Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac

Elektronsko Poslovanje
Seminarski rad
Tipovi elektronskog poslovanja
Profesor: Student:
Dr. Miodrag Milievi Marko Koji 4-103-2010
abac 2013
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
SADRAJ
1. ELEKTR!"K #"LV$!%E & 'V( ............................................................................ 1
2. )(EL* ELEKTR!"KE TR+V*!E ................................................................................ ,
2.1 -2. /-'"*!E""0T0.!"')ER1 )(EL ELEKTR!"KE TR+V*!E ......................... 2
2.2 -2- /-'"*!E""0T0-'"*!E""1 )(EL ELEKTR!"KE TR+V*!E ............................ 3
2.3 -2-4 -2. & osnovne ra5like ..................................................................................... 6
2.7 -2E /-usiness to E89lo:ees1 ................................................................................... 6
2.; .2. /.usto8er to .usto8er 1 .................................................................................. 6
3. ELEKTR!"K #"LV$!%E '!'T$R R+$!*<$.*%E /intrabusiness1 .............................. 6
7.-2-2. /-usiness to -usiness to .usto8er 1 =========================.
10
;..2-2. /.usto8er to -usiness to .usto8er 1 ========================..
10
,. )-*L!$ TR+V*!$ /80co88erce1 .............................................................................. 11
2. )(EL* ELEKTR!"K*> TR?*T$ ................................................................................. 12
3. ELEKTR!"K -$!K$R"TV ....................................................................................... 13
6. ELEKTR!"K* !V$. .................................................................................................. 17
10. (*+*T$L!* #T#*" ....................................................................................................... 1;
11. !0L*!E -$!K$R"TV ................................................................................................. 1,
12. *!TER!ET -$!K$R"TV ............................................................................................... 12
13. ELEKTR!"K #"LV$!%E ' %$V!% '#R$V* ............................................................. 13
17.1VR"TE ELEKTR!"KE VL$(E ................................................................................. 13
17. ELEKTR!"K* )$RKET*!+ ............................................................................................ 16
1;. #R*!.*#* @E- #"LV$!%$ .......................................................................................... 20
1,. !0L*!E )$RKET*!+ .................................................................................................... 21
12. EAEKT* !0L*!E #"LV$!%$ ....................................................................................... 21
13. -E<-E(!"T ELEKTR!"K+ #"LV$!%$ .................................................................. 22
16. <$KL%'B$K ................................................................................................................... 2;
20. L*TER$T'R$ ................................................................................................................. 2,
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
1. ELETR!"S! #!SL!$A"JE
' dananje8 svetu 9oveCane Dlobali5acije trEita i ekono8ske reDionali5acije4 9oslovanje ne 8oEe
biti us9eno be5 u9otrebe 8oderne inFor8acione tehnoloDije. '8reEavanje 9redu5eCa i javne ad8inistracije i
ra5voj *nterneta /sl.11 doveli su do velikih 9ro8ena u naGinu i eFikasnosti rada 9oslovnih siste8a.
"l.1 -roj korisnika *nterneta u svetu
8oDuCena je jednostavna i br5a ko8unikacija4 Dotovo trenutno 9renoenje velikih koliGina 9odataka
na velike udaljenosti4 jednostavno objavljivanje i aEuriranje 8ulti8edijalnih doku8enata i njihova kontinuirana
Dlobalna dostu9nost4 diDitalna is9oruka dobara i usluDa4 direktno 9laCanje 9ute8
*nterneta4 stvaranje virtuelnih orDani5acija itd. "ve to 9redstavlja ele8ente novoD oblika 9oslovanja4 t5v.
elektronskog poslovanja /eletroni !usiness1.
Elektronsko poslovanje je o9ti konce9t koji obuhvata sve oblike 9oslovnih transakcija ili ra58ene
inFor8acija koje se i5vode koriCenje8 inFor8acione i ko8unikacione tehnoloDije i toH
I i58eJu 9redu5eCa4
I i58eJu 9redu5eCa i njihovih ku9aca4 ili
I i58eJu 9redu5eCa i javne ad8inistracije.
Elektronsko 9oslovanje ukljuGuje i elektronsko trDovanje dobri8a i usluDa8a. Elektronsko 9oslovanje
8oEe se 9os8atrati sa vie stanovita.
Sa as"ekta ko#unikaija elektronsko 9oslovanje je elektronska is9oruka inFor8acija4 9roi5voda i u usluDa i
elektronsko 9laCanje koriCenje8 raGunarskih i druDih ko8unikacijskih 8reEa.
Sa "oslovnog as"ekta to je 9ri8ena tehnoloDije u svrhu auto8ati5acije 9oslovnih transakcija i 9oslovanja.
Sa stanovi$ta usluga to je alat koji o8oDuCuje s8anjenje trokova 9oslovanja u5 istovre8eno 9oveCanje
kvaliteta i br5ine 9ruEanja usluDa.
Elektronsko 9oslovanje i8a korene u seda8deseti8 Dodina8a 9roloD veka4 nastanko8
elektronskog prenosa gotovine /%&'( %letroni &und 'ransfer1 koji se odvija i58eJu banaka 9ute8
siDurnih 9rivatnih 8reEa. sa8desetih Dodina ra5vijena su dva nova oblika elektronskoD 9oslovanjaH
0 elektronska ra58ena 9odataka /%letroni Data )nter*ange - %D)1 i
0 elektronska 9ota.
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
Obe tehnologije s !oprinele "natno# s#anjenj koli$ine papira potrebi i poveanj
ato#ati"a%ije poslovanja& Elektronska ra58ena 9odataka /E(*1 o8oDuCila je 9redu5eCi8a slanje i 9rije8
9oslovnih doku8enata u standardno8 elektronsko8 obliku i to 9ute8 siDurnih 9rivatnih 8reEa.
)eJuti84 E(* je sku9a tehnoloDija i nju uDlavno8 koriste velika 9redu5eCa. )ala i srednja 9redu5eCa su
u8esto 9rivatnih 8reEa koristila on0line servise 8reEa sa dodato8 vrednoCu /'ale (!!e! )et*orks+
'()14 koje 9oseduju 9roDra8e koji o8oDuCavaju elektronsku ra58enu 9odataka. Toko8 devedesetih Dodina4
9ojavo8 @orld @ide @eb0a u okviru *nterneta4 9rvi 9ut je o8oDuCen jednostavan rad na 8reEi i jednostavno i
jeFtino objavljivanje i irenje inFor8acija. 8oDuCeni su ra5novrsni oblici 9oslovanja4 a sa8o 9oslovanje je
9ostalo jeFtinije4 9a su i 8ala 9redu5eCa dobila 8oDuCnost koriCenja elektronskoD 9oslovanja.
(e8okrati5acija 9oslovanja 9ribliEila je Dlobalno trEite 8ali8 i srednji8 9redu5eCi8a.
KoriCenje raGunara i 8reEa nije vie 9rivileDija velikih i boDatih 9redu5eCa4 veC se u trku na Dlobalno8
trEitu 8oDu ukljuGiti i naj8anja 9redu5eCa. Ri5ik ne blaDovre8enoD ukljuGivanja u savre8eno 9oslovanje je
5aostajanje i Dubljenje 9o5icija na trEitu.
Poja# elektronskog poslovanja prvi je !e,inisao -.M+ opisji ga kao !elatnost koja
o#ogava i"gra!nj i pri#en poslovnog #o!ela ko#e s pro#ene katali"ator rasta+ a
organi"a%iona strktra se #enja "avisno o! poslova&
*lustracijaH htt9HKKLLL.ib8.co8
)odel odlikuju dina8iGki4 ko89juteri5ovani odnosi sa 9artneri8a4 elektronska vre8ena reaDovanja4
virtuelne strukture i visok nivo auto8ati5acije4 to sve do9rinosi o9ti8i5ovanju 9oslovnih 9rocesa i sticanju
9rednosti nad konkurencijo8. Elektronsko 9oslovanje 5asniva se na 9ri8eni *nterneta4 intraneta i a9likacija 5a
Dru9ni rad.
Elektronsko poslovanje %e-&'siness( 'klj')'je*
ku9ovinu i 9rodaju robe i usluDa4
saradnju sa 9oslovni8 9artneri8a4
elektronske transakcije unutar orDani5acije.
Elektronska trgovina %e-+ommer+e( se de,ini-e i. perspektive*
ko8unikacijaM kao is9oruka robe4 servisa4 inFor8acija ili is9lata 9reko raGunarske 8reEe4
trDovineM o8oDuCavanje ku9ovine i 9rodaje robe4 servisa4 inFor8acija 9reko *nternet0a.
Besto se susreCe i 9oja8 )nternet ekono#ije4 Gija se sutina odreJuje u iskoriCenju novih 9oDodnosti
otvorenih ko8unikacija. 8oDuCene su interaktivne ve5e 9roi5voJaGa tj. dobavljaGa i ku9aca u5 9oveCanje
9roduktivnosti i s8anjenje trokova. )odel u8reEenoD DlobalnoD 9oslovanja o8oDuCio je 9redu5eCi8a koja
Da koristeH
rast 9rihoda i 9roi5vodnje4
rast 5a9oslenosti4
utede u trokovi8a 9oslovanja4
5adovoljne ku9ce4
s8anjenje vre8ena is9oruke robe i s8anjenje broja rekla8acija4
9oboljanje 9odrke korisnici8a i
utede u trokovi8a distribucije.
Prednosti elektronskog "oslovanja 9roi5ila5e i5 ko8binacije ekono8skih i tehnolokih ra5loDa. )eJu
ekono#ski# ra+lo+i#a suH
s8anjenje trokova 9oslovanja4
s8anjenje Dreaka kod elektronskih transakcija4
jeFtino Dlobalno 9ublikovanje transakcija i
8oDuCnost 5a8ene sku9ih kancelarija.
'9otreba elektronskoD 9oslovanja o8oDuCuje konkurentnije 9oslovanje i 9oveCava ansu o9stanka na
trEitu. Elektronsko 9oslovanje o8oDuCava unutranju i s9oljnu inteDraciju 9redu5eCa. ,nutra$nja integraija
obuhvata elektronsko slanje ra5nih vrsta 9oslovnih doku8enata u sve delove 9redu5eCa. *nFor8acije o
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
9oslovanju stoje na ras9olaDanju svi8a u 9redu5eCu i 8oDu se eFikasno 9retraEivati. Elektronsko 9oslovanje
o8oDuCava i s"oljnu integraiju tj. inteDraciju sa 9oslovni8 9artneri8a4 vladini8 aDencija8a i sliGno4 koja
ubr5ava4 9ojednostavljuje i 9ojeFtinjuje 8eJusobne transakcije. Elektronsko 9oslovanje o8oDuCava takoJe
#ikro#arketing tj. 8arketinD koji se obraCa ciljni8 seD8enti8a trEita. Ku9ci8a se 9ruEa bolja 9odrka i
usluDa 9osle ku9ovine4 us9ostavlja se bolja 9ove5anost sa nji8a i tako se ra5vija njihova lojalnost.
KoriCenje8 *nterneta o8oDuCava se jeFtini glo!alni #arketing sa oDro8no8 ba5o8 9otencijalnih ku9aca.
#roi5vodna 9redu5eCa 8oDu svoje 9roi5vode nuditi direktno4 a i distribuirati be5 9osrednika i na taj naGin
5adrEati nad5or nad 9roi5vodi8a sve do njihove 9rodaje. $nali5o8 9odataka o 9osetioci8a svojih kataloDa
9roi5voda na @eb0u 9redu5eCa 8oDu u9o5nati 9otrebe svojih ku9aca.
