnjt hrane u vrtu znaeajan faktor predstavlja i vreme. Prirodu u njenom delovanju u sumi treba, istina,
14

imitirati, a li rad joj trcba i'tovrcmcno olak~ati podstieanjcm raspadanja matcrija u humus na ru7ne nacine.
Zemlja se u bio-vrtu najbolje poboljS&va tako sto se Ziva biea u
njoj snabdcvaju hranom. Povdinu tla, njcgovu r.t~tresitost i p<lroznost trebar saeuvati i za~tititi od vremcn,kih utieaja stab1im pokrivaeem. Zemlja u bio-vrtu uvck jc pokrivena biljkan1a, kumpostiranim ili naserenim dcltwima biljuka. Biljnim otpacima "" hrane
mali organizmi u 7.cmlji i istovremeno podstieu njihovo r=oiavanjc i aktivnost u rastVaranju materija. Svc to vodi ka poveeanju
proizvodnje biljne hrane- plodnog hum~r.
Zemlju u vrtu ne tr~ba nilulda prekopn ali i lopalom pre.-rtati!
MiSljenje da treha '"'-mlju u jesen prekopati i <~'>t.aviti preko
zime golu i smrznutu, jo' je veoma rasprostranjcno medu vrtlarima. U biolo><ki negovanom vnu to ~ nc mdi, jer je Lakav
p<>Stupak 7.a zemlju potpuno neprimdan, neodgovarajuCi i ;Lctan.
Saznanjc ttl i posle berbe plodov:t 1cmlju treba pokrivati i voditi
brigu o ishrani i za~titi njcnih nevidljivih i vidljivih ~taoovnika,
predstavlja vclikn 7.aduienje. Zemlja nc smc ttl ostane gola ni leti,
ni zirni, eak ni za kratko vreme. Kada se phK.Iovi povade, poseku iii
poeupaju, leje treba posuti naM:ecnim zelenim delovima mrkve,
krompira, evekle, pa.,ulja, !:ralika i tako daJjc, 1 arno gde ima
mnogo puieva, zclcnilo iii sveze poko5enu travu trcba pre posipanja leja osu~iti.
Slobodne leje iii pojcdinc redove na lejama Lreba pre 7ime
posuti gmbim kompostom. Nijedna leja plodnc zcmlje ne sme
ncpokrivena i nczastieena da doeeka zimu.
I u proleee i leto zasadcnc lcjc nc trcbu prepustiti suncu, ki~i i
vetru. U jesen se nc ~i,tc grabuljama ina njima sc biljni otpaci ne
spaljuju. Takvo vcliko spremanjec i mcenjc vrta trcba obavezno
napustiti jcdnom zauvek, jer jc gola 1.cmlja 7At iiva bica u njoj
poguhna.
U prirodi jc gola 7cmlja ndto sasvim neprirodnu. Na gomili
humusne zcmljc brzo ce se pojaviti sarnoniklc, divlje biljke i
'.emlja ee uskoro biti potpuno prekrivcna /clcnilom.
Onome ko u radu u vrtu imitira prirodu, neprirodna, ooseena,
prckopana i preokrenuta zcmlja veoma smeta i on moll: samo da
je iali. Poznato jc da jc rastresitost smru1ute i otopljene cmlje
san1o prividna i privremena.
Mo2da ee se ovde neko u~protiviti i r~-6 da ~>e Cii;Ccnjcm vna,
Spaljivanjem otpadaka, okrcumjcm 7<:m1Je koja se lllfim u krup15

nim grudvama prepn\ta mrazu, ipak spreQva tlaljc postoj~njc i

.
.
U bio-vnlarstvu preovladuje ~tav da se takVIm postupcuna
uni~ti neuporedivo viSe korisnih saradnika u vrmoj 7~mlji, Cime
se prckida proces prerade u humus. Ki>na glista se hran~ i o~lelim
delovima hiljaka, a izlueujc najbolji humn~. Osllll tog;., 1u ~m-v~
se obolele biljkc i izazivaCi Stele na biljkama St_alno uldanJaJu,a 1
njih, ahvaljujuCi biolol(kim mewdima rada, mkada nema tolik.o
kao u vnu ohradivanom na uobieajeni naan.
Karnktcrhtika bio-vna jcste ita da u jc..cn na njegovim lcjama
ostaju mnogc vrstc povrea za svclu upotrcbu ~r~ko zime.i u rano
proleee, recimo, zimski praziluk, zi?Jski kclJ .~ ~rokeiJ, salata
mntovilka, zimski spanac, crvem rad1c, a u kraJCVIma sa blagllll
zimama jo~ stosta. N;~ lcjama sa kojih su pokupljcni plodovi,
zemlju trcba rastresati i provetravati prohadanjem vila~a, ada.~
pri tome slojcvi zemlje ne mdaju izmedu~>Chc. OkretanJe zemlJc 1
prekopavanjc lnpatom skodilo hi prirodnom rcdosledu pojedmlh
~lujcva u kojima iivc razne vrste organizama.
U bio-ntu nema monol..'lll.tura. Pojmom moookulturc oznaeavaju se biljkc iste \TSte u vclikim grupama. Talco s~ ~nokult":rc
leje same salatc, sarnog kupusa. samog luka, pa.~ulja 1 talco ~!c.
a istoj leji treba gajiti razne ,..,,c poVIta, taku,vane mesovne
kulturc. r tu treba imitirati prirodu koja ne zna za rnonokulture.
R:11lo..<i .ca gajenje mdovitih kultum:
1. Biljkc iste vrste su na veeoj pov"':ini i j~na pored druge
daleko vi~ izlnlene biljnirn bolestima 1 \tctoemama nego ak<l
ra"u iz.medu rednva druge vrste biljaka.
. . ..
2. Pravilnom kornbinacijom raznih vrsta povrca na ISIOJ leJI,
pr~tor ('C hiti holje iskorisccn, a prinos vcCi.
.
3. Plodna zcrnlja se ne iscrpljuje jedn~1strann Jer svaka vrsta
uzima iz nje drugc rnaterije. To treba inmti u vidu i prilikom
pravljenja redosled<t ~>Cjanja i sadenja ra.tnih ~1<1 povr<!a ..
4. l<lurevi<te nekih biljaka prijaju tlrugom vrstnma takvo
suwdstvo povnljno deluje na razvoj obe ~tc hiljaka. Ali, ima i
onih koji se ne pndnose. Talco, na primer. pe~un slaho n~peva alco
l>C ..cje u blizinu salate u glavicama. Cclcr, crveni kupus, g;tjcni_kao
monokulture. ne uspevaju tako dobro kao kada se meSaJU. Cclcr
svojim miri"'lm brarti kupus od leptira ku~ra i onemogueavd
mu da polo7i jaja.'ica i da guscnice uoliSte kupu\. Mrkva, opet,
povoljno deluje na rast svih susednih hiljalca. Cmi luk i praztluk
z;;m7VT8t, brane mrkvu nd mu5ica.

~irenje hiljnih bolesti i ~tetoCina.

16

5. 1 holja aroma i bolji ukus povrea r<:zultut su meSallj<t

kultura u rcdnvirnn. U tu svrhu se koriste i nckc miruljave travc.
Hren trcba ""diti u blizini krompira, kalco bi krompir imao bolji
ulcus. a kamilicu iz istng mzloga pored paradajza.
Detalji o me!anju kultura izneti su u posebnom poglavlju.
lzgubljene matcrije se u bio-vnu nadoknad.uju rr-ensrveno
kompostom.
Zato jc pripremanje komposta od iruzetnog znaeaja. Treba o;c
pridriavati najnovijih '3.7.nanja: kompost je utolik.o kvalitcmiji,
ukoliko se materijc u njemu bde ra.~padaju. Treba, daklc, podsticati taj proces i na~tojati na sto ra;r.novrsnijem sadrJ.aju komposta.
Zato se kompo>tiruju sto raz.liCitije organske rnatcrije, a narneitirn
mcratna uhnava njihova raspc1danje.
Slcdc6 metod bio-vrtl<trsrva jeste zeleno iJubrenje. Takvo
pohnlj;;av;mje zemljc najpogodnije jc u jesen, posle o>tavljanja
ve("Cg dela povr~a 7.a zimu. Leje iii pojedine slobodnc rcdove na
lejama treba u >eptembru zascjati semenom sla6<"C, grahorice,
jednogodisnjc dcteline iii rncS..vine za zeleno dubrenje. Korcnjc
ovih biljak:i 6e do zirne r.~Stresti zemlju, a biljke sakupljaju azot
koji .<atim na korenu u vidu gomolja ostavljaju kao rc/crvu. To
aLOtno dubrivo ;,c 7~1tim koristi knd proleCo.e setvc. Promnli zeleni
dclovi u ka.~nu jesen pokriju i time zaStite tlo. Riljke istovrerncno
iuie i kao hmna tivotinjama u zemlji i time poboljS3vaju hurnusni
loj zcmlje. Zbrinjavanje vna u jcscn na opisani naCin mnogo je
bolje nd okretanja tcmlje lopatom. Na mestima gdc jc z.emlja ~
tvrda, pre sctvc se rnou rastrcsti vilama.
Za dodatno poboljSavanje plodnosti .<emlje koja jo~ ne 'adr7i
dnvoljno humusa, koriste se isldjuavo orgamka dulll'lvu, u nikako
''eiilackw dubrivu i hcmijska sredstva. Stajsko duhrivo se u biovrtu nc koristi zbog lo5ih iskustava. Njegov miris privlaci lUI povrre
ncke stetoCinc, u ni njcgov sllstav, zbog modcmog na~ina gajcnja
stoke, vi!ic nije besprckor.m. Ko rnd'.<e da nabavi stajsko dubrivo
kojc sigurno nc ,.;oddi stetne matcrije kao sto ;.u insekticidi.
antibiotici. tragovi hom10nskih preparata i slieno, treba da ga
k~risti tek katl je dobro odlc7.ano. U jesen sc tim dubrivom JXl'l'U
leJe u vnu. Ostala duhriva od domaCih 7.h-otinja stilu u /.Cmlju
prcko gomile k0111JXISt3. Njih treba kompostirati inncdu slojeva
Otpadalm iz vrta i kuhinje.
Org;mskirn dubrivom srruttrdju se i kOS:tano bm~no. kr\'110
hraSno, roiina u pahuljicama iii prahu i vuncni otpaci. Poslednjih
gndina sc u biolo<kom vnlarstvu za rnincmlno poboljSavanjc tla
17

PLANIRANJE VRTA

v<.~>ma cenc morskc alge koje sc takodc ~ompo-.tiraju. Dircku1o

na leje mogu se u vrln tankom slnju posuti drveni pcpeo i piljcvina.

Miner.Jlima je veoma bogato i kameno bra~ kojc bio-vnlari u
Svajca,...,koj redovno koriste za snabdcvanje zemljc magnerijumom, gvo.iAlcm. kalcijumom i ~ nekim pot.r ebaim mineralnim
materijama. Pnsipanje kamcnim bm~m kori\no je i u udbijanje
ncleljenih g~tiju- insekata i budi.
O;im organskih materija, u bio-vnu se kori,lc i razna tcrna
biljna tlubriva i srec:htva za prskanje protiv hiljnih bolcsti i pojedinih ~tetoCina. Ptepan1tc mo2ete napraviti sami, od nabranog lekovitog, mincralima bogatog bilja, kakvo su koprive, gavez, preslica
(rastavic) i druga.
Svaka, u poU:tku problcmaticna zcmlja, mo;l.da suviSe tvrda,
glinovita, nepropusna, pomoeu nabrojanih metoda i mera postajace vrcmcnom sve r.mresitija i plodnija. LatO nikada ne treba
<Xajavati i na samom poeetku odustajati jcr se mvodno ne
i~plati vrtlariti na slaboj 7.emlji. U takvim slueajcvima sc naroeito
prcporuruje zelcno dubrenjc koje je nvde opisano. Rezuhat je u
prolcC:c upravo ncverovatan: ispod r..spalill biljaka zemlja >C
preko rime pren-orila u rastresitu i punu ih-ota, spremnu a setvu.
To su bile gl.avne karalaeristike i rnetodi bio~kog vrtlarstva.
Ako se uporcde sa konvcncionalnim naCinom J..oji j<h i danas
preovladuje, pokaaee se da je ru pmreban oprczniji md sa
zemljom, veee oe.c-anje odgovonlOSii za <Xuvanje dobre, plodnc
zemlje, ali i razumcvanje odnosa izmedu organizama u zemlji,
humusa i kvaliteta proizvoda. Jednom reeju, u biolo5kom vrllarSIVU potrebno jc vi5e posmatranja, imitiranja prirode, razmi;Jjanja, ~tanja odgovarajuce literature, planiranja pojcdinih poslova
u vrtu, na primer, mcS:lnih kulrura prilikom scjanja i ~adcnja, pa i
rcdovnog z.apisivanja.
Na drugoj strani, opct, bio-vrtlarstvo, ~im drugih koristi,
donO"i i z.natno fizicko olakS:lnje. Ubudu6e vi~ nijc potreban
najteti po-.ao - okopavanje, podi7.anje i okrctanje teskc J.Cmlje.
Vi~ umnog ali zato manje tcikog fiziCkog rada.
I ~ nesto: hio-vrtlarsn-o je matno jeftinijc od obradivanja
vrta w pomoe bcmije.

18

Na 7.Cicnom travnjaku iii jol: neuredenoj okolini nO\c kuC:c nijc

Jako zamiliti buduCi vrt koji trcha da hudc pr.1vilnn r.v.dciJen,
hiolos'ki plodan, a i privlaean. To jc zaisla tciak zadatak i rukome
ne treba da bude ~vejedno kako ee ga re5iri, jer ee ru porod1ca u
radu i odmoru provoditi veliki deo svog slobodnog vremena.
Uredenje lepog i korisnog vrta slo-icn je, stvaralat~i ro~d. Kao
sto je za slikara iii pi..c-" tvaranjc slikc iii knjizcvnog ucla. Pri tome
za lepotu i harmoniju vclic::ina raspoloZive pomine ncma nikakvog
znacaja. I mali vrtovi mogu da budu veoma lepo urede11i, sa
velikim izborom lepih i korisnih biljaka i da odi~u spccificnom
atmosferom.
lma Ijudi koji planiranjc vrta prcp..Staju arhitcktu, a 7:Him za
obavljanjc P<l'>lova angaiuju jos i vrtlara. Kasnije veCina njih nije
potpuno zadovoljna vrtom koji je delo drugih rub1, pa pristupa
,cam iii manjim prornenama, koje, opel, i.dskuju mnogo truda,
vremena i no' ca.
Vn i njCj;(lH> urctlcnjc ~lvar su lirnog ukusa, intcreso,anja i
P<>lTCba vlasnika - kao uredenje stana iii kuCe. Vero,-atno ima
mnogo istine u tvrdnji da se. kao po stanu, tako moie i po \TIU
posle nekoliko godina upoznati karalaer vlanika i njcgov oc.IO<>'>
prema vrru.
Zemljil;tc.predvideno za ,?udu6 vrt treba prvo izmcriti i nje
gove dme!IZlJe unet1 na vc<, tabak papira. Trcha sc odluati za
konccpt vrta, odrcditi mu sve zadatke i sa tim u vezi i prostor.
Tak': bi po~odifu_i vrt trebalo da sc sastoji od dela za gajcnjc
povrca na ~olo!kt nacin (sa O<Jgovarajucim mestom ,.a kompol>t),
mal.og ~~nJnka, suncanc tcrase iii travnjaka za suncanjc i igranje,
sen~ee tit pergolc ~a boruvak u toplim danima i od ku6ice za alat
gde se preko 1imc drte bastenske stolicc i leialjke.
'
.Poj<7dine de!ove vrta trcba optick:i medusobno ra7granititi
om"Jemm C\'etmm i korisnim !,'Tlllljem, Zivicom, grmovima ribi71i
il1 leskom, a mogu ~ ur<>lrebiri i grmovite ru2e, vi~godi'.nJC iii
J<'<lnogodi!nje cvc(:c.
Vrt trcba da bode prijatno. sa ljuhavlju stVOreno, privlarno
?'esto za <~r i rekreaciju. C,c(:c igrd u VrtU \'eoma val.nu ulogu
)er snafno uuae na pozllivn<~ u,eCanja eoveka, mirisom i ,~ladom
hoJ~. Na ~roH~om vrtu hranu nalaze peele, bumhari,lcptiri i drugi
konsn msekt ' ptice.

,.

19

Prilikom biranja m"'ta a bioloSko gajcnje povrfu i bilja, ~~~ba

t><.lluCiti za ooaj d"o koji je najduie mofe~ suncu. Sto btl!~e
budu imale viS.. sunca, viZ:C t:e u plodovima bm sun<:evc cnerg.Je,
vitamina, prirodoog sea:m i aromatienih ma~e~~a.
..
Zdravo povree ne moi.c da se g;~ji u hiLGJDI puteva sa nVTm
saobraeajem. KoliCine olova u vazduhu i u tlu mogu da budu .wko
vclike, da bi takvi proizvodi viSe Skodili ncgo ~to bt ko~tsnli.
Utvrdcno jc da je za gajenje dobrogpovrca neophmlna udaiJenost
od najmanjc 50 mctara od puta do lcjc iii njive sa povr6cm. ~ko se
napravi ne5to visi na,ip od z.emlje i zasadi vi~ka, gust< ~v~k
zclena fivica pored puta, ~le nekoliko h~xlina se za gaJenJe
puvrea mogu koristiti i lejc bli7.c putu. Pre jela iii kuvanja treba
takvo povrec i voec dobro oprnti.
Biljkama u vrtu neophodna je i T.avctrina da bi dobro u.,-pevale
i napredovale. Zato trcba lto pre zasaditi redo~e Zivi~, na~t~
na istocnoj i sevemoj ,trani vna. Gusto gmtiJe bolJe ~~~J!l ~
ublai.ava snagu vetrova ncgo >.atvorene betonskc ograde th ztdovt
iza kojih sc javljaju jaki vr1Joyj vetra. z~ zivu ogradu treba
odabrati biljkc pogodne za odredeno podneblJe. Moie sc odahrall:
liguster, pored pula gusto zasadene i orc-Livane snre~ice (bmr~c~. a
u ju2nim predelima 6cmprcs i ruzmarin. Zivicu treba svake g~mc
formirati orezivanjem. vodcCi racuna da 1 pn dnu budc gusea. U
pogledu visine ueba se sporazu!Th!ti sa susediroa. Vbokc biljke bi u
malom vrtu pr.tvilc ,uvil:e senke.
. .
.
Taeno je da se sa ;ivicom gubi deo plodne zemlJC <J:t ."J':""
kurenje ttoSi hranljive matcrije iz zemlje, ~inc treba gub!IIIZ ~da
da u t<tko y.a.~tieenom vrtu svc mnc)go bolJe uspeva. VcCim prmosima je gubitak 'l.Cntlje svakako nadoknad~.n. ..
.

Vn u kojem c'iovck nc mote da se saknJe, ~Jje pravt ~rt,_kazu

J:inglczi - a oni su zbog vctrova postali prav rnaJSIOn za ZJVICC
kojima prave .avetrinu, ali i prijatne zaklone od tudh ~gleda. To
je naroCito dobrod<>Sio leti, kada sc vrt ~re~ar~ u tl.n~~ ~ra~ak,
pa i trpezariju. Osim toga. fiva ognda JC naJJevtllliJC ~"'"Je ...
Ook je Zivica j~ ni\ka, u proleee se mogu pored nJe 7~tsadt
rcdovi horanije iii sunookrcta.
.
. ..
A.ko jc vrt u blizini ~urne, trcha ga od ze<.'cva 1 \rna zalnnll
mrefastom iii tlrvcnom ogradom, visine 120 do 150 em, kako
;livutinjc ne bi pravile stctu.
Nakon st<) jc mesto za gajcnje povrca ()((rcllcno, .reba mu
izmeriti sirinu i dulinu i uneti u pltm vrta. DobJenu povrl:mu treba
prvo na papiru podcliti na lcje koje trcba po mogucnosti da lc:1.e u

o;c

20

pravcu istok-zapad. DuZi.na leja .avhi (><.1 veliCine vrta, ali i od

broja !anova porodice. Najbolja jc >Irina od 120 em . Za stazice
treba ostaviti 30 em izmedu lcja. Stuze se mogu obloiiti pi<Xama
od cementa, opekama iii pusuti debelim ~lojcm drvni11 o tpadaku,
ivcrja. Nabavieete ga za neznatnu sumu na najbliioj pilani.
Ako je vn vee malo stariji, a povrl:ina mu je mala, gajcnje biopovrca ne trcba ogranieavati samo na jedan deo, narnenjen povrtu. Dio-vrtlari u tak-vim slueajevima sade pojedine vrste povrea i
oko \oCaka. Sa ko~tom tako hranu dobija korenje drvcta i
povrea istovremeno i dobro uspeva i jcdna i druga vrsta. Preporui-uje se, na primer, beli luk koji wojim mirisom odbija poljske
mi~ve od korena vocke. Salata, radic i kupus takode dobm
uspevaju oko rnladih voeaka. Na suneanoj padini mogu se sa
uspehom gajiti ~pargle, paradajz, krompir, cmi i beli luk, bosiljak
- sve \to tra;i mnogo sunca i toplotc. Mozete napraviti terasaste
leje koje rete od klizanja Cmlje obezbediti starim daskama iii
ivicnjacima od cementa, pa cak i kamenjcm. I pored toping 1ida
kuee mo>e se napraviti uzana leja za pamdajz i miri.Sljavo bilje. Na
takvim toplim povrSinama prino.i bU mnogo veCi ncgo na ravnim,
pljo,.naum lejama.
Krompiru je potrebno prilieno mesta i zato ga sopstvcnia
malih vrtova ne sadc, a to je steta. I mali prostor mok se tlobro
l~koristiti za gajcnje ranog krompira najboljeg kvalitcta. Od starih
da!.aka iii drugog materijala trcba napraviti okvirc velicine otpribkc 60 X 60 x 35 ern. Oni se stave na tlo, a zatim napune Cm
1Jom kojoj ~u dodate jcdna trecina sitnog peska i jedna treCina
21

kompostn. U jedan takav okvir treba P'"aditi cctiri krompira. Kad

>:clcnilo poraste vi lie od 40 em u visinu, na prvi okvir trcba stnviti
drugi i napuniti ga ;,tom me\:.-inom. Leja se mote na taj naCin
rx>CiiCi uvh i po tre6 put. Biljka krompira tako raste u visinu i u
gornjim slojcvima zemljc isten1jc gomoljc, a print" je na minimalnom prostoro rclativno vcliki.
Na sli~ naCin neki po\'CCavaju pominu za gajcnje biljaka
ieljnih toplote u vclil..im sudovima <>Cigline, drveta i lima. Vaini 'u
otvori na dnu sudova, da bi suvi~na voda mogl< da otiee. I u sredini
tarih aulomobilskih gurna, ,JoL.enih jcdna na drugu, te biljke
vcoma dobm uspevaju i radaju. 1 aman obrucoko>-emlje i korcnja
se na suneu dohro zagreva, au toploj, kompostom bogatoj zemlji,
miknx1rganiz.mi hrto pravc dobar humus. Ustajalom vodom treba
odrtav;ui ~talnu vlal'nost zemljc.
Za proitodnju mnih prolcenih vrsta ~ate, kao i za soabdevanjc vrta svojim sadnicama, mo7c se napraviti pokrivcna topla lcja.
Lcli sc na njoj mogu pod delimicTJO podignulim poklopcem gajiti
krastavci iii lubenicc.
Na ~uOCanc>m ddu vrta trcba u tu ~Thu iskopati dno lejc 45 em
u dubinu (vcliCinu odrcditi po i c lji), i ograditi ga drvenim okvirom
i7radenim p<> meri. Nckoliko dana pre prve proleenc setve dohro
je nabaviti, ako za to postoji moguC.tost, malo svdcg konjskog
dubriva, a moie -.c upotrchiti i oekoliko diakova lifea. Doo lejc
trcba posuli me5avinom dubriva, liS61 i .remlje, a zatim taj SIOJ
ovlaziti mlukom vodom i sabiti. Sledi sloj komposta i konacno,
rastresita zemlja u visini od 15 em. Sve zajcdno trcba odmuh
prekriti (X)IJopcem, napra,1jcnim od drvenog okvira oa kojem je
zatcgnuta pmvidna plastiena folija. U hladnim krajevima folija
treba da bude dvostn1ka.
PO'Ie nekoliko dana sun6inog vrcmena mogu se, '.ahvaljujuCi
\lvaranju toplote u doojem \lOju tople leje, T.ao;ejati prva sima
,.,lata, salata u glavi<-arna i crvcne rotkvicc. U aprilu i maju mogu
se u toploj Jeji odgajiti sopstvenc sadnicc kupusa, lctnje salute u
glavieama , mckane buterc ..alate, cvckle, pnvJiuka, blitve, ani,a i
tako dalje.
Toplu leju trcba stalno nad7irati da mraz ill vclika VJUCina ne
uniste osctljive bilj~ice. Kada je vreme lepo, poklopac trcba
podiCi, da bi hiljke ojaCale i navikle sc na u~love napolju. Uvek sc
zalivaju samo ustajalom vodom.
0 w c mu tome trcba voditi raeuna jn~ prilik.om planiranja vrta
ta povrcc. Kasnije je tc5ko nalu,iti odgovarajuce mcsto.

22

LEJE
SAPOVRCEM
Za iz:radu det:"in?g plana setve i sadenja najpogodnije je
Lunsko doba. PlamranJe kulrura potrebno je poeemiku ; iskusnom
hio-vrtlaru podjednako. Bez beleski nema uspeha jer se tclko
moie zapamtili vrcrnc, mesto i rcdosled svih setvi i sadcnja u vrlu
u toku godi~c. Naruo.tu kad j~ ~..: u mcsovitim kulturama kojc se
p<)Sle nekoliko mesea zamenJUJU drugima.
P':"o rreba n?praviti spisak povrea i zaCinskog bilja, kao i bilja
za CaJeve, a koJe nameravate da gajite sami. Vi~ mesta treba
namcniti onim vrstama kojc clanovi porodice najvil;c \Ole, a trcba
voditi. raeuna i o klimatskim usloviroa. NaruCito jc v.tino da bude
dovoiJnO raznth vrsta sainte za svakodnevnu upotrebu tokom cele
godine. Pri izboru semena prednost imaju otpornije i proverenije
sorte. VaJ.no pravilo: \to jc veCi itbor lisnatog, korenastog i (X)vrta
sa plodovima, stO ima viS<: mmog miri\ljavog hilja, raznolikija i
zdravija ee biti i ishrana.
. U biol?skom vnlarstvu biljke se dele na takozvane glavoe
kulture kOJuna Je potreboo duie vegetaciono doba i medu-kulture
name~jc"': ~janju i ~cnju pre glavnih kulturd iii inm:du njih:
Na tal naCin ce prostor na lejama biti bolje iskoriseen.
Medu gLtovne lrullure spadaju:
ti"':ice i bunde'c ta jclo, niska i visoka boranija, graSak, nizak i
'tSOk, Jllg<xlc, mrkv~, krompir, krastavac, blitva, paradaj77 praJ.iluk, cvckla . repa, a~1s, spargle, celer i povrce iz porodice kupusu
(k~pu.~, keiJ , prokeiJ, c:rveru kupus, karfiol). U jufnim i primor~m kraje' ima medu glavne kulture spadaju i piavi patlid!ani
paprike i lubenicc.
'
Mcdu-kulturc su sledeee:
h razne vrste salata (situa, u glavieama svih vrsta), crni; beli Juk,
ren, keleraba, krecava salata, radic, sve vrste rotkvica vl~c
Spanat.
,
,

Biljke koje poticu iz toplih krajcva, kao sto su: paradajz,

23

kru_,tavac, tilcvice, vclikc bundeve, pasulj, cclcr, lculruruz. treba

-.cjati, odno5no sadiri na najsunCanijim ~rima u vrtu Ul povrce.
U poglavlju o mciuvitim kultutama prikatA!no jc loje vrste
povr61 i bilja mogu uspcino mcdusobno da ~ kombinuju. Glavne
kulture treba sadiri na udaljenosti od 30 do SO an izme<lu re<lova,
a prostor izmedu njih moiese upotrebiti za medu-lrulture (salate,
rotlcvia:, spanac) koje se bri.c tro5e i obieoo im ucba manje mesta.
Kad medu-lculrure izrasru, sazru i budu polrupljene, glavnc kulturc
(na primer, kupus) vee se toliko razviju da se llstovima msire i
preko Citavog prnstora izmedu redova.
Zemlju ueba pre poeetka bastenskih radova pobolj~ti lcompostom, a evenrualno i dodatnim organskim dubrivima iii tecnim
biljnim sredstvima koje trcha zcmlji dodavati najmanjc tri do
~ctiri ncdcljc pre prolecne setve. Kumposl i dubriva treba umeS..ti
uvek u gurnji, povriinski sloj zcmlje. Tamo Iive organizmi koji
rastvaraju organ<kc otpatke u humus, S<tmo u b>Omjih nekoliko
centirnetara zemlje. Ono sto bi se zakopalo duljc u zcmlju bez
vrcdnosti je za biljke. One mogu hranljive materije da upotrchc
tek kada ih prcrade mikroorganizrni u Cmlji.

