4.

Mihailo Lali
''Lelejska gora'' U intervjuu koji je dao ''Subotikim novinama'', 1981. Lali je govorio o genezi njegovog sigurno najboljeg romana ''Lelejske gore''. Naime, i Lali se, kao i njegov potonji junak, Lado Tajovi, 1942. naao sam u nenaklonjenom bespuu crnogorskih planina. U samoi vodio je dnevnik koji je potom spalio. Godine 1957.doao je na ideju da opie krizu u koju je zapao partizanski pokret u leto 1942. te je u seanju obnovio svoj dnevniki zapis i tako je nastala prva verzija ''Lelejske gore'' za koju je Lali dobio nagradu Udruenja knjievnika Srbije. Drugu, preoblikovanu i sadrinski dopunjenu verziju romana Lali je objavio 1962. i za nju dobio Njegoevu i Nolitovu nagradu. Konana, trea verzija romana, pojavila se 1990. u dva izdanja Rad, Beograd i Svjetlost, Sarajevo. Dakle, podsticaj za nastanak romana Lali nalazi u istorijskim injenicama partizanski pokret zapada u krizu, partizani se povlae u planinska bespua severoistone Crne Gore i nastoje da sauvaju ivu glavu stenjeni izmeu okupatora s jedne i domaih izdajnika sa druge strane. Ako se za trenutak zanemare istorijski fakti ili bar shvate kao sekundarni, kao dekor potonjih zbivanja, Laliev roman za temu ima samou i oveka koji se bori sa samoom. Samoa je test za moralnu i egzistencijalnu osnovu ljudskog bia. ovek, usmeren iskljuivo na sebe silazi, kako bi to Vasko Popa rekao ''na dno svog ponora'' da vidi ima li ''kukaviijih jaja''. Laliev roman je roman lika, u fabularnom jezgru romana je jedan ovek, Lado Tajovi i njegov ivot u toku leta 1942. Roman je ispripovedan u JAformi, dakle, protagonista je ujedno i pripoveda. Ovakav nain pripovedanja ukida svaku distancu, vremensku, prostornu ili delatnu izmeu junaka i itaoca i ujedno se ostvaruje iluzija da se sve ispripovedano deava upravo ovde i sad, pred itaoevim oima. Takvo prianje, bez posrednika, deluje kao dramatina ispovest. Laliev roman je i kompoziciono sklopljen da ostavlja utisak drame u 5 inova. Roman ima 5 glava (Bee tama, Sam, S avolom, avo lino, Proe leto) podeljenih na 12 poglavlja priblino istog obima. Prva glava romana zove se ''Magla'' a poslednja ''Iz magle'' te tako otkrivamo kruni princip kompozicije koji je ostvaren i na nivou poglavlja npr. ''Arslan-paina godina'' i ''Proe godina Arslan paina'' svojim naslovom ali i problemom koji variraju zatvaraju jednu celinu u romanu.

