ЕП О ГИЛГАМЕШУ

Потреба за пријатељем део је човека од постанка човечанства. Многу су уметници певали,

причали или сликали на тему пријатељства. Најстарије написано дело које се бави овом
темој је „Еп о Гилгамешу“, а говори о необичном пријатељству између једног владара и
једног степског вука.
Гилгамеш је владар, краљ Урука. Красе га изузетна лепота и снага, али и самовоља,
себичност и бруталност. Од свог народа је узимао све што му се прохтело, без питања, без
милости. Због тога је у народу био омражен и њгови поданици су молили богове да
пошаљу некога ко ће моћи да му се супротстави. Тада се појављује Енкиду.
На почетку епа Енкиду је получовек који хода степом и другује само са животињама.
Захваљујући блискости са женом лаког морала, послатом да га укроти, Енкиду поприма
људске особине. Сазнаје за Гилгамеша и за његову немилосрдну владавину и жели да јој
стане на пут. Међутим, Енкиду губи двобој против Гилгамеша, али обојица добијају
нешто вредније од сваког двобоја. Гилгамеш по први пут у свом животу осећа блискост са
неком особом. Жели да има пријатеља са којим би делио своје тајне, своје подвиге, све
добро и зло свог живота. Гилгамеш почиње да се мења.престаје бити себичан и почиње да
мисли на друге људе, њихова осећања и потребе.
Богови и зла судбина одузимају Гилгамешу Енкидуа. Он умире од болести и оставља
Гилгамеша самог. Гилгамеш је толико очајан због губитка пријатеља да му сва
материјална добра и власт више нису важни. Напушта Урук и, лутајући степом, прича
Енкидуову причу.
Енкиду, човек степе и дивљине, је за свог кратког живота пуно научио Гилгамеша.
Показао му је да је пријатељство непроцењиво богатство, јер нам пријатељи оплемењују и
обогаћују живот на начин на који то материјална добра не могу. Иако је изгубио Енкидуа,
Гилгамеш носи у себи осећаје пријатељства који су сасвим променили његов живот.