24

KOMPOST
ni~ta

nc odbacuje, nigde ne gubi organski materijal.

apalo liS6e, osu~na uava, stabljilce, cveee, gr<IOCia:, korcnjc,
Zi'Otinjski otpaci i mrtvi organizmi - S\'e se to u prirodi polako
prctvdra u plodni humu.~. U njemu klija semc i ra.~tu nclc biljke
koje sluic kao hrana Zivorinjama i a,vcku. Po:.lc odredenog
vrcmeoa oni umiru i - kao i genemcije pre ojih- msrvaraju se u
humus. Krutcnjc materije ne prestaje otkada oa na!oj plancti
postoji biljni svet. Sve organske materije koje odumru na 1emlji
sluie za obnavljanjc humu.<a, nista sc nc gubi.
Kakvim pmblcmima sc optereeuju pripadnid modeme civili7.acije, kad uluuo uni~tavaju prirodne materije! Uz pomoe skupe
tchnologije, energije i rada, prirodne sirovine se prcraduju u
svalcodnevne predmete siroke potrosnje koji se poslc kratkntrujnc
upotrebe bacaju u otpatkc. A ~ta da sc radi ,.; hw.vrcdnim ~
vima od plastikc i lima? Ostavlja se negde u sumark\1, u potoku,
gde bik, a priroda se pretvarn u dubriste - ogledalo napretka i
lrulture jednog naroda. Priroda je u stanju da ra~tvara ,.;mo
organslce materije. Metalne, pla~tiene i slienc otpatkc nc fll(J7c d<~
pretvara u humus, a jo\ manje da neutmtiSe bemijske materije iz
industrijc knji jc truju i uniStavaju.
Svako od nas morao bi da se oseea odgovornim 2a OCIJvanjc
zdravc iivome sredine. Ta odgovomost poCinjc joS prilikom kupovinc, kada treba pomisliti i na to, gdc, kada i kako &: jedan
prcdmet Ulvrl:iti. Prcdnost treba davari svakodnevnim predmetima
od prirodnih materija koji se posle zavr5ene upotrebe vraeaju u
zcmlju kao organski otpaci i pretvaraju u hun>us. Na taj nacin hi,.;
problcmi usled Ulgadcnja i trovanja srcdinc znatno smunjili. Krujnje jc vremc da za~tita prirode poene da se posmalra kompleksno,
u svim ohlastima zivota.
Onaj ko se odluCi za bio-vrtlarstvo, istovremeno se odluwjc i
za saradnju sa prirodom, 2a njcno obnavljanjc i 7Ai~titu. Erik<~
stvamog za.~titnika prirode ne podudara se sa postupcima dana~
njcg poll"<ha~a koji eesto egoistiCki rnisli samo na sopstvene potrcbc i pitanja zagadivanja sredine ga ne intcrcsuju.
Za bio-vrtlara, saradnja sa prirodom, kada u orgamkih otpadalca pravi kompc,.,t i njime stalno poboljSaV'd hummni 'k'J plodnc
;.emJjc, prccbtavlja osnovu za proizvodnju zdrave hrane.
Najvalniji deo bi<>-vrta svakako jc pn,tnr 3 kompost Priroda

2~

duma& fnbrika najboljeg d uhriva za plodnu zcmlju. Preko cele

godine se snabdeva materijama nakupljenim u VT1u, <.lomacins!Vu i
drugde.
U vrernc kada se komunalna predwda suoavaju sa svc v<.-cim
problernima oko sakupljanja i od\>uienja iii spaljivanja ogromnih
koliOna otpadaka, bilo bi daleko korisnijc i racionalnije kada bi se
organsld otpaci kompostirali. To je istovremeno i najjevtiniji oaCin
uklanjanja takvih otpadaka.
Sistemal'>ko sortiranje otpad<Oka u jednom pogonu pn.: izvesnog vremcna, poka.t.alo je da najvea dco otpadaka rreba da 7JlvrSi
upravo na gomili kompnsta. Proilvodnjom komposta za poboljilavanjc zemlje bile bi ustedcnc i ogronme sumc novca za vestaCka
dubriva, u ~ijoj se proizvodnji opel tro5i mnogo cncrgijc. Ako sc
jos ima u vidu i materijalna vrednt>l>l proizvedenog povrea i njcgov
kvalitel, onda u vcliku prednost kompnstiranja nema vi~ nikakve
sunmje.
Danos se za ponovnu prcradu prikuplja "ara harrija, staldo,
gvO"i.dc, aluminijum, tekstilni otpaci ... Zato ~imo da prikupljamo i kompnstiramo i organskc materije! U kuCi sa vi<c stanara
porod ice mogu da se dogovore i na odn:denom, ogradenom m<."'\tu
na ivici zajednickog vrra iii dvoriSta ~~~ da bacaju odgovarajuec
otpatke. Na raj naCin re biti viSe k<XIII'O'>ta jcr je iz islrusr--a
poznato da ga nikada nema previ~. Susedi c svakako biri spremni
da ucstVUju u pravljenju komposta ako budu upomari sa prednostima kompostiranja u odnosu na odvoienjc i uni~tavanje korisnih
matcrija. Dio-vnlar mote svojim susedima da bC 7.ahvali buketom
cvcca iz svog vrta iii korpom biolo~ki kvalitetnog povrca.
Takcxlc bi moglo da se postavi pitanjc, gde zav~vaju ostaci i
otpaci voea i povrca iz veeih i manjih samopnsluga, a gde velike
koli~ine kafenog talog<~ i kuhinjskih otpaduku i7. mcnLi, bife<O,
restorana i hotela. Zaintercsovanc grupe bio-vrtlnra moglc hi da
organi7uju ~Uimanje pripremljenih otpadaka za kompostiranjc.
U Svajcarskoj, koja se smatra bogatom zcmljom, pomat je
slu~j jcdnog trgovca, osnivaca pravib samoposluga, koji j<lS pre
eetrdeset godina nije rnogao d<) se pomiri sa odnOOenjem i uni.Sravanjem neprodatog ,-oea i povrea. Zato je zaposlio majstora za
kompost koji je brinuo o redovnom dovot.cnju i pravilnom kompo!>tiranju svih organskib otpadaka iz prodavnica. C.otov, zreo
kompo!>l o;cljaci su zarim odvozili na polja i talco zemlji vmtali deo
istr~nih matcrija, pobolj5avali kvalitet i postojanost povr8 I
smanjivali potnN>ju dubriva.

26

. STA SVE SPADA NA KOMPOST?

Svakako daleko viS: raroih materija nego l;to"' uhi~no misli.

Tako su za kompostiranje veoma pogodni:
e ,.; ba)t e...,ki i kubinjski otpaci, os1aci jela, pokvarena jda;
tjuske od jaJa, krompi~, krastavaca i drugog povr61, ostaa 6lja,
talog od kafe 1 tako daiJe;
e korov - treba ga stavljari izmedu debelih ~lojca lOinske
harrije, kako nc bi ponovo ozeleneo- poko5ena travica- u tan kim
slojevima, inaoo "' ville koristi za pokrivanje tla:
e komadl lse(:enog travn jaka - medu kuhinjskim otpacima,
okrenuti naop<lko, nascrenc grancice trajnih biljaka, zivice, grmlja
- z.a drcnafu, i:tmedu pojedinih >lojeva ;
e uvdo cvete, precvetalo sobno bilje- daju odlican humus,
sva naseeena miri~ljava bilja, osim pclcna - za dobar mincralni
sastav kompo!>la;
e liSie - sarno u tanjim slojevima, inaee za pokrivanje tla;
e treset - preporuruje sc samo u manjim koli6nama;
e lilam:l, paprat, sve Sto se pr~'tire stod - minerahma bogate
materije. razvijaju toploru;
e trava 1 koruv koji prai seme - pre kompostiranja ostaiti
da isttuli u -odi;
e kubw prana, cJubre, pn!Sina i2
~w jc pogodno;
e papir, lcarlon - i 5tampana hartija, iscepani karton kao
dodatak;
e drveni fK'))W - \'COma korisno kalijumovo dubrivo, protiv
stetocina;
kokm je perje - sadrii fosfor, dodaje se ostalim matcrijama;
e vuncni I pamu~ni ostad - prvo ih treba upotrebiti za donji
sloj tople leje;
.
e krvno braJno, ko~tano br3Sno - posipa sc izmedu slojcva
komposta;
e roiina (samlcvcni: papci, kopita i rogovi), ako mote da ~c
nabavi, dodaje se u vee nco kompost, za sadcnja;
e pilje~ina, dn-ena 'fUJia - u manjim koliCinama, pomebna sa
zemljom;
Cod - odlimo <luhrivo, zagreva tlo i poboljbva mu pl<>doost;
e morske aJge - sadde mineraloe materije i trcba ib meSati w
drugjm otpacima;
e koko5ji i zetji i....-net - posipa se u slojcima izmedu drugih
otpadaka.

usisi"""" -

27

Veee kolicine piljevine, liSCa, vunenih i pamuenih otpadaka

mogu se korisno upotrebiti za pokrivanje cia (na primer, izmedu
malina). Svde pok<>Senu travu treba pusriti da se osuSi, a zatim
uutko posuti izmedu redova povrea.
Sco je razoovrsniji sa~v gomilc komposta. boljc re biljke biti
snabdcvcnc svim potrebnim materijama. Ramolikoe.t i~kljueujc
jcdnoo.tmno i preteraoo dubreoje kompostom.
Na gomilu komposta oikako oe spadaju:
svi materijali koje priroda ne m~~le da rashori: plastika,
staklo, mctalni prcdmcti, porcclan, bojc, lakovi, m;.;in~ko ulje
hcmijskc matcrijc svih vrsta. Obolele biljke i slabljike kupusa nc
trcba kompostirati da se ne bi bolesr sirila preko komposta (gu.'iavost kupusa!). Pelen izbegavaju ki~nc glistc i ~a to rnu na kompo~tu
nije mesto. Korc limuna i pomorandZi, zhog src<btava kojima su
prskanc, wko<lc ne dolaze u obzir, jer sene raspadaju .
OGRADA ZA KOMPOST I PRIPREMANJE
KOMPOSTA
Prilikom izbora mc..ta za kompost treba biri praktil!an, da oe bi
otpaci rnorali daleko da se nose. Pogodno je mesto u zavetrini.
dclimieno zaklonjeno drveeem i grmljem, a dclimieno na ~-uncu.
Toplota JC potreboa za raspadanjc matcrija. Mc\IO trcba da bude
dovoljno veliko da bi svi poslovi rnogli da sc obavljaju.
Drvcni skclcttrcba da ima dva, au velikom vrru tri dela. Svako
ee ga sa malo v~tine oapraviti od srarih dasaka. KOCc:ve-nosaee
trcba pobosti direktno u ba5tensku zcmlju, da hi ki~nc gliste imalc
slobodan pristup. Na te ko6cvc trcha prikucati, a dclimicno samo
zaglaviti daskc jcdnakc duzioe, koje se prilikom premestanja
m:.t~rijala rnogu podiCi i ukloniti. Da bi izrncdu da.~aka v:udub
mogao da prolazi, oa oba kraja svakc slobodnc dit$kc trcba
prikuc<Ui popreeni daSCicu, za 2 em du:lu od ~irinc da~ke. Svakom
delu komposta trcba napr.1Viti i poklopac da otpaci ne bi oa letnjoj
vruCini bili ~uvi5e suvi, a oa kiSi suvi5e rnoltri. Na drvcnc okvire
>;tllcgnu se mreia i plastika.
U prvom dclu komposta prikupljaju sc r117ni otpaci. Stabljikc i
grancice treba isc<:i na komadiee duiioe 5 em, da bi se brie
raspadali. papir treba izguivati, a kanon pocepati na komadc.
Kada lie nakupi dovoljoa koliCina, sve se dobro izmeSa.
Kao prvi sloj u drugom delu treba, zbog drcnaJc i dovoda

28

vazduha, stavi ti na-.c6cnc granCice i evrste stabljike. Preko njih

dnlari oko 20 em izrnci<onih otpadaka, po mogucnosti posutib
k<,<;tanim iii lavnim bra5nom ili izmctom domaCih !h'Otinja. I
na-.cCcne koprive (zbog azota) i razoo drugo biljc, naroCito li<,tovi
S""'=.a. poholjQ\3ju mineralnu i hranJjivu vrednost komp<l'>ta '"'
ishranu biljaka.
Sledi tanak sloj (nekotiko Iopata) ha.~tcnske zemlje. Ko ima
iseupanog l.orova sa jakim koreoom, koji dugo <l'>tajc 'vc.'~ moic
mirno da ga l.ompostira. Alco se stavi izroedu dcbljih \lojcva
kanona iii novin,kc hartijc, ra.~pa.~ se. Na posuru zemlju treba
opel staviri 20 em meWvitih otpadaka i atim posrupak ponavljati
sve dok se materijal do kraja oe utroSi. Gomilu knmp<'>Sta nc treba
sabijmi, jcr jc organim~ima za zivot i rastvaranje matcrija n~.:opho
dan vazduh. Sahijcn komp<)St truli i pretvara se u teSku, lepljivu
masu ncprijatnog mirisa koja nijc upotrcbljiva.
Kompost mora da bude vlaian i po potrchi sc zaliva raacdenim lcenim bilj11in1 dubriVOffi od gaveza j kopriva, StO ffiU Jl<>VCCuVa
vrcdnost. U ncdo;tatku takve vode moie se uporrebiti mlaka
ki<oica, ali nikako hladna voda.
Na kraju se gomila komposta pokriva poklopocm, s tim ~to
mor.t da osrane dovoljno mesta za k:ruieoje vazduha.
Po-.le nckoliko dana (ako je vreroe biJo toplo), u sredini gmrulc
poCinjc ra.'!Xodanjc. Oclovanjc baktcrija izaziva porast tempcmturc u srcdini na 50 do 60 stcpcni Cc:Uijusa. Kompost zanm
P<~je polako da se hladi, a bakterije i7 prvc raze raspadanja
ug.nu. Posao prc.uimaju drugi organizrni koji van.: organsl.e mate2 11

rije i hranc ..: i uginulim baktcrijama. Najvntniji mdnik u

kompostu jc ki~na glista. Kisne gliste sc na toploti i uz obilje hrane
brzo r.17.1Tlnn7.avaju i proizvode odliean humus. Sto i.rna vi5e kiSnih
glisra u kompo'>tu, bolji mu je sastav.
Ubrzo a: se gomila komposta upadljivo smanjiti. Ako ima j~
otpadaka, treba ih izmeSane naizmenieno sa zemljom, doclatno
~taviti na gomilu komposta i opct pokriti.
Ranijc jc vrtlar prevrtao kompost, ali bio-brtlari to ne rade.
Brz.in" p!V(,-c~ nc;padanja zavisi od toplote va7duha, a ~to jc taj
proces brti, vredno5t komposta je veea. Leti sc komp<."->1 moze
upotrebljavati vee posle svcga dva mcseea, dok rasp;odanje obCino
trajc najvi5e pet meseci. Sa vremennm m u se vrednost smanjujc.
Komp<>sl jc sprcman za upotrebu kada u njcrnu vise nema
kisnih glista i kada mirise na sumsku zcmlju. 'I ada ga trcba
prebaciti iz ogrude i upotrcbiti za posipanje lcja. Odmah trcba
napraviti novu gomilu komposta.
Kompost mora preko zime da budc &~tiaon od hladnoao. Zato
"" p<>kriva slamom, liseem iii neltim drugim organskim materijalom, a 1.atim j~ i poklopoem. Dok je tempcr-dtura v:v.duha ni<a od
10 stepeni CclzijU>a, kompost ne srne da se otkriva. Time bi "'
ohladio i rod mikroorganiT~a bi se prekinuo.

5eeera uzima ..c kap meda. Oba sastojka treba dobro pmmdati u
maloj tcglici i auvoriti.
Sastav: U7.Cii po I kafenu ka.SiCicu od svakog bilja i hm.<,tovc
kore i 1 kasiCicu mc\avinc mlcenog 5eeera i meda. Sve to treba
dobro promdari i prepamt jc t,'OtOv. Dr1ati ga u zatvorenoj teglici.
Koriseenje: u bocu sipati pola litra ki5nice i kolianu alctivatora
koja bi stala na novae od 1 dinara. Zalt:piti, dobro protresti i
O'taviti da swji 24 Ca.sa. Tek zatim sipati u gomilu komp<Ma na
stcdeCi nacin: stapom praviti rupc na udaljenosti od 30 do 60 ani
0 svaku sipati po 6 kaSika aktivatura, a zatim rupe zatvoriti sit nom,
suvom, zcmljom.
Te injckcijc aktivatora podsticu bri.c i ravnomcrnijc ra>.padanjc orpadaka. Trcba voditi racuna o stalnoj vla7i i p<.) potrcbi
kOtnpost prskati mlakom vodom i pokriti.
Ako ne rnspolatetc 'astojcima potrebnim za ovaj aktivaror,
moie da posluti i ~aor: u 10 litara mlakc vode sipati 100 g ~~ra,
promesati i ~latkim rastvorom poprskari otpatkc na gomili kompo'ta. I mt taj naan ...: ubrz.ava rastvaranje otpadaka.

UPOTREBA KOMPOSTA
Kompost je najbolje dubrivo koje mo7.ctc u saradnji sa prirodom da proi.t:'Cdete sami, bez suvi.Snih ~kov~. Kvalitct mu jc

BIUNI AKTIVATOR
Biljni aktivator je preparat koji sc dodaje
orpacima da bi sc podstaklo mspadanje.
Za brte dobijanjc komposta Engleskinja Mcj Brus
!;>.Bruce) isprob<1la je i bio-vrtlarima prenela rcccpt 1a priprcmanjc ovog preparata.
biljni aktivator potrebni su sledcci sastojci: kamilica, masla
blk, hajducka trava, odoljen, kopriva, hrastova kora, paolinji mcd
i mleeni ~r.
Biljke moiete nabrati u svom vrru iii u prirodi. Bcru se
dopodnc, a >.a tim su.l;e u send. Ako je vn:mc loSe, mogu se susiti u
peenici ~tednjaka, na tcmperaturi do najviSe 35 ~tcpcni Cclziju...a.
Suvc biljke se isitne kroz i proseju kroz cediljku za salatu, a ostaci
bacc na kompost. Svaku vrstu trcba staviti u posebnu teglicu.
dobro zatvoriti i na ctiketi omaCiti sadrJ.aj. Hrastovu koru treba
nastrugati i prosejari. Peelinji med treba p<>mc\ati ;a mleCniJD
~eerom (nabavlja se u apotcci): na jednu ravnu k1"iti<'U mlcCr10S

:z.,

30

otoliko bolji ~to jc sastav ramovrsniji. Ne mora da sadrii dubrivo

Zivotinjskog porckla.
Zrco kompost se sproseje knn krupno sito. VeCi delovi koji se
joS nisu raspali vraatju se na kompost. Do iduccg pula nC\taee i
oni. Prosejan kompost upotrebljava se za poboljSavanjc >cmljc
kada sc u vrtu scju iii ~adc nove kulture. Pomoeu komposta biljke
p<>staju jake i zdruve, otpornc na ~tctoCinc i bolesti. Dokazano je
da oni ugroU.vaju samo slabo hranjene biljkc.
Kao i druga dubriva, kompost nikada ne trcba ukopavati
duboko u I.Cmlju, vee samo posipati i me5ati sa gomjim, po~in
skim slojcm zemlje u n!!>padanju.
ran>o gde i.rna dovoljno komposta nijc potrcbno nikakvo
drugo c:lubrivo, eak ni stajsko. Kompost oe moic da \kodi kao
druga dubriva ako o;c upotrebe u preteranim koliCinama iii \uvil:c
konrentri'Una. Proinodi odgajcni na dobroj, kompostom snatxte''etloj zemlji, po svojoj unutra5njoj vrednosti i ukusu bolji su od
Proizvoda odgajenih na zemlji pripremljenoj na hilo lioji drugi
naCin.
31

'

BASTENSKI ALAT
Valno naeelo kojeg se u bio-vrtu treboi do61cdno priddavati
glasi: nikada 'i!:e zemlju prevnati lopatom!
Treoo upotrcbljavati alat koji ec :li\otiojama u 7.cmlji naneti
~to manje stctc. Lopatom, odnosoo njcnim ~irokim seCivom bi sc
izmedu ostalog unistavale i mnoge kori~nc ki!ne gliste koje se u
hio-vnu veoma visoko ccnc, gaje, soabdevaju hranom.
Za rastresanjc i provetravanjc zcmlje upotrchljavaju se jake
vi le sa eetiri pljosnata zupca. Njima sc i.t. zemlje vade plodovi kao
Sto su crni i beli luk, mrkva i drugi.
A lat :<a rastresanje sluzi za poravnavanje i povr~insko rastresanje lcja, prcthodno dublje rastre~nih vilarna.
Ovostrana motika ima na jednoj ~tmni dva zupca za usitniav<lnje lcrupnijih grudvi, dok pljosnatim trougla>tim delom prave
:flcbovi u redovima u kojc sc 7.atim seje.
Mutika ,hili samo za po~""ko poclsecanjc komva 1Ll1r>eclll
redova pom-a. Najbolje je ako se to obavlja jednom nccJctrno
(taniO gde ima mnogo korova). Na taj naon ne pravi
()dscl!;en korov ostaje kau pokrivac oa zemlji.
Osim naedenih alatki, potrchni su Iopata 1.:1 rad oko ko,mpo-1
sta, gvozdenc &'Tahulje za formiranjc pov~ine leja, mala
lopatica za presadivanjc sadnica, drveni klin 1.3 sadenje saclni'ca.'
kanta /.3 prskanje, zalivanjc i d ubrenje td!nim dubrivima, a
v~'Cm vrtu i kolica sa jednim tockorn.
lla~tenske lcjc sc vilanta rastresaju na sledeci nacin:
Uvck treba stajati na stazi, na leju "" nc staje nogom. Vile
treba gumuti vertikalno u z.cmlju, drsku na&'Tluti prcrna sebi i
sebe, vratiti u uspravan polozaj i vile izvuci iz 7.cmljc. Ni~ta se
podiie, ne okrc(-c, niti se gomji i donji slojevi zemljc mc5ajLI1
Postupak se ponavlja u Citavom redo. Na udaljenosti od oko
centimctara treba poeeti sa rastrcsanjem zemljc u ~lcdeCem rcclu. l
sve dok nc hude rastreseoa polovina leje po dunni. Zatim trd,.llt
preCi na drugu '>lnmu leje i oa isti naCin po dufuti rastrcsri i
polo,inu.
Kada se zemlja okreec lopatom. u duhlji sloj sti.te gomji
kujcm i.ive organizmi koji uecstvuju u procc'u raspadanja i
mogu da iivc u dubini. Donji sluj hwnusne zemljc naseljen je,
32

"
j

tf!~
I
l

~0 ie powato, organizrnima koji pripremaju hranu korcnju, a koji

hJsu Sposobni za th'OI na pomini, gdc ih Iopata v.ba<....jc.
. Olcretanje .t.emljc sc, dakle, sasvim protivi prirodnim zako?~ Ono proci'>tavlja prnvu katastrofu za stanovnike zemlje sa
qlttn nestankom zemlja gubi proizvodaee humusa. Prekopanoj
33

7.cmlji

treba veoma mnogo vremena da obnovi.tivol u sebi. To se

primceuje po sporijcm i slabijem raslu Z<1SC:J&nih kullur~. .
Posle je>cnjeg mstresanja vilama :t.CmiJU 1reba Z&CJ8ll takGzvanim zelenim dubri~-om, biljkama knje svojim korenjcm zemlju
rasm:saju, a 7.atim je stabljikama i listovima i pc~IJivaju. Z:emlia.se
mote posuti ; !,'TUbim, nezrelim kompos1om 1 drugun JC>COJIJII
ba!tenskim otpacima, liSCem i drugim. U proleee >e zemiJa samo
povriinski rastrese, pograbulja i u rc~\ima .taseje. T~no gde
zemlja prvih godina u proleee jM tvrda 1e!ka, mole se JoS jednoti
.
.
ras1rcs1i vilama i poboljS&ti kompostom.
Prilikom obavljaoja svih poslova u vrtu uvek treba tmab
umu da posle zavdenog posla zemlja ~~ S1~1e da ostane
nct.a~ti6ena od pripckc, vetra, hladn<'l<lc oh ko~. Za lo
posluie: poko5ena, dclimieno osuSe~H tr~vn, li~6e, sitno iseck<tn
biljni otpaci, naseeena slama, u nu2do eak 1 treS:CI -~veto po~ulo
1ankom sloju. Najbolje su naseeenc koprivc, bstov1 gaveza
kompost, ~to sve zemlji daje razne hranljivc i ~mine n.mtterii.,
Na pokriveooj zcmlji iroa maoje korov~, a ume .manJe .
mko da ga nc treba podsecati svake ncdeiJ~ Povrima zemiJC
rastrcsita, ispod pok:rivaea ne mole posle Jake ki5e ~a. "
1vrda kora i dodatno rasm..salje nijc porrcbno. ZahvaiJUJUCI
noj vlazi, pok:rivena zemlja mora i manje da ~ zaliv-<1.
ProcniSijcna, obazriva i briiljiva prirodna ncga. ~IJe
deec bio-vrtlara teSkog fl2iCkog rada: prekopavanJa cotavog
vi5ekrdtnog okopavaoja i plevljenja povr6a i prcno5enja
vcdara vodc do udaljenih leja, a posli:ie bolju humusnu <lnalctlll"l
plodnost tho.

34

ZNACAJ KISNIH
GLISTA
Ako u lxl~lcnskoj lemlji iroa dosta kiSnih gli~la, 10 mao da se
zeaolja nalazi u priliaoo prirodnom stanju, da '<adrfi orgamke
materije i da se humus obnavlja. Gdc ima ki~'llih glista, ima i
dov'Oijno manjih organizama koji pripremaju hranu za biljlce. :l.ato
bio-vrtlari sma1raju ki;nc gliste veoma vainim stanovnicima 1Cm
ljc, lcoje trcba hraniti, stititi, spasavati od alalki, kada prcpla5eno
bcic iz otvora u n:mlji na sve strane, pa eak i poscl>no gajiti ako ih
u pocetk11 11 1.cmlji nema dovoljno.
Tan10 gde ih unglavaj u t<:Ske gradevinske iii poljoprivrcdnc
m~inc, vc~la(',ka (Jubriva, hemijska otrovna srcdslva, ostm Iopata
iii motika ncpou~nog ooveka, izgubljcno jc mnogo tih korisnih
Sltradnika, najboljlh proizvodaea humusa.
Diolozi su ki~ne gliste i njihovo delovanje detaljno proul!ili. Na
I kvadrarnom mctru travnj<~ka nadeno je 133 ki5nih gli~ta kojc: ,.,
godinu dana ~varc 8,12 kilograma orgaoskih materija. Na I hek
taru travnjak:t ima 101iko kiSnih glista da njihov-a ukupna tetina
iznosi koliko teiina jedne krave! U biolmkoj bastenskoj zemlji
1rCba na kvadnunom mclru da bude otprilike d\'e stoline l..i~nih
gli.sta. Njihove i4uecvine u toku godinu dana 70 puta ~u Ide od
njihove ukupnc tetine.
(z)uecvine kisnih glista- male gomilicc na lejama iii travnjaku
- sadcle pet do sedam pula vi~ awta, sedam puta vi5e fosfomc
kiselinc, tri do jcdanacst puta viSe kalijwna, dva puta vi~ krcc.
?Jaka ' Sesl pula viSe magnezijuma nego obiena zcmlja 11 kojoj one
7
J~e. Te materije predstavljaju idcalnu hr.mu za biolo~ki na~in
gaJenJa povr6a jer 1o jc cisli, visokovredni humus. Takodc jc
do~no da su biljkc tim prirodnim dubrivom wti6cnc i otpomc
~ bliJ."e. bolcoti. U SR Nemackoj se kisne glis1e gajc samo zbog
0 1
J hOVoh 12lueeVIna koje se zatim prodaju kao prirodno dubrivo.
~ne. gliste svojim duga&im ro~"Ovima omogu6avaju provetrav~Je 1 vlaienje Lcmljc kad pada kiSa. Korenima biljaka u
'-"miJI sa mnogo kBnih glista veoma je olakSan posao i 1.a1o u
~resitoj /Cmlji mogu dobro da se razvijaju jer imaju dovolJOO
'"""e, vazduha i vlage.

IG5ne glis1e su dvopolna biea. Jaja.Sca odlafu ispod povrline

::;;!Je. Pos!e jake ki5e mnoge glislc izlaze zbog ncdo;.1a1ka vaza u zemlji, na pominu i otuda im to ime. Mnoga deca se pln5e

35

ki~nih glista, a za tu su verovatno krivi odrasli i njihovc predrasude. Zato hi bilo <.lobro da se deci objasni znacaj i kori't lti~nc
glistc.
Mckano tclo glistc potpuno je ne,.aSticeno i veoma osetljivo.
Na povrliini ga 7.J3ci sunca brzo i'u!uju; kiSooj glisti skodi Cak sama
"etlo..t. Ooa je stvorena '.a Zivot u vlainoj zemlji. Zato je treha u
toku rada odmah >.a.~titi rastresitom zemljom iii liscem. U .tahludi
je <)naj koji rnisli <.Ia ee od jednc kisne gliste dobiti dvc ako je
alatom preseee na dva dela. Tn nije nikakvo razmno<avanjcc, vee
najobiCnije ubijanje, jcr i ltiSna glista ima samo jednu glavu i
nje joj ncma z;,.,ta. Jedino ako jc povrcden zadnji. manji deo tela,
rep, kiSna glista jc u stanju da ga regencri5e.
f'ostoji viSe vrsta kisnih glista, ali za bin-vrtlurc vaine 'u
dve:
KiSna gli.stv u kompostu (lat. Eiscnia foctida), crvenkaste
boje, duiine 6 do 8 an. Ova je kraea i manja od one koja izlnn
zcrnlje. Potrebna ~u joj vlaga, toplota i organskc rnaterijc u
nl'padanja. U takvirn uslovirna sc brzo razmnozava. U
ne?rclog kompo..ta moie sc na6 vcoma rnnogo ovih
malom prostoru. Kada otpatkc uglavnom ware, njihov bmj
smanjuje. Pre~>Clja-aju se na su<oednu gomilu j,odC ib privlaee
otpaci. Ako se ova vrsta kisne gliste sa kompostom prcnese
b~t(tensku zcmlju, neizbeZno Ce uginuti, jer tu nema uslova

Z:ivnt.

Poljska iii >.etnalj~ka kiSna glista (Lumbricus terrcstris)

od svojc rodakc i~ kompo..ta, ali i upadljivo deblja, plj'O<"Lalll
srncde boje. Ona i1hegava otpatke koji uule, vee prc~mc!IIJiC
daljc 0110 sto je Ol>talo poslc glisw iz komposta i druge
otpatkc: stabljikc, listovc, odsc~cne korcne povrea koji su
zcmlji. Pravi duga~ke, ccvaste rovove 11 dubinu 7..emlje odakle
povrlinu i u gomjc slojevc '..emlje donosi razne mineralnc
rije. Kroz njeno dugal'ko telo, u suStini samo jcdnu probavnu
t..recu ~c biljna hrana. zmca peska i deliti glinc. Za vreme
vcomu sc poveca hroj unctih zemaljsltih hakterija, sto s;tmo
c;tva vrednost izi11Ccvina ki~ne glisll: za zcmlju.
Posle nekoliko godina bio-vnlarstva primc:QJjcrno da u
njem vrtll gde ima mnogo kisnih glista, raste 'i~ lepog i zu"'
povrat nego Oil prvobitnoj, znatno veeoj poVfSini vrta name:nj<;J10
povreu. Na mestima gdc je zemlja sabijcna pod teZinnrn
g,radcvinsltih ma~ina u poeetku uopste nije bi to kisnih glista.
ka~nije u se ra.anno7.avale ako su im bili omoguceni

udovi i ako ni'~ bile uniStavane. Tako jc bio-vttlarCes!o u situaciji

da poslc nekohko godma smanjujc broj leja pod povr<lcm, jcr
ki~nim ghstama nuseljena zcmlja rada sve vi~, a toliko povrca
jednoj ~~odici nije potrchno. Tako moie da posadi viSe krompira. bobtcastog voea (maline, ribizle) i voCaka. Na raj naCin
po,e-ava koli<Snu proizvoda i pro5irujc njihov ibor za ~to boljc
zadovoljavanjc '<>p>tvenih potreba.