'e*nolo$ki ra+lo+i 5a 9rihvatanje elektronskoD 9oslovanja ve5ani su 5a 8oDuCnost digitali+aije ra+li-iti*
#edija kao to su tekst4 slike4 5vuk i video.
#ostoje i odreJene barijere elektronsko8 9oslovanju4 5a Gije Ce otklanjanje biti 9otrebni veliki na9ori i duEi
vre8enski 9eriod. !ajveCi 9roble8 je 9itanje !e+!ednosti rada tj. +a$tita "odataka od neovlaCenoD 9ristu9a i
9ro8ena4 i 5atita kreditnih kartica 9riliko8 ku9ovine 9reko 8reEe i sl. To je 9roble8 koji 5ahteva veCe
tehniGke i orDani5acione inovacije4 kako bi se u to veCoj 8eri s9reGile 5lou9otrebe. #otrebno je reiti i 9itanje
+a$tite autorski* "rava4 +a$tite "rivatnosti "ojedinaa unutar i i5van 9oslovnih i ostalih orDani5acija i +a$tita od
ko#"juterski* virusa.
Ljudski Faktor je takoJe veo8a vaEan. #otrebno je sve vie struGnjaka koji vladaju novo8 tehnoloDijo84 a
neo9hodno je i uveEbavanje korisnika unutar orDani5acije 5a to eFikasniji8 koriCenje8 tih tehnoloDija.
Kao i ko! svih novih tehnologija postoji otpor vo/enj tehnologija+ na koji#a se "asniva elektronsko
poslovanje&
(a bi se elektronsko 9oslovanje 8oDlo ra5vijati4 9otrebno je is9uniti neke tehnoloke 9ret9ostavke.
#re sveDa je 9otrebno ras9olaDati inFor8atiGko8 8aDistralo8 tj. inFrastrukturo8 5adovoljavajuCeD ka9aciteta.
(a bi se osiDurala ko89atibilnost ureJaja i 8etoda koje se koriste u elektronsko8 9oslovanju4 9otrebno je
standardi5ovati sve as9ekte rada 8reEe4 od standarda video distribucije do 9rotokola 5a rad u 8reEi i
9ruEanja 8reEnih usluDa4 ko89resije ra5liGitih oblika 8ulti8edijalnih doku8enata i sl.
si8 tehnolokih 9ret9ostavki 9otrebno je ostvariti i una9rijediti i 5akonske 9ret9ostavke koje Ce
o8oDuCiti nes8etan ra5voj elektronskoD 9oslovanja4 5atitu autorskih 9rava i 9rivatnosti i osiDurati univer5alni
9ristu9 8reEi i adekvatnu 9olitiku odreJivanja cena 5a 9ristu9 8reEi i koriCenje inFor8acija.
)eJu najva.niji# ra+lo+i#a +a o"ti#isti-ka "redvi/anja !r+og ra+voja elektronskog "oslovanja 0sl.21 suH
i5vanredno br5 tehnoloki ra5voj4
ra5voj novih servisa i 9oslovnih 8odela i
ra5voj nacionalnih i 8eJunarodnih standarda i vodiGa 5a elektronsko 9oslovanje.
"l. 2 Ra5voj elektronskoD 9oslovanja
2. /!DEL0 ELETR!"SE TR1!$0"E
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
a0 (k%ijski #o!el
I rDani5ovani su kao Foru8i 5a on-line ku"ovinu 0ilustraija: 222.e!a3.o#1(
I korisnici se loDuju kao liitant ili "rodava(
I 9rodavac alje 9odatke o 9red8etu 9rodaje4 8ini8alnu cenu i krajnji rok 5a 5avretak aukcije4
I licitant 9retraEuje sajt4 9reDleda trenutne licitatorske aktivnosti i licitira
I aukcijski sajtovi 9o 5avretku 9osla dobijaju 9rocenat od obe strane.
b0 Portal #o!eli
biGno nude vesti4 s9ort4 vre8e kao i 8oDuCnost 9retraEivanja @eb0a.
#ortali su 9odijeljeni na dve vrsteH
I hori5ontalni 0 aDreDiraju inFor8aciju o iroko8 o9seDu te8a /ilustracijaH222.3a*oo.o#1( I
vertikalni 0 nude veliki broj inFor8acija koje 9ri9adaju jednoj oblasti 0ilustraija: 222.a#.org1.
nline ku9ovina je 9o9ularni dodatak veCini 9ortala.
%0 12na#i% pri%ing #o!eli
*nternet je 9ro8enio naGin odredjivanja cena 0 s9ajanje velikoD broja ku9aca sniEavanje cene 9roi5voda.
/ ilustracijaH 222."rieline.o#1
!0 Online tra!ing i lan!ing #o!eli
-rokerska 9redu5eCa su deFinisala naGin reali5acije 9oslova osiDuranja i trDovine nekretnina8a i hartija8a od
vrednosti 9reko @eb0a. !a sajtovi8a je 8oDuCe reali5ovati ku9ovinu4 9rodaju i u9ravljanje svi8 investicija8a
sa deskto9a. /ilustracijaH 222.afsd.o#.au 1
"l. 3 Ko89onente elektronske trDovine
2.1 223 %24S0"ESS-T!-3!"S4/ER( /!DEL ELETR!"SE TR1!$0"E
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
Korisnici *nterneta sve vie i8aju odnos 9re8a @eb0u kao novo8 trEino8 9rostoru. ni 9re ku9ovine
istraEuju 9onudu4 9rivrEeni su odreJeni8 sajtovi8a i ovo8 naGinu ku9ovine4 vode raGuna o Finansija8a4 sve
vie koriste servise koji se nude on-line.
#otencijalni on0line ku9ci 8oDu da 9rovere cene i dostu9nost 9roi5voda na ra5liGiti8 sajtovi8a to je
8noDo lake i jeFtinije od obila5aka klasiGnih 9rodavnica. #ostoje i soFtveri i sajtovi koji nude 8oDuCnost
9retraDe velikoD broja on-line "rodavnia 5a odreJeni8 9roi5vodo8 ili usluDo8 i inFor8isanje ku9ca o 8estu
Dde se taj 9roi5vod ili usluDa 8oDu ku9iti.
%edna od 8oDuCnosti 5a on-line ku"ovinu su i on-line ak%ije. ?ive aukcije 9ostoje veC duDo4 ali je
njihova 9raktiGna 9ri8ena bila oDraniGena sku9oCo8 i tekoCo8 dovoJenja 9otencijalnih ku9aca na 8esto
ku9ovine u isto vre8e. *nternet nudi jedno bolje4 jeFtinije i eFikasnije reenje kro5 on0line aukcije. "ajtovi kao
to je ***&e.2&%o# na jedno8 8estu oku9ljaju ku9ce i 9rodavce i5 celoD sveta.
Varijacije i novine koje donose ovakvi aukcioni 9ortali su velike i 9o9ularnost on0line aukcija je sve
veCa. !a 9ri8er ***&Pri%e3ine&%o# daje ku9ci8a 8oDuCnost da 9redloEe 9rodavci8a cenu a oni odluGuju
da li da je 9rihvate ili ne. *li na 9ri8er4 na sajtu ***&Mar%ata&%o# cene se odreJuju 9re8a broju ljudi koji
Eele da ku9e 9roi5vod & to je veCi broj ku9aca to su cene 8anje.
Kod klasiGne 9rodaje cene se For8iraju 9o 8odelu Nsingle #o!el pri%ingN jer 9rodavci ovih 9roi5voda
i usluDa ne8aju dovoljno inFor8acija da bi 8oDli da For8iraju cene od ku9ca do ku9ca veC je cena ista 5a sve
ku9ce.
Ta8o Dde 9ostoje dodatne inFor8acije o ku9ci8a kao kod on0line ku9ovine 8oDuCe je Fino 9odeavanje cena
koje donose dobit i ku9ci8a i 9rodavci8a.
' 9oslednje vre8e 8noDe avio ko89anije su ra5vile tako5vanu e-#ail strategij da 9rivuku i bi5nis korisnike
koji se odluGuju 5a 9ut 9ar sati 9re leta. Tako 9oslovni 9utnici 8oDu da budu siDurni da Ce se re5ervisati 8esto
jedno8 kratko8 e08ail 9oruko84 a avio ko89anije Ce i8ati 8anje 9ra5nih sedita na letu.
*lustracijeH
htt9HKKLLL.eba:.co8
htt9HKKLLL.9ricelane.co8
htt9HKKLLL.8arcata.co8
htt9HKKLLL.jat.co8
htt9HKKLLL.8onteneDro0airlines.cD.:u
htt9HKKLLL.adria0airLa:s.co8
-e5 ob5ira Dde se ljudi nala5e /sl.714 *nternet i8 9ruEa 8oDuCnost da u5 9ar klikova 8ie8 ili
kucanje8 9o tastaturi doJu do svih relevantnih inFor8acija o 9roi5vodi8a i usluDa8a4 njihovo8 kvalitetu i
8oDuCnosti8a nabavke. Koliko se daleko ide 8oEe se videti i5 9ri8era ku9ovine auto8obila. !aravno da 5a
on0line ku9ovinu auto8obila 9ostoje i dalje 9re9reke jer svako ko ku9uje Eeli i da ih 9roba to je naravno
ne8oDuCe 9reko *nterneta4 ali i 9ri ovoj ku9ovini *nternet i8a rastuCu uloDu.
#reko *nterneta ku9ci bivaju detaljno obavijeteni o auto8obilu koji Eele da ku9e tako da auto dileri8a
8oDu da 9ristu9e na laki i 8anje stresan naGin. *ako je 9rocenat onih koji ku9uju auto8obile
on0line u 9rvo8 kvartalu 1666. Dodine i5nosio 242O od uku9ne ku9ovine auto8obila4 9rocenat ljudi koji ku9uju
nova vo5ila i koriste *nternet kao 9o8oC 9ri ku9ovini je 9orastao od 2;O u 1663. na 70O u 1666. Dodini i
9rojekcije uka5uju da bi taj 9rocenat trebao uskoro da i5nosi ,;O. !akon ku9ovine vo5ila ku9ci i8aju
8oDuCnost da 9ute8 @eb0a dobiju inFor8acije o servisi8a4 Darancija8a ili da naJu reenja 5a svoje
9roble8e.
*lutracijeH
htt9HKKLLL.8ercedes0ben5.co8
htt9HKKLLL.renault.co8
htt9HKKLLL.b8L.co8
#retraDa 5a 9oslo8 i Fluktuacije radne snaDe na svjetsko8 nivou su takoJe 9odstaknute ulasko8
*nterneta u svakodnevni Eivot. Ko89anije iro8 svijeta na svoji8 @eb 9re5entacija8a ostavljaju oDlase o
otvaranju novih radnih 8esta i nude 8oDuCnost on0line 9rijavljivanja.
snovne koristi koje se dobijaju od jednoD .24 sajta suH
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
narudEbe stiEu 27 sata dnevno Gak i kada svi u ko89aniji s9avaju4
9roiruje se trEite4
lake se navode ku9ci da ku9uju4 vlada 9ravilo i89ulsivne ku9ovine4
8anje kota 9re5entiranje 9roi5voda i usluDa 9ute8 on0line kataloDa neDo na neki druDi naGin.
Postavlja se "itanje koji su trendovi u dalje# ra+voju 425-a6
#o 9itanju osnove koja je 5acrtana i duboko ute8eljena jo 9rije nekoliko Dodina nita se 5naGajnije neCe
9ro8eniti. - !alje e svi pok5avati !a kro" svoje sajtove pro!aj svoj rob. no to se 8ijenja je da Ce
9ristu9 sajtovi8a u naredni8 Dodina8a biti o8oDuCen sve vie sa ra5novrsnijih ureJaja EiGanih ili beEiGnih
/koji Ce uskoro Giniti 7;O od e0co88erce trEita 0 8obilni teleFoni4=1. *de se na Dlobali5aciju cele 8reEe tako
da sadrEaji sa nje budu dostu9ni sa svakoDa 8esta i sa to vie ra5liGitih ureJaja. #roble8 koji se sada
reava je 9ro9usnost 8reEe i to je danas Dlavno oDraniGenje.
