Проклета

авлија
Иво Андрић
Жанровско одређење
Проклете авлије:
• роман / новела / приповест ;
Приповедни поступци у Проклетој
авлији:
„ Зима је, снег замео све до кућних врата и свему одузео
стварни облик, а дао једну боју и један вид. По том белином
ишчезло је и једно гробље на којем само највиши крстови
врхом вире из дубоког снега. Једино ту се виде тарагови уске
стазе кроз целац снег; стаза је пропрћена јуче за време фра -
Петровог погреба. На крају те стазе танка пруга пртине шири
се у неправилан круг, а снег око ње има румену боју
расквашене иловаче, и све то изгледа као свежа рана у општој
белини која се протеже до у недоглед и губи неприметно у
сивој пустињи неба још пуног снега. “
Фра – Петров приповедачки
глас:
• „ О та два месеца проведена у стамболском
исзтаживачком затвору, фра Петар је причао више и
лепше но о свему осталом. Причао је на прекиде, у
одломцима, како може да проча да прича тешко
болестан човек који се труди да беседнику не покаже
ни своје физичке болове ни ни своју честу мисао на
блиску смрт. (...) Наравно да је при таквом начину
причања остало доста празнина и необјашњивих
места, а младићу је било незгодно да пркида причање,
да се враћа на постављена питања. Најбоље је ипак
пустити човека да прича слободно.“
• Перспектива затвореника у
Проклетој авлији
• Симбол крста, врха џамије и врха једног дрвета;
• Питање уздизања религије;
• Пролазност живота;
• II поглавље, дескрипција:
• Ово поглавље најпотпуније даје описе у приказима
покрета тела и духа затвореника који стреме
испитивању и приближавању друхих.
• Опис двојице Бугара и увођење лика младог Турчина
то јест Ћамил ефендије;
• Фра Петар приповедачки
глас придаје Хаиму:
• Функција Хаимовог приповедања;
• Фра Петар је описивач опипљивих, реалних и
очигледних слојева Авлије, а Хаим је одређен за
дубинске слојеве, за оно што је митско, метафизичко,
с оне стране завесе.
• Повезаност Хаимовог унутрашњег, душевног стања и
спољашњег ( његове потребе за сталним причањем )
• Централна прича Проклете
авлије:
• VI поглавље – прича о Џем-султану и Бајазиту коју
приповеда Ћамил фра Петру.
• Главни наратор приче јесте Ћамил.
• Повод за описивање лика Ћамил ефендије;
• Прича је испричана на хронолошком и историјском
плану;
• Мит о браћи непријатљима;
• Коментар приповедача –
текст дат у заградама:
• „ ( Ја! Тешка је то реч, која у очима оних пред којима је
казана одређује наше место, кобно и непромењиво,
често далеко испред или иза онога што ми о себи знамо,
изван наше воље и изван наших снага. Страшна реч која
нас једном изговорена заувек везује и поистовећује са
свим оним што смо замислилии рекли и са чим никас
нисмо ни помишљали да се поистоветимо, а уставри, у
себи смо већ одавно једно. ) “
• Делови приче у Проклетој
авлији:
• Сваки део приче у приповести чини и уклапа се у
целину. Сваки део приче има и свог приповедача.
• ОКВИР у Проклетој авлији;
• Заједничка повезаност првог дела описа и последњег;
• Шта се налази између пролога и епилога? Шта нити
оквирну причу овога дела?
• Реална стилизација
стварних и могуће
стварних података
• Описивање ситуација на реалистичан начин и блика
повезаност таквог сликања са двоструком
мотивацијом ликова Проклете авлије;
• Ретроспекција и тражење одговора у прошлости при
описивању поступака и одлука јунака. Разлози за
доношење неке одлуке не налазе се у овом времену,
већ у прошлости.
Ликови у
Проклетој
авлији
 Фра Петар
"чувени сахаџија, пушкар и механик"
У затвор доспео ни крив
ни дужан и ту провео два
месеца.
Смирен и мудар, занимљив
и саосећајан саговорник,
али и даровит приповедач.
 Необичан животни пут од детињства до положаја управника затвора

Латиф Латифага - леп, нежан,

ага надимак Карађоз - тама

( Карађ Непредвидиљив, мајстор у преображавњу у спољашњем изгледу, али и

расположењу

оз)
Игра очију му била посебна вештина

"зна како дише Авлија" и представља њено оличење

Нека ми само неко не каже за неког: невин
је. Само то не. Јер овде нема невиних. Нико
овде није случајно. Је ли прешао праг ове
авлије, није невин. Скривио је нешто, па ма
то било и у сну. Ако ништа друго, мајка му
је, кад га је носила, помислила нешто
рђаво...
 • појавио се у сутону као нејасна
силуета „готово без покрета", дах
му се није чуо"

• Код људи који нам постану блиски

ми све те појединости првог
додира са њима обично
Ћамил заборављамо; изгледа нам као да
смо их вазда знали и као да су
одувек са нама били.

