Gilgame Besmrtnost

Ep o Gilgameu je najstarije knjievno delo za koje znamo. Smatra se

praizvorom sve epske poezije.
On prikazuje dva sveta: svet bogova i svet ljudi. I sam Gilgame je dve treine
Bog, a jednu treinu ovek. Samim tim to je bio ovek, bio je i smrtan. Posle
Enkidove smrti, Gilgame bez njega vie nije hteo da ivi, nije jeo, bio je tuan i lutao
zaputen po pustinji. Humanizam u ovom delu je veoma izraen u druenju Gilgame
i Enkidua, a tek je tuga za prijateljem i samoa naterala Gilgame da razmilja o
smrti. Sama re smrt se nigde ne nalazi u epu, nego se u njoj govori posredno. Bez
obzira na starost epa, neke teme su bliske i vene svakom oveku, elja da se
prevazie smrt, da se delima ovekov ivot pomeri u venost. Ljubav prema prijatelju
za koga sve treba uiniti i bez koga je ivot prazan. Pokuaj da se ivot odri i smrt
prevazie je u tome da se stvori besmrtno delo. Govori o nemogunosti da se ovek
priblii venosti, a to moe samo stvaranjem dela trajne vrednosti, koje e o njemu
da govore i nakon njegovog fizikog nestanka.