6lavna grana koja treba !a po!r7i %el stvar s teleko#nika%ije&
"l.7 -2. 8odel
2.2 222 %24S0"ESS-T!-24S0"ESS( /!DEL ELETR!"SE TR1!$0"E
snovna deFinicija 222 modela je da on 9redstavlja auto8ati5ovanu ra58enu inFor8acija /u najire8
8oDuCe8 s8islu koji inFor8acija kao deFinisan 9odatak i8a1 i58eJu ra5liGitih orDani5acija /u okviru jedne
ko89anije4 kor9oracije ili ra5liGitih ko89anija i kor9oracija1.
To je a""liation 7 on 7 to - a""liation integraija. Ta inteDracija se vri sve GeCe 9reko *nterneta.
Ko89anije su naterane da otvore svoje a9likacije 9re8a ku9ci8a i 9artneri8a. 222 e0co88erce 9ruEa
9oslovni8 ljudi8a velike 8oDuCnosti 5a utede novca4 9oveCanje 9rihoda4 9os9eivanje 9roduktivnosti4
reorDani5aciju neeFikasnih 9oslovnih tokova i 9oveCanje kontrole 8enadEera nad svi8 9rocesi8a ve5ani8 5a
eFikasan i vre8enski adekvatan kontakt sa klijenti8a.
(o 2007. Dodine -2- /sl.;1 sektor Ce Giniti 33O od uku9noD obi8a svih e 0 co88erce transakcija.
+odina8a su ko89anije koristile velike i Dlo8a5ne %D) siste#e da bi auto8ati5ovale rutinske 9oslove
koji idu u5 jednu 5akljuGenu 9oslovnu transakciju. Vre8eno8 ovi sku9i siste8i4 koji su bili dosta 5atvoreni4
dobijaju svoju 5a8enu ili 9ostaju otvoreni. 222 je o8oDuCio da se 5naGajno s8anje trokovi.
%-o##ere te*nologija utiGe i na tradicionalne 8edijatore4 veliko9rodavce4 turistiGke aDencije itd.
*ako se na 9oGetku 8islilo da Ce 8edijatori nestati i da oni ne8aju 8esta u e0co88ercu i na *nternetu4
9oka5alo se da su se oni ada9tirali i us9eli su da dobro eks9loatiu nove 8oDuCnosti kro5 obe5beJivanje
loDistike4 Finansijskih i inFor8acionih servisa. !a 9ri8jer 4he#4onne%t je 8edijator koji odrEava 9ortal 5a
ko89anije i5 he8ijske industrije i 9ove5uje dobavljaGe i ku9ce. * dok se dobavljaGi i ku9ci doDovaraju4
8edijatori daju 9rocene trokova4 obe5beJuju servis4 sreJuju doku8entaciju i obe5beJuju skladita.
*lustracijaH htt9HKKLLL.che8connect.co8
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
sl.; -2- 8odel
2.5 2226 223 7 osnovne ra.like
222 siste8 je sloEenijiH Fir8e obiGno Eele da 9reDovaraju o cena8a4 rokovi8a is9oruke4 strukturi 9roi5voda4
Daranciji4 tehniGkoj i 8aterijalnoj 9odrci.
223 trDovina 5asniva se4 najGeCe4 na i5boru 9roi5voda i5 kataloDa sa 9redeFinisani8 cena8a od strane
ku9ca.
222 siste8i 5ahtevaju inteDraciju inFor8acionih siste8a Fir8i koje 8edjusobno 9osluju.
223 siste8i ne 5ahtevaju takvu inteDraciju /arhitektura siste8a PobiGnih ku9acaQ 8oEe se najGeCe
iDnorisati1.
2.8 22E %2'siness to Emplo9ees(
E0co8erce 8odel koji8 orDani5acija 9ruEa servise4 inFor8acije i druDe 9rodukte svoji8 5a9osleni8a.
<a9osleni elektronski8 9ute8 naruGuju sredstva i 8aterijal koji i8 je 9otreban 5a rad. <a9osleni 9reko ovoD
8odela ku9uju 9rodukte orDani5acije sa 9o9usto84 9ovoljnije dobijaju osiDuranje4 u5i8aju Gasove obuke.
#ri8eri ovoD 8odela suH
nline traininD4
nline bankinD .
2.: 323 %3'stomer to 3'stomer (
!ov oblik trDovine. #otrosaGi trDuju direktno sa druDi8 9otrosaGi8a. Ko89anija koja 9odrEava ove transakcije
8ora naCi neki ne tradicionalni naGin 5a na9latu usluDe. .ena usluDe je obiGno 8ali 9rocenat transakcije4
Glanarina4 rekla8iranje ili neka ko8binacija.
5. ELETR!"S! #!SL!$A"JE 4"4TAR !R1A"0;A30JE %intra&'siness(
*ntrabusiness e0co88erce ukljuGuje sve orDani5acione aktivnosti koje obuhvataju ra58enu dobara4 servisa i
inFor8acija i58eJu i unutar jedinica orDani5acije.
Velike orDani5acije i8aju ne5avisne jedinice koje 8eJusobno jedna druDoj P9rodajuQ i Pku9ujuQ 8terijale4
9roi5vode i usluDe i58eJu 5a9oslenih u orDani5aciji.
(odatak intranetu 9reko koD 5a9osleni 8oDu da P9rodajuQ i Pku9ujuQ jedni od druDih. !aroGito 9o9ularno na
univer5iteti8a.
8. 22223 %2'siness to 2'siness to 3'stomer (
!oviji 8odel elektronske trDovine. KoriCenje 8odela -2- koji 9odrEava 9oslovanje 9redu5aCa 9o 8odelu
-2.. (o9rinosi us9ehu -2- i 5adovoljava 9otencijalnu traEnju -2.. $9likacija koja 9ove5uje jedan online
kataloD sa druDi8 8oEe se s8atrati kao -2-2. a9likacijo8.
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
"l. ,
:. 32223 %3'stomer to 2'siness to 3'stomer (
'kljuGuje 9otroaGe s9rovodeCi transakciju sa ostali8 9otroaGi8a koristeCi online 9redu5eCe kao 9osrednika.
#ri8er .2-2. a9likacije 0 LLL.autotrader.co8.
KataloD i 9rodaja4 novih i 9olovnih auto8obila4 kao i 9rodaja 9olovnih auto8obila i58eJu korsnika sajta.
"l.2 LLL.autotrader.co8
6. /!20L"A TR1!$0"A %m-+ommer+e(
"vaka elektronska trDovina u beEiGno8 okruEenju naroGito ona koja se obavlja 9reko *nterneta.
Koristi beEiGne ko8unikacione ureJaje.
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
"l.3 )obilna trDovina /80co88erce1
<. /!DEL0 ELETR!"S0= TR0>TA
Elektronsko tr?i-te je elektronski siste8 koji 9odrEava 8akar jednu od Funkcija klasiGnoD trEitaH
identiFikaciju 9artnera sa koji8 Ce se trDovati4
9retraEivanje 9roi5voda4
9reDovaranje o ceni i uslovi8a 9rodaje4
obavljanje trDovaGkih transakcija4
9laCanje4
is9oruku4
9ruEanje 9odrke ku9cu u odrEavanju i reavanju 9roble8a sa 9roi5vodo8.
<a elektronsko tr?i-te koriste se najGeCe ter8ini trEino 8esto /eletroni #arket"lae1 i elektronski
trEini 9rostor 0eletroni #arkets"ae1. #ostoji vie 9oslovnih 8odela elektronskih trEita.
Elektronska pro!avni%a 8ele%troni% shop ili e-shop0 je @eb 8esto 5a oDlaavanje 9roi5voda i sluDa
9redu5eCa4 a 9oste9eno 9oGinje da se koristi i 5a oDlaavanje i 9laCanje. #rihodi elektronske 9rodavnice4 koja
radi 27 sata 9otiGu od niEe cene 9oslovanja4 9oveCanja 9rodaje i jeFtinije rekla8e.
Elektronski nabavni %entar 8e-pro%re#ent1 velikoD 9redu5eCa ili javne institucije o8oDuCuje 9onudu i
ku9ovinu veCih koliGina roba ili usluDa. Ti8e se 9ostiEe veCi i5bor dobavljaGa4 niEe nabavne cene i vii kvalitet
i jeFtiniji 9ostu9ak nabavke.
Elektronski pro!ajni %entar 9redstavlja kolekciju elektronskih 9rodavnica4 koje o8oDuCuju
standardi5aciju nekih transakcija /n"r. "laanja1. Ti centri 8oDu biti s9ecijali5ovani 5a odreJeni seD8ent
trEita4 9a tada nude i s9eciFiGne dodatne servise kao to su odDovori na Gesto 9ostavljena 9itanja4 diskusione
Dru9e ili korisniGke Dru9e.
Elektronski saja# 8e-ba"ar0 o8oDuCuje svoji8 ku9ci8a da ko8uniciraju i trDuju. #rihodi se ostvaruju od
Glanarine i rekla8e.
Elektronska ak%ija 8e-a%tion0 se 5asniva na elektronsko8 obliku 9onude4 koja 8oEe koristiti
8ulti8edijsku 9re5entaciju dobara4 a Gesto se 9roiruje i na uDovaranje4 9laCanje i is9oruku roba. rDani5ator
aukcije ostvaruje 9rihod 9rodajo8 tehnoloDije 5a aukciju4 na9lato8 9o jedinici transakcije i od rekla8e.
Elektronsko posre!ovanje 8e-brokerage0 9redstavlja 9osredovanje i58eJu 9otroaGa i dobavljaGa.
#otroaGi 9ostavljaju svoje 5ahteve4 a 9osrednik traEi 9onude od dobavljaGa i bira naj9ovoljniju 9onudu.
#rihod se ostvaruje i5 Glanarine i na9laCivanje8 9o obavljeno8 9oslu.
*lustracijeH
htt9HKKLLL.krstarica.co8KlatK9rodavnicaK
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
htt9HKKLLL.robnakuca.co8
htt9HKKLLL.balkan8edia.co8
htt9HKKLLL.8obiklik.co.:u
)ala i srednja 9redu5eCa 8oDu na elektronski8 trEiti8a daleko brEe 9ros9erirati i dostiCi nivo
8ultinacionalne ko89anije daleko jednostavnije neDo na klasiGno8 trEitu. Postojei tren!ovi
ne!vos#isleno poka"j !a vre#e elektronske i -nternet trgovine tek !ola"i&
@. ELETR!"S! 2A"ARST$!
Ra5voj inFor8acione i teleko8unikacione tehnoloDije stvorio je uslove 5a Dlobali5aciju 9oslovanja. 1lavni +ilj
je 9ostao da se be5 ob5ira na DeoDraFske distance to brEe i eFikasnije 9oveEu klijenti i tokovi inFor8acija. '
uslovi8a vrlo jake konkurencije Dde 9oste9eno nestaju ra5like i58eJu banaka4 investicionih banaka4
brokerskih Fir8i i osiDuravajuCih ko89anija4 Finansijske orDani5acije su 9od stalni8 9ritisko8 da 5adrEe
korisnike svojih usluDa4 s8anje trokove4 u9ravljaju ri5iko8 i koriste tehnoloDiju kao i5vor konkurentske
9rednosti.