KAKO POVECATI BROJ KISNIH GLISTA

. ~~lcdnjih godina je u mnogim zemljama na.~tupio preokret u

mtSIJC~JU pr~knmom odnosu prcma plodnoj zemlji. PO<;Icdice

sazna~Ja da !e za dobro upravlj;mje plodnom zemljom bolje
..antd.vau s rr:~o".' doslc su do izraiaja sa pojavom prvih farmi
~ gaJCtiJe ltiStuh ghsta u Sl\0. Danas ih ima i u Evropi: 11 SR

1\'ema&?j, Svaj<:"nkoj .i ltaliji. NaruCilae mote sa farme ~tom

da dohiJc nckohko hiljada ki~nih glista koje zatim na~ljav;t u
~vom vrtu. lpak, nabavka ki~nih glista biee opravdana jcdino ako
1~1 se_zahm_pm~e uslovi za nvot, dakle, ako se zemlja nhra(l 11j e na
btoloSiti nacm. Sva na.,tojanja i tro5kovi bili hi tv.aludni ako bi se u
mu i dalje duhrilo ve5taCkim duhrivima i prskalo' bernijsltim
'"Cdstvuna.

T~mu gde je zemlja dohrv snabdevena kompostom, " tlo

pre~1vcno org~nsktm mpa~:-ima, ltisne gliste sc prilieno brzo razmno~avaJU. Bnga \1 hrani i za5titi tih zhotinja jc narocito vazna
pre m~e. ;-mericki b!olo~ ~~~ utHdili da pokrivena zemlja pn.:ko
znne ?C"va dale~o vtse krSn1h gh~ta nego nepokrivena. !';a j~-dnoj
trccmt hc~a~ tSpod lancnog pokrivaea 11 proleee jc nadeno
995.000 lmmh gl"ta, a na jednakoj povr:-Sini koja jc preko zime
btla 1:3.\tieena pokrivaeem od stajskog dubriva ; ~lame, nadeno je
eak 1.610.000 ki~nib glista!
J.! bio-~ .u prolctc lkf r.ldoSCu utvrdUJCmo da jc 7.emlja
~knvena bt!Jmm otpadma u toku zime postala sva rupieasta,
1'Cna morskoj sputvi i veorna ra~trcsita. To jc vidljiv rezultat
neprcst~nog delovanja kisnih gli,ta i dn1gih tivih biea koja ,u
Preko t~c gotovo u potpum,.,ti uklonila otpatke sa pomim:.
, ~ bto-~rtlara p<x.'ctnika veoma je preporutljim da sam gaJi
eellta)J,kc ki"a~JZOvantm
farmama gaji se poScbn
>nc. g 1~ 1e. N ~ spectj
1
gl v:--1a poznata pod tmcnom Tcnesi uigler (Tennessy whiggl~r) koJa sc veoma brzo razmno:i'avu. sopstvene potrebc ki~nc
Sic mogu da se gajc u svom vrtlt.

z,

37

Za malu domacu fannu ki~nih glista treba malo vremena,

mest<> na kojem vlndu staln:t temperatura (na primer, podrum),
malo matcrijala kojeg ima u svakoj ku6i i - kisne gliste.
Priprcmanje: na dno drvenog sanduka trcha staviti slamu
liSCe, a poslu7Jec i i<;eepani delovi kanona. Taj sloj trcba """'...,.
posuti me5avinom komp<~;ta, ~tenskib i kuhinjskib otpadaka
taloga od kafe, ostataka cmog hlcha, anog luka, otpadaka pra:Q..I
luka, lju.~ki od jubuka. Ki~e glbtc naroCito vole arc>m:lttia llllil
matcrijc. Prcko tog ~loja treba posuti malo 7mlje, a zatim
otpatke. Na kraju -.c sadrlaj sanduka ovlaii, pop~ka ml<tkolll
malo zasladenom kisnicum. U sanduk treba oaseliti
krupnih ki~ih glista i pokriti dtakom kroz koji vazdub mo2e
prolazi.
Preko 7irnc <ie ki~c gliste u tako idealnim uslovima
oseeaju i brzo rnnnno7.avaju. u prole ih treba po toplom
menu preneti u zemlju u vnu, naroCito mlade gliste i mnc:>ga
jaj;tk'.t. Trcba ih odmah pokriti da se nc bi isu.\ilc i uginule.
gliste ncrado mcnjaju mesto i zato mogu da ,..tanu u sanduku
ee se dalje razmno7_avati.
Farmu kisnih glista trcba prcko zirne vi5e puta obilazjti i
potrcbi dodavati vlatnu hraou koja Ireba da bude sto rru:oorsniil
Opisani naCin jc vcoma jednostavan i jcvtin, dostLtpan
kome ko zeli svoju 7.cmlju ''o pre da ofivi ovom ntdinom Zivctin
com koja besplatno ore, provctrava i dubri leje, tako da su
godinc u godinu sve plodttije. Zato kisna glista zaslufuje
odnos, sullnu hrigu i wtitu.
~

