Симо Матавуљ

ПОВАРЕТА

(1852-1908)
 Реалистична новела
Поварета је кратка новела Симе
Матавуља, приповедача из епохе
реализма.
Опус збирке приповедака из Приморског
живота и Далмације (Пилипенда,
Ошкопац и Била, Ново оружје и Света
освета).
 Особености реалистичке новеле

• одсуство развијене радње, одсуство

епизода
• увођење само неколико ликова
• опис психолошког стања основно је
средство карактеризације
• дијалози су ретки и са кратким репликама
• огољено приповедање (једноставни описи
догађаја, људи и острва)
• нема пуно романтичарских украса и описа
• кратки и реалистични описи околине и
самих ликова
• карактеризација (психичко стање ликова) -
изостанак реакција.
 Поварета
• Књижевни род: епика
• Књижевна врста: новела
• Време радње: крај 19. века
• Место радње: Далмација, острво Крапно
•  Тема: суочавање са смрћу вољене, патријархална
заједница једног далматинског острва.
• Ликови: Јурај, поварета Марија, Луце, Марко, Матија,
Миш, Пава…

Поварета је италијанизам и локализам за сиротицу, несрећницу. Наслов и

цела радња посвећени су девојци, несуђеној Јуретовој вереници – Марици,
која је умрла и пре него што је сазнала да је вољена.
 Фабула
• Долазак младог морнара Јураја Лукешића из војске.
• Јуре се после 25 месеци враћа на острво Крапно, и прво се
сусреће са сестром Јоји, у игри са њиховим братом, Мишом –
који је наговара да скочи са зида.
•  Јуре потом среће мајку, Луце и након поздрава од свега
неколико речи сазнаје за смрт Марице, девојке коју је
намеравао да ожени по повратку из војске.
• У њему се одвија унутрашња борба, и он одлази на
пристаниште, да размисли. Тамо се среће са оцем, Марком.
•  Увече се породица окупља на вечери, коју карактерише шкрт
разговор уз вино и ћутање.
• Ујутру мајка прича сину о сновиђењу које је доживела током
ноћи. Сирота Марица је поручила Јурету да ожени њену сестру
Паву.
• Јуре поверује у мајчин сан и пристаје.
 Фазе у развоју радње
• долазак Јурја Лукешића у Крапно –
експозиција
• сусрет са мајком и сазнање о Маричиној смрти
– заплет
• одлазак у пристаниште и сретање са
Маричином породицом у црнини –
ретардација
• вече у дому и вечера – ретардација
• Јутро и мајчин сан – кулминација, перипетија
и расплет
 Језик у приповеци Поварета
• далматински, осим оних делова где је
писан дијалогом.
• чакавски,
• Карактеризација говором (вербална
карактеризација)
 војника Јураја и мајке Луце

• У приповеци као што је Поварета садржај

ликова није богат, али је њихова
карактеризација и комплексност ликова на
врло завидном нивоу. Са врло ограниченим
материјалом (речима) и описима, Матавуљ је
до танчина представио затворено, тврдо и
веома патријархално живље далматинских
острва, чијим животима управља судбина и
религија.
• Младићеву срећу о повратку кући замењује
туга и бол након сазнања да му је умрла
будућа вереница.
• То је почетак његове емоционалне агоније
која се огледа у кратким одговорима и
затворености – јер није смео јавно да је
оплакује, иако га све подећа на њу.
•  Фигура мајке одређује његову личност. Њој се
поверава, слуша њене савете и покорава се
вољи њеног сна као разрешења за свој бол.
• Вредан је, частан и добар момак па се мајчин
сан прихвата као срећан крај за нашег јунака.
 Улога мајке у новели Поварета

• Јуре и Луца резонирају једно кроз друго јер су врло

повезани.
• Она плаче уместо њега, јер он је мушкарац, и мора
да буде јак како не би осрамотио породицу.
• С тим у вези, мајка га саветује како да поступи и
заборави Марицу.
• Она разуме што јој син осећа, али зна и каква су
правила друштва која мора да се поштују, стога не
дозвољава да бол преузме све његове поступке.