-anke nude nekoliko 8oDuCnosti daljinskoD o9sluEivanja raGuna. Ti naGini na5ivaju se elektronski#
kanali#a(a da bi oni delovali koriste se ra5liGiti teleko8unikacioni 8ediji. ' #oljskoj je 8oDuCi sledeCi i5borH
1. TeleFon4
2. *nternet4
3. "lanje 9oruka na 8obilni teleFon /")"14
7. @$#4
;. )ode8.
-anke su 9rvobitno i8ale odbojnost 9re8a inovacija8a koje donosi 9oslovanje na *nternetu4 ali su toko8
vre8ena uvidele da to nije 9rola5ni Feno8en neDo sve vie dio 9oslovne stvarnosti sa jo veCo8
9ers9ektivo8 u buduCnosti. (anas 9ostoji 9reko 1000 svetskih banaka koje nude klijenti8a 8oDuCnost
obavljanja bankarskih transakcija direktno i5 kuCe4 9osredstvo8 *nterneta.
Elektronsko &ankarstvo4 kao s9eciFiGan deo elektronskoD 9oslovanja4 i8a 8noDe prednosti u
odnosu na klasiGno 9oslovanjeH
s8anjenje trokova transakcija4
brEi obrt sredstava4
siDuran i be5bedan 9latni 9ro8et4
uteda vre8ena4
8oDuCnost obavljanja transakcija sa radnoD 8esta4
stalni uvid u stanje na raGunu i 9ro8et.
#ri8arni ilj uvo/enja siste#a elektronski* "laanja bio je reavanje 9roble8a siste8a 9laCanja
5asnovanih na 9a9iru4 koriCenje8 9otencijalnih 9rednosti 9ri8ene inFor8acione tehnoloDije. #raksa je
kasnije 9oka5ala da ovi 9rocesi 5naGe 8noDo vie od 5a8ene 9a9irnih doku8enata i njihovoD Fi5iGkoD
9renosa elektronski8 9ute84 odnosno da eFikasno i ekono8iGno koriCenje ove tehnoloDije 5ahteva
reinEenjerinD 9oslovnih 9rocesa i 8eJuodnosa uGesnika.
Pojava elektronskog nova na8etnula je 9ot9uno novu filo+ofiju u !ankarstvu koja se 5asniva na
elektronskoj ra58eni 9odataka i sredstava /E9T-Ele%troni% 9n!s Trans,er14 koja je 9oj8ovno odreJena kao
elektronsko bankarstvo.
"a 9orasto8 9otreba korisnika bankarskih usluDa4 raste i oGekivani kvalitet usluDe.
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
1obra strana ato#ati"a%ije bankarskog poslovanja je 5to je o#ogeno kori5enje slga 24 $asa
!nevno.
Gekivani kvalitet usluDe ukljuGuje i ra5liGite di8en5ije usluDa. ' 9oslednje vrije8e se javljaju
korisniGki 5ahtevi 5a boljo8 kontrolo8 i u9ravljanje8 Finansija8a. *nternet je o8oDuCio 8asovni 9rotok
inFor8acija i natjerao banke da se vie 9o5abave kvaliteto8 i dostu9noCu inFor8acija. #rocenjuje se da Ce u
"$(4 u naredni8 Dodina8a4 Dotovo 30O 9roFita sektora stanovnitva biti ostvareno koriCenje8 *nternet
bankarstva. ' Arancuskoj je4 na 9ri8jer4 drEava uGestvovala u Finansiranju ra5voja inFor8atiGke inFrastrukture4
9a je i irenje on0line bankarstva ilo veo8a br5o4 to je re5ultiralo u veCe8 broju elektronskih usluDa koje
nude bankeH
1& -n,or#a%ije o ra$n
ku9ovine kreditni8Kdebitni8 kartica8a4
stanje na raGunu4
koriCenje kreditnih linija4
obraGuni.
2& Teki i 5te!ni lo"i
9re5entiranje raGuna i 9laCanja4
kretanje sredstava.
3& :artije o! vre!nosti
9re9oruke u ve5i ku9ovineK9rodaje4
cene akcija4
osnovne inFor8acije o hartija8a od vrednosti4
cene Fondova4
inFor8acije o ku9oviniK9rodaji 5a 9rethodnu Dodinu4
inFor8acije o 9ri8ljeni8 dividenda8a i ku9oni8a4
ku9ovine i otku9i Fondova.
;a"voje# elektronskog prenosa sre!stava+ "natno se #enjaj ,inansijski instr#enti i tehnologija
poslovanja& 9inansijske transak%ije #og !a se prenes na neograni$en !aljenost #ini#alno#
vre#ensko# ra"#ak pte# postojeih ko#nika%ionih #re7a "e#lji i inostranstv+ be"
tra!i%ionalnog pripre#anja naloga i ostale pratee !ok#enta%ije.
EAT transFer o8oDuCava transFer sredstava u 8o8entu 9laCanja sa raGuna duEnika na raGun
korisnika. vi8 naGino8 9laCanja eli8inie se 9laCanje Gekovi8a i druDi8 oblici8a be5DotovinskoD 9laCanja.
Elektronski siste8 9laCanja /Ele%troni% Pa2#ent <2ste#-EP<14 sve je do8inantnija alternativa 9laCanju
Geko8. #ojedine 5e8lje ra5vile su 9osebne siste8e usluDa interbankarskoD transFera sredstava4 u okviru
8reEe unutranjeD 9latnoD 9ro8eta.
#ored toDa ra5vijen jeH
be5Dotovinski transFer na 8ikro nivou i
elektronski transFer sredstava na 8estu 9rodaje.
' ra5voju je4 a u 5natnoj 8eri i 9ri8jeni4 ni5 novih bankarskih tehnoloDija4 kao to jeH
elektronska trDovina4
sa8ousluEno /selF0service1 bankarstvo4
kuCno i kancelarijsko bankarstvo4
9o5ivni centri4
kartiGarstvo.
.anko#ati ili sa#osl7ni 5alteri4 koriste se od strane banaka sa cilje8 da 9oveCaju kvalitet svojih
usluDa4 orijentisanih 9re8a klijenti8a4 koje se uDlavno8 odnose na rutinske bankarske o9eracije.
-anko8ati nude vlasnici8a 9latnih kartica sledeCe usluDeH
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
9odi5anje Dotovine /cash dis9enser14
9olaDanje de9o5ita4
transFer sredstava sa raGuna na raGun4
u9late na raGune4
naruGivanje i 9ri8anje i5vetaja.
Platne karti%e4 kao savre8eni instru8enti be5DotovinskoD 9laCanja4 koriste se 5a identiFikaciju
i5davaoca i korisnika kartice4 na a9arati8a 5a i5voJenje Finansijskih transakcija4 u cilju obe5beJenja unosa
9odataka 5a te transakcije.
1ve s vrste platnih karti%a - !ebitne i kre!itne. Vrlo Gesto se 8isli na debitnu karticu kada se
9o8ene 9latna4 ili obrnuto. )eJuti84 ra5lika je jasna. (ok je "latna kartia sredstvo "laanja /ili jednostavnije0
to je 8ala 9lastiGna kartica kojo8 se 8oDu 9laCati roba i usluDe14 de!itna i kreditna kartia su njene "odvrste.
arti+a se deFinie kao 8ali ko8ad kartona ili 9lastike koji sadrEi neko srestvo 5a indetiFikaciju4 to
o8oDuCava osobi na koju kartica Dlasi da ku9uje robu ili usluDe na teret svoD raGuna.
#rvu univer5alnu karticu i5dao je 1iners 4lb 16;0 Dodine. Kasnije su se 9ojavili bankarski siste8i kreditnih
kartica u koji8a banka odobrava raGun trDovcu od8ah 9o 9rije8u raGuna o 9rodatoj robi4 9riku9ljauci raGune
koji Ce biti 5araGunati vlasniku kartice nakon doDovorenoD vre8enskoD 9erioda.
-roj korisnika koji koriste kreditne kartice naDlo raste.
' Evro9i je kraje8 600ih 9ostojalo 200 8ilona vlasnika kreditnih kartica. #re8a 9odaci8a Londonske
konsulntantske Fir8e .attell4 ovaj broj je do kraja 6; 9orastao na 3;0 8ilona.
Ko89anije koje 9osluju kreditni8 kartica8a kao sto su 'isa i Master4ar! trenutno su najaktivinije u
ra5voju be5bednih 9latnih siste8a 5a 9laCanje kartica8a 9ute8 interneta.
<#art karti%e
"8art kartica je 9lastiGna kartica koja 9o i5Dledu 9odseCa na obiGnu karticu s ti8 da 9oseduje jedan detalj koji
je odvaja od njih4 a to je inteDrisano kolo ili Gi9 na koje8 se nala5i 9rocesor i 8e8orija. !a
Gi9u se na siDuran naGin 8oDu Guvati odredjeni 9odaci.
!ajveCa snaDa <#art4ar! tehnologije jeste u ra5novrsnosti 8oDuCih 9ri8ena. <ahvaljujuCi inteliDenciji
kartice4 8oDuCe je ra5viti ra5novrsne a9likacije u oblasti8a kao to suH 5atita 9ristu9a raGunaru ili 8reEi4
indetiFikacija4 8obilna teleFonija4 diDitalni 9ot9is4 ku9ovina4 5atita autorskih 9rava4
elekronska ku9ovina4 ...
Elektronsko bankarstvo 9redstavlja seD8ent diDitalne ekono8ije u sFeri elektronskoD 9latnoD 9ro8eta i
transFera novGanih sredstava4 a u 8eJuvre8enu se ra5vilo na sve vidove 9oslovanja banaka4 kako unutar
njene orDani5acije tako i na njene ko8itente. *nstitucionalno bankarstvo i Finansijska trEita i8aju 5a 9oslovno
okruEenje sve 9rivredne i 9oslovno aktivne subjekte4 koji su najdirektnije u9uCeni na 8eJusobnu 9oslovnu
saradnju. #reko usluDa koje bankarski sektor obavlja 5a svoje ko8itente i klijente4 i 9reko Finansijskih inovacija
koje je neo9hodno nuditi u trEini8 uslovi8a4 sve vie dola5i do i5raEaja 9oslovna saradnja4 5asnovana na
savre8eni8 inFor8acioni8 i teleko8unikacioni8 tehnoloDija8a4 to i8a 5a re5ultat transFor8aciju naGina
rada i 9oslovne saradnje ka elektronsko8 9oslovanju i diDitalnoj ekono8iji.
*lustracijeH
htt9HKKLLL.8astercard.co8
htt9HKKLLL.visa.co8K
htt9HKKLLL.ckb.cD.:u
htt9HKKLLL.dinersclub.co8
A. ELETR!"S0 "!$A3
!ajveCe tehnoloko dostiDnuCe u ra5voju bankarstva je 9ojava elektronskog nov+a4 a sa8i8 ti8 i
elektronskoD bankarstva. )ova% je+ savre#enoj interpreta%iji+ Nin,or#a%ijaN&
Kro5 njeDa se 8arkira 9ravo nekoD subjekta u odnosu na robu i usluDe koje eD5istiraju u jedno8 drutvu.