\:\.
>
\ ~~v\, __ ...,.__

~~\'w~~::Y>

/ ..__ .

~~~J,-:-, ~

/;3_.:-~~~, rF\.~ :\~~~ ,

/ -

r~~-\~

;~:;;J ~/ ~~

38

Sv-dki vnlar, bilo proCc-.ionalni, bilo ooaj koji se u

~"'Ojc

slobodno vreme ba,; gajenjem povrea i voCa., bez obzira da li oa

kon\'encionalni iii hiol~ki naan, veom;1 jc pogoden i neraspoloien ako utvrdi da su mu plodovc njego''Og rada uni~tilc bole!>ti iii
napale stetoCine.
Prva pomisao danamjeg proCesionalnog vrtlara obieno je pretpostavl<ll da jc svojc hiljke nedovoljno prevcntivno wtitio insekticidima i pesticidima. lzgubljcno poku1ava da nadoknadi eoma
temeljno i u razrnaku od po nckoliko dana savesno prska o;tcecnc
biljke. Pri tome otrovna teenost kapljc sa li~ i stabljika na
zemlju, a ostatak ispere prva ki1a.
Na uputstvu obieno pic da tako prslmno povrec iii voec saddi
:"' eovcka Stetne, otrovnc matcrijc ida mote da se kori~ti tck p&.:to
.stekne odredeni vremenski period. lskustva, medutim, pokazuju
cia mnogi prizvoda~i hrane ta pravila nc po~tuju, vee zrele plodove
beru mnogo pre rokt~ i prodaju na poeetku seronc, dok su cene jos
Vlsoke. Na taj naan izbcgavaju rnaterijalnu Stetu i ostvaraju
ll'lnogo veei prihod. Potrosa~i Uttim kupuju lepo povrce i VoCe i
!roSe ga, ne znajuCi da je bilo vi5e puta prskano i da joS sadrfi
ostatke otrova u vcCim iii manjim koli~inama.
_Ne samo profesionalni odgajivaa voCa. i povr~a, vee i mnogi
koJt se time bave u svoje slobodno vrcn1e i gaje namimice za
r.trebe svoje porodice, suvi5e lako posc7u za hemijom koja pruia
strok i2bor srodstava .<a uni~tavanje svih vrsta bolcsti i ~letoeina.
Oni zive u uverenju da be>. takvih sredstava uovste ne rrtOic da se
Tadt. Svaka, pa i najmanja steU1 na biljkarna, izaziva nesntmtcmo
vcJi~i strah i sltdi kao opravdanje 7.3 upotrebu Ta27lih otrova. Bcz
ob-ara oa to da li vnlar koristi orrovc mimo iti ga pri tome grizc
~v~: rezultat je isti : trovanjc zemlje i brane, uni~tenje bezbroj
onsnth Zivih biea iznad 7.Cmlje i u zemlji. Pr;kanje, koje se
39

rutinirano obavlja i po C.:tmacst puta za svcga godinu dana, u

pnvatnim i dru~tvenim voenjacima bez razlikc i be~ osv~anja na
prirodu, najbolji je dokaz koliko su odnost pr~ma 7wOUlOJ sr~
porcme6eni. u to da eovek tako proizvede~ hmnum polako
truje i samoga o;che, vi5e nema nikak>c SWlUIJC.
BcA>rojna prskanja i upotreba sve jaCih prcpanua gube efikasnost jcr sc otporllOSt stetoCinac iz godine u godinu poveeava,
Biolozi kaiu da jc za proteklih nckoliko dec:enija otpomo<.t nekih
biljnih bolesti i insckata poveeana za viM: od ~e stotine puta,talco
da im i najnoviji, jo5 jacS otrovi ne mob"' n.~ta. U ~rbt
crvcnog pauka insekticidima nije urusten pauk, vee )edna VTst.l
grinjc koja se upravo hranila crvcnim paukom.
.
Zar se onda !reba CUditi SlO SU potroSatl U poslcdnJC
nprczniji i kriticki raspoloreni? Na prvi pogled savt'Seni,
phldovi postaju sumnjivi, kao jabuka Sneiani~c maceh:e~.~~~:~~
vija i naj~istija hrana jestc ona koJa Je odgaJcna na
vnu, be? ikakvih hemijskih prcparata.

prirodnom otporno~u. da lo5e hranjenc hiljke cak privla~e ra1ne

bOicsti. li>ne va!i, pu7eve i druge.
Eksperimcnti sa biljkama istc sorte, zasadenim u redovuna, to
su i potvrdili. Biljke kojc su rasle na humu"noj, komJXl'IOm
dubrenoj zemlji, i na prvi pogled su se isticalc T.dravom 'lX>lja~
noSCu Nisu im ~kodili ni bolesti, ni Zivotinje. Susednc biljke,
zasadene u slabo <nabdcvanu i humusom siroma5nu zemiJu, bile
su. naprotiv, slaha.~ne, neotpome, sa bezbroj lisnih va~i.
Bioto;ko 7brinjavanje .<emlje koje poclrazumcV'.t kompoc;tiranjc, pokrivanje gole zemljc, zeleno dubrenje, mci1ovite kulturc i
neotrovna sredstva, prcdstavlja najbolju, prirodnu zastitu biljaka,
zentljc, Zivotinja i ooveka. U poretku, dok prelaz sa hcmij~kog na
biolosko vrtla"tvo jcl ne hudc 7.<tvr5en, ukoliko sc pojuve ~teto
cinc, ni u kom slu~ju nc treba ponovo poscgnuti za ranijim
srcdstvima, ako je jednom doneta odluka da sc stela sprec!ava bc7
nano5enja druge ~tete. Najvi5e brige trcba posvetiti poholjS.mju
zemljc, a to maCi - proizvodnji komposta.
Boljim p<Jo>matrnnjem, LA~titom korisnib Zivotinja u vrtu, upotrebom odredenog bilja z.a \Tcdstva za prskanjc i primenjivanjcm
i'I"L'tava bio-vrtlara, damts moZe svako <Klmah da prestaoc ..a
hcmijskim sredstvima u proizvodnji hrdne.

Namvno, nijedan bioloSki vrtlar ne mote i ~c <;me~ oeek1~,i-i

da ee mu biol()i;ki vn biti zaStieen od svih boles111 nevolJa.
pokazuju da ih ima znatno manje ncgo u vnu ~r~i"""'?."
uobi~jen naCin. Metodi bio-vnlarstva dalcko su miroi)UbiVIJI.
uspe~niji od hemijskog rata.
~'0 trcba potraZiti uzroke ncgativnih pojava. l'okazalo sc
da biljke kojc r.L~tu u zemlji sa ncdnvoljno bumusa, nc
40

41

KORISNE ZIVOTINJE
Retko ko mofe i da zamisli koliko raznih tJ;Oi fivi u njesovoa.
vrtu. U poeetku dok vrt tck nastajc i dok su biljkc j~ male, ima ill
manjc, ali sa godinama sc arolikost i raznovrsnost zivota u bioio~kom vrtu neprestano povc6lva. NaroCito <1kO u vrtu, osim povr6t,
ima i grmlja i drvcta gde ~i votinje i ptice mogu da se sakriju,
na...cle, saviju gnezda.
Korisnim fivotinjama u vrtu smatraju se u prvom rcdu
oaroO.to senicc koje sc hrane gu.<;enicama sa kupusa, rota i
biljaka. Jedan par senica mo2e za svoje mlade da prikupi i
30 kg gu.'iCoica i drugih ncpo2eljnih gostiju u vnu ! I ~
marljiv u sakupljanju gusenica, crva i insekata, a kada hrani
pogotovo. Zato treba na drvcre staviti kuCice za price, tako
okrugao otvor hude okrcnut prema jugoistoku. Uhr~o Ce se u
pojaviti i cesljugar, crvenpcrka i zcha i svi re se oni pc'briinu'ti
broj nel-vanih insckata ostanc sto manji. Iskustva
da
korisne ptice koje prcko ziroc hranite u svom vrtu, leti
tu potraie hranu. Zato im trcba leti S<~diti sun>lcrete i ostav1ill
sveiu vodu u plitkom sudu. Ponekad price samo zbo& iedi kli1uatil
trc:Snjc, jagode i ribizle. Osim toga, tako mala stela ne mo/.e
uporediti sa korisnim poslom koji pticc u vnu ohavljaju.
vore mo2e u krajnjoj liniji da ~ zaStiti i razapetom rnrdom.
Jei, Zabc i krastare uni~tavaju u vrtu mnogo pufeva, crva.
insckata. Ako bio-vrtlar napravi biotope - prirodnu baru
moevamim, vodcnim biljkama i iabama, broj pu7.cva 6e sc
:tnatno smanjiti.
Korisni insekti U vrtu, kuo sto je buba-mara, SVllkcldllocvllll!uni~tavaju stotine Jisnih va5i. Njima se brane i larvc buba--mlUCitsvaka od ojib u stanju jc da pojedc oko 400 raznih lisoib
dnevno.
Ako biste u prole6c insekticidom poprskali prve lisne
istovremcno bistc uni~ili i korisnc buba-mare, cvetne muve,
tooke Iiske, ose potajniee i uholaie - svi se oni hranc
stet <Xi nama. Unistenjcm prve generadje korisnih insckata bilO 1~:
spreecno njibovo razmnoZ&vanjc, usled rega bi sc lisnc usi
leta suvik namno:!.ile. 1\ko pailjivo posmatrate, vode6cte _stJ
prirodi mnoge stvari sreduju bez suviSnih i nasilnih mcSan)B

42

stf8ne i du leti sa poveeanjem broj lisnih vaSi raste i broj njihovih

prirodnih neprijatelja.
:zcrnaJj,ki gu.ndelji, ooeno tarnne boje i njibove Jarve, brane se
bUbafll8 drugim larvama i gusenicama, a i puievinta. Manji kao
hfallU rr;de grinje i lisne v~i.

U hola7.e se takode ubrajaju mcdu korisne stanovnike vrta.

Preko dana se kriju u mraku, a noeu iz!a1.e u lov za branom, lisnim
~a. One kljeStima braoe svoje mladc od vc6ib Zivotinja, a to
da ?'08u oovcku da udu u ubo i o5tete ga, samo jc prazna priea.
lcdtna ~leta koju one pravc jeste to sto pooekad izgrizu ru2c. Zbog
toga ih nc treba proganjati. Kao skloni~tc im po neki bio-vrtlar na
Bnnlje iii voeke ve5a okrenute male sakbijc, napunjeoe drvenom
~nom. Tamo ~jvotinjice spavaju preko dana, a uoeu na tim
'OCkama i grmlju uni~tavaju lisne va5i.
43

U vrtu se mogu videti i mnogi paukovi, neki na mretama,

na zcmlji. Oni un~tavaju ncpn7cljnc insekte, kao sto su muve,
komarci, moljci, gusenice i 1..ato ih nc treba dirati.
Griuje- plja~ka.~i sc hmnc t:rvenim paukovima. Poncgdc !.e 'vrsta grinja namcmn gaji i naseljava u voenjacima, zbog USJ)Ol.tav.
ljanja prirodnc, bioloske ravnoteie. Za razliku od stctnih grinja
kojc na biljkuma pleru mreze, grinjc-plja~ka.-<i su korisne.
Mnogi neprijarni insekti kojima <;c hr.tnc veCi, korisni insekJi
price, predstavljaju koristan clan u prirodnom lancu. Prisu.-.,'0
Clanova je potrcbno i opravdano. Oa li u<>pSte ima suvi~nih tiVOli!;;
nja? Sarno cuvck dozvoljava sebi da odlucujc <> tome l:;ta
korisno, a sta Sterno. Bio-vrtlar 6c u nuJ.di oprcrnim postupc
prir<xlnim sredsrvima umeti da rrcci vecu stetu t1 svom vrtu.

I{OROV JE PRIJATEL.J
pojmom korov ozna~va sc u vrtovima ina poljima sve ono ~to
eovek nije zasejao ili zasadio u svoju korist. Na malim pov!'Sinama
ga wpa iii iskopava motikom, a na velikim uni~tava herbicidima.
To vali i za takozvanc cngleske travnjakc.
U biol<~kom vrtu i korov ima svoju funkciju, znaeaj i vrednost.
p.diJjtvi posmatrac moie ~~~ta da pogodi i zakljub po vrstama
korova, a zatim da ga korbno upotrebi.
M"laeak se smatra korovom, iako jc to vcoma lekovita biljka.
Korenjc rnu je d ugacko i zato jc maslaca k bogat rnincralnim
m<tterijama, sadrJ.i neke vitaminc, u prolece proei~va krv i
povoljno dcluje na stanje obolclih od Se<:erne bolcsti. Zato ga
ueba poStovati i ne fupati, vee samo odseCi. NamCito u prole:Cc,
tao prva mladu salatu i7 doma~g vrta.
I mali kra.~uljci u travi spadaju moou lekovite biljke. l~to vaii i
7.<1 bokviCU U.~kih i SirOkib liStOva, poljsJri JriseJjak, prcsliL'IJ (rastavic), kamilicu, koprivu, hajducku travu i jo5 ponc~to.
Nc samo za fuvekovo zdruvlje, vee i za pobulj\anje zemlje, to
bilj~ imu veliku vrcdnost. Koristi se za pokriv;mje tla ili za kompost; uno pobolj?;ava sastav minerala u 7_emlji, a preko odgajenog
povrea i 'OCa ~Tedno koristi .<dmvlju fuveka.
O,tm lckovitih i mineralnih materija, pojedinc Vl'1ite ovib biljaka imaju u vrru i drugc funkcije. Njiho1> prisustvo mnogo
kazuJe o stanju zcmlje i njenim potrcbama.
Ljutic sa svojim snaznim korcnom pokazuje da jc tlo tvrdo,
sabijeno.
I stu znaee i obe v..,;tc llokvice. Tamo gdc ra.\tu kiseljak, preslica iii hajducka trava, u zemlji nema mnogo humusa. To ZJl3Ci da
tahu zemJju trcba rastresati i komposrirati, kako bi postala l<tka.

Ptma humu.~.
Kopriva, kamilica i CiM kU7Uju suprotno: tu jc /L'TTllja plodna.
Na ncobradcnoj zemlji se br1..0 pojavljuju i ~ire raznc vrstc

tak<.~zvunih korova koji je u pmpunosti prekriju i time zastitc. Oni

svoJun korenjem rastresaju tlo, a neki od njih sakupljaju u zemlji
iiZot. Ako sc uslovi u zcmlji izmene, pojedinc VT'>lC komva nestaju
'5atne od -.cbe, a pojavljuju se drugc kojima novi uslovi viSe
Odgovardju. SV'aki vn irna, da~lc, woj korov.
44

45

Za bio-vrtlara korov nijc ncprijatnost. Naprotiv. Neke \IJ1Ie

divljih prijatelja poCe<:-e namem<) da gaji: koprive, gavez, kamilicu,
preslicu, hajducku travu. Koristiee mu 7.a pravljcnjc biljnih teq,ih
dubriva i sredstava za prskanje, za pokrivanjc zcmlje i za kompo..
stiranjc.

Ako jc zcmlja stalno pokrivena, korova ima inaee dal~l

manje. A ako s vremena na vrcmc tak vc biljke podsecete iznlefJll
redova povrCa, ostavite ih na zemlji kao zaStitu i hranu
zmima u dubini.

46

Kako su na~i preci u vreme dok joii nije bilo bemijskih sredstava stitili svojc useve? U starim bastovanskim knjigama imenadujuce malo pi lie 0 biljnim bolcstima i stetoeinama. lzglcda da itt je
u proslosti bilo daleko manje nego danas. Mnoge stvari sredivala
je sama priroda jer tada prirodna ravnotcza jos nije bila porcmeeena u takvoj mcri kao danas. u Krajnjem slueaju, poljoprivredni
pmi<vodaCi su koristili prirodna sredstva domace proizvodnje.
Ncka od njih bio-vrtlari opct prave sami.
Poznalo je da uslov 1.a otpornost biljaka prcdstavlja kompostom snabdevena, mnogim organizmima i kisnim glistama ra<trcsana i dubrena, pokrivena, !aka i vlaina zemlja. U bio-vrtu se
izbcgava gajcnje biljaka koje zbog svoje osetljivosti i r'dllllaienosti ne spadaju u odredeno podneblje. Jos prilikom izbora semena
i sadnica treba se odlutiti za biljne sortc kojima odgovaraju
udredeni klimat<ki uslovi.
Na zdravo biolosko tlo povoljno deluju neke vrstc cveca koje
su gajile je>S nase bake. Kadifica, oeven bili su oduvck obavezan
Ukras svake baste. I danas se mogu eesto videti kako celo leto
':"et~ju . u Zivim zutim, oarandfastim i smede-crvenim bojama.
:;asvun JC mogu6e da su Ijudi u proslosti imali sa tim cvcecm dobra
skustva.
Danas se ma cime su ti cvetici zasluiili takvu vernost. Svakako
nisu. tako redovno sejani i presadivani samo za ukras. Holandski
naucruct su otkrili da koren kadificc lu6 materije koje se rastvar4JU u vodi, takozvane fintocidc. Tc materije su otrovne 7.a parazit~ke gljivice u zemlji, kao i za male crviee, parazitc, koji uniStavaju
oren krompira, paradajza i ruia. Na mestima gdc rastu kadifice,
1
atve tilt crvica uginu. Zanimljivo je da je bernijsko sredstvo za
prskanJe protiv crvica slienog sastava kao materije koje sadri.i
oren kadifice.
47

I ncvcn jc vcoma stara i poznata ha~tenska biljka sa leko~

dcj,tvt>m. Poncgde ulazi u sastav masti za l*nje koi.e i eaj""
kako bi bili cfikasniji. Lekovito deluje i na ba1ten.\ku zemlju ~
~10 jc sokovima koje luCi ostobada stemih sastojaka.
Kadifica i neven danas su u biG-vnu n<:opbodni za oe.r.' alljt
zdravog tla i spreeavanje pojavc parazita. Korisno jc saditi ib,..
mestima gde se primeti r<~SCCpljeno biljno korcnjc. Svakog proleQ
trcba .~. sandu~ ~li Ciniju zasejati kadifi~, a ~tim ih pn:saditi (a
hladmJtm kraJCVlma tek posle 15. maJa) Jednostavno izmc:d.
redova povrea iii po ivicama leja. Zute kadifioe lepo idu uz rui.e,a
isrovremcno im ciste zemlju. Mlade biljticc ncvcna kojc su
same 1.a~cjale od prethodnih cvetova, u prolccc treba samo praa.
diti lamo gde zemlja izgleda nezdravo.
Puievi su poslednjih godina po;;tali velika nevolja jcr su
hovi prirodni neprijatelji svc rcdi Gez, slepic, &be, gusteri~.
jc vrt dovoljno veliki, moie se napraviti biotop sa fa
Pu7cve inate treha sakupljati ujutro i uvcte i u loncu
vrelom vodom. Ova teenost odbija druge puieve, i zatn n.icJit
kada se ohladi, treba poprskati mlade ugroiene biljkc kmsta....
tikvica, 'unookreta, kadifie:a, dalija, salate i drugih. Uginule Jll"
i.cvc treba baciti na kompost.
Na krititna mcsta treba staviti stare da\kc, a ujutro po
puzeve. Ca5e od kiselog mleka trcha do ivioe ukopati u zemlju
svaku sipati malo piva Ciji miris privlaa puieve. Posle dva
CaSe '" puievima mO&'ll se isprazniti na komp<,l, a J>O'
p<moviti. Te zamkc za puzeve se od ki\c \tile nadstre:
napn\Vljenom od dva daSCice.
Putevi se mogu odvracati od povrea i sejanjem iii saden
biljaka kojc 'u im neprijatne. To su: slatica, bcli i cmi
dragoljub, talfija i timijan. Rcdovi 'lack-c su veoma dobrodo!li
prolcec, izmedu tek poscjanog povrea. Veeu slaticu treba ~
podse.S i ostaviti na 7.cmlji.
l.i>ne vaSi se od biljaka odbijaju ako se u neposrt:dnoj
zasade lavanda, rubar ill dragoljub. I~ voeki najbolje se
pokazao dragutjub: lisoe va5i radijc prclaze na cvete i tako liS II
dnctu o.tajc po5tedeno. Mnogc va~i na ruiama lako ec se ods~
niti mlazom vode i2 gumcnog creva, sto rreba raditi ujutro. kalcOIII!
se cvete brzo osu.<:ik>. Ako oko ruia rastc lavanda, lisnih ,,.y
mnogo manjc. P;c,ulj se od njih stiti 'cjanjcm fubra. J\ko
va~i ima Lai'ta mnogo, pomoCi ee srcdstvo za prskanje od k01D"'II!!

bli2ilf

48

ro vati

sve vrstc. biljaka i vasiju. Ako jedno prskanjc ne

posle nekohko dana se moic ponoviti.
Mravi ecsto prcnose lisne '3Si na biljke, narooro na ru2e i
-oCJ,:e.
Slatkim i/luecvinama tih S\Ojih kravica muzamc mravi se
1
hr8ne Mogu ~ ~erati "'denjem lavande, pitome nane iii -..:jaojent salatc motovilkc.
-~ ma!i in~kt koji :.e javlja na pasulju pred kraj rasta.
J1107.C o;e izbeCi T301Jtm sadcnJem pasulja. Pa~ulj mofe u hladnijim
7.8

~ne,

krajevima da sc sadi isp<xl plastienog tunela. Prilikom rcdovnog

pregtcda pojcdine bul>c treba rukom poskidati i uni~titi.
Leptirak grai ka jc~te srncdi leptiric koji pola.Zc jaja~a na
rn:mu~c !lraska, uslcd tega zmo postajc crvljivo. Posto leti i~.rnedu
IIJ;tJa . Juna,. ~~..e se iLbcci ranim sadenjcm gra5ka. 1 biljkc
))at-4daJ~ u_bhtt~l gra.~~a mo!lu da posluie kaoodbrana ud njega.
Roc-~ cc unt~tavall konsnc ptice. naroCito C.ord. Zato im
::: napraviti kuCicc, kako hi se nasclili u nu. Rovci sc moj,'U
.
htJ he-.r. hemijskog otroa ako "" u njihovc rovo1c, odmah
~ pov.Sinc 7emljc, ~ipa malo jestivog ulja pornc\anog sa
Odom. U JUnu se u rupi ispod zcmlje i2 200 do 300 jaja n11ca lelc
~adak. Gnezdn rete naCi ako pratitc rov. Treba ga pokapati
:7-~m uljcm, a 7..atim naliti vodom. Rovci kuji ll()(.'U gami}u po
J, mogu -.c uhvatiti u praJ.nc saksije, do ivice uk~me u

49

zcmlju na sunmjivim mestima. Bilo bi neodgovorno upotrebljaYIIti

hcmijske otrove, iako rovci naprave veliku ~tctu, Jer bt se taJro
uniStile i ptioe koje sc tim stetolinama hrane.
Mi.Seve ee iz vrta otcr.ati macka. Oko voeaka mozc sc zakopati
zdrobljeno staklo, da bi sc zastitio korcn. Do grliea ukoP8Jle
praz.ne boce koje na vetru zavijaju, takode ee oterati mi~
Prcporucuje se sadcnje belog luka jer ga miscvi ne podnose, kao 1
mlecike (Euphorbia !athyris). U misje rope mogu se zabosti sra.
ciL'C eempresa, o rahovo Lisee i bcli luk - to su svc biljke koje ~
izbegavaju i od kojih beze.
Krtica jc izuzetno korisna iivotinja jer u zem.lji uniStava r~
razne larve i <.-TVC, ali, na iak~~t, i kiSne glist~. Ipak, u vn~
povrecm je nepozeljna i zato Je trcba naterau da se san1a
Deca trcba od kartona da naprave vctrcnjaee kojc se zatim
stapi6ma gurnu duboko u krticnjake. Kloparanje vctrcnjaea
vetru prenosi sc po rovovima, krtica tone moze dugo d~ p<
odlazi. Isto dejstvo irnaju i pra:r;nc, ukopane boce u kojtma
vetar .

Krompirova zlatica i njene l<uve sakupljaju sc sa krompira

u godinama odmah poslc rata - rueno. Lcje sa k.rompirom mogu
zaStititi od zlatice ako sc na krajevima zasadi malo hrc na.
hrena odbija zlaticu, a k.rompir ee zahvaljujuCi iome imati
ukus.
MuSicu koja napada mrkvt1odbijaju redovi cmog i belog I
praziluk i Zalfija, zasa<lcni u blizini mrkvc. OSteeene mrkve.
odmah ukloniti sa leje, a iducc godine na tom mcstu zasadtll
beli luk i praziluk.
MuSicu koja napada praziluk odbijaju mrkva i celcr za~
pored praziluka. Ostcecnc listove praziluka .treba odseCi i uniSdi
Biljkc se mogu zaS.ititi i spasiti ako se prskaJU vodom za&'I'CJ~
do 50 stepcni Celzijusa ill sredstvom za prskanje od lisea r~
bare.
.
Buhai' je buba koja u proleee nagriza Iisee crvenc rotk..-,
belc rotkve, kupusa. Mozc se oterati me5ovitim kulturama. _ .
tom i spanaecm zasadenim u suscd~t vu. Masovnu pojavu bullli'
moguee je spreiSti obezbedivanjem rastrc.~ite, stalno ~kn~
vlaine zemlje. 1 i-eSCe prskanje sredstvom od pelena 1 post~
duvanskim prahom moze da p<)lllOglle.
.
Leptir kupusar polate mnogobrojna jaja5ca na bilj kc JZ JlOIO:
dice kupusa sto se more sprceiti razapetom gustom mreioOI
..,. trcbl
polaganjem 'listova paprati na biljkc. Kada se paprat osust,

~ 0mpostirati, a kupus pokriti novom. U odvraC:mju leptira kupusara dobro -~" se pokazale me5ovitc kulture sa biljkama paradajza,
cetera, zalttje, mirodije, majCine dusice, ruzmarina i pitome nanc.
l(upus sc mote zastititi i sred~tvom za prskanje od pelena. Stalna
kon!rOla, sakupljanjc jaja5aca i gusenica k.od nas jc u nadlcznosti
seoica koje zimi hranimo u hlizini Jeja sa povrccm.
Protiv plesni na biljkama pomaze beli luk koji sadr.li prirodni
tungicid. lsto vati i llt sitan luk. Beli luk zasaden oko voeaka
iz.medu bastenski h jagoda i rliZa sprc~ava javljanjc plesni. Jo~
nesto: da li vam jc mozda poznato da n lze lepse <:vetaju i mintsu
ako oko njih raste beli luk? U bio-vrtu to mo-lcte sebi da dozvolite
a takav bcli luk ka~nije mirno potrosite u kuhinji.
'
Rda na ribizlama mo2e da se sprcli ako se u suse-dstvu zasadj
pelen. Pomate i prskanjc preparatom od pelcna.
Stalna kontrola i pravovremeno otk.rivanje eventualne stete u
Vrtll najholji je metod borbe protiv stctolina. Ono sto korisnc
iivotinje ne stignu da uradc, moze da uradi eovck - da rukom
pokupi vidljive stetoeine. Ali, i pri tome trcba pokazati malo
velikodusnosti: ako Iisee mrkve na&rizaju lepc, zcleno-narandzaste
gusenice, dugacke nckoliko oentimetara, stcta zaista nijc vredna
po~~na, a z larve tc gusenicc razviee sc divan lep tir, lastin repak,
koJt ce "'VOJOlll lepotom privuCi svaciji pogled. B ioloski vrt treba za
pnrodne lepotc te vrstc da pred~tavlja mimu oazu gde ee moei
~mmo da sc razvijaju, razntno7.avaju i hrane mnogi leptiri koje
IZvan granica prirodnog vrta uniStavaj u insek'tid dima, ana monokulturama za njih nema odgovarajuec hrane.

50

51

BILJNA SREDSTVA ZA
PRSKANJE I DUBRIVA
Bio-vrtla.rstVo za mnoge je izlaz iz ko"!tlaca ~umnji _izaLv~
upotrebom hemijskih srcdstava. Komcnctonalm vrtO~I svc v1se
liCe na razboji~ta na kojima sc na vrapce puca IZ topova I pored
ncprijamosti kojc taj rat prate, kraj mu sc nc rnoie n:1~en ~
prctcranog straha da ee se stetoCinc inaee silno narnnozm 1 naoa..
gJed vrtlara uniStiti sav n jegov tnld.
.
Sreeom, vrtlarstvo bcz upotrebe o1rnva predstuviJa
i:r.vodljiV\1 altcm ativu. To potvrduju iskust~a _svh nus knJI
godinarna pred;mo bavimo njimc i uspesno "P'luJemo ra7.nc pn.rodne mctode i sredstva.
.
.. .
Potpunim prestankom kupovanja bilo k~k.VIh hCilliJSkih ~
stava poboljo;aCcte zemlju i svoje proizvodc 1 ISIO""':":'cno ummll
.avest. Sredstva potreboa za zastitu ugruicmh bdJaka_ u vn.
m<tictc sami da napravite od bilja koje veanom sanu ga)IIC, tato
da '>U takva sredstva takoreCi ~-platna.
.
..
Poj<.:dinc vrste bilja koje ee biri upoueblJeno >At biiJ~ P~
rate, treb;t LA<;ejati ill zasaditi ~ vrtu. Ako .u . vnu >Al IIJih_nena
m<.:sta, a ima ih na drugim mcsuma u prirod1, Jed"<;>Stavno re~e ill
nabrati. Za spreC-dvanje i leeeoje biljnih boles111 um~tavanJc ~~
va~i trcba upotcebljav;lli svcie bilje, a ako ga ncma, poslunce
<);.u~no.
~ .......
1 ........
:t.a dornaca srcdstva za prskanjc i dubriva pmrebne sus_e
biljkc: kopriva, prcslica (rastavic), gavez (Sympytur~l ofhcu1ale),
pelen, vmti~ u everu (Tanacctum vulgare), r:abarbam ~ razno d~
bilje: odoljcn (valerijana), cTni i beli luk, 11\t paradaJ7a, kam1ba.
hajduka trav;, (>-paris).
., .
.
..
Koprivu, gavez, prcslic~ (rastav1c~ 1 ~ntll~ trcba po.WIZID
prirodi, na livadama i pOIJirna, a zut1m 1h zajednu _sa kore~
presaditi u vrt, na i~ici del a sa povreem, gde ee ostatl. Ga,czu J8
potrcbna vlaina 7.cmlja. U poslcdnjc _vreme jc m~u bio-.rtl~
veoma r~iren comrrcyc, veoma ~hfun gavezu 1 ~'~smu'?
uebljiva lckovita biljka (Symphyrum pcrcgrinum). _JCSO" 'e
listovi izva11ani pomoeu bocc, koriste "'-' .t..3 lekovnc oblogc
'
SHan
biljka ' se upotrebljava
za pravljcnjc tinkrurc 1 masu.
1 al1
.
m;~njim li~tovima, jcste gavez. koji kod nas r."tc po rc1\X1\~

r,opuno
""_vee:

"\:i

52

port.-d reka i vh1tnim livadama. Koren obe biljke je veoma snatan,

debcO i rnesnat i veorna bogat mineraliroa.

Kopriva raste na dobroj, hurnlll>llOj zemlji. I kopriva jc lckobiljka, a O'.im mineralnih materija sadr<i i lVUt. Rastavic
(preslicu) !reba ..adiri u neSto peskovitiju .<Cmlju. Za ooveka je
lekovita (caj), a u bio-vnu veoma korisna.

,;18

SREDSTVO ZA PRSKANJE OD KOPRIVA

Upotrebljava sc .t..3 uni\tavanje mnogobrojni h li~nih va~i, a
jstovrcmeno ja~ biljkc, pobolj5ava im otpomost i dubri ih.
Uputtvo zu pripremanje:
1 kg svc7ih, naseeenih kop riva potopiti u 10 I vodc i OMavi ti 24
casa. Ne dute, jer preparat gubi moe. Ako nema svcl:ih kopriva, na
isn1 kolicinu vode trcha uzcti 100 do 200 grama <NJ;cnih. Posle 24
Cas;1 tcatost trcba procediti i njome dohro poprskuti biljke sa vih
strana. U lu wrhu moie da se upotrcbi rasprSivac iii prskalica za
voCke. Po~tuP'tk mofe da sc ponovi posle nekoliko dana. Siljni
ostaci se kompostiraju.

TECNO DUBRIVO OD KOPRIVA

NuroCito se prcporueuje za lisnato povrtc 7bog azota, a sadr/i i

oiz mineralnih matcrija.

Uputt.-o za pripremanje:
Koprive treba potopiti k;to za sredstvo za prskanjc, ali sada ih
trcba u~tuviti u vodi 1-vc dok dubrivo ne prcstanc du peni. Za 10
vremc ga trcba !.Vakodnevno prnmdati drveninl stapom. Po,lc
nckoliko dana dubrivo od knpriva dobija veoma ncprijatun i
prodoran zudah i zato ga trcba praviti van kuec, a posudu delimieno pokriti.
Kada pena prc>tane da izbija, dubrivo treba procediti i rurcditi desctostrukom koli~inom vodc, a zatim time zalivati ukolinu
biljaka. Leti, u vrcmc intcnzivnog rasta i razvoja, povree moie
ovim dubrivom od kopriva da se zaliva jcdnom nedeljno.
Na."'-'Cenim koprivruna, ako ih samo ima dovoljno. ueba u bio"nu pukri' ati i tlo izmedu redova povrCa, Sto veoma pot>ljno
dcluje oa poj30lni rad org-.mizama ina mineralnu vn:d~t t.cmlje
1 povrCa. Treba, mc<lutim, obratiti painju da kopri'c nemaju
lietnc. inaee bi "' tcmim dubrivom iii s'ciim biljkarna izmedu
P<>vrca t..asejalc mlade koprive.
53

TECNO DUBRIVO OD LISTOVA GAVEZA

Gavez sadrii gvo:idc, kalijum, kalcijum, fosfor i mangan, pa 1
8-vitamine. Od njegovih listova i stab1jika mote "" na~
odlieno dubrivo koje jaea biljkc i ohogaeuje ih mineralima
Uput<ihO u priprcmanje:
Oubrivo od gaveza pravi se na isti noon kao ~to je opisano za
tetno dubrivo od kopriva. Posle nekoliko dana, kada pr<:~1ane 4a
o;c peni. tetollst ima smedu hoju i jak mitis stajskog dubriva (sadrli
i bclan~vine). Upotrebljava sc samo rauedeno vodom: na llillr
d'u briva treba uzeti 10 litan1 vodc i iane~ti. Ovim dubri,.._
povree m<r/c lcti da se dubri jednom ncdcljno. Odrasloj bi1jd
listovi i stab1jike mo&'11 da sc odseku najvi~ pet pula godisnjc.
Efikasno i svestnmo tc~no d ubrivo dobieete ako i~
jcdnakc dclove dubriva od koprivc i od gaveza, a zatim dada~!
desetostruku kolicinu vode. Biljne ostatkc obavezno kon~
rajte.
I nase~oi listovi i stabljike gaveza mogu da poslu:ic ,., polql,
v-dnjc tla i.anedu povrea. Iz iskustva jc pomato da bio-vr1iari na IIi
naCO ptoi>'vOOU dosta zdravog j Ukusnog p3.'Uija.
Ako na oblimjcm travnjaku ima dosta gavc-t.a. materijala
kompost biee uvek dovvljno. Usee i stabla gaveza trcba imrlaliZI
<>">talim otpacima u kompostu, sto mu veoma podae vrcdnost.

IJputstvo 7JI pripre.... njc:

1 kg sve~~ preslice (iii 150 grama osu5ene) p<>topiti u 10 litam

,-ode 1 ostavm 12 Ca<,ova. Sutradan preslicu iLvadimo i u m:tnJem

delu '-ode u komc w namakala skuvamo, tako da polako vri 30
minuta. Oaa"'mo da se poklopljena polako ohladi, a 71 rim dodamn pre~>'>tal~ vodu u kojoj se je namakala. Jedan lit:tr ov"Og eaja
r87.fediU sa 5 htara vodc, procediti i upotrebiti.

SREDSTVO ZA PRSKANJE OD PELENA

Koristi se protiv lisnih vasiju, rdi na ribi:t.lama, grinja

kupinama, protiv gusenica i mrava, ako prenosc lisne va.IU
biljke.
Uputstvo zu pripremanje:
300 grama svezih listova i cvetova pelena (iii 30 grama osuleo
nih) potopiti u 10 litaia vodc i ostaviti dva do tri duna. Procedid
nerazredcnom tecnoseu poprskati biljkc.
Pe1en ~ nikada ne kompostira, jer ga ki(nc gliste u kompoll'
it.bcgavaju.

SREDSTVO ZA PRSKANJE OD PRESUCE

(RASTAVICA)
Ova biljka sadri'i prilieno silicijurnove khclinc. Korhti v:
tiv biljnih bolesti, kao l;tosu plcsen, rda, proriv r:vnih vrsta l:f'illjll
crvcnog pauka (voeke).
$4

tSredstvom nd preslice (rastavia.) biljke treba prskati kada jc

lepo 1 su ......
-"-no. Veoma JC
dobro t sredsrvo od prc-.hcc
1
Opnva. Ako prvo prskanjc ne da zadovoljavajuee rC'tultatc,
Postupak treba ponoviti jcr ne iikodi, vee samo koristi.
'k7emc
.

ss

SREDS'rVO ZA PRSKANJE OD VRATIC:A U

CVETU (TANACETUM VULGARE)