Prva glava romana prikazuje partizansku grupu koja se dezintegrie, dok poslednja glava romana donosi sliku grupe koja se ponovo okuplja i integrie. Druga, trea i etvrta glava romana opisuju samovanje Lada Tajovia. Lali je pred sobom imao stvaralaki izazov kako da roman koji za temu ima samou uini zanimljivim i dinaminim, kako da odrzi itaoevu paznju? Potencijalnu jednolikost i monotoniju Lali je najpre izbegao smenom dinaminih i statinih junakovih pozicija. Dinamine podrazumevaju junakovo budno miljenje i aktivno delanje a statine njegove snove, buncanja i halucinacije. Meutim, ini se da je monotonija najbolje izbegnuta uvoenjem motiva avola. avo se pominje u toponimima na poetku romana avolja sofra ili avolja esma, atmosfera crnogorskih planina je savrena pozornica za pojavu avola-magla sve pretvara u paklene prikaze i sobom donosi smrad trulei i raspadanja. Drvee lii na kosture a ispranjeno korito Lima na grob kog je napustio nekakav vampir. Postepeno uvoen u roman, motiv avola e ubrzo dominirati romanom u celini. Od druge glave romana Lado Tajovi je sam. Pomalo je ironina situacija u kojoj se Tajovi naao u prvoj glavi.Naime, partizanska grupica Lado, Ivan i Vasilj se sreu sa Nikom Sajkovim. Niko je sve do tada bio sam i jedino se na samou i ali. Lado tada pomalo nadmeno pomilja da njemu samoa ne bi smetala, samoa je prirodno stanje, sami smo se rodili, sami emo i umreti. Meutim, upravo e Niko Sajkov biti prva prikaza iz pakla koju e Lado ugledati u svojim halucinantnim vizijama. Gria savesti opomenue ga na oveka kog su i pored svih molbi ostavili samog i naputenog. Takoe je u prvu glavu smetena jo jedna paradigmatina situacija koja e svoj epilog dobiti na kraju romana. Ladova grupica u umi nabasa na Jaku, takodje partizana. Lado sa gaenjem gleda na ovu udovinu robinzonsku pojavu koja je sve ivotne potrebe svela na potrebe stomaka a nekad je i pesme pisao. Meutim, na kraju romana isti taj Jaka nee moi da prepozna preobraeni Ladov lik. Lado u Jakinom pogledu sve ee opaa prekor i osudu i zato e opsesivno poeti da posmatra meko mesto ispod Jakinog grla-ubio bi ga. Moralno opadanje Lada Tajovia poinje od druge glave, tanije od poglavlja ''Samoa je sam protiv svega''. Nakon susreta sa prikazom iz pakla sopstvene podsvesti Lado odluuje da e radije krasti nego to e dozvoliti da poludi i preda se kao Niko Sajkov. U svojoj svesti Lado je sada hajduk, ak e i ibuk sebi napraviti, ukrao je od seoskog uitelja duvan i hranu, loi vatru na vrh brda da ga svi vide, ide sredinom puta, ne krije se i izaziva.U razgovoru sa Taslaem, seljaninom i drvoseom, dobie najbolji savet-potenje je loa roba koju uvaljuju kao nevestu s manom. Vreme je rata i sve je dozvoljeno. Usamljenom Ladu ceo svet se pretvorio u neveru i zaveru. Na kraju druge glave javie se ''avolova ljubavnica'', zmija koju Lado ubija da bi dokazao sebi da i on moe da ubije iz zadovoljstva.

U treoj glavi Lado odluuje da proda duu avolu. Ovaj postupak je koliko svestan toliko i nesvesno motivisan, Lado je na poetku romana itao ''Fausta'', a sada se setio nekog popa Zavie Vukovia koji je 40 dana dozivao avola te se i on osmeli da pozove ''domaina''. Za razliku od Fausta, Lado duu ne prodaje zarad apsolutnog znanja ve to mu smeta, osea jo uvek saaljenje kad ubija a i hteo bi da mu avo daruje mono oruje kojim bi pobedio sve nesavrenosti ovoga sveta. avo ga, meutim, ui da su svi pobednici isti ako ne i gori od prethodnika i da svetom vlada zakon jai-tlai. Potom Lado kree u razbojnitva-opljakae kuu Boja Mumla, osetie potrebu za enom i nee prezati da uzme tuu, ubie Nedinog svekra Kostu Ameriku, opljakae i istui ratnu profiterku Miklju, plaie seljane priom o kapetanu avolu. Na kraju avo ga izaziva, kockae se i ko izgubi napustie vrletni lelejski predeo. Meutim, Lado se podsmeva avolu optuujui ga da je staromodan, on je taj koji e ostati u ovim planinama i biti gori od crnog avola. U svetu koji je izgubio celovitost i koherentnost sve stvari pa i bia se izvru na svoje nalije. Moralni i idejni istunac, Lado Tajovi, otkrio je tokom lelejskog iskuenja pragmatiara u sebi i oveka kome je svoja koa najsvetija zastava.