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
Elektronski nova+ se deFinie kao s9eciFiGna N8onetarna inFor8acijaN koja se 9ute8 elektronskoD
i89ulsa u Nrealno8 vre8enuN 9renosi i58eJu transaktora koji obavljaju 9laCanja. Elektronski novac odnosno
elektronsko 9laCanje je ra58ena 8aterijalnih sredstava 9ute8 teleko8unikacionih inFrastruktura4 kakve su
*ntranet siste8i banaka ili 9ak *nternet. vakav novac u osnovi je virtuelan i 9redstavljen je brojGani8
siste8o8 koji 9ostoji u 8e8oriji raGunara4 te kao takav ne 9o5naje DeoDraFske Dranice i 8oEe se 9raktiGno u
trenutku 9rebaciti na velike udaljenosti. #re8da je GeCe u u9otrebi 9oja8 8elektronski nova8( ter8inoloki je
9reci5niji na5iv 8digitalni nova84 jer se 9rvi 8oEe koristiti i u analoDni8 ko8unikacija8a.
Elektronski nova+ o8oDuCava ku9ovinu roba i usluDa 9o8oCu raGunara u okviru ko8ercijalnih raGunarskih
8reEa /n9r. *nterneta1 ili 9oslovnih bankarskih 8reEa /n9r. "A*AT0a1. #raktiGno4 elektronski nova u
svakodnevni8 transakcija8a 5a8jenjuje Dotovinu i Gekove. " druDe strane4 9oslovni8 subjekti8a o8oDuCava
da 8i8o uobiGajenih kanala direktno 9osluju 9ute8 raGunarskih 8reEa.
Velika "rednost elektronskoD nad obiGni8 novce8 je u to8e da je on inFor8acija u raGunaru koja
8oEe da se 9roDra8ira. va ra5lika o8oDuCava da elektronski novac 9ostane 9a8etni novac u obliku t5v.
N9a8etnih karticaN. (o8inantni o&lik elektronskog nov+a je elektronski transFer sredstava na taGki 9rodaje
/EBTC#!S1 9o8oCu instaliranih terminala u trDovaGkoj i usluEnoj 8reEi.
(ruDi oblik koriCenja elektronskoD novca 8oDuC je 9reko &ankomata4 koji o8oDuCavaju 9odi5anje Dotovine4
9olaDanje de9o5ita4 9renos na druDe raGune i 9laCanje sa ra5liGitih raGuna. TakoJe4 sve je veCe koriCenje
9ersonalnih raGunara u kuCa8a korisnika to je dovelo do 9ojave ho#ebanking sistema koji o8oDuCavaju
ras9olaDanje Finansijski8 sredstvi8a i5 kuCe4 be5 odlaska u banku.
"a8 elektronski nova u for#i 8 elektronskog nov-anika8 ba5ira se na 9rethodno i5vreni8 u9lata8a
8onetarnih vrednosti koje su reDistrovane na 8ikroGi9ovi8a elektronskih kartica4 a 8oDu biti u9otrebljene 5a
9laCanje roba i usluDa. #ostojeCi ti9ovi ovoD novca jo uvek nisu 5akonska sredstva 9laCanja u ono8 s8islu u
ko8e je to Dotov novac i5a koDa stoje centralna banka i drEava i koji 9ri8aju svi4 veC sa8o onaj kruD uGesnika
koji je ukljuGen u odreJeni aranE8an 9laCanja usled GeDa 8oDu nastajati 5naGajni 9ravni i 8onetarni 9roble8i.
' svetsko8 bankarsko8 siste8u danas se Dotovo sve novGane transakcije obavljaju u diDitalno8
obliku4 9ute8 ra5novrsnih interbank #re7a. %edna od najveCih takvih 8reEa je 3=0#S %3learing =o'se
0nter&ank #a9ments S9stem( i ona je jo daleke 1667. Dodine ostvarila Dotovo 120 8iliona transakcija4 u
uku9noj vrednosti od ;00 triliona dolara.
TeDnologije digitalne enkrip+ije i potpisa /vidljivi* i nevidljivi*1 u9ravo o8oDuCuju 9ostojanje
elektronskoD novca. vi siste8i ukljuGuju4 jednostavno reGeno4 dve vrste klju-eva +a $ifrovenjeH "rivatni4 koji
je 9o5nat sa8o vlasniku sredstava i javni4 koji je dostu9an svi8a. *nFor8acije koje 9rivatni kljuGevi iFriraju4
javni 8oDu da deiFruju i obrnuto. -anke i klijenti koriste svoje kljuGeve da iFriraju /radi 5atite1 i 9ot9isuju /u
cilju identiFikacije1 blokove diDitalnih 9odataka koji 9redstavljaju novGana sredstva.
-anke N9ot9isujuN novGane naloDe koristeCi se 9rivatni8 kljuGevi8a4 a tako 9ot9isane naloDe stranke i
de9onenti 9roveravaju koristeCi se banGini8 javni8 kljuGe8. " druDe strane4 klijenti se 9rivatni8 kljuGe8 sluEe
toko8 9olaDanja de9o5ita ili 9odi5anja novca4 da bi banka 9ute8 javnoD kljuGa korisnika 9roverila
verodostojnost takvoD naloDa.
' osnovi4 9ostoje dve vrste elektronskog nov+aH identi,ikovan i anoniman /diDitalni novac u uEe8
s8islu1.
)dentifikovan je onaj elektronski novac koji sadrEi inFor8aciju o identitetu osobe koja nji8e 8ani9ulie
i koji4 sliGno kreditni8 kartica8a4 banci o8oDuCuje da 9reci5no 9rati cirkulaciju novGanih sredstava na
trEitu.
9noni#an e-nova NradiN sliGno 9a9irno8 novcuH kada se takav novac jedno8 9ovuGe sa raGuna4 vie
ne 9ostoji naGin da 8u se uJe u traD4 odnosno da se vodi evidencija o njeDovoj transakciji4 to je u
9rvo8 sluGaju lako i5vodljivo.
(alje4 obe vrste se 8oDu rasGlaniti na jo dve kateDorije. Kada se koristi t5v. onlajn e0novac4 toko8 svake
transakcije je neo9hodno us9ostaviti ve5u sa banko8 /9ute8 8ode8a ili 8reEe14 tako da u 9rocesu 9renosa
sredstava uvek u-estvuju tri ele#enta: ku"a( !anka i "rodava. Kada se 9ak koristi oFlajn elektronski novac4
transakcija se 8oEe obaviti be5 direktnoD u9liva banke.
O,lajn nova%
Flajn novac je najko89leksnija For8a elektronskoD novca4 najvie 5boD toDa to je 9ove5an sa 9roble8o8
dvostruke 9otronje. !ai8e4 elektronski novac se4 buduCi da je diDitalni 5a9is4 8oEe u8noEavati u be5broj
ko9ija koje se ni 9o Ge8u ne ra5likuju od oriDinala. Takve ko9ije bi bilo ne8oDuCe identiFikovati4 9a bi u
jedno8 hi9otetiGko84 trivijalno8 e-#one2 siste#4 korisnik 9reko noCi 8oDao da u8noEi svoje boDatstvo do
nesluCenih ra58jera. (ovoljno bi bilo da se jedan isti e0novac ko9ira i 9oto8 9otroi na dva 8esta i veC kro5
nekoliko sati 0 novGani saldo bi 9robio 9laFon.
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
!nlajn nova+
' onlajn siste8u se taj 9roble8 reava jednostavnoH toko8 svake transakcije se identitet elektronskoD novca
9rovjerava direktno u bankarsko8 raGunaru4 koji vodi stroDu evidenciju o toku novGanih sredstava i uredno
beleEi sve 9akete novca koji je u jedno8 trenutku neDde utroen. ' vrlo kratko8 roku 9rodavac dobija od
banke 9odatak da li novac koji 8u je 9onuJen i8a realnu osnovu4 odnosno da li je 9rethodno veC neDde
iskoriten. %asna je 9ot9una analoDija sa 9rovero8 validnosti kreditnih kartica toko8 DotovinskoD 9laCanja.
1E. D010TAL"0 #!T#0S
>ta je digitalni potpis F
1igitalni potpis 9redstavlja 9rvi ste9en u identiFikaciji stranaka koje ra58enjuju 9oruke.
=e!an na$in i#ple#enta%ije !igitalnog potpisa je kori5enje inver"no postpka javnog klj$a&
'8esto enkri9cije sa javni8 kljuGe8 i dekri9cije sa 9rivatni8 kljuGe84 9rivatni kljuG koristi 9oiljalac
kako bi 9ot9isao 9oruku dok 9ri8alac koristi javni kljuG 9oiljaoca da dekri9tira 9oruku. b5iro8 da sa8o
9oiljalac 9o5naje 9rivatni kljuG4 9ri8atlac je siDuran da je 9oruka stvarno dola od 9oiljaoca.
"A#!/E"AH (iDitalni 9ot9isi ne 9ruEaju enkri9ciju 9oruka4 tako da enkri9cijske tehnike 8oraju
biti koriCene 5ajedno sa diDitalni8 9ot9iso8 ukoliko se Eeli oGuvati tajnost 9oruka.
;<( algorita# se 8oEe koristiti 5a diDitalne 9ot9ise i 5a enkri9ciju.
DSA /1igital <ignatre (lgorith#1 koji je standard u ".$.(.0u 8oEe se koristiti sa8o 5a diDitalne 9ot9ise.
%$V$ i8a uDraJenu 9odrku 5a diDitalne 9ot9ise.
<iste#i on line plaanja
(a biste na vae8 sajtu o8oDuCili on-line 9laCanje inostrano8 kreditno8 kartico8 8orate i8ati
reDistrovanii Mer%hant a%%ont. To je s9ecijalni raGun u banci 9ute8 koD 9ri8ate sve 9rihode ostvarene on0
line transakcija8a. biGno va8 9rocesorska kuCa koja obe5beJuje autori5aciju 9latnih kartica i obradu
transakcija u okviru svoje usluDe nudi i 8oDuCnost njeDovoD otvaranja u saradnji sa 9oslovni8 banka8a.
*lustracijaH
htt9HKKLLL.ccnoL.co8K
8oDuCiCe va8 da na vae8 sajtu 9rihvatite u9late kreditni8 kartica8a be5 otvorenoD Mer*ant naloga.
#ostavlja se 9itanjeH na koji naGinR ' trenutku kada ku9ac odluGi da 9lati va 9roi5vod kartico84
44)o* otku9ljuje 9roi5vod od vas i 9rodaje Da ku9cu. #oto ova Fir8a 9rodaje 9roi5vod u svoje i8e4
na9laCuje Da 9reko svojeD )erchant naloDa.
!akon ostvarene 9rodaje ..!oL va8 is9laCuje 5aradu u8anjenu 5a 6O koliko i5nosi njihova 9rovi5ija. "voje
usluDe nude svi8 5ainteresovani8 Fir8a8a /nisu ograni-ene na S9D i Kanadu1.
11. !"-L0"E 2A"ARST$!
n0line bankarstvo 9redstavlja obavljanje bankarskih transakcija direktno8 ve5o8 klijenta i banke u5 9o8oC
s9ecijali5ovanoD soFtvera. (akle4 9otreban je 9oseban soFtver instaliran na klijentovo8 raGunaru sa koD se
jedino i 8oDu obavljati transakcije i na ko8e Ce se nala5iti 9odaci o i5vreni8 9ro8jena8a.
#ri obavljanju bankarskih transakcija u on0line bankarstvuH
9otreban je s9ecijalan soFtver /Mirosoft Mone3( Manage :our Mone3...1 koji se uDraJuju u raGunar
klijenta4
klijent je oDraniGen na obavljanje transakcija sa so9stvenoD raGunara4
klijent 9osluje sa dve straneH sa banko8 i soFtversko8 ko89anijo8 koja instalira i odrEava soFtver4
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
klijentovi 9odaci o bankarski8 transakcija8a ostaju na hard disku i nisu ot9orni na eventualne na9ade
i5 okruEenja /8oDuCnost 9ljaGke4 ubacivanje ko89juterskih virusa...14
9otreban je novac 5a ku9ovinu soFtvera4
9otrebno je vre8e 5a instaliranje soFtvera4 kao i vrije8e 5a ovladavanje 9roDra8i8a.