SREDSTVO ZA PRSKANJE OD CRNOG I

BELOGLUKA

Dcluje protiv ~1etocina na ba~tenskim jngodama, protiv grinja

na kupioama, bube koja napada maline, protiv lisnog lcptirQ
(moljca), rdc na biljkarna i plesni.
Uput~1vo za pripr~manje:
500 b.,.ama svciih listova, stabljika i cvctova vrati~ ill 30 1
os~nc biljke potopiti u I 0 titara vodc. Mo2e sc skuvati klo
pro;lica (rastavic). Za z.imsko prskanje voCaka ovaj eaj se 111
mzreduje. Z imi se njimc prskaju hiljke, a lcti sarno zemlja o1ro
njih. Poslc cvetanja hiljaka i u jc>;en prska sc cajem razrcdenirn
jo5 dva dela vodc.
Pamja: Teenost pripremljcna na ovaj nacin otrovna je a:
Ijude!

Koristi sc kada se pojave grinje i plesni, na primer, na paradajzu, kao i u slueaju da IL~ krompira postane smcde. Od
kuvanih ljuski cmog luka moie se dobiti i sredstvo za prskanje
protiv insekata.
Uputstvo za pripremaoje:
500 grama nasceeoog cmog ; be log luka potopiti u 1o litara
vode. Kada teenost prestane da se peni, razrediti je dcsetostnlkom
kolicinom vode i protiv plesni njome poprskati zemlju na lcjama,...
povreem i oko voc!ki.

SREDSTVO ZA PRSKANJE OD LISTOVA

PARADAJZA

a(

Koristi sc 1.a prskanjc povrea i7 porodioc kupusa kao 1.aStita

leptira kupu,;tra, a dcluje protiv leptira i gusenica.
Uputstvo za priprcmanje:
2 Sake listova paradajza i odk>mljenih sporednih izdanalt(.
f
zgnjeCiri i potopiri u 2 litrn vodc u tol.:u 3 easa.

CAJ OD CVETA ODOUENA

Deluje kao odlieno dubrivo 1.;1 povrec ,:1 plodovima, bastenske
jagodc i cvetne biljke. Istovremeno jc veoma cfikasno sred'il\0
protiv \tetnih in'Ckata i biljnih plesni jer jaa biljke. OdoljenJC
stahljikama i li~tovinta odliean dodatak kompostu. Koristi se i a
pravljenje aktivatora 7.<1 kompost.

SREDSTVO ZA PRSKANJE OD LISTOVA

RABARBARE
Deluje prot1v moljca koji napad<1 praziluk i nagriza mu li~tO\'C.
Uputstvo za pript'emanje:
I kg sveiih listova rnbarhare preliti 'a 6 litara vrcle vade 1
ostaviti 24 easa Procediti i tom teCno5Cu 1.aliri biljkc praz.ilukl
56

BWNO VUBRIVO OD RAZNIH VRSTA

LEKOVITOG BIUA 1Z VASEG VRTA
Trcba ga seei pre zime, a korisriti liZ dodatak kopriva i ljLL~ki
cmog luka (bez odoljena): ono podstil!e delov.mje mikroorgani-

zama u z.cmlji, podiie otpornost biljaka i istnvremeno je i dobro

duhrivo.
Uput)1VO za pripremaoje:
U jesen tteba wa neupotrebljena hilja na'>CCi u vcliki sud i
naliti vodom. Prcd kraj zime treba tim nerazredenim duhrivom
(ako je hilja mnogo, onda razredenim) zaliti one leje gdc ee se
prema planu saditi povree -a plodovima: paradajz, tikvice, krastavci, pasulj, gra.~k (u juinim krajevima paprike i plavi patlid1.an), h-stcnske jagode, voc!ke i ruie.
Mnoga bilja )VOjim miri.,lm i vJueevinama korena u 7-emlji
odbijaju razne nepo1cljne in-.ek:te, crve, gusenice. Z1to sc prepo"'C:Uie da sc bilje ~je i sadi i izrnedu redova povrea, u blizini
~b1zli, ba~tcnskih jagoda, drveea. Kojc bilje jc pogodno kao susect
Jasno je prikazano u tabelama me5ovirih kultura.
Priroda krije j<X rnnogc tajne i odgovor na njih trcba tek
P<>traziti. Pailjivim posmatranjem i isprobavanjcm svako mo:Gc
~llle~to da otkrijc, a zatim da ta saznanja primcni u svom bioloOrn vrtu.

51

PRIPREMANJE LEJA,
SEJANJE I SAI>ENJE
Da bi po"33 u vnu bio m.-pclan, ueba se za njcga pripremiti
kao za svaki drugi. Prvo napravite plan. Pre po(etka radova ~pisak
povrea i dngih kuhura koje nameravate da gajite mora da bucle

gotov. Takode isplanirajte leje gde ee sc pojedine vrste sejati i

saditi. Lcjc treba u sve~ oznaCiti rednim brnjcvima, kako bistc
iduce sczonc mali gde je ~ta ra~lo. Sve su to, istina, sitnicc, ali l3
uspesno gnjanjc mc5ovitih kultura vcoma znaeajne.
Dastenska zemlja treba u proleee da bude dovoljno ~u5ena i
zagrcjana za pripremanjc lcja i za prvu setvu . Iako motda jcdva
eekatc da p<XIe duge zime poc.'nctc da ceprkate po mirisnoj proleenoj zemlji, ncmojte prenagljivmi Sa radom ne treb;t pc~njati dok
je zemlja j~ tako mokra da se lepi na oburu i orude. Veoma vazno
pravilo glasi: nikada nc gazite po mokrim lcjama, jer im time
unistavatc rastresitost i poruznost.
Poeemik koji namerava da uavnjak pretvori u bio-vn '"'
povree, prvo mora .a odredene IJO"rlinc da odsuani buscnjc tra,c.
Umesto da 7.atravljenu povrlinu scle lopatom, sto je veoma IeSko.
a za organizme u zcmlji poguboo, mi predlaiemo lak~i naan.
Dcbclim slojem kartona iii novinske hartijc (plastika nijc
pogodna jcr ne propusta vazduh) treba pokriti prcdvidenu povr
~inu travnjaka i ostaviti neko vreme - taj rok zavisi od klimatskih
uslova. Trava i ostalo rastinje ce u mraku odumreti i pretvoriti se u
humusnu povrsinu. Raspadanju zelene povrsinc mnogo doprinosc
i kisne glistc u zemlji koje rnrak ~titi i omogucava im aktivnost ina
povrsini. Sc&:njcm travnjaka na ploiic uniStilo bi se mnogn sJ.ista, a
ovako imaj u hr:tnu i posao i broj im sc samo pove6wa.
L.opatastim vilama 1.a rastresanje treba tu 7.Crnlju dobro rastre
sti i provetriti, bez mesanja slojeva zemlje izmcdu sebe. ()dozgo
treba JXl'Uii Sloj komposta i vcoma lako, pominski, ianeSati S" sa
zemljom. Spra()m za rasuesanje i grabuljama treba i'>itniti krupnije grud-e. Prilikorn pripremanja leja za ..ctvu ueba voditi rolbtna
o tome da je stmom scmenu pouebna finija >truktura zcmlje. a
kmpnijcm grublja. Tamo gdc je zemlja jo5 nc7.adovolja,aju6eg
kvaliteta, u kompost za setvu trcba dodati ko5tano ~no, fOiinu
iii drveni pcJX-'0.
Ako rnoiete da nabavite stajsko dubrivo, neka bude dobro
58

odJcZanO, nikada svcJ.c. l'akodc jc vainn :mali da li seljak od kojeg

stc nabavili duhrivn u gajcnju Mokc knristi hnrmonske koncenuatc i antibiotikc, au proi~'odnji tn<.'nc hranc {kukuruza) insekticide. herbicide i pesticide. Mislite na to da ostataka tih rnatcrija,
kOje se hemijskom analizom sve res6e utvrduju u mlet.:u iii mesu,
nna i u izmctu tako gajcne stoke, dakle, i u stajskom dubrivu.
BioloSki vnlari ncrado koristc stajsko dubrivo i i2 drugih
cazloga. Svojim mirisom privlaCi u vn nekc nczvanc goste. Mrlva
iz oa5eg vrta, dubrena isk.ljucivo kompostom, potpuno jc zdmva i
beZ oS!eecnja, a tamo gde se upotrebljava stajsko dubrivo, mrkvn
je eesto puna rupica kojc pravc crviCi mu.~ice koja napada mrkvu.
NaroCito prilikom prehts ka na bioi~>Ski naCin ohradivanja zemJje treha imati u vidu da je posle duze upotrebe hemijskih sn.:dstava u 7-cmlji jo!< vcoma malo organizama koji biljkama priprernaju hranu od k(lmpc.tsta i drugih prirodnih dubriva. Zato se
prirodno pripremanje hranc u po<ictku odvija vcoma sporo, ali
pemojtc gubiti supljenje. Budite uvereni da ee iduec gndinc biti
bolje, a onda re svake godine biti sve vi5e i S\'e zdravijeg povrca.
Prirodi ueba dati vrcmcna kojc joj je pouebno, a vi istrajno
nastavite sa prirodnim mctodirna pc>holjl:avanja zemlje. Kompollllnl, zelenim dubrenjem i teCnim prepamtima od lckovitog bilja
pd;ticarete razmnoiavanje mnogih radnikac u zcmlji.
Na lcjama kojc '>U u jcsen rasuesene vilama i pokri,-ene
lJiljnim pokrivaeem, u prolcec od tog pokrivaea ostaju samo grubi
Cl6taci. U marru iii aprilu treb<t ih grabuljama pokupiti i skloniti
atraj leje. Tako je leja spremna za setvu. Po5to je zcmlja prvc i
drugc godinc jo!< t vrda, trcba jc ponovo rasuesti vilam<t, spravom
za msuesanje, a njcnom gomjcm, ra<padnutom sloju, dodati
lompost. More se upotrebiti i nezrco kompost jcr grcje zernlju.
Pripremljenu leju treba odmah zasej ati i posuti tankim slojcm
llaseCenih otpadaka, prcthodno uklonjenih sa leje (iii naseecnom
slamom, uesetom, piljcvinom, bilo Cimc sto vam je u proleee pri
lllei). Na taj nacin povrlina zemlje bite 7.aliri6cna od udara prolr:Cne ki5e koji je sabijaju, kao i od sunea i vetm koji je isu.~uju.
l"une se organizmi u zemlji istovremeoo snabdevaju hrdnom - da
bi roogli da na>tac \8 proc:csom razlaganja - i Stite od krajnosti
Jlmleenog vremena.

KAKO 810 -VRTLAR SEJE I SADI

Setva je dana;, i7~'Ubila ~vojc prvobitno znarenje i znaeaj koji
SU joj pridavali u p~losti. Nn5i preci bill su u potpunosti zavisni

59

,
od svojih useva i zato im je sctva znaCila mnogo vi'c. Pretvarali su
je u pravi obred. I za na.~ koji Jeje u svom vrtu j<>S zasejavam0
rueno, prva prole61a l>Ctva uvek je izll7.ctan dotivljaj. Za nas Je
seme nova nada. U si6tSoim zmima koja brifljivo <ipam0 ili
sravlj:UOO ~- mi~sn~ _zemlju _Zivi "'":')f~j kli~. koje ~ u vla7no1,
toploJ zemiJI c~Jveh 1 seme ce prokliJaU. lz nJih ~ o,c razviti tako
razli~tc biljke kao sto su glavice salate, krupnc mrkve, ~reno
mirisno cveee, po~ ~dk i 30 do 40 krupnih parndaj.c.a jcdnog jedinog zmca scmeoa! Priroda stvara pred n~im ooma
jedno cudo za drubrim. Mi joj to omogucavamo dobrim uslovima
sltdimo je, a od setve do zetvc ol-ekujemo bogatu naknndu za svoj
trud.

od

Kakva sctva, takva Zetva, kaie naSa narodna poslovica. Da

hi seme ravnomerno proklijalo, a i zbog mc!:anja kultunt u rcdovima, u svakoj r..:ji ~irioe 120 em trcha napraviri 5 do 6 rcdova.
Najholjc jc nu poeetku svakog rcda staviti tablicu sa imenom
prcdvitlene biljke. U istu lcju sejaeete i saditi raznc vr,tc povr.:-a
ali tako da medusobno povoljno deluju na raM i du se ~lite.
Odaberite ih tako d:t im i periodi =voja budu ntzliari.
Zategnitc kaoap i pored njega drSkom od gntbulja pov~~<-ite
pritiskajuCi tako da sc uth-ne ileb duhok I do 2 em. Zteb"" moie
prvo napraviti i vrhom male motikc, povlaeenjem du/ 7.ategnutog
kanapa, a zatim ga treba posuti prosejanim aclim kompostom.
R ed treba pa;'ljivo zaliti vudom, tako da "" okotinn fleba ne
polva-'i. Sada treba JX"I"Ciati seme po vla7.noj liniji, ali m: ,uvi~
h'llsto, jer ee sve scmc proklijati. Naopacke okrenutim b'Tabuljama
(zupci nagorc) scmc treba blago pritisnuti, a zatim '-co red P'J'Uli
suvom, laknm 7.Cmljom, u slnju dva puta dchljcm od sloja semena.
Taj naCin ~e nekomc moida izglcdati suvise komplikovan, aU
isplati se primcniti ga. Tako poscjano seme brzo proklija, jcr dole
ima dovoljno vlagc za klijMjc, a gore veoma laku i ,uvu 1cmlju t.a
izdMkc. Scmc je ravnomcmo duboko i gusto zasejano, klija
istovrcrncno i ptice ga manje pojedu negn ako se samo JXl'P" i
mnoga zma ostanu na povrlini. Na taj naCin se ut~i i manje
semena.
Da hi kombinacije povr6J bile povoljne, treba sc pridrta,-ati
plana serve napisanog u 'vesci i izradenog na o.novu tabcle o
m.SOvitim kulturama i prema potrebama pomdicc.
Ako imate moguenosti, pri sejanju, kao i kod drugih poslo>-a u
vrtu, pridr!avaJtC se uputstava i darurna iL astro~kog kalcnd<lf<l

povoljilih dana u hin-vrtu. (Rcdavno ga objavljujc rcvija ZdravJje).

Prve setve biee brte obavljene i povrec ee ranije izrasti ako
._.,otrebite m~l od plastiene f~lijc. Prcko savijenih _gvozde~~h
!ipki, pobodenih s obe stranc ICJC, trcba razapeu provtdnu fOhJu
od plastike ina obe stranc ina kmjevima prievrstiti Stipaljkama '"'
rubljc. Painja! Kada sija >unce, u runelu mo2e da budc uviSe
toplo i zato ga trcba na krajevima otvarati i vetriti.
=-:c koliko dana pre setve zemlja se mo-.lc dobro osuSiti i zagrejati ako se iznad leje razapne takav tunc!. Tako eete ranije moei da
bercte prvu salaru (sitnu), rotkvicc i spanac. Biljke su u najosctlji
vijem pcriodu za~ti<:cnc od evenrualnih hladnih ve1rova, pa i sl(tnc.
Kasnije, kada opasnost od shine prode, a vrcmc otopli, plastiku
odstranite, kako bi biljke mogle da raslu u normalnim uslovima i
011 svdem vazduhu. Trcha 'c pridr7.avati pravila da sadnice i biljke
ac treba rannaziti jcr bi inaee postale preosetljive, suvi~ vi
.,!<e, a ncotpornc Ul tivot van tw1ela. Mladc izdankc trcba po
potrebi zaliti, poprskati ustajalom vodom, a unda ih prcko dana
CJilaviti otkrivene da se os~.
U redovima se sadi i: !oalata u glavicama, povree iz porodice
bpusa, praziluk, <Tni luk i mko dalje. Malom lopatioom sc u
zmlji napmvi jamica odgovaraju6! dubine. Sa iskopanom 7.Cmljom se pomeSa malo sitnog, zrelog komposta, a 7.atim se tom
~vinom jruruca popuni, s tim ~to"" pre togd usred jamice smvi
adnica i jednom rukom pridrJ.ava dok se drugom zemlja utapkava
alto njc. Okolinu pusadcnc biljCice treba dobro zaliti ustajalom
oodom.

Na kojoj dubini treba saditi? Salatc svih vrsta, krastavce,

kelcrabe i celer sadc sc pli tku, cxlnosno tek toliko da koren sad nice
bude pokrivcn. Paradajz, praziluk i sve vrste kupusa sadc sc
duhoko, tako da zemlja dopre do prvih listova. Sadi sc prcdvcC-c,
cia bi se b iljke lakSe oporavi le.
U suneanim easovima, narooto lctnjih toplih dana, biljke posle
~ivMja obimo vc.:oma uvcnu, a oeke se Cak i osu5e, ako su
bile suvik slabc iii nedovoljno zalivene. Od pripeke, ali i naglih
labladenja, sadnice se mogu wtititi okrenutim saksijama. Sahija
ln!ba d:t bude dovoljno velika u odnosu na hiljku. Sadnict moic da
Cl&tane pokrivena i tri do <X:tiri d:tna. Sa~;ja se na suncu, istina,
l!agreje, ali toplota mn7c da i7lwi kroz onor oa vrbu. Saksije treba
kasoo popodne poskidmi i videeete da su sadnice ostale porpuno
S>eic. Po potrebi se mogu zaliti. a uskoro cc nesnl<!t8JlO rasti.
til

ZALIVANJE POVRCA
U vnu neoo 7.a /.alivanje, ako je ikako moguec, obc7bcditi
kisnicu ~ kuCnog krova. Limar mo2e u otuk koji vodi ..a krova, da
napravi 01\0f sa oastavkom po kojem ee kililica tc:Ci pra'o u
podmemuti \ud. IGSnica je za ba.Stenskc, kao i sobne i balkonske
biljke, najbolja /.3 Lalivaoje.
U gradovima, kvalitct vode sa krovova nc~to jc problcmaticniji, naroeito u blizini industrije sa nmogo dimnjaka i velikib
saobraeajnica.
Tamo guc postoji mogucnost da se voda dobija iz zemlje treha
svakako napraviti bunar. Obavemo ga !reba ohczbcditi betnnskim
iii jakim drvenim poklnpccm. Nabavite menu pumpu od liven<>g
gvo-/.da, kao iz vrcmena dok joli nije bilo vodovoda. l7.datak se
isplatiti jcr
ta voda uvek biti besplatna.
Kisnica i bunarska voda imaju u poglcdu kvalitcta predno..t u
odnosu na vodu iz 'odovodne eesme koja se u mnogim krajevima
hlorik U svak.om ~lueaju, /.a zalivanje biljaka prcporueuje se
voda koja stoji u velikom sudu, burctu iii cistemi, cia bi je topao
vazduh T.agrcvao. Voda za zalmmje mora unk ds bude ustaja!L
BioloSkom vrtu je za zali\<Ulje potrcbno manje vode, jer
njegov'O pokrivcno humusno tlo zadrZava vlagu, a takvo stanje
biljkama vi~ priJa ncgu obc druge krajnosti, su5a i potpuno mokra
zemlja.
Ako dugt> ncma padavina i vazduhje suv, Lrcha voditi raeuna 0
razlicitim poltebama biljaka za vlagom. One zavi'c od vrste, faze
razvoja, pa i od njibovc prvohitne domovine. Pasulju jc osim
suncanog poloiaja potrebna i stalnn vlalna zemlja, kao i para-

ec

)tastresanjem sc povr~ina zemlje vla2.i, a istovremeno prckidaju

pnali kojima vlaga i.t.lui. Talco se rastresanjem zemlja stiti ud
pt>itka vlage u donjim, vlalnim slojevima, gcle su koreni biljaka.
AJco se tlo izmedu poVT(:a i i'>pod drveea, ribizla, malina i clrugog
..,.Jno pokriva, gornji slojcvi ~ ni !eli ncec isuSiti.

ee

dajzu, krastavdma, tikvicama.

Vaian je i sastav tla. Hilj ke na peskovitoj zemlji tralc vi~ vode
ncgo biljke na glinovitoj i humusnoj. Kada u vazduhu ima rnnogo
vlagc, biljke treba manje zalivati.
Za pmvilno Lalivanje, dakle, ne postoji jcdinsrveno, ~teva
ieee pravilo. Svako mora za sebe cia otkrijc koliko ''Ode je
njcgovim lejama potn:bno.
lpak, poznato je staro ba>tovansko pravilo: rasrresanje zcmlje
korisni jc jc od LaJi,<Ulja.
Ono je n:7ultat saznanja da se voda kr07 kapilarni sistem u
zemlji podiZe na povrl:inu, gde zatim na toploti i vctru isparava.

62

Svakodnevno zalivanjc sc nc preporufuje. Cestin1, povriin-

lltim zalivanjem ovla2.i se samo gomji, tanak sloj zemlje. Posledica

Je cia takvc biljke razvijaju prvenstveoo povr>:;nsko korcnje (jer ne
-.oraju cia idu u potragu za vlagom u dubinu). Ako zbog odla.~ka
godiSnji odmor iii i.t drugib razloga svak.odnevoo 7.alivanje
IIDstaoe, su5a najvi5e pogada uprdvo takve i-azmazene biljke. 7.Atto
Je bolje zalivati svakib nekolikodana, ali temcljno, kako bi i dublji
llojcvi oko korcna dobili dovoljno vlage.
Jo nesto 0 .alivanju pojedinih vrsta povrea.

63

Biljkc koje su poreklom i2 toplih krajeva: paradnjz, boranija,

kJ'astavac. tikvicc, cclcr i drugc, a i rrulOga bilja u bio-vrtu, biQ,
zahvatnc ako im korcn dobija ~ulno dovoljno vlage. Zato im nc
tn:ba prskati smbljikc i listove. Na takvo zalivanje one k>Se rca.
guju, a na molcrim listovima mogu da se pojavc rda i pi~""" I<Od
njih >e l&liva samo zemlja iznad koreoa.
Salatc i r.ldit, naprotiv, vole prskanje po listovima. Salata u
glavicarna 6c pre r.u.viti lcpe glavice ako se leti osvebva hladnim

UIICAJI
M}:SECA

JDRUGHI
PLANETA

tuSem.

Leti ne treba zalivati ujutro, dok je na biljkama j~ ro-.a. Rosa

biljke iz~Uetno osvefava i deluje bolje od ijedne druge vlage.
Biljkc sc l.alivaju uvere, da bi se do jutra dobro oporo~vile, napilc
vode i mu.loknadilc izguhljcnu tcroost. U proleee i jesen prcdnnst
treba dati jutamjcm 7.aliv;mju, da bi sc biljkc br-.1.0 osuWc.
Useve treba uvek zalivati ustajalom vodom, u tankom mlazu,
inacc ~cmlja oko njih rno2e da postane tvrda i sabijena, pok.rivcna
korom.

Hladnorn vodom iz vodovoda sc bio-vrt nikada ne zaliva jer

biljkama oe koristi, vee im skodi. Ra>;p~ivao u pogodni ;.amo za
velike povriine, za polja na kojima nekoliko C.tsova dncvno prskaju one kulture koje takvo zalivanje dobro podnose. U tak\-om
sluC.tju kapi vodc sc na putu kroz topao vazduh zagreju pre nego
sto padnu na biljkc.

Mnoge stare narodne izreke i iskustva o uticaju Mcscca i

ajegovih mena i drugih plancta na ra~t i u_~vanjc kultura u
p:>ljoprivredi prenosili su ~c kao u"'mcno prcdanjc sa koJena na
kolcno. Scljaci su vckovima vcrovali u njih, verovatno L.'lto Sto su
njima imali dobrog iskustva. Mnoga su se oeuvala do danasnjih
dlloa, najviSc: u planinskim krajcvima. Naci cctc ih u starim polju
prcdnim kalendarima, gdc su uz svaki datum stavljcnc onmkc
dranaest plancta i mc-.cec'c mcnc. Po njima su ljudi sejali, sadili,
atopavali i sakupljali plodove.
Kao primer izne6:mo neka pra~tara seoska predanja koja >e
-'nose na biljke u vnu.
s,-e biljke kojc moraju da budu pokri,ene zemljom da oe bi
pazclcnclc (krompir, mrkva) treba sejati i saditi kada je poslednja
~vaeetvrt.

GraSak se seje kada je poslednja retvrt, da hi bio pun i zdrav.

Pasulj treba saditi kad jc mlad mcM:C.
Kromp ir sc nc :~adi kud jc mlad mesec, jer bi se sav pretvorio u
aleoilo, vee kada je poslednje retvrt, da bi terao u zemlju.
Ako se k"llpus sadi kad je mlad me.~ec, bice ga dovoljno i l.a
ljlade i za prasad.
Jabuke sc sadc kad jc mlad mcscc.
Tada sc sadc i tivice i grmlje.
VUl()vu lozu treba orezivati po rnladorn mesecn.
Ru7.e koje treba da C'o-etaju do dubokc jc.scni trcba orczati u
ll!rilu, kada je pun mcs<..'C. Pupoljkc treba odlomiri iii odse6 u
. .ju, opet kada jc pun mcscc.
Modemo dob;s je stara predanja odbacilo kao obicoe prazoo~. U poslednje vreme, medutim, opet se Sire, naroCito medu
I'Oklooidma biolo5ke poljoprivredc i vrtlarstva. Poznati su ka.lentlari sejanja i sadcnja, odrcdcni prcma mesci':cvim menama i
64

65

polo:!aju planeta. Utvrdeno jc najpovoljnije vremc kada treba

sejati i saditi razne biljkc i kada treba orezivati voeke i vinovu lo-r.t1
obavljati peelarske poslovc, poecti sa zetvom, berbom i sakuplja:
njem plodova.
Poslednjih godina precizno su utvrdivani kosmicki uticaji na
rast i plodnost nekih biljaka. Godinama su ispitivane isle kulture,
izmcdu ostalih i krompir, da bi se utvrdilo kako ee roditi ako se
sadi kada su Mesec i planetc u raznim polo:l.ajima. Rczultati su
pokazali da jc krompir, zasaden kad jc konstelacija zvezda hila
povoljna, rodio za 33 odsto vi5e prinosa nego krompir zasaden u
nepovolj no vreme.
Na svom putu oko Zcmlje, Mesec prolazi pored dvanaest
. zvezdanih znakova na5eg s uneanog sistema. Za to vreme, po
mmjcnju posmatraea, na Zemlju i biljke na njoj deluju razni
kosmicki uticaji.
Na lisnate biljke povoljno utifu zvezdani znaci Raka, Ribe i
Skorpije. Na bolji razvoj plodova dobro utifu znaci Ovna, Lava i
Strelca. Znaci Bika, Device i Jarca povoljno uticu na razvoj korena
biljaka. Kada se Mesec nalazi u podrucju Device, Vodolije i
Blizanaca, vrcme je povoljno za sejanje i sadcnjc onih biljaka koje
se gaje zbog njihovog cveta.
IstraZivaci tih uticaja na Zemlju i biljke uvereni su da o nekom
praznoverju nema govora, kao sto ne mo:l.e da bude praznoverjc
C:injcnica da su plima i oseka posil:dica uticaja Meseca.
Na osnovu posmatranja zakljufuju da su na uticajc Meseca
osetljivc samo one biljke koje se gaje na bioloski obradenoj
zemlji. Plodnu zcmlju trcba pre sejanja i drugih radova povrsinski
rastresti jer je tada navodno osetljivija na uticajc svemira.
Za napredovanjc biljaka u bio-vrtu je osim mesecevih mena i
polo:l.aja planeta vai<m i poloiaj Mcscca na nebeskom svodu. Ako
pa:lljivo posmatrate put Meseca, videeete da jc ponekad viSe, a
ponckad ni:!e na nebeskom svodu. To maCi da Mescc pravi veCi ~i
nfanji luk prcko neba, tako da prilikom odredivanja povoljnih dt
nepovoljnih d<ma za radove u bio-vrtu treba voditi n~una i o
tome.
U bioloskoj poljoprivredi pa.Zljivo su posmammc i vremcnske
prilike odredenih dana. Dani koji su po kalendaru bili povoljoi za
sctvu iii sadeoje biljaka S<> plodovima obicno su bill topliji od
drugih, dok su dani odredeni za sejanjc Jisnatog povrca bili vcoma
kiSoviti. Dani za sadenje korenastog povrea hili su bladniji, sa
66

slanama. Kada jc datum bio povoljan za sejanje i sadenjc

cvetnib biljaka, vremc je bilo suneano i lepo.

Jz toga proistic-e da se u oblasti vremena kulturc dele na

l!eriri grupc: lisnate, korenaste, cvctne i sa plodovima.

Medu lisnato povrce spadaju sve vrste salatc, spanac, motoiJka, citava porodica kupusa, keleraba i karfiol, p'raziluk i sva
!Iilja.
Ko rcnasto povr6e jesu: mrkva, ccler, crvene rotkvice, bela i
crna rotkva, cvekla, repa, cmi i beli luk, krompir.
Povr6e sa plodovima obuhvata graSak, pasulj, bomniju, soju,
dkVicc, krastavce, paradajz, paprike, patlidtane, sve vrste bobiea1108 voea i ostalog voea.
Vremc povoljno za sejanjc i satlenje pojedinih biljaka istovreJIIeDO je najpogodnije i za sve ostale radove oko njih. Tako se
~pir, na primer, sadi u vreme povoljno za korenasto povrce, a
bsnije se u dane, odredene za korcnasto povree, i okopava, zasipa
wdi. Takav krompir se i prcko zime bolje oddi. Salatu treba
111jati i presatlivati u dane namenjene lisnatom povreu, a i za zimu
je treba povaditi i spremiti u podrum u te dane.
Za one koji sakupljaju bilje veoma jc zanimljivo da je analiun njegovog saddaja utvrdeno slcdeC-e: u vreme mladog mcseca
lckovitih sastojaka bilo jc u gomjirn delovima, u Jiseu i cvecu,
apl zadnjoj cetvrti- u korenu. To otkrice mozc korisno da poslu:!i
prilikom sakupljanja lekovitog bilja u bio-vrtu ill van njega.

..

67

PREDNOSTI
MESOVITIH KULTURA
Onjcnica da biljke iscrpljuju zerniJu navodila je mtare u
pro5losti da posle 7ctve ostavljaju polja da ""odmaraju tako sto su
na njima !.Cjali detelinu, lucerku, kaozelenim uubrivom 7a snabde.
vanje azotom. Zemlju '" dubrili i 'Uljskim duhrivom da hi joj
vratili oduzete materije.
U vrtovima to nije moguec zbog krdjnjc iskori;;Ccno"ti proMora. Ulll(.-<,to toga, koristi se godi~nje ilmenjivanje useva, kojim
sc slu2i i tmdidonalna poljoprivreda.
Vrtlar treb< prema potrcharna da ra7dcli povrcc u Lri grupe. U
prvoj su one vrstc kojima je potrcbno najvi!:c hranljivih materija i
dubrene 'crnlje (svc ~TSte kupu...a, krompir. krastati, tikvicc,
ccler, praziluJ.., parndaj7, rabarbard). Za njih se :r.cmlja nadubri jo;;
pre zime.
U drugu grupu spadaju hiljke skromnijih zahtr.:va (rnrkva,
cvekla, ro tkvice, cmi i beli luk, salate, spanac, kelerab<). Njima jc
dovoljno kasnije dodati kompost.
T reeu grupu Cini povree koje najmanje traii (gra.~k. pasulj), a
6 ji koren zcmlju obogati azotom.
Tc tri gnopc povrea treba da se smenjuj u na lejama u vrtu. Prvc
godine ~ u dubrenu zemlju sej u i sade v"'tc povrea kojc najvi!:c
traie, sled<.-& godinc '" na redu hilj~e i.z dru!,>C grupe, a treec
godine na istom mestu gr.t.:;al.. i pasulj. S' akoj vrsti pnvrea se svake
godinc odredujc o na leja gdc (-c dobiti svc sto joj je potrebno.
U hio-vrtu se vise ugledamo na prirodu, gde u sumi i na livadi
najrazlicitijc biljke ra,tu jedna \IZ drugu. ada nikada ne menjaju
mcsto. Njihova mesm ni'>u slueajna. priroda je u ~vom izboru
veoma stroga. Mogu da sc odr.<e samo one biljke kojc se medusobno podnose i dopunjavaju, a dmge nc:.,taju. Tako se srvara
neke vrstc harmoniCna intercsna zajednica u koju su osi~
raznih hiljaka ukljuecnc i tivotinjl! koje se tim biljkama hrane 1
mcdu njima iive.
Svaka biiJka "ojim koren<.>m crpi i.z 7cmlje santo one materije
koje su joj potrebne. Ono sto joj ne treb<, us\avlja u Lemlji. To
koristi su,cdnoj biljci sa dmk{;jim potrebama. RazliCite biljkc
mogu kao suscdi dobrn da uspevaju jcr uzlmaju ono sto int JC
potrcbno.

Dugogodi5nja isku\lva hio-vrtlara pokazala su da se neke vr..tc

po\'TCa medusobno <k~hro 'la7u, a druge se kao suscdi nc trpe i zmo

sJabO napreduJu. T reca Vfl>ta bliJaka se svuda dobro oscca i sa svirn
...,edima se dobro slaZe.

Cal<

i kod biljnih koreoova pailjivi posmatraci su utvrdili da

~oje ja.\tli i vidljivi mad simpatije. odnosno antipatije prem.1

luse<Jima. Ncki korcnovi hiljaka kojc sc medusobno privlaee,

buJ<valno se preplicu, dok sc d rugi oCiglcdno povlacc od susednih.
()dnosi medu biljkama veoma su slicni odnosima mcau ljudima.
Tako i bio-vrtlar prilikom sejanja i sadenja vodi raeuna o tome
odredcne biljkc po''Oijno dcluju na rast susednih. Njemu je
po:zoato da neke vrste povrca imaju kraCi korcn, dok se koren
drugih pru2a vi5e u dubinu, kao i da illucevinc jcdnog korcna
010gu povoljno da uticu na razvoj drugog.
Vee 5m<J rckli da '" monokuhure veoma izlotene biljnim
llolestima i stetnim in'>Cktima, uslcd b:ga su vrtlari j poljoprivretbci resto u isku5eoju da upotrebe hemij~ke otrnvc. Ali. bolje je
tpeeiti ncgo unistavati. Zato bio-vnlar nikada nee.: zascjati ~-clu
leju istom vrstnm p<Wr6!, vee 6c me~ovitim biljkama mt istoj leji
Jr.beCi bolesti, insektc i upntwhu otrova.
Sve sto se odlieno pokazalo na malim pnminama, u porodic.., hio-vrtovima, mote u potpunosti da se primcni u gajcnju
JIO'TCa mt poljima.
U Svajcurskoj sc vee nckoliko dcccnija dobijaju odlicni rezttlllti sa me~vitim kuhuruma povrfu na vclikim povr~inama. Taj
ern proi.zvodnje biolclkog i veoma kvulitetnog povrfu, gdc sc
qacki r~-dovi mrkve smenjuju sa redovima crnog luka, kupusa,
Cldcr.t i drugih vrsta, 1.aista vrcdi isprobati i na imanjima gde se
povrce proizvodi za triigtc. T o jc ja;;m dokaz da se biolo5kim
pjenjem, kompostom i bez vestackih Oubriva, insckticida i pc."iCida, mcrJ.c ndgajiti zdravije i jevtinije povree.
Prednosti gajenja meSovilih kultura na lejama j esu:
I. bolja iskoriseenost plodne zemlje i veCi princ"i:
. 2. bolji rast, razvoj, aroma i ukus biljaka usled pozitivnog
djestva odabranih susednih biljaka;
3. manja izlo2enost bolestima i nckim zivotinjama koje biljbtna nall(N: \tctu;
~ manjc jednostrano &-rpljivanjc tla;
~. bolja senka na povr5ini zemlje koju prave kulture izmc<lu
l'edova .
Nabrojane prednosti ncumnjivo pokazuju da se prelazak sa
69

monokultura na me5ovitc kulture svafcako isplati. Malo vremena

trcba odvojiti za trafenjc, kombioovanjc i bele2enjc povoljnih,
odnosnn ncpovoljnih kombinadja, kao i uo irradu godisnjeg plana
lcja sa povreem. Sva dobra i I<>Sa iskustva treba rcdovno beleziti u
svesku i o tim napomenama naredne godine voditi raruna.
Kao primer neka po<>llde beleSkc i.t moje b&tcnske sveskc
