ЛИК МИТРА – ПРВИ ПУТ С ОЦЕМ НА ЈУТРЕЊЕ

Приповетка „Први пут с оцем на јутрење“ је прва коју је написао велики српски
приповедач Лаза Лазаревић. То не умањује вештину пишчевог приповедања. Приповетке
Лазе Лазаревића јединствене су у српској књижевности по богатству детаља којима писац
показује психлошке особине и стања својих главних јунака. Један од таквих
Лазаревићевих ликова је и Митар, главни јунак приповетке „Први пут с оцем на јутрење“.
Лик Митра представљен је из перспективе његовог сина. Прво нам приповедач
описује његов физички изглед. Све на њему, од свиле, кадифе и злата, говори о
госпосдком држању и угледном пореклу. Облачио се онако како је његов статус у
друштву захтевао. Приповедач га чак назива кицошем, што указује да је пуно пажње
посвећивао свом физичком изгледу.
На почетку приповетке упознајемо Митра као ћутљивог и намрштеног оца и мужа, који
мало говори, ретко се шали, у цркву одлази само на Ђурђевдан, редован је гост у кафани и
мало пажње посвећује својој жени и деци. На први поглед, Митрово понашање је налик
понашању већине српских занатлија и трговаца тога доба, али Митар има порок који
угрожава читаву породицу, а то је склоност ка коцки. Када се у овом светлу погледа
Митрово понашање, налази се узрок његове лоше нарави. Запао је у лоше друштво, губи
полако сав свој иметак на коцки, а не уме томе да се одупре. Коцка га доводи до покушаја
самоубиства, из којег га спасава жена Марица. Након тога се примећују промене у
Митровом држању- то више није онај лепо обучени кицош, став му је блажи, а глас
мекши. Ослања се на женино раме и допушта јој да га, као да је дете, поведе за руку и
изведе из мрака у који је запао.
Митар представља синоним за човека који се ода пороку до те мере да више не господари
својим животом. Многи људи у таквим ситуацијама завршавају кобно, самоубиством или
убиством. Захваљујући мудрој супрузи Митар је добио нову прилику у животу и он
одлучује да је искористи.
Лазаревић нам у својим психлошким приповеткама слојевито слика своје главне ликове.
Ништа у животу није црно-бело, тако ни људи нису апсолутно добри или зли. Свако од
нас може запасти у невоље налик Митровим. Важно је да имамо поред себе људе који нас
воле и који ће нам помоћи да се вратимо на прави пут.