%edna od banaka koja nudi usluDe on0line bankarstva Fi5iGki8 lici8a je britanska )at >est banka.
'sluDe koje su 27 sata dnevno dostu9ne suH
9ristu9 stanju na tekuCe8 raGunu i kreditni8 kartica8a4
9laCanje raGuna4
9lanirano i 5aka5ano 9laCanje 5a odreJeni ter8in koje Ce se i5vriti auto8atski4
9renos novca sa raGuna na raGun i
usluDe voJenja Finansija 5a ta je 9otreban dodatni soFtver.
!edostaci on0line bankarstva4 9o9ut oDraniGenja 5a obavljanje transakcija sa sa8o onoD raGunara na
ko8e je instaliran sku9 soFtver4 9otrebno vre8e 5a obuku 5a rad4 kao i ne5atiCenost 9odataka na hard disku
korisnika na na9ade i5 okruEenja4 okrenuli su veliki broj korisnika ka *nternet bankarstvu.
Mikro plaanja
)ikro 9laCanja su ter8ini koji se sve GeCe Guju na *nternetu. To su 9laCanja 8ale vrednosti4 koja su
s9ecijalno di5ajnirana 5a elektronsku trDovinu na *nternetu4 9re sveDa 5a trDovinu neko8ercijalni8 dobri8a.
)ikro 9laCanja sada Gine DraniGnu oblast elekronskoD 9laCanja i 9red8et su interesovanja i ras9rava 8eJu
9rotaDonisti8a i analitiGari8a elektronske trDovine. va oblast je 9red8et ubr5anoD istraEivanja i ra5voja
8ada je4 do sada4 i5DraJen sa8o 8ali broj Funkcionalnih siste8a.
4li%kshare ? siste# #ikro plaanja
+otovo svako ko se bavi usluDa8a elektronskoD 9laCanja 9ute8 *nterneta i5javljuje svoju na8jeru da
9onudi 8ikro-plaanje4 bilo kao dio svoje 9ostojeCe 9onude ili kao 9roi5vod. %edan od najnovijih siste8a 5a
8ikro 9laCanje je 4li%kshare4 koji je ra5vila Fi8ra 4li%kshare <ervi%e 4orp.
.lickshare 9restavlja reenje 5a elektronsku trDovinu 9ute8 *nterneta koje o8oDuCava korisnici8a da nakon
reDistracije obavljaju jednostavnu ku9ovinu diDitalnih sadrEaja /#"3 #u+ike( fil#ova( tekstova i
sli-no1 9ute8 *nterneta. Trokovi ku9ovina aku8uliraju se na raGunu kod nekoD aDenta od 9overenja /reci8o
na 9ri8er banke1.
1igitalni $ekovi
Bekovi su 9latni 8ehani5a8 koji najbrEe osvaja trEite u 9oredjenju sa svi8 neDotovinski8 9latni8
8ehani58i8a. "iste8i diDitalnoD 9laCanja Gekovi8a teEe da 9roire Funkcionalnost 9ostojeCih Gekovnih
raGuna4 te da o8oDuCe da se ovi raGuni koriste kao 9latni 8ehani5a8 9riliko8 online ku9ovine.
"iste8i diDitalnoD 9laCanja Gekovi8a i8aju ni5 9rednostiH
ne 5ahtevaju da korisnik obelodanjuje inFor8acije o svo8 raGunu druDi8 9ojedinci8a4
9riliko8 uGestvovanja na online aukcija8a4
ne 5ahtijevaju da ku9ci ne9restalno alju vrlo 9ovjerljive Finansijske inFor8acije 9ute8
@eb0a4
jeFiniji su 5a 9rodavce od kreditnih kartica.
*lustracijaH
htt9HKKLLL.echeck.orD
12. 0"TER"ET 2A"ARST$!
*nternet sve 5naGajnije utiGe na naGin savre8enoD 9oslovanja i donosi nove i5a5ove 9red dananje
banke. #ostoji veliki broj 5ahteva koje treba is9uniti u cilju 9osti5anja us9enoD 9oslovanja na *nternetu4 kao
n9r. lakoCa koriCenja a9likacija4 siDurnost liGnih inFor8acija4 inteDracija sa 9ostojeCi8 siste8i8a4 9rihvatanje
standarda otvorenih siste8a itd.
-nternet bankarstvo ili sajber bankarstvo /53!er 4anking1 9redstavlja obavljanje bankarskoD 9oslovanja
direktno i5 kuCe4 9osredstvo8 *nterneta.
#ri obavljanju bankarskih transakcija u *nternet bankarstvuH
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
nije 9otreban s9ecijalan soFtver i ne 9ostoje 9odaci uskladiteni na klijentovo8 hard disku4 9a je
veCa siDurnost 9ri obavljanju transakcija4
9ristu9 banci i raGunu je 8oDuC sa bilo koD 8esta na svetu4 9od uslovo8 da na to8 8estu 9ostoji
raGunar 9rikljuGen na *nternet4
banka brine o odrEavanju so9stvenoD hardverskoD i soFtverskoD siste8a 5atite4
8oDuCe je i obavljanje on0line transakcija.
*nternet nudi banka8a veo8a 8noDo 8oDuCnosti 8ada se jo uvek Dlobalna 8reEa uDlavno8 koristi u
9ro8otivne svrhe. #redviJanja su da Ce se ovaj vid bankarstva ra5vijati veliko8 br5ino8. *nternet bankarstvo
je najjeFtiniji oblik bankarskih usluDa4 dostu9an 27 sata dnevno4 9raktiGno be5 9rostorne oDraniGenosti.
;lavni ograni-avajui faktori4 koji uslovljavaju 9ristanak 9otroaGa na ovu vrstu tehnoloDije4 su sigurnost i
"rivatnost.
"a tehniGke taGke Dledita4 ovaj 9roble8 su neke banke veC reile4 ali ostaje Ginjenica da je
9onaanje 9otroaGa voJeno 9rije 9otroaGko8 9erce9cijo8 neDo tehniGki8 Ginjenica8a.
!e9rihvatanje da se bankarske transakcije obavljaju 9reko *nterneta 9ostoji 9rije sveDa i5 straha da kljuGne
Finansijske inFor8acije budu otkrivene.
%asno su vidljive ra.like i.meG' 0nternet &ankarstva i on-line &ankarstva.
snovna ra5lika je u uDradnji s9ecijalnih soFtverskih 9roDra8a4 koji oDraniGavaju korisnika na
obavljanje usluDa iskljuGivo sa raGunaro8 u koji je uDraJen odDovarajuCi soFtver4
ra5like su i u ste9enu siDurnosti 9ri obavljanju transakcija4
novcu 9otrebno8 5a ku9ovinu i uDradnju soFtvera i
vre8enu 9otrebno8 5a obuku korisnika.
15. ELETR!"S! #!SL!$A"JE 4 JA$"!J 4#RA$0
!aGin orDani5ovanja drEavne u9rave4 9oslovanje 9artneri8a4 DraJani8a4 5a9osleni8a i druDi8 vladini8
orDani5acija8a. n0line 9ruEanje usluDa4 servisa i inFor8acija drEavnih orDana i javnih sluEbi. #odra5u8eva
inteDraciju ra5liGitih 9rocesa javne u9rave i novi tehnoloki 9ristu94 kao i 9ro8enu 9reras9odele nadleEnosti .
Elektronska vlada koristi *T tehnoloDije i E. kako bi obe5bedilaH
9oDodan 9ristu9 vladini8 servisi8a i inFor8acija8a4
is9oruku javnih servisa4
eFikasno i eFektivno obavljanje transakcija.
"l.6 Ko8unikacija u elektronskoj vladi
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
15.1. $RSTE ELETR!"SE $LADE
"l.6 vrste elektronske vlade
62. 86overn#ent to .siness0
"aradnja vlade i 9oslovnih subjekata kao i druDih 9ravnih lica. #redstavlja najveCu 8oDuCnost 5a 9oveCanje
eFikasnosti ekono8ije. #ostiEe se skraCenje vre8ena i5vrenja sloEenih transakcija i stvara dobra 9odloDa 5a
kvalitetno odluGivanje.
624 86overn#ent to 4iti"ens0
E0Dovern8ent 8odel 9reko koDa vlada obe5beJuje dobra4 servise i inFor8acije 9oslovni8 lici8a i DraJani8a.
"ervis je dostu9an 27 Gasa dnevno. "inDle touch 9oint & jedni8 ulasko8 na *nternet korisnik 9ristu9a svi8
9otrebni8 inFor8acija8a. Korisnik 9laCa ad8inistrativnu taksu i 9laCanje se obavlja 9reko *nterneta.
+raJani na ovaj naGin 8oDu daH
9ronaJu inFor8acije koje su i8 9otrebne4
9ostavljaju 9itanja i 9ri8aju odDovore4
9laCaju takse i raGune4
9ri8aju is9late i doku8enta4
electronic beneFits transFer /E-T1 je 9ri8er +2. a9likacije4
jedna s8art kartica 9reko koje se 9ristu9a keu i druDi8 beneFicija8a4
9ri8aocu se vri elektronski transFer novca na bankovni raGun ili se i5nos skida sa
s8art kartice4
s8anjuje broj neleDalnih radnji.
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
626 86overn#ent to 6overn#ent0
(rEavni orDani eFikasno koriste *nternet servise na svi8 nivoi8a u9ravljanjaH
i58eJu save5ne i re9ubliGke vlade4
i58eJu re9ubliGke vlade i lokalnih orDana sa8ou9rave4
9ri 8eJuresorno8 u9ravljanju.
62E 86overn#ent to E#plo2ees0
KoriCenje inFor8acione i ko8unikacione tehnoloDije u cilju saradnje i koordinacije 5a9oslenih u vladini8
orDani8a.
8oDuCavaH
bolju ko8unikaciju i58eJu 5a9oslenih4
blaDovre8eno obavetavanje i 9rotok inFor8acija4
9otrebe e0obra5ovanja u vladi i javni8 sluEba8a4
u9ravljanje 5nanje8.
18. ELETR!"S0 /ARET0"1
Elektronski #arketing /e08arketinD1 9redstavlja sve on0line ili elektronski ba5irane aktivnosti koje
o8oDuCavaju 9roi5voJaGi8a roba i usluDa da 5adovolje 9otrebe i Eelje svojih ku9aca na br5 i eFikasan
naGin. '8esto elektronski 8arketinD4 sve GeCe se koristi ter8in !igitalni #arketing.
0mplementa+ija e-marketinga se 5asniva na odreJeno8 broju resursa4 od kojih se najGeCe i5dvajajuH
on0line inFor8acije i ba5e 9odataka
soFtverski 9roi5vodi /uDlavno8 ba5irani na @ebu14 koji ukljuGujuH
0 a9likacije u 9ro9aDandne i 9ro8otivne svrhe4
0 Deode8oDraFske i 9sihoDraFske 9akete 9roDra8a4
0 online servise 5a 9odrku ku9ci8a4 9rodaji...4
0 9akete 5a on0line /interaktivno1 istraEivanje4
0 videokonFerencije4
0 Ns8artN card
resursi teleFonijeH
0 8obilna teleFonija4
0 FaS i FaS0back siste8i4
0 9ejdEeri4
0 tele8arketinD.
8reEni /netLork0based1 resursiH
0 *nternet4
0 @eb4
0 intranet4
0 ekstranet4
0 E(*4
0 ....
9osebni resursi u okviru 8alo9rodajeH
0 o9tiGki GitaGi /skeneri14
0 elektronski kiosci4
0 ....