Gdc sam znpisivala isl..'ltStva sa odredenim kulturama. Slcdeec ~
odnosc na samo jednu leju:
5. leja: I. red - aprila: crni luk + rotkvice - avgusta: salata
motovilka
2. red - aprila: mrkva - a'-gusta: salata zuCanica
3. red - aprila: rana salata u glavicama (sadnioe) - maja:
cvekla
4. red - aprila: cmi luk + rotkvice - avgusta: salata motovilka
5. red- aprila: sitna ~alata + rotkvicc - maja: cvckla
Napomellt': ~-vi usevi su veoma dobro ~-pevali. Cmi luk je
veoma krupan i zdrav. Isto vaii za C\ cklu i mrkvu. Rotkvica ima
dovoljno za kuene potrctx:. Cetiri vrstc 'alate: rana u glavicama,
sitna, zucanica (zumeniC'd), motovilka - od proleea do 7imc, odnosno narednog proleea. Ukupno na leji 7 kultura.
Uz takozvane glavnc kulture kojima je potrebno vi~ vremena
( mrkva, crni luk, cvekla), rastu vrste JXIvrCa kojirna treba manje
vremena (rotkvice, sima ~lata, salata u glavicama).
U istim redovima povrca mogu se menjati odgovaraju~c vrste u
toku iste iii narednc godine.

Prvobitno povrcc
karfiol
croi luk
boranija
salata u glavicama

gra.Sak
mrkva
krompir
blitva
paradajz
praziluk
rotkva
cvekla
spanac
povree iz porodice kupusa

70

Korenasto povrec nc treba da slcdi ;,tim redoslcdom. Cveklu

,.e trcba -;aditi posle spanaee, niska boranija oe ide tamo gdc su
,.nijc bili blitva, praziluk, celer iii cvckla. Treba voditi raeuna o
povoljnim kulturama.

Tabela povoljnih i nepovoljnih susednih vn1a povrea

Povo/jne stiSedne ku/urrc

,;ma ..a/ara

pcriuo
povree iz porodice kupusa,
rorkvicc, bela rotkva,
rdbarbaru, paradajz, niska
bomnija, artis, kopar, rubar
(povoljoo sejanjc pre celer.l)

lilcvire i
vi.'iOkD boranija, crni luk
bun<lcve za je/o

ani /uk

k<~rliol

pasulj , mrkva, rotkva

crni luk, spanac

povrec iz
porodice kupu...a,
prazilulc, gra.Sak,
pasulj

graJak, pasu/j
ba.{renske jagod.e (protiv
plesni), ruie i breskve (protiv
bolesti i >r&.;sju), 'OCkc (protiv
mi'c11 i plesni)

ani korcn

salllta, praziluk

lliska boranija

rotkvice, rcpa, celer,

krompir, krasravri, blitva,

praziluk

'Trti i beli luk,

paradajz, salara, cvckla,

kupus,spanac,p~Juk,gra5ak

slatki kukuruz
kelcraba
isro, nc menja mesto
rotkva, mrkva
salate. bor.mija, anis

tikvice, krastavci, paradajz,

mrhc (protiv mu.~ica),
jagodc (protiv plcsni),
cvekla, kopar, kamilica

bcli luk

Sledeec odgovarajucc povree

celer
krastavac, tikvice
zimski radic
prariluk
prokelj, karfiol

Ncpovo/jne
ku/rure

BiJjka

Spa!g/e, mbarbara, rubar

visoka boraoija salnta, rotkvicc, bela i tTna
rotkva, spanaC., tikvicc,
kra(ravci, cc/er, prokclj,
repa, d.ragoljub, rubar
paprika

saJattt, spanaC, blirva,

rotkvice

'Tni i beli luk,

praziluk

p.1su/j, boranija

71

,.----

Riljka

P<>oljne susednc kuluue

NepovoiJne

--

BiJjka

Po-oljae su\Cdne kulutrc

salara u
ghnicam:t

gra.~k

hrcn

parmlajL, radic, rorkvice, he/a pedun

i cma rorkm, gra$ak,
boranija. rep:t, crni korcn,
kupu.,, rabarbam, >pargle,
knpar, cuhar (pre cclcra)

\alBia. rotkvi~, bela i crna

rorha. keleraba, \lalki ani,,
.{pargle (pre prokelja)

cmi i beli luk.

krompir (bolji ukus, p rm iv

--

praziluk.
krompir, p:tsulj

sreroeina), voekc (proriv

kupLL<ara), kclcraba, celcr,

kamilica i bosiljak (za bolji
ukus)

sa/aw, parad11jL, keleraha,

<Tni luk, grahl,

mrkva (proriv musicc),

jagode (proriv plesm), ccler

pasu/j

rabarbara

<a/ara, gr:aSak, spanac, ni<ki

pasulj, grasak

radic

paradajz, bomnija na

pcr5un

praziluk

pritkama, mrkva, sa/aUl u

glavicama, slarki anis, tubar

holesti)

jagodc

bcli luk, cmi luk, praziluk

(pt'Oriv plc:sni), sa/at.;t

gra~k.

mski pasulj, s.~lala,

spanac, p:tradajz, celer,

rarkve: bela,

crna

(mamac za \rcroane)
ke/crahice

.:...,k/a

po-.>ljno uriec na susedno

povtte t>e-.r. razlike, ~riri

rutk vice, belu ; crnu rotkvicu

od .~lc.:toCina, cn1i luk od
mu~icc, praziluk od moljca
krompir

krasravm:

hren (za holji uku;, proliv

krompimve zlmi"-c), niski
pasulj, prokelj, kim i p iroma
nana (bolji ukus), (s.~dili pre
ani\IJ)
crni luk,

niska boranija, ani~

kra~ravci

crn.i luk, siena sa lata, niski

spanac

rotk vice

<alara, spanaC, krccava sa/ara.

grasak, pasulj, mrkva, pcr5ua

repa

.<a/are, ~panaC, pasulj, kopar

anis

salura, krastavci, (bolji ukus), paraclujz, niski

pasu/j, kim,
(pos/e ranog graska i
pelen, mi.loduh
krompira)

paradajz. sr.Bak
vlaac

mrkva, morovilka, cvckla,

kamilie~, kop ar

jajjode,

povrec i-<
porc>dice kupusa,

pasu/j, jjrasak,
praziluk

rorkvice

maline

sa/ala. mska horanija

blirva

niski fXL'ulj

parudajL

salaw. praziluk (proriv

moljca), povrec iz porodice
kupusa (protiv lcptiro)

krompir, sraS:tk,
crvcnl kupus,
anis

72

.<a/ata, grasak, ~panac, pa~ulj.

mrkva, pamdajz
pasulj, kopar, horae, tubar
(ZII bolji ukus)

c~ckla

mrk va

Nepo~ljne

ku/rure

kulrurc

spargle

kelcrabe, niski p:t~ulj, gml;ak.

,,alara ( samo prvc dve

godine)
spaaac

povree iz pt>rodice kupusa,

hornnija na prirkama,
rmkvice, bela i cma rotkvl},
rcpa (pre rabarbarc i celeru)

.:.ck/a

73

Biljka

Povoljnc sused11e kulutre

celcr

povr6:: iz porodice kupu.~a

ne uspeva dobro
(od leprira kupusara), salara, kao monokultura
spanac, praziluk, paradajz,
pasulj

povr6:: i:c

paradajz, celer (protiv leprira crni luk, gra5ak

kupusara), krompir, gr:aSak, sa crvenim
pasulj
kupusom, crveni

porodice

kupusa

Nepovoljne
kulture

kupuskao
monokulrura

Prostor izmedu onih biljaka Cije je vegetaciono doba du7.e

(povrce iz porodice l.:upusa, paradajz, praziluk, cvekla, cmi Juk,
vla~ac, blitva, celer, pasulj) uvek treba upotrebiti za scjanje biljaka
sa kmCim dobom rasta (mlada salata, sejanjc salate u glavicama,
rotkvice, spanac, krecava salata).

74

VISOKE LEJE
Zamisao o veoma plodnim visokim lejama ostvarena jc i
uspcino proverena u mnogim bio-vrtovima. Njene pristalice bile
su i same prijatno iznenadcne obilnim, zdravim i lcpim povreem,
kao i mnim plodovima. Razmenom praktiCnih iskustava, interesovanje za ovaj metod proizvodnje kvalitetnog bioloskog povrca sve
se viSe Siri.
Za ovako intenziv-.ln nacin gajenja povrca narocito se interesuju sopstvcnici malih vrtova. Visoka greda je preporucljiva svima
koji zele na istoj povr5ini da proizvcdu vise povrca nego do sada,
naroeito u periodu prelaska na biolo5ki nacin obradivanja vrta.
Najpogodnije vremc za pravljenje visokc leje jeste kasna
jesen. Tada ima dovoljno potrcbnog materijala. U prol~ee se l.eja
na suncu brzo ugreje i odmah je sprcmna za rane setve 1 sadcnJa.

Iskustva o dobrim rezultatima gajenja povrca na uzdignutim

lejama stigla su iz Kine . U juznim dclovima Kine plodna zemlja sc
vee vekovima intcnzivno koristi na taj naCin. Gajenjem kulrura na
duguljastim brdaScima povecava se povrsimt plodnc zemlje. Na
manjem prostoru se sa manjc truda ostvaruju veCi prinosi. Tako je
svaki komadic plodne zemlje iskori'lecn do krajnosti. Zemlja sc
poboljS<Iva organskim otpacima jer se dubri svim biljnim delovima
koji se raspadaju, izmetom malih zivotinja i kuhinjskim otpacima.
Na humusnom tlu sc u dana~njoj Kini proizvodi dovoljno hrane za
potrebe brojnog stanovni~tva. Pri tome se ne koristc hemijska
sredstva i otrovi kao u Evropi i Amcrici. Vestacka dubriva su za
Kinu raskos jcr se u njihovoj proizvodnji trosi ogromna encrgija.
75

Kineski o;eiJ3k iii vniar bi verovatno bio zapanjen rasipnishorn

nasih poljoprivrednih proi.r.vodaea koji, pored stajskog <lubriva i
komposta, tm!lc veS!acka tlubriva na dUikovc.
U porcdcnju sa kincskim lejama koje su visoke uko 15 cemimetara, vi>ke leje bio-vnlara neS!o su vio;e. Mnogi eksperimenti
su poka7.ali da sc time po>ti7e jo5 lx~je naprcdovanje hiljaka ;
dobijaju jo5 vcclc koliCinc 'dravih plodova.

KAKO SE PRA VI VISOKA LEJA

Prvo joj treba odrediti OICSIO. Vaino jc da budc na suncu, po
moguenosti u pravcu sever-jug po du7ini. Polo7.aj leje u prav<'U
istok-zapad manje se prcpontcuje zbog velikc vruCinc na ju2noj
stmni, a scnkc na sevcmoj. Sirina visoke lcjc treba du iznosi do
150 em, a ll'lOZe i 120 em. Du2ina se moze odrcditi po zelji,
odnosno koliko prostora i matcrijala stoji na raspolaganju.
Prctbodno trcba priprcmiti potrchan materij;tL Krupne ba~tenske otpatkc, kao sto '" grane i graneice drveea, grmlja, debcle
stabljike suncokreta i slicno trc ba nacepati iii isc6 na manje
komade. T reba priprcmiti i dovoljno mcwvitog li~t i po mogucnosti nabaviti ~In treseta. Ako namcravate da pmvite visoku leju
na mesru na knjem je do -.ada rasla trava, morate da odstranite
gomji sloj sa travom i lnc.enje slo7.ite na gomilu u bli.dni. A ako za
visoktt leju odaberetc jednu od postojeCih lcja, odstra nicete 25 em
hmllLL~ne zemlje, napraviti ~'Omilu i po kriti pla~tikom.
U toktt j~<ocni posao u vrtu ecsto ee prekinuti k.iSa. Dobro je i
radni prostor prekriti pla,rikom, kako lmtc Cim se vremc prolepSa.
nastavili sa poslom, nc Jjute6i se zbog hara i bla~t. Za dovoz
materijala treba oko leje poloziti nekuliko starih dasaka i tako
zastititi njenu okulinu da nc bude sva izgaiena.
Kao dnoji sloj treba u sredinu iskopanog prostora staviti
najgrublje b;.Stenske otpatke, odrvenele d.:love biljaku. Taj dre
nazni sloj treba da bude gu~t, tt visok oko 50 em. Preko njega
dolaze iseeeni komadi travnjaka, s tim Sto se buseni travc polazu
o krc nuti travom nadole. A ko ih ncma, mole sc uzeti 15 <m debco
sloj me5ovitih bastenskih otpadaka, koje trcba zatim posuti zemljom. Povrl:inu izravnati lopatnm i pri tome formimri leju u vidu
humke. Zatim dolazi sloj mcSovitog li;Ca kojc mora da budc
vlafno. Preko njcga treba posuti 5 em :zemljc i lopatom dobro
potapkati sa ~vih strana. Sledecih 5 em ini gntb kompost sa sto
vi~ kiSnih gli,ta, a onda tunji sloj treseta. Na kraju, lcju trcba
7f>

pokriti sa t 5 em debelim pokrivaecm od baStcn.-;kc ,,emljc, pomeS3ne sa dohrim kompostoma. Ako komposta ncma dovoljno,
poslu.!iec dodatak treseta i nckvg organskog <lubriva (kostanog
hra\na, roiine - ako jc ima). Treset ncma nikak'Vtt hranljivu
'l'ednost za biljke, jcr to nije dubrivo, ali zadrUiva vlagu u 7.cmlji i
njegova rastresita 'truktura veoma podstiec napredovanjc korena
biljaka.
Sada sc lopatom visokoj leji dajc konaean oblik. Do proleca 6e
se sadrtuj svakako malo ' lcgnuti, tako dace lcja biti visoka oko 75
em. Ako sc 7.cmlja sa srrane i na krajevima osipa, to sc rn<ne
spreCiti okvirom od starih da~a, Cime se uslovi za r-"""'?i toplote
u lcji j<h viSe poboljSavaju, jcr dn-'0 sluii kao dobra irolacija. Ako
imate na raspolaganju kamenje iii staru ciglu, stalna visoka lcja
moie da sc Ob'l'adi i time, a i drveni okrajci koje 6ete jeftino dobiti
na svakoj pilani, mogu dobro da p<l'>lu7.e kao okvir okn visoke leje.
l'otrcban je samo j~ rnat<-rijal za pokrivanjc .avriiene visoke
leje, da bi se za5titio i ubr7.ao razvoj tivih bi6a u. 7..emlji, naroCito
kisnih glista. Za to mogu da se upotrchc bastenski mpaci, Iisee,
slama iii stari dfukovi. Plastika nijc pogodna jer nc propllStu
vazduh.

POVOUNA ISKUSTVA SA VISOKIM LEJAMA

Zahvaljuj uLi povecanoj obradivoj povi'Sini i zagrcvanj u zemlje
iz sredinc, gde se odrveneli biljni otpaci pretvaraju u humus,
kolionc prinosa, njihov kvalitet i otpornost su ncuporedivo ve6i
DCb'O na niskim lejama. Zato mnogi bio-vrtlari posle prve visokc
lcje odluruju da napr.tve jo5 koju, ime znatno poveeavaju prin<>se
na malom prostont. Za srednji dco koriste ostatkc drveta sa
piljevinom umesto ba!tenskih utpadaka, a UJtlCSIO li:;c-.l uzimaju
suvu trJVU iii slamu. U toku raspadanja tog matcrijala u unutra~
njosri Jeje razvija sc toplnta.
I na visokoj lcji scju se i sade mcl;ovit.e kulture. Kao primer,
koliko ra.r.nih vesta povrca mo-Le za godinu dana da sc odgaji na 5
metara dugackoj visokoj leji, iskljueivo uz pomoc prirodnih sred
stava, najbolje poka.r.uju beleSke jednog u>pcsnog i zadovoljnog
bio-vnlara:
Uspeo jc da odgaji oko I 00 glavica salate, 25 glavica 7Jm>kog
radica, 25 keleraba, mnogo pc..Suna, 250 velikih mrkvi, 20 belih
rotkvi, 120 ctvetlih rotkviea; na 8 sadnica izra,to jc o ko 100 kg
paradajza, a u j~o;cn jc "" leje dobio joS 28 glavica 'Salate, 10
77

glavica kclja, 10 glavica kupusa, 30 kclcraba, 20 crnih rotkvi, 15

krupnih praziluka i 15 vclikih glavica salate zumenicc (zucanica).
Kako iskustva pokazuju, toplota je u visokoj lcji najvcca prve
godine, a zatim postepeno opada, dok je sloj humusa sve deblji.
Posle pet iii 5est godina taj sloj je visok 30 em. Naravno, biljkama
treba kod sadenja redovno dodavati kompost oko korena, da se
prinosi ne bi smanjili.
U prolcec mo-/.c da sc poene sa gajcnjcm mesovitih kultura na
visokoj leji. U ovalnim redovima treba zasejati prvu salatu, izmedu
nje rotkvice, zatim red spanaca, zatim zasaditi sadnioe kelerabe i
karfiola, salatc u glavicama. Na vrhu lejc trcba ~Tedinom maja
zasaditi paradajz, a izrnedu njeg-.1 bosiljak i krastavce. Cim se
mesto isprazni, odmah ga treba popuniti novom vrstom povrca,
postujuCi utvrdena pravila. I niski pa~ulj, kupus za zimu i prokelj
mogu veoma dobro da uspcvaju na visokoj leji.
Prilikom sadenja treba voditi raeuna o tome da veee biljke
OlO!,'tl da otezavaju i ometaju zalivanje i branje sitn.ijeg povrea.
Zato treba biljke koje rastu u visinu sadit.i na gomjem delu lcje, a
nize sa strane i dole.
Prcdnosti visokc lcje u odnosu na obiC.,e su, dakle, sledeee:
Zemlja je u sredini i na kosoj povr5ini leje toplija i omogucava raniji poeetak proleene setve i sadenja.
Povr5ina je povecana i time su omoguceni vcCi prinosi,
naroCito prvih nekoliko godina prclaska sa konvcndonalnog na
bioloski na<in gajcnja povrca.
Humus se na ovakvoj leji brze proizvodi, zemlja je rastresitija i zato se korenje biljaka bde i bolje razvija.
Visoka leja daje prvokla~ne bioloske plodovc.
Rad jc znatno olak~n jcr eovck vi5e ne mora toliko da sc
saginje.
Jedini nedostatak ovog nacina obradivanja zemlje jeste da se
zemlja na visokoj lcji brJ.c su.'i i zato jc preko leta trcba viSe
zalivati. Nek.i to resavaju polaganjem erne plastiene folije. U
svakom slucaju, zemlja mora da bude stalno pokrivena, kao i na
drugim lejama. U slucaju da vode za zalivanje nema u blizini,
najbolje su lcje ogradene starim da~kama, iza kojih zemlja ostaje
vlcdna.
Za za!ivanje visoke leje vaii isto sto i za povree u celini:
najbolja je malo zagrejana k.isnica, a najvi5e treba zalivati zemlju
oko biljaka. Rcde, ali tada temeljnije.
78

ZACINSKOI
LEKOVITO BILJE
Kakav bi to bio-vrt bio bez mirisljavog i lekovitog bilja'? To
nam je bilje neophodno u kuhinji za zacine i cajeve, a u vrtu za
biljna dubriva i sredstva za praskanjc! Per'lwt, sitanluk i rnoZda jo5
koje bilje obieno je sve sto se u porodii:.,im b~tama mo2e naci.
Izbor je retko kada vcCi. Pa ipak, te skronme biljke najraznovrsnijih prijamih mirisa gajesc vee vckovima. U proS!osti su bile veoma
ccnjcne i u lekarstvu.
Vrcme je da se i kod nas opel prihvatc i uvedu u svakodnevnu
upotrebu. I za biljc va2i pravilo: neSto se zavoli tek kad se dobro
upozna. Tek kada ih zavolite, kuhinju viSe neeete moei da zamislite bez tog aromatienog, svezcg iii osu.~enog miriSijavog bilja koje
mo7.c da oplemeni svako jelo. Cajevi od bilja koje ste sami
odgajili, prijaec vam vi5e od kupljenih.
Bar za neke od bezbroj vrsta bilja naCi ee se mesto u vrtu. To
su u veCini slueajeva veoma skromne biljke. Kvalitet ce im biti
najbolji ako rastu na suncu. Mogu sc za~diti pored staze, uza zid
ku(-e iii izmcdu povrca ...
Neko od njih vcoma povoljno delu je na povrec jer mu popravlja ukus i od njega odbija insekte, mi5eve, biljne bolesti. Zato su
neka bilja u bioloskom vrtu zaista ncophodna.
Pre nekoliko godina donela sam odluku da napraviru zaseban
vrt za bilje. lzmcdu povrea nije bilo dovoljno mcsta za sve vrste
bilja. Po ugledu na stare biljne vrtove napravila sam plan i spisak
bilja. Prilikom izbora vodila sam racuna o mirisljavom bilju za
kuhinju, osveiavajucem i lekovitom za fujeve i o bilju potrcbnom
u bio-vrtlarstvu.
79

Biljni vrt dobio jc wojc mesto na tada najsun~.mijcm delu

tntvnjaka. U proleee o;am u malim grupama 7.a...adila 26 vr5ta bilja.
Bilje vi::Cg rasta dobilo je mesto u pozadini, a niie napred, na
suncu. lanedu njih posadene su grope kadifica i nevena. VeCini
bilja nijc bilo potreboo nilcalcvo dubrivo. a druga su dobila kompost kao hmnu: pc~un, miloduh, bosiljak, matibljak, pitorna
oana ..., a sit an luk je dobio malo eadi, jer mu to najviSe prija.
Dilje sam ozoa~ila tablicama sa nasim i botaniCkim oazivima.
Na suncu su biljke imale prilike da razviju aromu i lekovita
svoj,tva. Cvcre 'u p<W!Civale peele, bumbati i ~ni lcptiri. Dcca
iz susedstva volel;t su da sc i&'Taju na stawma inncdu bilju ida srifu
i uee njihova imena. Dopustala sam im da otkinu poneki listie.
Naroeito su rado drobili medu prstiCima mirisavo li~e pitomc
nanc, cstragona, mati~njaka, miloduha, bosioka, ruzmarina ... Po
Jcpom vrcmcnu dcca su mi rado pomagata da bcrcrnl> cvcce
kamilice koja se je sama zasejala izmedu povrca, ali ja sam je
presadila na posebnu leju biljoog vna. Taj mali trud biljke su
uzvratile be;tbrojnim mirisnim cvetiCima. Lekovitog ~ja bilo jc
dovoljno za cclu godinu.
U prola7.U krw na.\ vrt, 7.a mnogc r><:l>CckiY.mO, OMtmo se
pogled na Saroliki biljni vn, gde je bilje bujno cvetalo u belim,
futim, plavim i crvenim bojama, sa 1iSCem raznih oblika i boja.
Natpisi su me ~tedeli lllll<lgih obja5njeoja. Uvidela sam da je
intcrcsovanjc upravo a taj deo bioloSkog vrta bilo najvcre. ru ~u
se nt~njiv;tla i\kustva i dohri savcti, sklapa1a 'u sc nova prija
teljstva sa nepo:tnarim biljem.
MiSljenje da se mirisljave trave dOdaju jelima samo za ukras,
podsticanjc apctita i bolji ukus, veoma je ra!iireno, ali ncpotpuno.
Biljc adr~i pored aromaticnih i nckc mincralnc matcrije,
vitamine, odrcdcnc lckovitc matcrijc kojc vee u manjim kolici nama povoljno deluju na pojedine organe.
Dilje treba pre upotrebe na brzinu isprati pod mlazom vode, a
.<atim na_..cCi iii >itno iseckati i odmah upotrebiti. Citavc graOCice
mogu se ~u~uvati 1a ~utr..tdan u c-a.'; vodc, a osu.:;c;nc mugu nckoliko
dana da stoje zavijene u friiideru.
Najvalnije bilje u bio-vrtu:
Bosiljak (Osimum basilicwn) - neopbodao pratilac rnnogill
jcla. ;u; jc u '>taroj Grtkoj bio \'COma na ccni, a Plinijc ga jc ccnio
ne samo zbog izii7Ctno prijatnog mirisa i uku...a, '"c i kao lckovito
bilje za ublatavanje glavobolje i jaeanje iivaca. Jednogodi~nja
biljka, seje se u aprilu.
80

&rue (Borago offic.inalis)- mladi listovi naseckani na salutu,

osveiavaju. JednogodiSnja bi.l jka sa plavim cvctovima, iduce godine zasejaee se sama. Visoka je 60 do 100 em.
Cmi luk (Allium cepa) ~drii mnogo vitamina C, povoljoo
deluje oa ofuvanjc t.dravlja, ublaiava oazebe, glavobolje, gro.t
nice, bronhijalnc tcgobe, deluje protiv slderoze ktvnih >uc:Jo,a.
Povoljno deluje na dijaberi~. poma.fe obolclima od reume i
gihta. Sveie oasenog treba odmah upotrcbiti, inaee postaje
stetao. Sadi se u martu (mc~witc kulture).
Beli luk (Allium sativum) saddi pored Jekovitih i materija za
jaCanje i prirodnc antihiotike. Povoljno utire na varcnjc i luecnjc
mokraCc, protiv zapuljcnja, uni~tttva Stetne baktcrijc, virusc, gJi-

ste, ubrzava izbadvunjc sluzi kod nazeba i gripa, deluje protiv

slderoze krvotoka. U krajevima gde se beli luk redovoo jede, ima
viSe zdravih ljudi u dubokoj starosti. Prodoran miris belog luka
IOO'le se ubl~jti grickanjcm graOCicc svdcg pcrl:una. Sadi :.c u
jesen.
Sitao Juk iii vl~c (Allium schoenomprasum) pozhivno utire
oa krvotok. SadrZi swnpor (kao bcli luk) i gvo7~c. Prc...an ....,

dodaje supama, krompiru, "'latama, posnom ,;ru. Tmjna biljka,

sejc sc u prol<:<::c.
Hren (Cochlcaria armoracia) \Sdrl.i C vitamin i prirodne anti
biotike. Lekovito delujc na organe za disanjc, naro6tu bmnhije,
na dijabetes, starijim ljudima jaea krvotok i sniiava viwk krvni
pririsak. Oblozi od hrena pomafu kod reumatskih bolova. Cesta
upotreba nastruganog hrcna u rano proleee (u salati) spre~ava
prolct."Tli 7.amor. Sadi ~o,C u prulcCc, za s.adcnjc sc koristc korcnovi sa
strane. Tntjna biljku.
Anis (Pimpinella ;misum), kopar ili mirodija (Anethum graveolcns), kim (Carum carvi) ublaiavanju zapaljenja, sprceavaju
napinjaoje ieluca i creva. Majkama koje dojc prcporucujc sc
uzimaoje sveieg kopra iii ~ja od semcna kopra da bi imalc vi;.;
mleka i duic dojilc. Jcdn<~&o<Mnjc biljke, seju se u proleCe. Kopar
se kasnijc ~m wseje.
Lovor (Laurus nobilis) - listovi podstieu 'arcnjc, na..OOto
tnahuoastib biljaka i mesa. Grmit iii drvcc mo7.c da se gaji u 'udu,
zimu provodi u svctloj, hladnoj prO!o"toriji. Trajna biljka.
Miloduh (Levisticum officinalc) u supama i umacima otvara
&petit, pod.'tiec luecnjc mokntee, ~-preeava napinjanjc :f.cluca i
creva, povoljno utire na organe za varenje i plue<t. Biljka jc trajna
81

(rasre 1 do 2 metra u visinu), razmnotuva se deljenjcm korena iii

:.cjanjem.
Majonm (Majomna honensis) u hrani jaea :livoe. utiee na bolje
dclovanje creva i podstiZ:e lueenje mol.raee. Jednogodi5nja biljka,
sejc se u aprilu u saksiju, rt presaduje napolje sredinom maja (rasre
20 do 40 an u visinu).
E.' tragou (Artemisia dracunculus) saddi mineralne materije i
dobro utiee na aseenjc bubrega. Trajna biljka, rammo7.av-J se
pelcerima u peskovitoj 1.emlji (60 do 90 em).
Pdco (Artemisia a~;nthium) kori'ti se za l:"j protiv poremel:aja varenja, jctrc i bubn:ga. protiv rcume, gihta i gli~ta, 7.3
pobolj\anje aperiru posle bolesti. Kao zaCin u vCOina malim kolii:inama poholjS3va ukus nekih jela. Trajna biljka (60 do 80 ~m).
Pci'Sun (Petroselium sativum) sadrli vitamin R12 koji je vaian
7.:1 srvaranje <ncnib krvnih .anaca. Lckovit je za bubrcge. Koristi
se prvenstveno presan, nascckan na gorova jela. Seje sc rano u
proleec iii jesen u zcmlju sa kompostom (30 c,m).
R w marin (Rosmarinus officin"li) je dobar, vikstruko upotrcbljiv zaon koji u isto vrcme povoljno util:e na nervni si.~rem srca
i na osobe sa niskim krvnim pritiskom. Sadrli amiseptickc materije. Trajna biljka, raunnowva sc pcleerima . .Prctimljuje u saksiji,
u bladnoj, svetloj pr()Storiji (30 do 80 em).
Cobllr (SatureJa hortensis) sprel:ava napinjanjc kluca i en:va i
kao prijatan 7.:lon obavewn je dodatak prili.kom kuv-Jnja pasulja i
jcla od mesa. Podstice boljc varenje. Kao zacin iii dodutak caju
preporueuje se oo.obama sa niskim krvnim pritiskom. Trajm
biljka, ra.annoiava :,c sejanjem iii peloerima (25 em).
Timijan (Thymus vulgaris) ima 0\im prijarnog ukusa i mirisa i
dc-Linfekcionc 050bine. Caj pomaie kod promuklosti, proei~tva
organc La disanje. Trajna biljka, razmnoZava sc deobom iii pelcerima u peskovitoj zemlji (25 an).
Celcr (Apium graveolcns), lisnata i gomoljasta vrsta podje
c.lnako spreeavaju nakupljanjc vode u organizmu, stvaranje kamenca u bubregu. Lc kovit je za !jude koji boluju od reume i gihta.
Gaji sc kao jednogo<Mnje povree, korisno u bio-vnu (u kombinaciji sa povrecm i:t porodiec kupusa).
Zaltija iJi kadulja (Salvia officinalb), oduvek vcoma visoko
ocnjeno lekovito bilje, tako da postoji l:ak izreka: Kako mole da
umre ncko kome u vnu raste ialfija?c Kao timijan i ruzmarin, i
zalfija sadr/i anrisepticke marerije, dcluje kao dezinrekciono ,red
srvo pri Z<tpaljenjima usne ~upljine i grla, olak~va kasalj, leo

poectak gripa i ublafava no('flo znojenje. Kan >.a~in mcsu olaksava

varcnjc. Isitnjena u prah mt>zc sc ostaviti za zimu. Caj od :!alfijc
treba piti ujutro jcr ~-ewva. Trajna biljka, deli se pclccrima,
ra~re na suvom tlu, ima pla,e cvet<c (60 do 80 em).
Osim ovih, takozvanih mirisljavih trava kojc su istovremcno i
lekovite, ll biljnom vnu trcba gajiti i eajno lekovito bilje:
C log (Crat~tcgus oxyac-..,tha) je grm pogodan i za zivicu. Beli
cvetovi i crveni plodovi glog-J su lekoviti (protiv visokog krvnog
pritiska, 7ll jal:anje srca kod starijih osoba, protiv porcmcl:aja
krvotoka). Mlade biljkc mogu se naCi na ivici ~ume.
Kamiliea iii titrica (Matricaria chamomilla) jcdnogodi~ji leko,iti ever SllSi sew l:aj protiv raznih zapaljcnja i crevnih greeva.
Zovw iii bazgu (Sambucus nigra) ne trcha da neclo<\taje ni u
jcdnom bio-vrtu. Grm sc sadi na ivici vrta, zbog senke. Cvet se
koristi za l:aj iii sirup kod nazeba i hronbijalnih tegoba. Bohice
zove .adr7e lekovite i minemlne materije - l:ajevi, sirup, marmelada.
Odoljen iii valerijana (Valeriana officinalis)- koren sc ko risti
za iaadu tinkture (vaJerijanove kapi), a OSuSeO W eaj koji dcluje
protiv nervoze, n<.'Sanice, umirujutt. Bio-vnlar koristi gomje delove biljkc za izradu aktivaroru knmposta. Od potopljenih gornjib
delova pravi se tel:no dubrivo, preporucljivo nt cveee i ba,tcnske
jagode. Tr..jna biljka. R3.LillDOZava sc !oejanjem iii deobom korcna
(80 do 100 em).
Guvez (Symphytum perc~,>rinurn) koristi se u domaeoj apoted
za pravljcnje tinkturc i rnasti (povrede, udl.trci, reuma). SveZi,
pomoCu boce izvaljani listovi koristc se kao obl<ui protiv bolova u
zglobovima, krstima, ~le povreda kostiju. U bio-vnu gavcz se
venma ceni kao tcbto dubrivo, za pokrivanje tla (mincralne matcrije, jal:anje biljaka). Trajmt biljka. Razmnn'l.ava se deobom korena (60 do 80 an).
Mad<'njak iii melisa (Melissa officinalis) je l:ajna biljka, deluje
umirujuec i otklnnja nesanicu . Od nje se pravi i sirup. Traj na
biljka. Razmnowva se semenom i deobom korcna (60 c.Jo 80 em).
Zlalni mati<'njak (Monarda <Jidyma) je l:ajna biljka. Reru se
samo crveni evelni listovi i su5e w l:aj za umircnje i bolji san.
(Me~vina sa maticnjakom i glogom) . Trajna biljka, porrebna joj
je dobra zemlja >a kompo;tom. Razmnofava se deohorn korcna
(60 do 80 em).
Pr-e$1ica iii rastavic (Equisetum arvense)
l:aj pomale kod
oholjenja bcsike, bubre1,>a, telo oslohada suvisnc vode. Bin-vrdaru

82

83

sluzi za priprcmanje sredstva 7.a prskanjc protiv biljnib bolesti, za

poboljS...njc mineralnog sastava. Trajna biljka, pogodna za JX.">kovito tlo. Koren se mofe oaCi u prirodi.
Kopriva (Unica dioica) za lekoviti eaj koji telo <JO>Ioba<la vodc.
Mlado li;6: u rano preleee, pripremljeoo kao span;~c iii salata,
preporufujc ..c malol.rvnim osobama U bio-vnu koprive se upotrebljavaju za dobro tc:Cno dubrivo i za sredstvo za prskanje pmtiv
lisnib ,11. Trajna biljka. Rammoiava sc scmcnom iii korcnom
koji sc mole naCi u prirodi (SO do 70 em).
Pilonw naftll iii paprena mervica (Mentha piperita) - svel.i iii
05u5eni listovi odlieni su 7..a osvclavajuCi Ietnji bladan eaj koji
deluje kao dezinfekciono srcdstvo, protiv zapaljenja i gr6:va organa za varenje. Trajna biljka, treba joj vla;l:na zcmlja sa kompostom. Razmno~ava se deobom korena.
Sipak iii divlja r~ (Rosa canina) je grm koji inaec raste u
prirodi, a mote sc 7.asaditi na ivici vrta. Crveni plodovi su u kasnu
jesen bogati vitnminom C. (aj od naS<:ecnih i os~nih plodova
Jekovit je za bubrege, odvodi vodu iz tela. Od svdih plodova kuva
sc pckmc~ "J rajna biljka (2m).
Lavanda iii dc\-pik (Lavandula officinalis)- od njenog plavog
cveta pravi se e.Jj za umircnjc i ublaZ&va.nje glavobolje. Jednako
deluje kupka od cveta lavande. OsuSeni cvct u kcsicama od
tkanine odbija moljce. u bio-vrtu lavand<t stiti ruic od li<;nih va.~iju
i mrava.

SVAKODNEVNA UPOTREBA BIUA

Kod peecnja mesa mogu sc upotrcbljavati: cmi i bcli luk,

ruzmarin, timijan, du~ica, bosiljak, rubar, pe..Suo, kopar, kim,
miloduh, major.m, ialfija, celer.
Za ukusne umakc od paradajza mogu sc koristiti : bosiiJak,
Jovor, ruzmarin, rubar, bcli luk.
Za ostavljanje kraStavaca, pa.~ulja, z:a kiseljenjc kupu.o;a: mirodija (kopar) (C\Ct iii seme), fubar, CStragon, kim, majoran, hren,
