Rene Gijo - Bela griva

U ovoj knjizi opisano je udesno prijateljstvo jednog hrabrog deaka i prelepog, slobodnog,
divljeg konja. Smetena u predeo nepreglednih movara po kojima galopiraju divlji pastuvi,
ova neobina pria nas ui da sloboda i ljubav nemaju cenu.

Kratak sadraj - Folko je bio siromaan deak koji je iveo na kraju movare sa dedom i

mlaim bratom. esto je amcem plovio po movari i razgledao prirodu. Jednoga dana dok
je tako lutao, u vodi je video sliku malog belog konja. Pogledi su im se sreli. Konji je
pobegao, a Folko je krenuo za njim. Na livadi je video kobilu koja je mirno pasla. Priao joj
je i pomilovao je, a onda se okrenuo konjiu i pozvao ga imenom Bela Griva. Znao je da je
to pravo ime za njega i znao je da ce njih dvojica postati prijatelji. Poto je padao mrak,
Folko je poao kui. Sve ovo su posmatrala dva ergara koji su hteli da uhvate kobilu. Na
prevaru
su
je
i
uhvatili,
a
malo
belo
drebe
je
pobeglo.
Kada se vratio kui, Folku je u goste doao stari gardijan Antonijo. Folko mu je priao o
Beloj Grivi. Znao je da ga Antonijo razume zato to je i on voleo konje. Antonijo je bio
gardijan koji je lovio divlje konje za gazdu Manade. Jednog dana, kada Folko nije bio kui,
Antonio je doao kod Euzibija, Folkovog dede, i poverio mu se da ide sa gazdom da uhvate
jednog posebnog konja. To je bio Bela Griva. Uhvatili su ga i stavili u ograen prostor.
Ali,Bela Griva, sav u peni i potpuno van sebe jurnuo je preko ograde i pobegao u divljinu.

Sledeeg jutra, Folko je uzeo mreu i neto hrane i krenuo ka panjacima da potrai svoga
prijatelja. Dok se vozio amcem kroz trsku je prepoznao poznatu belu priliku. Izgledao je
umorno od borbe prethodnog dana. Video je Folka, prepoznao ga i nije ni pokuao da
pobegne. Iznenada su se uli uzvici i koraci gardijana. Folko nije znao ta da radi. Beli
pastuv se naljutio i jurnuo na gazdu Manade. Ljut, u besu, gazda je rekao da Belu Grivu
uzme ko hoe i da njemu netreba. Folko ga je pitao da li hoe da ga da njemu, i gazda je
pristao. Folko je bio srean. Poveo je Belu Grivu kui. Iako ga je Folko sa puno ljubavi
negovao, pastuv je i od njega pobegao jer je osetio zov opora. Nekoliko dana posle toga
gazda Manade je prekrio obeanje i hteo je da Belu Grivu da cirkusu. Tog dana je Folko
opet bio u movari i hteo je da spase prijatelja iz nevolje. Poto su bili okrueni sa svih
strana, i izlaza nije bilo, Folko je zajahao Belu Grivu i pobegao od zlih ljudi u smrt. Reka ih
je zajedno povukla na dno.

Tema - Prijateljstvo deaka i konja.

Likovi - Folko, Bela Griva, Antonio, dedo Euzibijo, gazda Manade, mlai Folkov brat,
gardijani.

Glavni lik je deak Folko koji se sprijateljio sa drebetom po imenu Bela griva kome su
ergari odveli majku, to se vidi ve u prvom poglavlju. Zastraeno drebe se nije usuivalo
da prie ljudima. Njegov strah izleio je Folko svojim prijateljstvom prema njemu. Ni deak
Folko nema sreniju sudbinu. Potie iz siromane ribolovake porodice. ivi sa dedom i
mlaim bratom. Uprkos dedinoj elji, on bi ipak da postane gardijan jer je njegova ljubav
prema konjima neizmerna. Puno je dogaaja, doivljaja i likova u ovom delu. Najkvalitetniji
doivljaj romana je ipak kada se prepia. Malo je rei kojima bih ga ja doarala. Posebnu mu
dra daje nedovrenost Roman jeste tuan, ali je lepi to je na samom itaocu da odlui
kako se roman zavrava. Mislim da vam je jasno kako se roman zavrio po mom miljenju.

Moji utisci o romanu - Ovo epsko prozno delo ui nas ljubavi izmeu oveka i ivotinje. Ui
nas ljubavi uopte. Jedna od pievih ideja jeste i da pokae itaocima da nekada ivotinje
mogu biti bolji prijatelji nego to to ljudi mogu biti. Zajedno ive, ue, smeju se... Uivaju u
meusobnom prijateljstvu bez ikakve koristi i to je ono to ih raduje i vodi kroz ivot.

U romanu se nalaze brojne rei ije mi znaenje nije bilo ba poznato, ali sam nauila da
znae:

Bisage - dvostruka torba koja se obino prebaci preko sedla

Gardijan - onaj koji hvata i kroti divlje konje
Ergela - veliki broj konja ili mesto za odgajanje konja
__________________________________

Rene Gijo (Kurkuri, 1. januar 1900 - Pariz, 26. mart 1969) je bio francuski pisac za decu koji

je iveo u francuskim kolonijama u Africi. Nakon studija nauka preselio se u Senegal gde je
radio kao uitelj, vie od 20 godina proveo je u Africi i veina njegovih knjiga potie iz toga
vremena. U mnotvu njegovih knjiga istiu seKralj maaka, Bela Griva, Sirga, kraljica
afrike dungle i dr. Godine 1964. je dobio knjievnu nagradu "Hans Kristijan Andersen"
prestinu nagradu na polju knjievnosti. Prema njegovim knjigama snimljeno je nekoliko
filmova.