'5 relativno niske trokove4 *nternet je veo8a eFikasno oruJe direktnoD 8arketinDa. )oDuCnosti
*nterneta kao 9rodajnoD kanala oDraniGene su4 najveCi8 delo84 s9eciFiGni8 karakteristika8a 9roi5voda koji se
9rodaje. *nternet danas na 9oslovno8 9lanu nudi nove 9uteve ko8uniciranja sa trEite8.
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
Pre!nost stalne !ostpnosti -nternet servisa o#ogje korisni%i#a !a sa#i biraj ka!a e pristpiti
>eb strani%a#a+ !ok na pri#er+ ko! televi"ije postoji vrije#e e#itovanja&
To nije be5naGajno4 jer kada korisnik odluGi da 9oseti odreJene stranice4 velika je verovatnoCa da Ce
lake 9rihvatiti inFor8acije4 i to ne sa8o one koje sa8 traEi4 neDo i one koje 8u se ta8o nude.
!a @eb0u 8oEe uvek biti novih inFor8acija4 jer se stranice uvek 8oDu osvjeEavati. To 8oEe da bude velika
9rednost u odnosu na neke tradicionalne 8arketinke alate i tradicionalne 8edije /kataloDe4 TV
s9otove4 oDlase u novina8a i sl.14 jer njih treba 9ri9re8iti i i5raditi4 a i trenutak njihovoD objavljivanja
uslovljen je vre8eno8. !a @eb0u 9ostoji #ogunost dvostruke ko#unikaije s korisnii#a4 5a ra5liku
od 8asovnih 8edija koji to rade 9o siste8u jedan08noDi8a4 n9r. televi5ija svoj 9roDra8 e8ituje hiljada8a
Dledalaca u odreJeno vre8e be5 8oDuCnosti dvos8erne ko8unikacije u veCini sadrEaja. *ako i dananje
naj9oseCenije @eb stranice sve GeCe rade 9o siste8u jedan08noDi8a4 uvek se 8oEe 9oslati i e08ail ili
9o9uniti u9itnik.
Kao tri bitne odrednice nove ere navode seH
ra5novrsnost /9re sveDa inFor8acija14
svet realnoD vre8ena /9laCanja4 inFor8acije u sekundi s jednoD kraja sveta na druDi14
9ove5anost.
Ko8unikacijske 8oDuCnosti novoD 8edija u svako8 sluGaju su jedna od njeDovih najvaEnijih osobina i
Funkcija. Ko8unikacija4 9osebno ona sa korisnici8a4 je bitna u i5Dradnji i8idEa 9redu5eCa i nikako se ne s8e
5ane8ariti.
Korisnik koje8 se odDovori na neko 9itanje e08ail0o8 ne sa8o da dobija odDovor4 neDo i inFor8aciju o to8e
da neko odrEava te stranice4 to 5naGi da Ce na nji8a 8oCi i dalje neto nala5iti i 9ostavljati 9itanja4 a ti8e Ce
ujedno steCi i oseCaj da se neko brine o njeDovi8 9otreba8a. To je jedan od 9uteva i naGina i5Dradnje
lojalnosti korisnika4 dobroD i8idEa i i8ena 9redu5eCa4 a ti8e i osiDuranja nove 9osete stranica8a.
1:. #R0"30#0 HE2 #!SL!$A"JA
#osetioci @eb 9re5entacije 5ainteresovani su 5a korisne inFor8acije4 9osebno ako one 8oDu
odDovoriti na njihova 9itanja i is9uniti njihove s9eciFiGne 9otrebe. TakoJe ih 9rivlaGi 8oDuCnost da dobiju neki
9oklon4 da neku vrijednu inFor8aciju dobiju bes9latno ili da se bes9latno 5abave4 a to je Gesto Dlavni ra5loD
5boD koDa Ce 9osjeCivati neko @eb 8esto. Takva @eb 8esta i8aju i veCu ansu da budu odabrana u
te8atske kataloDe i da budu dobro ocjenjena u diskusioni8 Dru9a8a.
VaEni marketin-ki aspekti i5Dradnje @eb 8jesta suH
kreiranju @eb0a 8ora 9rethoditi anali+a interesa 9redvidivih 9osetilaca4 jer Ce od 5adovoljenja toD
interesa 5avisiti us9enost @eb 9re5entacije4
@eb 9re5entacija 5a8jenjuje sku9e teleFonske 9o5ivne centre4
@eb 9re5entacija4 8oEe da 9ruEi 9ersonali5ovane usluDe4 jer korisnik 8oEe s9eciFicirati svoj 9roFil tj.
svoje s9eciFiGne interese 5a inFor8acija8a4
vaEno je i 8otivisanje 9osetilaca da 9onovo 9osete @eb 9re5entaciju4
vaEno je i o8oDuCiti korisniku 9re5entacije 9ove5anost sa ko89le8entarni8 institucija8a4 a radi
eFikasnoD 5avretka 9osla4
9otrebno je da budu dostu9ne adrese 9redu5eCa i5 9odruGja iste delatnosti4
ko8unikacija korisnika sa 9redu5eCe8 treba da bude takva da korisnik to kraCe Geka na odDovor4
9re5entacija treba da sadrEi i Dodinji 9oslovni re5ultat4 reFerentne liste korisnika i sl.
16. !"-L0"E /ARET0"1
<n-line #arketing je 5ajedniGki i8enilac 5a sve vrste 8arketinDa na 8reEi. To je sku9 svih aktivnosti koje 5a
cilj i8aju 9rodaju 9roi5voda i usluDa ciljni8 9otroaGi8a4 u9otrebo8 *nterneta i on0line servisa4 koristeCi on0
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
line alate i usluDe na naGin koji je kon5istentan sa celoku9ni8 8arketinki8 9roDra8o8 9redu5eCa. <a ra5liku
od 8asovnoD 8arketinDa koji kreira jednu 9oruku 5a celo4 8asovno trEite4 online 8arketinD se obraCa
svako8 ku9cu 9ojedinaGno. si8 eFikasne ko8unikacije 9re i 5a vre8e ku9ovine4 on0line 8arketinD
o8oDuCava eFikasnu ko8unikaciju i nakon toDa4 9rije sveDa kro5 aktivnosti 9ruEanja korisniGke 9odrke4 ali i
na druDe naGine. n0line 8arketinD i5DraJuje jedan duDoroGan i 9rijateljski odnos sa svaki8 9ojedini8
ku9ce8. n0line 8arketinD na5iva se i jedan0na0jedan 8arketinD.
Postoje dva ti"a on-line kanalaH
1. Ko8ercijalni on0line servis inFor8acija koje8 i8aju 9ristu9 oni koji se 9ret9late i
2. *nternet4 Dlobalna 8reEa koja o8oDuCava ne9osrednu i decentrali5ovanu Dlobalnu ko8unikaciju.
#o9ularnost on0line 8arketinDa 5asniva se na bar tri 9rednosti 5a ku9caH
1. 'Dodnost 0 9roi5vod se 8oEe naruGiti toko8 svih 27 Gasa dnevno4
2. *nFor8ativnost & 8oDu se naCi u9oredive inFor8acije o 9roi5vodi8a4 9redu5eCi8a i sliGno4
3. )anje neuDodnosti & ne8a 9otrebe 5a direktni8 suoGavanje8 sa bilo ki8.
n0line 8arketinD 9ruEa koristi i 9rodavci8a4 a to suH
1. -r5o 9rilaDoJavanje trEini8 uslovi8a4
2. "tvaranje odnosa sa 9otroaGi8a4
3. #ristu9 veliko8 auditoriju8u.
*nteraktivni 8arketinD o8oDuCava 9rilaDoJavanje na reaDovanje i 9otrebe 9ojedinaca. *nteraktivnost
5naGi dvije stvari u ko8uniciranjuH
1. "9osobnost da se adresira 9ojedinac i
2. "9osobnost da se dobije reaDovanje toD 9ojedinca.
1<. EBET0 !"-L0"E #!SL!$A"JA
'koliko je do 9rije nekoliko Dodina @eb 9re5entacija 9redstavljala ostvarivanje trEine 9rednosti i 5nak da
ko89anija 9rati savre8ene trendove4 *nternet danas4 sa8 9o sebi4 ne 9redstavlja nikakvu 9rednost. *5la5ak
ne *nternet 8oEe biti i 9ot9uni 9ro8aaj. '5 realan ri5ik da 9redu5eCe ostane 9ot9uno ne5a9aEeno na )reEi4
u ekstre8ni8 sluGajevi8a 9ostoji o9asnost da se i5a5ove direktna teta.
!a 9ri8erH
nekvalitetna "re+entaija4 8oEe biti u5rok loeD i8idEa Fir8e4
lo$a ko#unikaija4 9oslovni bon0ton nalaEe da se na 9oruku odDovori u roku od 27 Gasa /tolerie se
73 Gasova4 5a vre8e vikenda i 9ra5nika 9od uslovo8 da sa druDe strane 5naju da je kod nas
9ra5nik14
slanje( nedo+voljeni* s"a# "oruka4 koje osi8 to o5biljno naruavaju i8idE ko89anije4 8oDu
u5rokovati nervo5nu reakciju 9ri8alaca netraEenih 9oruka da Nbo8bardujuN e08ail server i
one8oDuCe njeDovo nor8alno Funkcionisanje4
$irenje virusa( NrvaN i sliGno slanje8 5araEenih e08ail 9oruka 9oslovni8 9artneri8a4 klijenti8a i
ostali8 korisnici8a 8reEe4
lo$e ulo.en nova u =e! "re+entaiju /kro5 i5datak 5a i5radu4 odrEavanje i hostovanje14 ukoliko eFekti
nisu na oGekivano8 nivou.
;e"erva%ijo# sopstvenog !o#ena i stavljanje# pre"enta%ije na server+ svaki vlasnik pre"enta%ije i#a
#ognost !a svako!nevno prati e,ekte svog nastpa na -nternet.
"oFtver koji 9rati sve 9osete sajtu daje velike 8oDuCnosti 5a statistiGku anali5u. )oDuCe je dobiti 9odatke o
uku9no8 broju 9ristu9a svakoj stranici sajta4 vre8enu 9osete u toku dana4 uku9an broj raGunara sa kojih je
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
ostvaren 9ristu94 drEava i5 koje je doao 9osetilac4 da li je 9osetilac direktno 9ristu9io 9re5entaciji ili sa neke
druDe 9re5entacije.
1@. 2E;2ED"!ST ELETR!"S!1 #!SL!$A"JA
Elektronska trgovina 9redstavlja sku9 tehnoloDija i 9rocedura koje auto8ati5uju 9oslovne transakcije 9ute8
elektronskih sredstava. *nFor8acije se 9renose 9ute8 elektronske po5te /e08ail14 siste#a E1- /Electronic
(ata *nterchanDe1 ili preko servisa >>> /@orld @ide @eb1 *nterneta.