beli luk, VJaSiiC.
Oobro biljoo slrie napra\'ieete ovako:
U bocu treba staviti j,'f3.ncice ruzmarina, cstragona, bosioka,
kopra, lovorov list, naliti dobrim vinskim sircetom i ;:arepiti.
Staviti na suncano mcsto i ostaviti 14 dana. Povremeno protrcsti.
Takvo siree daje salatama prijatan ukus i mineralne nmterijc i
onda kada ncrna sveieg bilja.
ZaCinc trcba su~iti na toplom, provetrenom mcstu u senci.
Kada se osuS.:, trcba ih dobro isitniti, grubo prosejati knM ccdaljku i staviti u utvorcne teglice. Na tcglice nalepiti etiketc i
ispisati nazive bilja i godinu.
Bilje za e.Jj treba suSiti nascreno i povez:ano u &n.te rnanje
vezice, obe5enc na suvom, toplom i pmvetravanom mestu u scnci.
Sa'Wim suvo treba rukom naribati kroz <.'Cdaljku od salate. (uva ..c
u dobro zat\'Otenim teglicama, sa etiketama na kojirna piSe ime i
godina odn..-dcnog bilja. (uvati na tamnom i suvom mcstu.
Bilje trcba upotrebljavati do sledeee godioe. E'cntualne
ostatke od proi>lc gocline ne treba baciti, vee kompostimti.

VeCina bilja bcre se pre cvetanja u prepodnevnim eao;ovima,

kada serosa vee osu~ila. Tada sadrie najvi5e aromatiauh i lckovitih materija. Cvet kamilicc i zlatnog matilTijaka treba brati po
SUOl.'U.

Za svc7.c listove salate pogodna su mnoga bilja kt~ja treba

naseckati j posuti salatu: bosiljak, kopar, sitan luk, listovi mladih
kopriva, borae, estragon, zcleni listovi i strukovi belog Juku, crm
luk, vla1iac.
Za sulatc od mrkve, paradaj7.a, krastavaca, pasulja i krompira
mogu se upotrcbiti: bosiljak, eubar, kopar (miro<lija), timijan,
borae. kim, majoran, ,;tan luk, per5un, miloduh, beli i ani luk,
cclcr, ru.anarin, hlfija, nastrugan hren.
Za wpc, urnake, kuvana jcla od povrea, mahunaste vr<>te
povrea, krompir i testa pogodoe su ove miriSijave uave: pe..Sun,
bosiljak, ;itan luk, kopar, estragon, rnajCina du5ica, majomn, celer,
beli luk, <.-mi luk, 1alfija, lovor, kim.
84

85

,
OSTAVUANJE
PLODOVA IZ VRTA
. Prcma ~vemu ~nome &:mu se po.vcti rnnogo vremcna, ljubavi
truda, obtenn se 1ma sasvtm poseban odnns. To vaZi i za dnbro i
lcpo ureden vrt i sve Sto jc u njemu sejano, sadeno, zalivano i
britljivn nadgledano u toku r~zvoja. Kada plodovi sazru, vnlar jc
napa~~ :r.a svoJ trud oko OJth. Ako useve o5tete letnja su!a iii
gr~d ~ JC mn'lda u jesen bilo suviSe kic, a nedovoljno sunca,
pnnos mogu da budu lleSto manji, ali ee zato priaruti vnlaru j~
VCCu radost.
JQ'; ni<oam imala prilike da nai&m na bio-vnlar" knji nije bio
~dovoljan. svojim proizvndima i njihovim ukusom i koji sc njima
OIJC JlODOO>IO.
Za kvalitet povrea, bobicastng voea i drugog vnea veoma je
vat~o .vrcme ~upljanja. i. ostavljanja. Suvi5e rano <)orani proizvodt msu dovoiJDO ukusm 1 sadde llesto manje vitamina, mineralnih rnaterija i ,;cCera. Sarno nckoliko suncanih dana mote sve to da
pnpravi. Pri ostavljanju proinnda za zimu trcba paziti da sc nc
~tete. OSteeene proizvode treba ~to pre upotrebiti, kako bi se
sprealo dalje propadanje.
Salate trcba odseCi kad dostignu normalnu veliCinu. Isto vali za
bnraniju i pasulj. Crvene bastcn~ke jagode trcba brati onda kada
se lako odvajaju od peteljke. Za maline, crvene i erne ribizle prava
zrelost J" ncophodna za dobru aromu i kcer u bobicama. Zova sc
here onda kad se peteljkc ndmah odvujaju od grane. To val.i i za
vnee, osim za 7-im~ke sorte kojc sazrevaj u na policama u podrumu.
Zrcli krastavci su :r.cleni, a glatki. Krompir se vadi kada listovi i
~tablji~~ poen~ da sc suc. Beli .tuk i.e zreo kada mu zeleno perje
izbled1 1~ut1, a crru luk kada ltsto\11 polcgnu po zemlji. Paradajl
t~eba .bran kad je sasvim crven, ali jo5 nijc mekan. Radic, motoVJlla 1 sve vrste povrea koje ponovo prave nove listove ne treba
seCi do korena, vee iznad njegovc ;redine.
Kod pa~ulja, gra5ka, paradajza i drugih biljaka koje cvetaju i
radaJU u isto vreme, koliCina proizvoda re se poveeati ako im ...:
plodovi beru svakih nekoliko dana.
I doba damt, kao i dani povoljni za odredcne vrste povrca.
vatni \U l8 kvalitct i dobro cxlr-}.avanje proizvoda preko zime.
86

Salata ima najve61 vrednost ako se odseee ujutro j~ pokrivena

rosom. Po suvom vrcmenu treba brati bilje, jagode, pasulj, paradajz i kr;.,tau. Bcru se pre podne, a ako ruje moguee, onda pred

,.ere.

Za 7.dravu ishranu najkvalitemiji su ''eli proizvodi koji se

svcli don()';C iz vna i odmah upotrebljllV'dJU. Za zadovoljavaoje
svojih potrcba preko zimc nastojitc da svoje proizvode sa6tvatc na
naCin koji ce im u najmanjoj mogueoj meri <~tetiti vitamiosku
vrednosl, ukus i ur()TllU.
Za ostavljanje proizvoda iz sop<ilvenog vrta koristi se pet
naCina:

1. Kad god jc to s ob?-irom na klimu moguee, povree trcba

OStaviti na lejama i otuda ga uzimati po potrebi.
2. Drugi <lobar naon jeste da se proil'vodi od mr&.a sklone u
podrum, na pripremljenu toplu lcju iii I! tal<.ozvani klirnatski
sanduk napolju.
3. DuiJOko zamnnuti proizvodi sacuvaee se u zamrziva{'\1.
4. Povr6c se moic ostaviti kao klasiena't.imnica, ukuvavanjcm
i stcrilisanje m u teglama.
5. Proizvodi se mogu i osusiti.
!<ad je rec 0 povreu koje mozc da ostanc na lejama, treba
voditi r.tfuna o lokalttim zim~kim uslovirna, oaroCito o oajniiim
moguam tcmperaturama Poncgde se napolju mogu ostaviti zimska vrsta kelja, prokelj, praziluk, cclcr, mrkva, .cimski mdic i crveni
radic. Treba ih za5tititi nasipanjem :~cmlje, a po potrebi i liscem i
plastienom folijom. I na tcmperamri od sveg<t nckoliko stcpeni
tako ostavljcno povree saeuvaee se do upotrebe. Kada je vrcme
lepo, treba ga nabrati 7.8 nekoliko dana. Mlltnvilka mo:f.c da ostanc
nepnkrive na .
St~ta ee pre zimc stia u podnum. Najbolja temperatura u
podrumu na kojoj ee sc odrlati kvalitet proizvcxla iznosi 7.imi
izmedu + I i +4 >tepena Cclzijusa. Vlaga trcba da budc 75 do 90
procenata. Zato je u podrumu najpogodnije tlo od nabijene zemljc. Ako je va.t..duh suv, zimnicu treba pokriti plastiCnom folijom da
bi sc ~to manjc isu5ila.
Krompir ee saeuvati svoj kvalitet svc dok ne proklija. Zato
treba klijanje >to duze spreeavati . Krompir treba svake nedclje
rukama dobro pn.>me5ati i promenom polotaja se klijanje usporava.
Korenastc vrstt: povrCa: mrkva, <.:vckla, repa, cma rotkva ;
87

drugo ostace svezc ako sc :t.akopaju u vl:lZan pcsak. Pre ostavljanja

ne treba ih prati jcr cc p<..CCti da trulc.
Ako nemate odgovaraju6 JX>drum, mora-ctc da sc odluCite z.a

manje prakticno euv<mje napolju. U zemlju u vrtu ukopajte takozvani klimatski sanduk od eternita ill stiropora. Na gornjem delu
trcba da ima proreza za vazduh. Povrce treba razdeliti po manjim
korpama iii sandu~Cima, a :t.atim porcdati u veliki klimatski sanduk. Za voee treba irnati u '.cmlji poscban sanduk, jcr voee
nepovoljno deluje na ukus povrca. Sanduk treba odozgo pokriti
izolacionim materijalom (stiroporom iii oecirn slicoim), a zatim
poklopccm od plastikc zbog vlagc i miscva.
Topla leja u vrtu tako<le jc p<)godna za euvanjc proizvoda, ako
se iznutra dobra izoluje od hladnoee. Vazno je spreCiti da hranu ne
nagrizaju mi5evi i da je ki5a i sneg ne kvase.
Taka ostavljeno voee i p<)VrCc trcha povremeno obilaziti i
pregledati. Natrule plodove treba ukloniti da se bolest ne ~iri.
Duboko zamr/.avanjc graska, pasulja, karfiola, malina i ribizli
bolje je od klasicnog ukuvavanja, odnosno ostavljanja u tegle.
Zamrzavanjem se neuva vi5e hranljivih materija nego raznim
toplim postttpcima sterilizacije. Ako je ikako moguec, svc trcba
zamrznuti bez dodavanja Setera (jagodc, malinc, ribizle, sljive,
kajsije.) Mogu se zamrznuti i neka bilja jer taka ocuvaju aromu
bolje nego osu5ena (bosiljak, persun, sitan luk). Bilje sc zatim jos
zamrznuto zdrobi i dada kuvanom jclu.
Yazoo je na svaku kesicu napisati datum zamrzavanja, kako bi
sadriaj bio na vreme upotrebljen. Prilikom otapanja treba se
pridriavati uputstava za pojedine vrste.
Svc Sto mo7.c da ostanc svc7..c nc trcba konzervisati jer uzima~
nje mznovrsnih presnih salata rrmogo viSe koristi zdravlju nego
kuv<mog povrca gde se najbolje materije gube pod dejstvom
toplote.
Ako imatc mogutnosti da proizvcdctc dovoljno kupusa, u
jesen ga ukiselite. lzmedu slojeva nabijenog i posoljenog kupusa
pospite razne miriSljave i Jekovite trave, naroCito kim i bobice
kleke. Kiseo kupus, pogotovo presan, zimi je najzdravija brana
zbog vitamina i minerala koje sadri:i.
Pojedini proizvodi se za zin111 mogu i osusiti (zrelo zrnje
pasulja, graska, pa i semenke bundeve). Cmi i beli luk treba
isplesti u vence cim se zelen.i delovi potpuno osuse. Vcncc obcsite
u suv podrum ili na tavan. Osusitc i dovoljno mirisljavih trava i
drugog hilja '.a upotrcbu u kuhinji.
88

GLAVNIRADOVIPO
MESECIMA
JANUAR
Napravite spisak povr~a i bilja koje nameravate da gajitc. U
skladu sa rru.v>lozivim prostorom i potrebama napravite plan setvc
i sadenja po Jejama. Vodite racuna o glav'nim, srcdnjim, raoim,
kasnim i me5ovitirn kulturama povrea i bilja.
Sastavite spisak semcna, odlucujuCi sc za otpome sortc i sirok
izbor raznih vrsta povrca.
Na prostoru za kompost stalno sakupljajte kuhinjske otpatke,
drveni pepeo, karton, papir i drugo.
Kontrolisite zirnni<:u i uklanjajte ~-ve sto je natrulo.
Pregledajtc svoj alat, popravite sve sto jc polomljeno i nabavitc ono Sto vam ncdostaje,

Hranite ptice u ku6carna u vrtu, nc praveCi oikakvc pauze, da

hi se naviklc da tu dolaze po hranu.
Proueavaj tc op5ta uputstva o bioloskom vrtlarstvu, metodima i
iskustvima, a iduec godine i sopstvcne zabeleskc.

FEBRUAR
Po cventualnom suvom i toplijem vremenu napravitc toplu
leju. Pokrijtc je i nekoliko suneanih dana zaj:,orcvajte za prve sctvc.
MoZete zascjati: krecavu salatu, ranu salatu u gtavicama, rotkviL'C,
spanac.
. .
U hladnim krajcvima salatu u glavicarna treba zaSCJalt u sanduee na prozorskoj polici, setvtt razrediti, presaditi u We od
kiselog mlcka (upaljenom svccom napraviti na dnu mali otvor). Po
lepom vremenu napolju se moic scjati per5un (dugo klija) i saditi
hcli luk oko ruia, voeaka, izmedu bastcnskih jagoda.
Leje na kojima ee biti paradajz, krastavci, tikvice, pasulj,
jagode i okolinu voeaka treba zaliti biljnim prcparatom, i?s i:se
nas napravljenirn od posecenog bilja u vrtu sa dodatkom lJUSki od
cmog luka (bez odoljcna). Preparat povoljno utice na zdravlje i
otpomost biljaka i snabdcva ih mineralnim materijama.
T amo gdc re se saditi graliak i pasulj, zcmlju treba p<)Suti
drvenirn pepelom. Protiv plesni u vrtu pomaic zalivanje zemlje
prepatatOlll Od ~Tnng j)j beJog Juka (poseb!lO poglavJje 0 zasliti
biljaka).
R9

Nabavite sud 7.a sakupljanje ki~nice, a ako voda u <emlji nije

duboko, nabavitc bunaro;ku pumpu.
U toplijim krajevima suvu t>a~tensku zemlju treba rastresti
vilama, posuti kompostom i pom<.~ti ga samo sa povrlinskom
zemljom, gde se onda dalje raspada.
Mote da :se sadi gnnljc Ieske (najmanje dv-" gnna 7.bog oplodavanja) i sipka (Rosa c-.lnina).
suvi~

MART
PokuSajte da nabavitc prirodna dubriva kao sto su ko!ltano i
krvno bra5no i roii.na (samlcvcni papci, kopita i rogovi). Zreo
kompost treba prosejati ako je vazduh vee topao. Najmanjc tri
nedcljc pre >etve gomji sloj leja treba soabdeti kompostom i po
potrebi posuti organskim dubrivima. Ako je zemlja jo!i tvrda,
obazrivo je rastresite vilama, izravnajtc i priprcmite leje.
Primeri mdovitih lrultura za prvc sctve:
I. lcja: cmi luk, imtedu rotkviee - sitna salata - mrkva - sitna
salata- cmi luk sa rotkvic;tma ;
2. leja: salata u glavicama - spanat - rani kupus (sadnice spana~- salata u glavican1a - setva);
3. lcja. gra.~k u tri reda, izmedu dva reda rotkvica - nu
ivicama leje sadnice kclcrabc i salatc (me5ano);
4. leja: crni luk - spanac- mrkva-~pana~-crni luk- mrkva ;
S. leja: krecava salata- crni luk- kelcmbc (sadnice), iancdu
scjanja saJata- crni luk - krecava salata;
6. lcja: vla;ac - sitna salata sa rotkvican1a - rnrkva - sitna
salata sa rotkvicama - vlasac;
Treba posejati per5un, ali u blizini ~tlatc nc uspcva. Bcli luk
trcha saditi oko voCaka, izmedu baStenskih jagoda i ru;l.a, Povree
se ispod pla.~tienih arkada bde razvija. Kada je sunce toplo,
obavez.oo provetravati.
Na po<!etku meseca treba u C!a>e od kbclog mleka napunjene
zemljom sa kompostom i malo drvenog pepela, 7.JlSCjati <~erne
parddajQ.. Potrebna mu je temperarura od 18 stepeni Celzijusa
(prozorska polica), kao i ~ioku koji se takode seje u a.Ju.
Zemlja treba da bude stalno vlafna, a voda mlaka.
U roplu leju treba posejari: blirvu, praziluk, celer, salatu u
glavicama, kupus, kelj, prokelj, cveklu, jednogodisnjc cvcec (kadi
fi,-c, J.cvalice i druge). Seme treba ubrzo razrediti.
Mogu sc dcliti i presadivati korcni trajnog bilja: maticnjaka,
pitome nune, estmgona, gavc,.a, kopriva.
90

Krompir staviti da klija u niskim sandu6Cima na svetlom

mcsru.

APRIL
U zavisnosri od vremcna i temperature vazduha, u sanduCiee i
saksije mogu se scjati osctljivija povrea: krastavci, tikvice, hundeve za jclo, slatki kukuruz, prokelj, paprikc, patlidiani, lubenice
(ako klima odgovura), suncokreti i jcd1~~godisnje c::vc~.. Oko
vocaka i dragoljuh. Paradajz treba presadJU u vcee saksljC I kada
otopli, prcneti u plasrieni tune!, da malo oe!vrsne. Sve mlade
biljiSce rreba zalivati malo rnlakom vodom, a!' ne po hstoVlma ..
Ako nematc toplu lcju, u rune! ispod plasrikc mogu sc zaseJan:
kupus, kelj, prokelj, blitva, meseene jagode, cvckla, celcr, praziluk, a sadi se karfJOI.
Napolju se seje i sadi: radic, slatki 3J,lis. mrkva, ~i luk, vla.~c.
niski i visoki graSak, saJata u glavicama, spanac, rotkvice '.a
trenutnc potrebc i boranija.
.
. .
Sade sc: rani krompir, bastenskc jagodc, crvena 1cma nbtZla,
ogrozd. Takode i ruie i trajno eve~ kao sto su velike Jctn.je
margarite, kokotici, bastenska hajducka rrava. Mogu se sadJtl '
lukovice gladiola i gomolji dalija.
Treba iskomtiti svaki prostor. Mladc biljcicc treba od slane
~titi runclom od plasriene folijc i voditi raeuna o tome da
zemlja budc ~talno pokrivena i vlaZna.
~tve trcba _uskoro
razrediti, kako bi biljke moglc da se r8ZV1JUJU. Korov tzmedu
rcdova trcba redovno pod=ati i nstavljati da se ~u5i.

Mtact:

MAJ
U krajevima gde je prva polovina mcseca maja jo!l hladna,
OSCLijive mlade biljke treba (nar~tO noeu)_ jos. stititi .Jl.la~ti.cnom
folijom, a po toplom vremenu fohJU trcba skinull 1 puslltl biljkeda
oCvJ'snu i postanu jake. Mai.enjcc neee biti od koristi, jer sadnicc
mogu da postanu preosctljive. Svcle presadene biljke mogu se u
toku nekoliko dana za.Stititi od hladnoee iii jakog sunca i vctra
okrcnutom saksijom. Zemlja ako sadnica trcba da bude poboljSalla kompostom, taka i pokrivena. Salata u glavicama voli hladan
rus u podne, kada sija sunce- onda bric stvara glavice.
_
Dok je jo~ hladno, scju se pod plasriku, inace napolju: karf10l,
heli i crvcni kupus, kelj, prokelj (zrt zimu), pasulj, mesecnc 1agodc
i svaka dva meseca nesto letnje mekane salate u glavicama.
91

Posle 15. maja mngu se iz tople leje napolje presaditi mladc

sadnice, eak paradaj7 i paprike. U zemlju sa kompcl'IUm treba
sejati km,tavcc, tikvice i lubenioe (po 2 do 3 biljkc). Sade sc
krompir, ~=Ulj, sladak lmlruruz.
U biljoom vrru iii izmcdu povrta treba zasejati jednogodi~nje
bilje: majoran, kim, anio;, kopar, borne (tabela o m~vitim kuhurama).
Posle sitnc ..alate i rotkvica mogu se zasejati (na primer, kod
mrkve), redovi cvekle i za z.imu bclgijski radic witloof, zatim
kelerabe, belc rotkvc, j,>rd'iak.
Palnja, pufevi! Pojava nekih nezvanih gostiju u vrtu upozorava na potrebne mere, opisane u poglavlj u o prirodnim sredstvima za za!titu biljaka.
Stalna briga o priprcmanju komposta i potrebnih t.Xnih hi ljnih
dubriva i ~rcdstava 1a prskanje vaZi i dalje.

JUN)
Ovo je glavni trenutak ~.a pn::sadiv-dnjc sadnica ka.,nc>g kupusa,
kelja. prokclja, pr.viluka, celera, blitve i karfiola na njihovo
kona<no mcsto, odakle su uklonjeoe rane vrste salate, spanac,
rotkvice i drugo. Kao srednje lrulrure izmedu glavnih trcha 'tatoo
saditi salatu, kako bi kuhinja bila uvck snabdc\cna 'alatom.
UmC'-tO veSiackih dubriva, rreba sada, u vreme naglog msta,
koristiti teena dubriva sopstvcnc proi?Vodnje. Na prvom mesru
treha da budc duhrivn od potopljenih listova i stabljika gaveza.
Upul~t,o za priprcmanje dato je u poglavlju o biljnirn duhrivima.
Za lisnate biljke dobro je teeno dubrivo od kopriva (a7otno).
Dovoljno je ako se upotrchi jcdnom ncdcljno. Biljke iz porodice
kupusa treba da dobijaju dodatni kompost, kao i blitva, cclcr i
praziluk. Zcmlj;, mom da bude stalno vlaina i pokrivcna.
Vee treba pomi!ljati na narcdno nmo proleee i posejati mrkvu,
emu rotkvu, zimski radic, crveni radic i kasnu zumenicu 1;1 upotrebu preko .time. Bclgijski radic witloof (maj~ku >etvu) treha
razrediti, kako bi se listovi SJlaZno Ta7vija.Ji i imali jak koren. Zimi
ec j)O!>a(len u saksije na tamnom mesru oapraviti tvrde duguljastc
glavice. Na ivicama leja sc po potrebi mo7.e zasejati i cvckla, koju
treba samo razrediti. Ako se u ovo vreme presadujc, <>'>taee sima.
Paradajzu rreba redovoo uklanjati izdanke sa strane, kako bi
brana odlazila u plodnvc. Glavni izdanak treba privezati U/. dn cni
oslonac da bi i.tdr/.an tcZinu plodova. Krastavcima i tikvicama
92

vrhove trcha odlomili posle pctng lista da mogu da se razvijaju .

KTompir treba zasipau.
Pomoeu opi..anih prirodnih ~rcdstava treha i dalje sprc~vati
<;teru u rcdovima povr61. Jaj~ i gusenice treba rcdovno skidati
sa listova kupusa. Protiv raznih lisnih va5i pomatu i jaka sapunica
od sapuna z.a pranje (rastvor od 2 odsto). duvan.~ki prah (za
posipanje).

JULI
Sada se seju salata u glavicama, mekana salata, mdic t.a z.imu,
iumenica, slatki anis, ''"'a rotkva. Cim se stabljike ranog krompira
osu5e, krornpir treba iskopati i napraviti me~1o z.a druge setvc i
.
.
sadcnja (na primer, 1tunenicc, radiea).
z:., stalno pokrivanje zemljc sada irna dovolJno gavezovh
listova kojc treba iseCi i njima posuti golu zemlju. I koprivc na isti
naCin povoljno deluju na rast povrca i ~tite vlagu i zivot u zcmlji.
Poko5ena travica, podsecen korov - svc je to korisno za pokrivanje zemlje.

AVGUST
Sve sto sc odmab nc upotrebi u svdem sta.nju, treba ostavljati
za zimu. Slobo<Jnc redove trcba zasejati motovilkom, spanaCcm,
zimskom fumenicorn, rotkvicama. Mogu sc saditi ba.\tcnslce jagode, kojima trebll t.cmlju pobnlj!ati kompostom da bi iduee
godine dobro rodile. Vrcmc je i za prcsadivanje 7:umenice. Zcmlji
se mo2.e dodati kompost, a ~u.~nih dana zemlju oko biljaka trcba
dobro 7.alivati.
I daljc treba brati bilje (zlatni rnarienjak, kamilicu, hosiljak,
paprenu mctvicu i dn1gc) i u vezicama ih suSiti u senci (poglavlje o
bilju). Crni luk treba povaditi i susiti u scnci.
Ako se negdc pojavi bolc.~t. njeno sirenje treba spreeavati
prirodnim sredstvima.
Ovo vrcme je pngodno za razmne>Zavanjc ruia pclccrima:
j,>ranCice kojc su vee malo odrvenele, dugacke 20 do 30 em, trcha
ispod donjih Jistova odseCi, a takode i vrhove. Donja dva lista
paZljho skinuti i granCicu zabo><ti u rastresitu i vlaZnu 7.Cmlju. Oa
bi i vazduh bio vlw.an, pelcer trcha pokriti velikom tcglnm. Do
na.rednog proleCa mkvi pcloeri ee sc verovaroo primiti, samo treba
paziti da zemlja bude vla7na. Tada treha mlade biljoce sa korenom iskopati i prcsaditi na stalno mesto gde ee ule:a":'ti ""!:
Maline koje >U rodile rreoo odseCi pri tlu. a lll>tavttJ naJJaCc
mlade gnmc, 5 do 8 na metar.
93

SEYfEMBAR
Zumenicu treba po suvom vremenu povc7.ati u glavicc da bi
postala mckSa, ali uek samo onoliko koliko vam je potrebno za
nedelju dana.
Mogt se posejati zim,ka salata, spanac, rotkvice i motovilka.
Anis treba razrediti. Prvih dana u mcsccu moie se zasaditi i leja
ba.~tenskih jagoda. Zemlju treba poboljSati kompostom, okolinu
biljaka dobro zaliti i pokriti poko5enom travicom iii piljevinom da
bi :z:cmlja bila stalno vlabta. I dosadaSnji redovi jagoda treba da
dobiju komposta. Treee godinc prinosi su mali i zatose stare biljkc
od\tranjuju.
Moictc saditi maline, veoma zdravo voee koje ee radati punih
15 godina, uvek u juJu. Pogodno mesto je 11a ivici vrta sa povreem,
ta~ gde leti nece praviti ~cnku. Zcmlji trcba dati grubog kompo
sta 1 pepela. Na dumi metar treba posaditi 5 jakih sadnica, kojc
trcba privezati na 3 fice, razapete izmedu koecva. Za pokrivanjc
tla najbolji su vuneni otpaci i piljevina. Stnlna vlaga je veoma

vatna.
U dobru zemlju sa kompostom trcba )lO\Qditi i rabarbaru.
Na mestima sa kojih su plodovi pokupljcni, scju se l?iljkc za
?clcno d ubrivo (sla~ica, jeclnogodiSnja detelina) i zato da do
proleea zemlj u rastrcsaju, pokrivaj u i pobolj!,avaju.
Da glavice kupusa nc bi pucalc, mogu sc spasti na taj nacin ~to
sc pre jakih kiSa njihova stabla zaseku do polovinc. nmc se
smanjujc izncnadno podizanje soka u glavicu i kupus ostaje neosteeen za zimu.
Niska boranija rodiee j~ jcdnom ako se posle berbe orcle i
zalije. Diljke boranije i gra~ka ne treba cupati, vee samo odsc6
iznad zcmlje. Koren poboljsava zemlju azotnim gumoljima.

OKTOBAR
Sada jc vreme kada najviSe painje treba posvctiti ostavljanju
plodova za T.imu (poscbno poglavlje). Salate treba pok:riti tunelom
od plastike, toplih dana j~ ,;t~ta ra~te. Paradajz treba po hladnom i kiSovitom vremenu pri tlu odseCi, a biljke sa 2clenim
plodovima obesiti vrhom nadole u toploj prO!otoriji. Tako paradajz
pod uticajcm toplotc sazrcva i moze odmah da se trosi. Per5un i
sitan luk mogu se saditi u saksijc za zadovoljavanje kuhinjskih
potreba.
Kasnu mrkvu, celer i cveklu treba ostaviti u .<cmlji do mnu.a.
Krnjcm mcseca treba iskopati radic witloo(c, odseCi mu zc

lene delovc do srednjih mladih listova, a knrcn staviti na hladno

mesto. Zimi ib treba posadiri u cdro sa vlainim peskom i staviti
na mramo, toplije IJICSto. Za d'c do tri nedeljc razviee"" duguljaste, fuCkastc glavice. Ako je prO>torija suvi<;c topla (imad 18
stepcni Celzijusa) listovi 6: se razi6, a mogu da ><:: pojave i lisne

vaSi.
Sada sc mogu saditi zivicc, voeke, ruic, a trajnc hilj'ke deliti i
prcsadivati (cveee i biljc). POS<tditc zovu, glog, najmanjc dva grma
Ieske.

NOVEMBAR

PTe prvog mraza treba u svetlu, negrcjanu prostoriju uncti

ruzrnarin, lovor, rozetlu. Ostalo trnjno bilje (timijan, fubar, malic
njak, paprcna metvica, pitama nana, ialfija, (kadulja), pclen, sitan
luk) mofe da ostane napolju. Grancice im treba poseCi za biljni
preparat iii ib kompostirati (bez pclena).
Kornpostom trcba snabdeti grmove nbizli, malinc, voeke, a
sitnom Juku treba dati ~di. Trajne biljke treba poseti, nasceene
delove kompostirati, a koren za5tititi pokrivanjem kompostom.
Mrkvu, cveklu i celer trcba izvitditi i oprezno im odS<:Ci zelene
delove.
Pelcerima (gran6cama duga~kim 20 ern) mogu sc razmno:liti
ribi1.la, zova, Jeska i cvctno grmljc, bez ikakvih izdatuka. Treba ih
samo staviti u mc5avinu pcska i rastrcsite zemljc na mestu gde je u
vnu zavctrina.
Da bbte u prolcee imali <.'VCCa, posadite lukovioc narcisa i !ala.
Sada mo:lete da napravite visoku leju (posebno poglavlje).

DECEMBAR
Zcmlju trcba od mraza za~tititi naseeenim biljnim otpacima, a
ru2e stajskim dubrivom, zcmljom i kompostom, nnjmanjc 5 em
iznad mesta gde su bile kalemljcne.
Kompost treba zbog hladnoee dobro pokriti da se proces
raspadanja ne bi prekidan. Da5tenski alai trcba oCistiti i izbrisati
k:rpom i m8Sinskim uljem. Prcthodno treba zemlju rast~ti vilama
tamo gde jc jo5 tvrda, a onda jc opel prekriti baS!cnskim otpacima.
Ako u zcmlji ima malo ki!nih glista, mof.ete napraviti opisanu
malu farmu za razmnofavanje ki~nih glista koje 6:tc u proleee
preneti u zemlju u vrtu .
Stazc u vrtu, tcrasu i senicu uredujte po pmrebi, kako bi vrt
iduee godinc bio jo5 prijatnijc mesto na kojem ee svi clanovi
porodice rado bora~iti mcdu zdmvim zelenilom.

95

ODGOVORI IZ PRAKSE
I SAVETI
PITANJE:

ODGOVOR:

911

Na n~m n1JJ pontt M &Spel'8 bez tlubrr

nja. Otkako riSe M moiemo th nabarimo
stllj51co 4ubmo, upotrrbljaramo rdllli:lro.
Da li se isopljena zemlj uista moir
poboljSilti .samo prirodn.im sredsl>ima I talco
poYeali prinos?
Svakako. Jedini jc uslov da ste psihi~ki i
fiZi~ki spremni da izmenire svojc do,ada~
nje radnc navike i odnos prcmu >cmlji. bilj
kama i iivotinjama na vrtu. Sigurno vam jc
vi~ stalo do sadrlaja i unurra~njeg kvalite!<l
nego do vcoma krupnih, ve~taCki odgiljenih, na o ko lepih. ali siroma~nih i vodnjika
vih proizvoda.
Iscrpljenost i zamor zemlje mote o;c naroCi
to zap:uiti tamo gde se iz godinc u godinu
scje i sadi na istom mC<tu povrte kojcm
!reba mnogo hranlji\ih marerija. Na pri
mer. sve biljkc iz porod ice kupusa. praziluk, ccler. krompir, krastavci, bundeve i
slicno. Tako se zemlja jednostrano i hroni~no iscrpljujc, jer stalno gubi istc muterije.
To sc mote primeriti nar~ito kod monokultura. Upravo iz tog razloga mnogi vrtlari
i poljoprivrednici tro~e velike koli~inc ve~
ta~kih dubriva . Na raj natin pt)stiiu na istoj
povrgini vece prinose, ali proizvodi su vodcni i siroma~ni vitaminima. minerafima i aro
matitnim matcrijama. da o ~ICinim posledicama po samu zemlju i ne j,'Ovorimo.
Vcila~k.o dubrivo nijc rc~nje, jer Ia hrana
ne zadovoljava. Mnoge ma1erijc biljke mogu da dobiju samo iz organskih ~~lojaka
humusa . One se u bio-vrtu ncpresrano obnavljaju dodavanjcm komposra iji je sastav

veoma raznovrstan. Ako jus niste poeli sa

pravljenjcm komposta , uCinitc 10 sndn.
Mnogi se cudc koliko materijala sc nakupi i
preko gomile komposta vrati narrag u LCm
lju . Tamo gde se utroScna energija sralno
oadoknaduje, nesta5ice nisu moguee. To JC
bio-logil<a. zar ne?
Problem dubrenja mote se smanjiti i naizmcniroim sejanjem raznih vrsra povr~a.
Tamo gdc su proole godine rasle vrsre koje
najvi~ tntie. ovc godioe cemo za~jati i
zasaditi skromnije vn;tc, kao ~to su grn~ak,
pasulj. soja. U vi~ redova Ireba na leji
gajiti razne 'vrstc povrca koje se mcdusobno
dopunjavaju (poglavljc o rne~ovitim kuhurama). lzrnedu njih treba '""scjati ba~tenski
neven i dan i n~. Ovo cveee kod kore na
lua materiju koja uni~tava zemaljske para
zitc nematode. Svojim mirisom ove biljke.
osim toga, podstifu korisoe organ izme u
zemlji koji svojom aktivno~ pobolj~'aju
humus. Zato ih u jesen nc treba iSupati,
ve~ sumo odse6 iznad zemljc.
Osim pravilnog rastresanja zemljc i pokrivanja gole zemlje. preporutujem vam i mi
oeralima bogare biljoe prepara1c od gaveza
i kopriva. Za iscrpljenu zemlju nar~ito je
dobar preparat od rastavica (poljske prcslice), opisan na 55. strani ovc knjitice. Rusravi~ sadrli silicijum, a sicilijum povecava
o tpornost biljaka tako ~to im jaca tkivo. U
ovc

~vrhe

rastaviC treba hrati tek u avgustu ,

jer tada odrasla lekovita bilj ka sadrti naj

vi~ silicijuma i silicijumove kiselinc. Budua da svez rastavic nije uvek pri ruci .
treba ga u senci osusiti i safuvati.
Prskaojem prcparatom od rasravica mogu
se sprebti i otkloniri rame ~Ierne pojavc u
zemlji i oa biljkama. :-Ia voekama. na pri
mer. razne plesni. monilija (trulez plodova,
suScnjc granbca i cveta), rda i kmstavost.

97

Zemlja se moze prskati vi;c pula 0<1 februa.

ra do maja. 0<1 sredine jula do srcdine avgu
sta. oktobra i novembra . Biljke cc oja~ati i
izleoti se od plcsni zah,aJjuJuCi viSekrat
nom prskanju listo'a sa s>ih strana. po su
vom i suntaaom vremenu .

Jskustva sa biolo;kim metodtma i sredstvi

rna pokazala su da ~ beL upotrebe vdta
ckog i stajskog dubriva mote odgajiti Ldr.l
vo povree. kojc se more mirne savesti kori
stiti u domaCinstvu. Znamo da smo nehoti