•  Разговор је почео сам од себе. А

то су најбољи разговори.
 • Функција: 
   наратор ( прича о Џем султану)
   људска судбина која има централно
место у делу
• Као и јесте Турчин, и није, али
Ћамил несрећан човек је сигурно.
• Ћамил - савршен, пун врлина;
  леп, паметан, тих, осетљив,
нежан, обазрив,  уздржљив...
  човек кратког века, зле среће и
погрешног првог корака, човек
чије тежње стално иду мимо
оног што треба и изнад оног
што може

Џем-   Интелектуалац, заинтересован за

науку и уметност
султан
  Крупан, плав, плаховит и
немиран, за разлику од брата
Бајазита који је енергичнији и
сналажљивији, те му отима престо
а њега тера у проганство.
 Сличности:
• двојно порекло 
• врло образовани
• "бујне главе", склони
ирационалном
"Ја сам
• воде их занос, снови, то!"
уметност
• немоћни да се супротставе
времену и околини
 •  Инкарнација власти
Измирск • "кратке памети и дугачких

и валија
прстију"

• Када је валија угледао гомилу

књига, и још на разним страним
језицима, и множину рукописа и
бележака, он се толико
запрепастио и тако наљутио да је
решио да на своју одговорност
ухапси сопственика и пошаље га,
заједно са књигама и хартијама, у
Цариград.
Хаим
• "мршав, танак, црне и
коврџаве косе, са изгледом
запуштеног човека"
• Имао велику страст за
причањем: Морао је да све
каже и објасни, да све
погрешке и сва злодела
људска открије и да зле
изобличи а добрима ода
признање.
• Јеврејског порекла и
родом из Смирне
 Заим
• "То је омален и погнут човек бојажљива изгледа,
који говори тихо, али сигурно и одушевљено."

• Лажов и женскарош;

• "Прича увек о истој ствари и толико је увеличава

и умножава да би требало бар сто педесет година
живота да један човек све то доживи." 
Симболика
Симболика
простора
простораии
времена
времена
 ТЕСКОБА ПРОКЛЕТСТВ
О
ИЗГЛЕД АВЛИЈА
ДВОРИШТА
ПРОКЛЕ
ПАНОПТИКОН
ТА ВЕЛИКА
АВЛИЈА ПОЗОРНИЦА

ДЕПОЗИТО КАРАЂОЗОВО
ГЛУМИШТЕ
ЕТНИЧКА ВАШАРИШТЕ
РАЗНОВРСНОС РАЗНИХ
ПАКАО
Т НАРОДА
ЧЕГРТАЉКА У
СТАМБОЛ
ЏИНОВСКОЈ
ДОБРО У ЗЛУ РУЦИ
ЖИВОТ ЏУНГЛА У
УНИВЕРЗАЛН ТАМИ
О ВРЕМЕ
ВЕЧНОСТ СМРТ
„Петнаестак приземних или
једноспратних зграда,
грађених и дограђиваних у
току многих година,
повезаних високим
зидом, затварају
огромно, издужено
и стрмо двориште
посве неправилна
облика.“
„Само испред зграде у којој су чувари и
канцеларије управе има мало калдрме; све
остало је сива и тврда угажена земља из
које трава не стиже ни да никне, толико је
људи од јутра до мрака гази. А два-три
убога и малокрвна дрвета, растурена само
средином дворишта, увек израњављена и
огуљена, живе мученичким животом, изван
годишњих доба.”
„ То џомбасто и пространо двориште личи
преко дана на вашариште разних раса и
народа. А ноћу се сва та гомила сатерује у
ћелије, све по петнаест, двадесет и тридесет
њих у једну. И ту се продужује
бучан и шаролик живот.”
„ А затвореници који су из Цариграда
кажњени су, поред свих других невоља, још
и тиме што не виде и не чују ништа од
свог града;
у њему су, а као да су сто
конака далеко од њега; и та
привидна даљина мучи их исто
као стварна.”
„Из Авлије се не види ништа од града ни од
пристаништа и напуштеног арсенала на обали испод
ње. Само небо, велико и немилосрдно у својој
лепоти, у даљини нешто мало од зелене азијске обале
с друге стране невидљивог мора, и тек понеки
вршак
непознате џамије или
џиновског кипариса
иза зида. Све неодређено,
безимено, и туђе.”
 „Тако човек странац
има стално осећање
да је негде на неком
ђаволском острву,
изван свега што је
дотада значило за
њега живот, а без наде да ће
га скоро угледати.”
„ Због свега тога Авлија
брзо а неосетно савије
човека и потчини га себи,
тако да стане да се губи.
Заборавља оно што је било
и све мање мисли на оно
што ће бити, па му се и
прошлост и будућност слегну у
једну једину садашњицу,
у необични и страшни живот Проклете авлије.”
Хвала на пажњи!