Elektronska trDovina s8anjuje trokove 9oslovanja i olakava 9oslovanje. *9ak4 9ostoje i 9otencijalni ri5ici
u9otrebe te tehnoloDije. !a 9ri8er4 elektronska inFrastruktura je osetljiva na ra5liGite oblike na9ada. "a
ekono8ske taGke Dledita4 9osledice otka5a tehnoloke 9rirode ili 5lou9otrebe ove tehnoloDije od strane
korisnika 8oDu biti sljedeCeH
a1 Direktni finansijski gu!ii kao "osledia "revare & <lona8erna osoba 8oEe4 na 9ri8er4 da 9rebaci i5vesnu
koliGinu novca sa jednoD raGuna na druDi ili 8oEe da obrie 9odatke Finansijske 9rirode.
b1 ;u!ljenje vredni* i "overljivi* infor#aija & )noDa 9redu5eCa 8e8oriu i alju inFor8acije tehnoloke
9rirode ili 9odatke o svoji8 ku9ci8a i dobavljaGi8a4 Gija 9overljivost je od najveCe vaEnosti 5a njihovo
9ostojanje. *leDalan 9ristu9 takvi8 inFor8acija8a 8oEe 9rou5rokovati 5naGajne Finansijske Dubitke ili tete
druDe vrste takvoj orDani5aciji.
c1 ;u!ljenje "oslova +!og nedostu"nosti servisa & Elektronski servisi 8oDu biti nedostu9ni u duEe8
vre8ensko8 9eriodu ili u 9eriodu 5naGajno8 5a obavljanje konkretnoD 9osla4 5boD na9ada na siste8 od
strane 5lona8ernih osoba ili 5boD sluGajnih otka5a siste8a. #osledice takvih doDaJaja /Finansijske 9rirode ili
druDe vrste1 8oDu biti katastroFalne 5a jedno 9redu5eCe.
d1 >eovla$ena u"otre!a resursa & !a9adaG koji ne 9ri9ada orDani5aciji koju na9ada 8oEe neovlaCeno
9ristu9iti neki8 resursi8a njenoD raGunarskoD siste8a i u9otrebiti ih radi 9ribavljanja i8ovinske koristi.
Ti9iGan 9ri8er resursa osetljivoD na takvu vrstu na9ada je teleko8unikacioni servis. ' o9te8 sluGaju4
TThakeriTT koriste raGunar ko8e su neovlaCeno 9ristu9ili kako bi na9ali ostale raGunare u 8reEi.
e1 ;u!ljenje "oslovnog ugleda i "overenja klijenata & #redu5eCe 8oEe 9retr9jeti 5naGajne Dubitke 5boD loeD
iskustva svojih klijenata ili 5boD neDativnoD 9ubliciteta koji 8oDu biti 9osledica na9ada na njeDov servis
elektronske trDovine4 ili 9onaanja 5lona8erne osobe koja se 9redstavlja kao 9ri9adnik toD 9redu5eCa.
F1 'ro$kovi i+a+vani nei+vesni# uslovi#a "oslovanja & Besti 9rekidi Funkcionisanja servisa4 i5a5vani na9adi8a
s9olja ili i5nutra4 Dreka8a i sl. 8oDu 9aralisati i5vrenje 9oslovnih transakcija u 5naGajno8 vre8ensko8
9eriodu. !a 9ri8er4 9otvrde transakcija koje ne 8oDu da se 9renesu ko8unikacioni8 kanali8a4 transakcije
koje 8oDu biti blokirane od strane treCih lica itd. Ainansijski Dubici koje ovakvi uslovi 9oslovanja 8oDu i5a5vati
8oDu biti 5naGajni. <boD navedenih 9roble8a4 9otroaGi koji koriste takve servise elektronske trDovine 8oDu
9retr9jeti direktne ili indirektne Finansijske Dubitke.
Ri5ici koje sa sobo8 nosi u9otreba elektronske trDovine 8oDu se i5beCi u9otrebo8 odDovarajuCih mera
&e.&ednosti. ve 8ere 8oDu biti teDnolo-ke i pravne.
' te*nolo$ke 8ere s9adaju4 i58edju ostaloD4 autentikacija4 9overljivost i inteDritet 9odataka.
1a bi se ove #ere sprovele praksi+ neopho!na je potreba kriptolo5kih tehnologija+ kao na pri#er
5i,re sa javni# klj$evi#a i !igitalni potpis&
snovni ciljevi 8era be5bednosti u inFor8acioni8 siste8i8a suH
a1 Poverljivost & obe5bedjuje nedostu9nost inFor8acija neovlaCeni8 lici8aM
b1 )ntegritet & obe5bedjuje kon5istentnost 9odataka4 s9reGavajuCi neovlaCeno Denerisanje4 9ro8enu
i unitenje 9odatakaM
c1 Dostu"nost & obe5bedjuje da ovlaCeni korisnici uvek 8oDu da koriste servise i da 9ristu9e inFor8acija8aM
d1 ,"otre!a siste#a isklju-ivo od strane ovla$eni* korisnika & obe5bedjuje da se resursi siste8a ne
8oDu koristiti od strane neovlaCenih osoba niti na neovlaCen naGin.
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
+lavne nauGne disci9line Giji re5ultati se koriste da bi se ostvarili 9o8enuti ciljevi su naka o be"be!nosti
ko#nika%ija i naka o be"be!nosti ra$nari#a.
2e.&ednost kom'nika+ija o5naGava 5atitu inFor8acija u toku 9renosa i5 jednoD siste8a u druDi.
2e.&ednost ' ra)'narima o5naGava 5atitu inFor8acija unutar raGunara ili siste8a & ona obuhvata
be5bednost o9erativnoD siste8a i soFtvera 5a 8ani9ulaciju ba5a8a 9odataka.
)ere be5bjednosti ko8unikacija i be5bednosti u raGunari8a se ko8binuju sa druDi8 8era8a /Fi5iGko
obe5bedjenje4 be5bednost 9ersonala4 be5bednost ad8inistracije4 be5bednost 8edija1 radi ostvarenja
9o8enutih ciljeva.
#oten+ijalne pretnje jedno8 inFor8aciono8 siste8u koji sadrEi 9odsiste8 5a elektronsku trDovinu suH
a1 -n,iltra%ija siste# & !eovlaCena osoba 9ristu9a siste8u i u stanju je da 8odiFikuje datoteke4
otkriva 9overljive inFor8acije i koristi resurse siste8a na neleDiti8an naGin. ' o9te8 sluGaju4 inFiltracija se
reali5uje tako to se na9adaG 9redstavlja kao ovlaCeni korisnik ili koriCenje8 slabosti siste8a /n9r.
8oDuCnost i5bjeDavanja 9rovjera identiteta i sl.1. *nFor8aciju neo9hodnu 5a inFiltraciju4 na9adaG dobija
koristeCi neku druDu vrstu na9ada.
b1 Prekora$enje ovla5enja & Lice ovlaCeno 5a koriCenje siste8a koristi Da na neovlaCeni naGin. To je ti9
9retnje koju ostvaruju kako na9adaGi i5nutra /UinsidersU1 tako i na9adaGi s9olja. !a9adaGi i5nutra 8oDu da
5lou9otrebljavaju siste8 radi sticanja beneFicija. !a9adaGi s9olja 8oDu da se inFiltriraju u siste8 9reko raGuna
sa 8anji8 ovlaCenji8a i nastaviti sa inFiltracijo8 u siste8 koristeCi takav 9ristu9a radi neovlaCenoD
9roirenja korisniGkih 9rava.
c1 <planta%ija & biGno 9osle us9eno i5vrene inFiltracije u siste84 na9adaG ostavlja u nje8u neki
9roDra8 koji Ce 8u o8oDuCiti da olaka na9ade u buduCnosti. %edna od vrsta su9lantacije je u9otreba
@trojanskog konja@ & to je soFtver koji se korisniku 9redstavlja kao nor8alan4 ali koji 9riliko8 i5vrenja otkriva
9overljive inFor8acije na9adaGu. !a 9ri8er4 tekst 9rocesor 8oEe da ko9ira sve to ovlaCeni korisnik unese u
jednu tajnu datoteku kojoj 8oEe da 9ristu9i na9adaG.
d1 Prisl5kivanje & !a9adaG 8o5e da 9ristu9i 9overljivi8 inFor8acija8a /n9r. lo5inci 5a 9ristu9 siste8u1
9rosti8 9rislukivanje8 9rotoka inFor8acija u ko8unikacionoj 8reEi. *nFor8acija dobijena na ovaj naGin 8oEe
se iskoristiti radi olakavanja druDih vrsta na9ada.
e1 Pro#jena po!ataka na ko#nika%ionoj liniji & !a9adaG 8oEe da 9ro8eni inFor8aciju koja se
9renosi kro5 ko8unikacionu 8reEu. !a 9ri8er4 on 8oEe na8erno da 8enja 9odatke Finansijske 9rirode 5a
vre8e njihovoD 9renoenja kro5 ko8unikacioni kanal4 ili da se 9redstavi kao ovlaCeni server koji od
ovlaCenoD korisnika 5ahteva 9overljivu inFor8aciju.
F1 O!bijanje servisa & <boD Gestih 5ahteva 5a i5vrenje sloEenih 5adataka i5datih od strane neovlaCenih
korisnika siste8a4 servisi siste8a 8oDu 9ostati nedostu9ni ovlaCeni8 korisnici8a.
D1 )ega%ija transak%ije & #osle i5vrene transakcije4 jedna od strana 8oEe da neDira da se transakcija
doDodila. *ako ovakav doDaJaj 8oEe da nastu9i usled Dreke4 on uvek 9roi5vodi konFlikte koji se ne 8oDu
lako reiti.
"aj)e-Ie provale s' od*
73O $utori5ovani 5a9osleni4
27O !eautori5ovani 5a9osleni4
13O "9oljni saradnici /5a9osleni uku9noH 3;O14
12O >akeri4 Teroristi4
3O stali.
1A. ;ALJ4JA
-e5 ob5ira na recesiju u raGunarskoj industriji4 elektronsko 9oslovanje i8a eks9onencijalni rast.
1;00 8ilijardi V obrta u e09oslovanju /3247 8ilijardi V u 1663 Dodini1 4
200 8iliona korisnika *nterneta4
130 8iliona on0line ku9aca .
To9 8enadE8ent
60O koristi e0co88erce 5a 9rodaju i 8arketinD4
33O koristi e0co88erce 5a nabavku4
,7O s8atra e0co88erce 5a vaEno ko89etitivno sredstvo u odnosu na konkurenciju4
77O i8a jasnu sliku o koriCenju e0co88erce0a / 31O u 1663.1 .
- 26 -
Elektronsko poslovanje - Tipovi elektronskog poslovanja Marko Koji 4-103/2010
Ra5voj *nterneta je stvorio uslove 5a nov 9ristu9 9oslovanju H
virtuelne orDani5acije su 9ro8enile tradicionalni radni a8bijent4
elektronska trDovina 9ostaje eFikasan 8etod reDulisanja 9onude i 9otraEnje4
elektronsko bankarstvo o8oDuCava brEe i jednostavnije Finansijske transakcije4
elektronsko 9oslovanje u javnoj u9ravi o8oDuCava eFikasniju reali5aciju 9oslovanja drEave sa
9redu5eCi8a i DraJani8a4
be5 ob5ira na recesiju u raGunarskoj industriji4 narednih Dodina se 9redviJa rast e0bi5nisa .
"l.10 Rast 9ri8ene elektronskoD 9oslovanja do 2007.
L0TERAT4RA
1. #roF. dr -oEidar RadenkoviC6 Elektronsko 9oslovanje & stanje i 9ers9ektive4A!4 -eoDrad4 2006
2. (r Vojkan Vaskovic4-ankarstvo na *nternatu4 A!4 2003
3. 9roF.dr. <oran )aroan4 #oslovni inFor8acioni siste8i4 !ovi "ad 4 2011
7. $di5es *.4 '9ravljanje 9ro8ena8a4 "kri9ta4 166,
;. VeljoviC $.4 )enadE8ent inFor8acioni siste8i *4 )eDatrend4 -eoDrad4 2002
,. htt9HKKLLL.e89ortal.co.rsK5inesKekono8ist
2. htt9HKKsi8lab.Fon.bD.ac.rs
3. htt9HKKLLL.8eDatrend0online.co8
6. htt9HKKLLL.5nanje.orD
- 26 -