ce i svc vi~e izloteni nezdravim uticajima
okoline: Josem vazduhu, lo~oj vodi za pice i
buci savremene tehnikc. Zato se necemo
optcrctivati postupcima i sredstvima koji sc
mogu izbcci. Trcba napustiti iii bar ogra
nititi. gde god je to omogucc. upotrebu
hcmijskih sredstava. sto oaro6to vali u
obradivaojo zcmlje.

PITANIE:

Tramja.k u ntu bteo bih th pretvorim

bio-nt za poYrh. Kdo th to ur11dim, a th
sada.mja 11Td11 zem/ja bude Ito pre rastresl-

111, ali bez prekop11nmj11? telim da i to pre

odgsjim Sl'oje poYr'Ce.

ODGOVOR:

98

Verovatno vam jc po..:nalo da prekopava

njem , okretanjem i meSanjcm slojcva zcm
ljc vcoma brutalno remetimo rnd i zivot
mnogih zemaljsk ih organizama i masovno
ih uni~tavamo. Oni se veoma ~por<) rcgcnc
riSu i obnavljaju priro<lno stanje. n 10 doht1i
do izraiaja kroz ~poriji i slabiji rast kultura.
ako se u sveze prekopaou /Crnlju seju u
prolctc. Zato tom poslu ueba pristupiti stu
obazrivije.
Najbolje je rravnjak preknt1 ~IOJCvima lar
tona i papira i pritisnuti ih kamenjem iii
daskama. U mraku i vl:ui nastaju idealni
fhntni uslovi za lillne glisle kojc Cc tra\
njak prcraditi u sloj humusa. To je najboljc

u~initi leti , uoci polaska na godi~nji odmor.

ka~o vam izgled vrta ispod prckriva~a 0<1

hartijc nc hi smetao. Pocetkom septcmbra

zemlju treba dobro rastresti ilama (Posru
pak je opisan na strani 32). U gomji <IOJ
treba ume5ari kompost, koliku ga imatc , a
zatim zemlju O<lmah zasejte zelenim dubri
vom . Tako se nazivaju biljke koje se S\'Ojim
korenjem veoma gusto prcplicu i tako ~inc
zemlju rastresitom. brzo ozelene i do zime
istcmju mnogo zelenila. Zatim se smrznu i
prervore u hranu i zastilni $10j l3 mnogc
ki~ne gliste i druge organizme u zemlji. Do
prolcca cc sc sve to preraditi i pretvoriti u
humus . Ako je potrebno, tada ponovo ra
stresite zemlju vilama, ne mesajuci slojcvc.
Napravitc leje i kao prvu kulturu posadite
l<rompir. Uspevace i gra5ak, pasulj i crni
luk. Za~to je krompir pn~ na redu'l Zato
!to biljke krompira ueba obasipati da bi
dobro rodile, a rime sc zcmlja Ccsto rastre
sa. Korov treba podsecari i ostavljuti na
zcmlji. Osim toga, sun~ zraci se u gomi
lice zemlje viSe upiru ncgo u ravnu zemlju .
Suntana toplota veoma prija krompiru , a
podstiec i delovanje i razmnotavanje ze.
maljskih organizama, Slo opel ubrzava stva
ranje humusa .
Za takozvano zeleno dubre nje prigodne su
jednogodisnjc biljkc, kao ~to su: slatica,
grahorica, vucak (divlja kafa). jcdnogodi~
nja detelina i druge. Ponegde se u prodav
nicama scmcna mogu dobiti ve~ pripremlje
ne me5avine semena ovih biljaka. Skoro sve
imaju ko<l korena zemaljske bakterije kojc
sakupljaju azot iz vazduha u gomoljima , a
10 je vee pripremljeno dubrivo LA povrce
koje tete u proleee sejati ili saditi oa neka
da~njem travnjaku.

99

PITANJE:

Kabv malerijal treba upotrebili z pokriYaDje remlje oko Yoaka ~ NemJUJJ toliko
komposiJI d8 bib osim Yrlll u polffm mo~o njime da snabdevJUJJ i
robljak .
U poslednje vreme se za potrivanjc zemlje
u votnjacima veoma dobro pokazala kora
retinara. Sitno iscckanu koru trcba po<uti u
debljini 5 do 10 em. a u sirini 1 met~r oko
votaka. Vi~godi!nja porcdenja potvrduju
da jc tako za~titcno drvcte bolje ra<lo i
davalo vise voea nego tamo gdc je zcmlja
protiv korova prskana herbicidima iii gde
su ostavljeni trava i korov i gde je okolina
drveca pokrivana croom pla,ticnom folijom.
Samlevena kora retinara danas se u velikim
koliCinama kompostira i kao humu dodajc
zemlji prilikom sadenja voeaka. Time se
povecava humusni sloj zemljc, a tome
mutnjaci pripisuju bolji rast.
Zemaljsk.i organizmi polako ra;graduju koru, tako da tek posle du.teg vrcmcna rreba
dodati sloj od nekoliko centimetara. ZahvaljujuCi tome, korcn jc stalno i dobro snalr
deven hranljivim materijama. Slcde~u pred
nost predstavlja zaWta gornjih slojeva zemlje u kojima lc~i korcnjc drvcta: korcn jc u
takvoj zemlji z..Stieeniji od suSc na lctnjoj
vruCini. Ako nema dovoljno vlage. drvece i
plodovi slabe , smanjuje im se otpornost
protiv bolcsti i StctoCina. Osim toga, slnj
kore sprecava spiranje. eroziju golc zemlje
kad su jake ki~. narol!ito na terasama i
padinama, a sprecava i naglo gubljenjc via
ge iz zemlje.
Tamo gde je tlo po pH vrcdnosti kiselkasto,
u rano proleee treba ga posuti drvenim pepelom koji smanjuje kiJ>Clost i i~tovrcmcno
slufi kao dobro kalijumovo dubrivo. Naj
bolje dubrivo su izlueevine mnogih ki!nih
glista kojc sc u bumu.snoj cmlji brzo raz-

mnozavaju. Za prskanje drveca ne treba

koristiti hemijske otrove koji uni~tavaju
mnoge korisne zivotc u zcmlji. Zato trcba
kori\liti samo prirodna sredstva.
u svakom voenjaku obavezne su mnoge
kucice za ptice. Dok su vocke j~ mladc,
kuace se mogu pritvrstiti na dnenc kove
koji voekama sluie kao oslooac. Sro vi~
mogucnosti i Zivotnog prostora date kori snim pticama, manje re biti ~tetocina i ~tete
u vocnjaku. Zimi pticc trcba hnoniti ovsenim pahuljicama, semenom suncok.reta i
drugom ptitjom hranom. U vnu treba da
postoji i mala posuda sa vodom. da bi ptice
i zimi i leti imale vodu za pice.

vm

ODGOVOR:

PITANJE:

ODGOVOR:

lmJUJJo veliki m s pomem. Ne moiemo da

proinedemo dovoljno komposta, lako k ompostirvmo sve pogodne otpatke. Z.to u 'I'J'1JJ
lcoristimo tlubrivo s flume lcolcoiaka. Zn
mo da .u drii mnogo azota I nedoroljno drvgih malerija, ali preporvmaaa OfJIIJJSka
tlubri.,., law Sto su kofiano i lrmo bra/no I
roiina, ne moiemo d8 nabarimo. Kako da
pobolj.mo zemlju?
Stajsko dubrivo sa farmi kokoS;.tka, svinja i
goveda treba izbegavati. jer nije upotrebljivo u proizvodnji zdrave hrane u hio-vrtu.
Mozc se dodavati zemlji samo kod biljaka
koje se ne jedu, na primer. jednogodi~njc
cvetne biljkc. trajne biljke i ukrasnog
grmlja.
O;maJnja industrija mesa na farmama nc
gaji stoku kao pojedini seljaci koji kao stocnu branu upotrebljavaju kukuru;. krompir. titarice i druge poljoprivredne proizvode. U sto<'nu hranu u dtakovima dodaju
se razni hcmijski dodaci za bm rast i protiv
bolesti: hormoni. antibiotici. konizoni i
drugo. DeliCi ovih m<tlerija nalazc sc i u
mesu zaklanih Zivotinja i u stajskom tluhri 101

100

vu koje farme prodaju poljoprivrcdnicima.

Analizama su u takvom stajskom dubrivu
otkriveni i insckticidi, na primer. DDT. koji se upotrebljava u stalama, ali i u pripremanju stOCile brane. Ima i drugih unoka
sto je takvo dubrho na bio-vnu nepoteljno.
Nemamo niSta protiv stajskog dubriva dobijenog od seljaka koji stoku hrani na prirodan naCin, bez hormona i antibiotika. Dobra se moze upotrebiti i dubrivo od domacih zcteva, koko5aka iii ovaca. ako ih
sami gajite. Stajsko duhrivo mote se kompostirati zajedno sa drugim otp:tcima iz domaCinstva i vrta, sa primesom zemlje. Direktno na Jeje stajsko dubrivo ne treba sipati, jer je suvi~e jako i svojim mirisom privlaei stctoeinc. Ako neko raspolate veeom
kotianom stajskog, dohro odlctanog dubriva, u jesen ga moze dodati samo gomjcm
sloju zcmlje. Preko zime k~ne gliste ee ga
preraditi i na njemu <oe coma razmnotiti.
Sue ostatke treba na prolece pokupiti l,>r.l
buljama. Leje zatim treba rastresti. zasejati
i zasaditi. Jo5 golu zcmlju na kraju treba
posuti ise~enim materijalom.
Nerazumljivo je da se kod nas ne mogu
dobiti organska dubriva kao ~to su kostano
i krvno bra~no i mlevena rotina. U mnogim
zemljama su u rcdovnoj prodaji i stalno se
upotrebljavaju, iako su ta dubriva relativno
skupa. Kuda ti samo idu otpaci ~a vclikih
klanica? Te prirodne materije mogle bi dobra da se iskoriste za povccavanje plodnosti
zemlje. Pre nekotiko vekova, jcdan mudar
seljak jc svom nasledniku ostavio u amanet
mudre savete za uspesno gazdovanje.
innedu ostalog, da ovCje ko<oti u cl zakopa
na p.Snjaku, pa nikada neee oskudevati u
statnoj brani. I u prirodi se ni!ta oe b;oca.
sve se preraduje i matcrija neprestano
kruti.
102

Sastav zemlje veoma pobolj~ava tako<vano

zeleno dubrenje. kako je u ovoj knjitici vc~
opisano.
U poglavlju o kisnim glistama navedeno je
prvoklasno dubrivo koje od otpadala proi<vode ove ekolo5lti najkori nijc tivotinjice.
Od starih dasaka moiete u senovitom uglu
da napravite malu ili veeu farmu kiSnih glista, kojima posle toga vi~ ni~ta nijc potrebno osim stalnc zalihe otpadaka i mir. Po~to
se veoma brzo razmnozavaju, veliki dco glista motete preneti na lejc s povr~cm. Sto u
zcm lji ima viSe kisnih glista, vi~e ima i humusa.

Trebalo bi prekinuti sa lo~om m~Vikom koja

sc narocito u jcsen susreee pri poljskim radovima. Salatu, pa i biljke pasulja_. grdka,
paradajza. jednogodi~nje cvcec, !judi zajcdno sa korcnom iscupaju iz zemlje. Takav
postupak je logiean i opravdan samo kod
korenastog i gomoljastog povrea, kao Sto jc
mrkva, e.ckla, repa, krompir , ali kod drugib vrsta nije. Cupanjem biljke sa korenom
remete se idealni ih otni uslovi u zcmlji i
oduzima hrana mnogim organizmirna.
Mnogi od njih Zive u simbiozi sa korenjem
biljaka. To zna~i da se hranc izluOcvinuma
korcna, a korc:ni izluCevinama orgcmiu1mu.
U zemlji je sve prozeto kilometarskim , mikroskopski tankim korentitima koji slu?.c
kao hrana kiSnim glistama i mikroorgunizmima.
Sve ~to se u kuhinji ne potro5i, ubudutc
trcba ostavljati na zcmlji i u njoj. Praziluk i
eeler ne treba eupati. vee samo odseci neposredno i.znad korena. To va.fi i l8 svc
vrste salatc. radic, motovilku, a naroeito za
mahunarke: soju. gra5ak i pasulj. Njihova
korenje puno je azotnih gomolja loji zatim
zemlju dugo dubre. Biljkc trcba u jc.cn
odscti iznad zcmlje, plodove obrati. a
103

isecenim stablima i li~tem posuti 7cmlju, na

mestima gde su raslc. Na taj natin se ~cmlji
vrataju materije koje su joj biljke oduzele.
Ako sc tako postupa, humusni <,astav zemlje bite S\"C bolji.
PITANJE:

Ako Yoc'fcC ~ IIC prsbm, II f1'1ll S<! pojarljuju mnoge boksti j itrtoane. Kdo a
to spream bioloftim mctodim i sred-

ODGOVOR:

Prvo oastojite da ostvarite dobre uslove za

zdrav rast u vocnjaku. To su plodna i ~to
humusnija zemlja. suncano mesto. odgovarajuce i proverenc sone voCaka koje u tom
kraju uspevaju i nega zemlje, opisana u odgovoru na pitanje o pokrivanju zemlje u
voeojaku.
Neodgovarajuea sorta je, na primer, jahuka
zlatni deli~- Odgajena je u Knliforniji , u
tamo5ojoj toploj klimi, najvik zbog velikih
prioosa i krupoih plodova . Vitaminslc.a,
aromaticna i mioeralna vrednost tih jabuka
kod oas je najslabija.
Zato bi bilo dobro da vrtlari u rasadnicima
lc.onatno povedu ratuna o l~im iskustvima
sa nckim vcoma osetljivim novim sortama
koje treba staloo prskati hemijskim preparatima. Mnogi !judi bi radije gajili otponic,
zdravc i ukusne do mate sorte voea. a li u
rasadnicima ncma scdnica. Ko god mote,
treba da oastoji da mtbavi uol>rc kalcme.
Boljim voCnim sortama svakako bi se mo
glo izbcCi stalno prskanje i tako se ne bi
trovale oi biljke, ni voec, ni ~mlja.
U bio vrtu se za prskanjc kori<tc preparati
od prirodnih sastojaka, smarraju6 da hcmija samo prividno pomaie. Hemija nam za
pravo Stcti i kainjava nas palicom koja daleko stiie.
Za zimsko prskanje protiv leptirka, cvetojeda, grinja i plesni treba koristiti sredstvo od

vratiea (povratica) u cvctu (Tanacctum vul

gare), kao ~to je opisano na str. 56. Ova
biljka jc visoka do 1 metar i kod nas raste
dut puteva. Cvet joj je sitan. Jute boje.
slitan malom dugmeru .
Preparatom od rasta,iea (poljske prc\licc)
(siT. 55) mote se prskati vile puta preko
godine. Sprecava plesni , rdu, krastavost.
uni~tava crvenog pauka i joS nckc ~tctocinc.
Protiv lisnih va.~i se i u voenjaku mote upotrebljavali sredstvo od kopriva (str. 53).
Protiv monolije na plodovima pomalc hrcn
zasadcn u blizini voCaka.
Najveei saveznici u otuvanju zdrnvog vo~a
su mnogi korisni insekti i pticc. Zato ih ne
!reba trovati, vee podriavati.

-~IYimll?

104

PITANJE:

ODGOVOR:

U mu glljim ponee bez hemijskih sredsta,., llli dJuJas 11 x-emlj11 i biljke prodire se
rife itetnilt IIUtedja ix illdustrije, dimnjd
i saobrtlbj. Da li se potprmo zd,..,. IJnuu
11opite moie odgajiti 11 blbim uslot'lma~
Zabrinutost zbog sve jareg trovanja 7emljc
potpuno je opravdana. Hemijski tragovi in
dustrijalizacije nadeni su i u snegu nn najviSim planinskim vrhovima, gdc bi sc mogao otekivati potpuno cist vazduh. Zilgat1cnje putuje s vetrom pre ko svih granicn i
izlo~cn mu je svaki komadic zcrnljc.
Kolicine stetnih matcrija kojc 11 industrij
skim predelima vee decenijilma pad;tju iz
vazduha na plodnu zemlju, u mnogirn kra
jcvima prcslc su kritienu gr.lnicu. Tamo gde
sami stanovnici konstatuju da udi~u lo~ v;tzdub. bemijske aoalize zemlje dale bi za.
straSujute rezultate. Tako su pre nekoliko
godina u industrijskim obla.~rima SR Ncma
tke, uz kontrolu mleka i mleenih proi7voda. inspektori traiili i analizu poljoprivrcdnog zemlji!ta. U uzetim uzorcimn zemlje laboratorijskim anali<ama otkrivene su
105

desetostruko povecane kolicine kadmijuma,

velike koli6ne olova, bakra , arsenika, ~ive
i ra.znih medusobno povezanih otrovnih
materija iz spaljeoih plasticoib otpadaka.
Vlasti su bile primorane da seljacima zaplene sve proizvode i stoku i da zabrane proizvodnju hrane na otrovanim povrSinama.
Zemlja oe moze da se ocisti. Za ponovnu
proizvodnju zdrave hrane , mleka, mesa, na
tim povrsinama, trcbalo bi ukloniti 40 centimetara debeo sloj zemlje i zameniti ga
zdravom zemljom donetom iz daleka. Sli~na

istraZivanja su i u drugim delovima

Evrope dovela do sa.znanja da su poljoprivredni proizvodi sa takve zemlje upotreblji,; jos samo u proizvodnji alkohola. Pozoato
je da se istraiivanja te vrste cesto ne obavljaju, jer nema odgovarajuCih Jaboratorija,
a i zato sto industriji nije stalo da se obelodane neke neprijatne cinjenice.
Na falost, biolozi i hemieari konstatuju da
se zemlja danas svuda truje, oegde sporije,
negde brie, a negde samo povremeno .
Kadmijuma ima sve vi~e u zemlji, namirnicama i naSim bubrczima. Stela se mole
spreCiti samo merama na samom izvoru,
dakle, u industriji koja kadmijum koristi. U
nckim zcmljama doncti su zakoni koji zabranjuju upotrebu kadmijuma u proizvodnji
potro~nih dobara . Redovno se kontroliSe
oslobadanjc matcrija koje bi inace bez propisanih filtera i uredaja za CiScenje jos vge
trovale okolinu. Automobilska industrija je
zbog umiranja Suma vcC suoCcna sa Cinjeni~
com da mora da proizvodi vozila koja vi5e
nece trovati sve oko sebe , kao sada.
Ko zeli danas da proizvede zdravu hranu,
koliko je to moguce, treba mogucnost za to
da potrafi na selu, dalcko od mctaloprcradivackih i hcmijskih iodustrijskih pogona.
Kako se moze sopstvenim nastojanjima,

106

pridrlavajuCi se novijih saznanja biologije,

proizvoditi sto zdravija hrana?
Hemijskim analizama zemlje doka.zano je
da humusna zemlja, koja sadrfi mnogo vih organizama, vczujc na sebe opasne l~
kc metale, kao sto su kadmijum, olovo i
z1va.
Laboratorijskim eksperimentima
utvrdeno je da je u biljkama kojc su raslc u
zcmlji bogatoj humusom, tih materija bilo
najmanje . Sto je u zemlji bilo manje humusa , biljke su sadrfavale vi5e kadmijuma.
Njima nisu skodile ko~~ine koje za organizam eoveka vee predstavljaju opasnu dozu,
jer rast biljaka usporavaju tek veoma vclikc
kolicine kadmijuma u zemlji, tiSled kojih
sva !iva biea u njoj uginu.
Iz toga proizla.zi da se biolo~kim metodima
i sredstvima kojima se povecava broj Zivih
organizama u zemlji ; istovremeno sprecava
prclazak veCih kolicina otrovnih materija u
useve.

Sledece nacelo glasi:

Trcba svakako spreeavati veliku kiselost
zemlje. Po pravilu, vrednost pH treba da
iznosi izmedu 6,5 i 7. Za takvo tlo se kaie
da je neutralno. Ako je ikako moguce,
zemlju trcba dati na ana~&u iii mozctc nabaviti traku kojom cete kiselost sami utvrditi. Ako vrednost pJJ iznosi manje od 6,5,
trcba dodati krcenjak u vidu gaknog kreca,
drveni pepeo iii brasno od morskih algi. Sto
je zemlja kiselija, slabije vezuje navedene
tdke metale i utoliko vi~e metala prela.zi u
biljke. Kiscla kHa koja danas pada u ccloj
Evropi, skodi ne samo sumama, vee povecava kiselost zemlje na poljima i u vrtovima. Dodavanjem krccnjaka to se mofe regulisati.
Razlog za zabrinutost predstavlja i nagomiJavanje stetnih nitrata u zemlji i hrani. Farme koje gaje fivinu, svinje i goveda predaju
107

velike koli~ine stajskog dubriva Ut iotenziv

no gajcnje povrea i poljoprivrednib proizvoda. Ne samo zbog bemijskih materija koje sadde izlurevine, intcnzivno dubrenje
svake godinc problematicno je i zato ~to
poveeava koliCine nitrata u proizvodima:
To je naroCito utvrdeno za spana~. salatu 1
rotkvicc svih vrsta, gajene na suvi~ oa<lubrenoj zemlji. Kod eksperimentalnih 1iv~ti
nja, takvim proizvodima izazivana su mahg
na oboljcnja. Trovanja me<lu decom. LZazvana spanacem sa mnogo nitrata, upozoravaju da velike kolicinc stajskog <lubriva u
gajcnju biljaka mogu cov~ku vi~ d~ 'k~de
nego da koriste. Mnogo notrata 1rna t u lim
skoj salati u glavicama i zimskom spitmt~u
iz staklcni ka, odgajenim u vreme kad ima
manje suneane svetlosti. Zato jc zdravijc
zimi troSiti hranu iz tjmnicc (mrkvu, cveklu, kisco kupus i drugo), umesto zimske
sorte rddiea. Radic sakuplja hranu u jakom
korenu i na odgovarajuooj toploti poanje
da tera listove. Tako crveni radi, witloof
i zimski radic, kao i motovillca i biljlce iz
porodice kupusa ne sadde suv~c ~itra~a ..
Za proizvodnju zdravc hranc n<tJOOIJ~ .. JC
zemlja sa kompostom. Trka za krupntJim
plodovima koja ~nekad na~taje mcdu .susedima, a dovodt do prctcnvanJa u pnrodnom iii vc~tackom dubrenju, sasvim je be
smislena i nekorisna. Pobednik je zapravo
onaj ko radi pclteno za bolji kvalitct i svoje
zdravlje.
Veliki broj struenjaka bavi se istra1ivanjima
plodne zemlje koja je u mnogim krajcvima
u kritirnom stanju zbog otrova u njoj. Kon
~tatuje se da je stanje iz godine u godinu
sve slabije. Bez temcljnog prcokrcta u
odnosu prema prirodnim elementima od
kojih nam zavisi iivot - vazduhu. vodi i
zemlji - stanje se nere izmeniti nabolje. Taj
108

preokret u oacinu mmjenja i postupaoja

neophodan je kod pojedinaca i u ~vctskoj
zajcdnici. OdluCnim mcrama treba spre8vati zagadivanje u pojedinim zemljama i CC
1om sveru.
PITANJE:

ODGOVOR:

PITANJE:
ODGOVOR:

U biololcom rrtiJmtl'll pnpomluje se sWno pn:kri'1'11Jlj e zemlj e biljnim otpadm . S.

mo, gd e se moi e u prolete nabniti dovoljno
materij llla Zll te svrbe?
Moogi poeetnici u biolookom vrtlarstvu ne
umeju da sc snadu, vee zcmlj;t ostaje gola
do prvc pokosene travicc.
U proleee, dok jo~ nema sve1eg zclenila,
mogu se koristiti suvi ostaci od proole godioe. Zato treba u jesen sakupiti i nasei svc
biljkc lcoje nisu upotrcbljeoe za tajcvc: l>ta
bla i llire matii'njaka, kamilicc, hajlu~ke
trave, gavcza, rasraviea , koprive, jednogod~njih cvetnih biljaka, tro~jnih biljaka i dru
gih. Sve to osu.~iti na suncu i nasctcno sta
viti u dfakove od jute ili tkanine . U prole~
ima~ctc dovoljno matcrijala za pokrivanjc
golib, tek zasejanih leja .
Ako nema niceg drugog, u prole~ 6e dobro d()(i i raspadnuta kont ~etinara i suva,
nuseeena paprat i:.: obliioje ume.
Kako $preoti pojsru ple.~nllcoja se vet nelcolill:o godi.na pojavljuje n11 Sllltlti, cmom i
belom luku?
Plcsni sc resee pojavljuju na mestima u senci. Ako su leje na suncu i imaju dovoljno
vazduha i ako sc zcmlja redovno rastresa,
plesan se moie spreCiti. U gajenju crnog i
befog luka ne treba upotrebljavati s~ic. du
brivo, vee stajojak prvo kompostuau sa
ostalim otpacima iz vrta. Zemlju i biljke
treba prskati protiv plesni tecnim sredstvom
od rru.taviC.t (str. 55). Tamo gde je zemlja
suviSe kisela, treba posuti drvcni pepco.
109

PITANJE:

ODGOVOR:

PJTANJE:

ODGOVOR:

II 0

U ntu imam volubarice koje su mi unistile

korenje voc'aka i muoge lukovice lata, gla
diola i drugog cvs. Kako da se oslobodim
ol'ih stctoeina?
Posto je u pitanju zaista velika steta, opisacu kako se jedan strpljivi vrtlar jednom
jedinori1 zamkom oslobodio stotinu voluharica kojc su dola~ilc sa susedne plantaze.
Primenio je saznanje da volubarica ne voli
promaju i svetlost. Zato je u njihov ovalni
rov, ncposrcdno ispod povl"Sine zemlje, na
pravio otvor, seo pored njega i cekao. Ako
je voluharica bila u blizini , za sledeCib pet
minuta pocinjala je da zasipa otvor. Tada jc
vrtlar ponovo pravio otvor, stavljajuCi za.
mku ~to dalje . Pre nego sto bi volubarica
stight da zaecpi otvor, uhvatila bi se u
zamku.
Za lov na volubarice vrtlar je odabrao sun~an dan, jer svetlost u rovu mami fivoti
nje. Zamku jc prcthodno oprao, a na rukc
je navukao plasticne rukavice, kako se Zivo
tinje ne bi uplasile od mirisa eoveka.
Imam malo intanje i ieleo bib da proizvod
im brllnu bez ve5tackib dubriva. Kalm ds
obradujem njive ds dovoljno proizvedem i
da mi ostane za prodaju?
Kako su kupci postali kriticki raspolozeni
prcma kvalitetu, u zapadnim zemljama una
sve viSe poljoprivrednib imanja na kojima
se zemlja obraduje na bioloski nacin. Bolji
restorani, profesionalni kuvari u botelima i
kupci trale na trzistu bioloski odgajeno
voce i povrce, u prvom redu zbog mnogo
boljeg ukusa. Ti proizvodi su mnogo skuplji, ali potralnja je ecsto veca od ponude.
U obradivanju zemlje ti proizvodaci koriste
iskustva stceena prakticnim radom na srodnim imanjima, a period ueenja traje dve
godine. Saradnja sa biolozima i agrotebni

kom donosi bio-poljoprivrednicima veoma

dobre rezultate. Sa manje troskova na plodnijoj zemlji proizvodc bolju branu, u kolici
nama koje nisu nist<t manje od onih odgajc
nih pomoeu hemijskib sredstava.
S obzirom na to da od traktora nema stajskog dubriva, oni gaje i stoku, ali samo
onoliko glava koli ko mo!,'ll da isbranc sop
stvcnom stocnom branom. Stajskim dubri
vom obnavljaju istrosenu zemlju.
U poljskim radovima koriste lake masine,
traktore i prikljucke koji zemlju ne okrecu
kao plug. Medu njibovim alatkama nalazi
se i drljaCi sli~no, samo nesto uie, orude
koje ima umcsto seciva vilama sliene dugackc zupce. Takav uredaj za rastresanje
zemlje opterete i vuku kroz zemlju i tako je
samo duboko i dobro rastresu, a da sc
okretaojem slojevi zemlje ne remetc. Korov
koji ova alatka pri tom iscupa ostaje na
povrsini gde pokriva zemlju i truli. Vise
kratnim rastresanjem zemlje izmedu rcdova
zasadenib kultura zemlja ubrzo postaje tako
rastresita da se u nju mo1.c gurnuti ruka do
lakta. Na takvoj 7.Cmlji se sa mnogo manje
dubriva dobijaju veei prinosi.
Posle berbe plodova, odseceoe zelene delove biljaka trcba ostaviti tamo gde su izrasle.
Ispraznjene njive treba zascjati meiiavioama
zeleoog dubriva koje azotom dubri zemlju,
stili je od hladnoec i brani kiSne gliste.
Naizmenienim sejanjem i sadenjcm raznib
kultura i meiiovitim kulturama koje medu
sobno podsti~u rast, scljak sprecava sirenje
biljnib bolesti i ~tctoCina. Biljke gajene na
zdrav nacin su i otpornije. Prednost imaju
stare sortc.
Scljaci koji i velike njive obra<luju slieno
kao bio-vrtlari svojc vrtove, poceli su da se
udrufuju u svojc organizacije.

111

..,

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
08RADIVANJFZ.I:.MUE . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .
BIOLOSKOTI.O . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ZDRAVF.lllUKE -ZDRAVAHRANA ....... ..........
KARAKTfRISTIKI:. 810-VRTLARSTVA .............. , .
PLANIRANJE VRTA . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . .
LEJF. SA lOVRCEM . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
KOMPOST . . . .. . . . . . .............. ... . . . . ........ .
Sta svc .spada nn k<>mpost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ograda za kompost i priprcmanjc komposta ........ , . . . . . . . .
Biljni nkrivator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
U~tn:ba komp<><to . ............ . ............ ....... . , .

llA~NSKI AI.AT . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .

7.NACAJ KJSNIH CI.ISTA . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako J)<>\'etolti broJ kiinih glista . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .
VRTI.ARSTVO I:IEZ HEMIJF. .. . . . . . . .. . . . .. .. . . . . . . .
KORISNE 2.1VOTINJI:. . . . . . . . . .. . . . .. . . . . .. . . . ..
KOROV JE PR!JAITJJ .. . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . . . .
PRIRODNA SREOSTVA 7.A ZASTITU BIUA . . . . . . . . . . . . .
I:IILNASREDSTVAZAPRSKANJEIDUBRIVA . . . . . .
Sred<tvo za prskonJ< od kopri"a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tc:Qlo c1ubrivo od kupriva . . .. .. . . . . . . . . . .. . .. . . . . . . . . . . .
Tc.Cno Oubrh.o oct listova~ K8'"e?.a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sred<tvo za pr>kanje od pclcoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sred<rvo za p!$konJc od ra.tica (preslice) . . . . . .. . . . . . . . .
Srcds1vn 1.:1 p~kanjc ()(I vrattt:a u cvctu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Srcdstvo tn ,>rskanjc od list ova paradajza . . . . . . . . . . . . . . . . .
Caj od cvcta odoljena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
S red~tvo za prskanje od listova raburbare . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Bijno <tubrivn od raz.nih vrsta bilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
l'RIPREMANJH LI:.JA, SEJANJE I SADENJE . . . . . . . . . . . .
Kako bio\Ttlar scje i ~di . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ZALIVANJEPOVRCA .. .. .. . . . . . . . . . .. . . . . . .. .. . . . . .
liTICAJI Mr-..5t;CA I DRUG II II'LANETA . . . . . . . . . . . . . . .
PRI:.DNOSTI Mr~OVITIH KULTURA . . . . . . . . . . . . . .
Tabela nepovoljntb i po\'olj01h su.scdnib vrsta povrea . . . . . . . .
VISOKE I FJI:. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . .. . . .
Kako se pra,; >~'Oka ltJ . . . . .. . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . .
Po,oljna iskush a sa visokim k:ja.ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ZACINSKO llK0VJT0 I:I!UE . . . . . . . . .. .. . . .. . . . . . . . .
Svakodnc' na upotrc:ba za<.'in;log bilja . . . . . . . . . . . . . . . . . .
OSTAVUANJn l'LODOVA lZ VRTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
GLA V:-11 RADOVI PO MESEOMA . . . . .. .. . . . . . . . . . .
ODGOVORII SA VET! lZ PRAKSE . . . . . .. . . . . . . . .. .

;:;

Dinjo

3
5

-Lubenlea
-

$pargl a

11

V1aiac

14

23

Sitan luk
Praziluk letnjl

2S

zimski

19

27
28

-proleni
-

31

PasuiJ visok

52
. 53
53
54
54
54
56
56
56

S6
57
58
59
62
65

68
71
15
76
77
79
S4
86
89
96

<J)

:z

r-

14

- ~8

1-

.~

1'~

28

1-.1

t--

.....

14

1--

..

Bob

. --....

Ma;oran

Bosll)ak

t-

;: L.avanda
A nis

I
I

- ,__-

i:alft)a

1-

Cubar
Timijan

Koper

:__

..; 1'00

> Bora.t:Jna
~ Kim

;o;

Gratak visok
nizak

>

nizak

>

...
0

1- ~

Beli luk jesenjl

30

32
35
37
39
42
45
47

<(

Paprika
Krastavac
Jestiva bundeve

.., ..,

;:;

<(

Patlidi.a n

SADRZAJ

...

,.

- ,_!.
21
14
14
21
21
21
21
21
21

Se)an1e
jan~ar februar

u taOrtlflnJu teju, sandutfte (&-taJdem k z~rejane vetan<'e PfOZorsate

POitce tid.)

Za
mart. ~ maj - u P<*~u ..,u. undub6e (vrt. terasa. prozonJce poltOttd.)
hteYI:
tflt'I090_SW'~t. k-4h1ett\l, ne suvtM vtalna zemlja. seme I)OSie serve ptwknu tank1m ~o~otem
zeml,e zanm Nnduttoe poknb QMom. Vlai:enje ne sme da bode S&Mtoe .ntenztvo

Sadenje napolfu
Pres.acnvanje sadnlca
Pre pr~achvanja n~JU, ml<l t:HI~tfce ;tdnOf!i iii vite puta presaditi u zegrejaM ,,, utvore~ leJe Ill S'fldut:IC.. ne pot.-.bnoJ udalf8nostJ. Prav11no ruvijene i z<Jrave sadnlce povr1
m1r1$ljavog bdJa i cveCtzlllm prese<hti napolju. na teljeno mesto.

Prinoa - r.reloai