DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

MULTIMEDIJALNI SISTEMI

Uvodno
predavanje
Emir Peanin

Osnovni podaci o predmetu

Fond asova
Predavanja 2 asa
Vebe 3 asa
Konsultacije po dogovoru, sve dok traju
predavanja.

Nastavni plan i program - predavanja

ta je multimedija
Definicije, osnovni pojmovi

Elementi multimedije
Tekst, zvuk, slike, animacija...

Multimedijalne komunikacije i sistemi

Internet i multimedija
Pravci razvoja multimedije

Nastavni plan i program - vebe

Adobe Flash
Wordpress

Termini gde emo obnoviti HTML, CSS i PHP

jedan ili vie

Nastavni cilj

Upoznavanje studenata sa mogunostima i

potrebom korienja savremene multimedijalne
tehnologije
Dati osnovne principe, tehnologiju i standarde
digitalne multimedije i kreiranja multimedijalnih
sadraja na vebu
Izvriti praktinu obuku za korienje savremene

Predispitne obaveze

Projekat

Ispit

Ocena

Projekat Praktini deo ispita

Nosi 50 poena od moguih 100

Radi se samostalno
Razlikuje se za studente 3. i 4. godine
studija
Preduslov za izlazak na ispit
Projekat se razlikuje zbog razlike u
predznanju gradiva potrebnog za izradu
projekta.

Bodovanje

0
55
65
75
85
95

54
64
74
84
94
100

ocena
ocena
ocena
ocena
ocena
ocena

5
6
7
8
9
10

Projekat za studente tree godine

Prijava i diskusija teme projekta nakon dve

nedelje
Sastoji se iz tri komponente:
Animacije trajanja
45 sekundi
15 bodova
1 minut
20 bodova
Web prezentacija
15 bodova

Projekat za studente etvrte godine

Prijava

i diskusija teme projekta nakon 3

nedelje
Sastoji se od jedne komponente
Web aplikacija
30 poena
Dokumentacija
20 poena
Neto to moete iskoristiti kao zavrni
ispit

Teorijski deo ispita

Radi se na papiru
Obavezan
Nosi 50 poena
Pitanja su teorijskog tipa
Radi se samostalno

Literatura

Ispit
Prezentacije sa predavanja

Adobe Flash
Prisustvo na vebama, internet, youtube

Wordpress
WordPress 24-hour Trainer, George Plumley

Kraj_?!

(uvodnog

dela)

Pitanja?
Kontakt adresa epecanin@np.ac.rs

Multimedija
Etimologija

Multimedija

Potie od rei multimedia

(lat. Multum + Medium)
Multi (lat. multum) mnogobrojan
Media (lat. medium) posrednik, medijum
Medijum koji koristi vie oblika informacionog sadraja
i informacionog procesiranja (tekst, zvuk, grafika,
animacija...) da bi informisao ili zabavio publiku
(korisnika).

Definicija medijuma

Medijum je sredstvo, posrednik, ono kroz ta se

prenosi neko dejstvo, ideja ili poruka.
U staroj Grkoj - Umetnici
Prenosioci ideja muza i starogrkih boanstava a da oni sami nisu
svesni svojih dela

Umetniko delo
Delo publici prenosi umetnikove emocije i misli, poruke, pokree
odreene motive, kao i odreene aktivnosti i ponaanje.

Mediji
Nain prenoenja i distribuiranja informacija (npr. tampa,
televizija i sl.)
U informatikom smislu
Digitalni zapis prirodnih medija, uz napomenu da se ovaj
pojam ne odnosi na medije za uvanje podataka (kompakt
disk i sl.).
Osnovna razlika:
Prirodni mediji na fizikim elementima (papir, slika i
slino),

Medijski objekti
Prirodni medijski objekti
Fotografije, muike kompozicije, filmovi itd.

Digitalni medijski objekti

Digitalna slika, digitalni audio zapis, digitalni video zapis itd.

Medijski objekti
za raunar itljive, prezentacije prirodnih medijskih objekata.
Generalno gledano - visoko strukturirana agregacija
jednostavnijih objekata - medijskih elemenata

Objekti i dogaaji
Kod razumevanja podataka bilo kog tipa, vano je pronai koji
aspekt sveta oni predstavljaju.
Vano pitanje Kako predstaviti svet?
Mnogi istraivai veruju da se svet moe predstaviti koristei
koncept objekata. Taj pravac smatra da se realni svet moe
posmatrati kao kolekcija objekata. Tom pravcu oponiraju
mnogi...

Objekti i dogaaji
Multimedija donosi nove izazove za raunarske nauke.
Multimedija, posebno audio i video
komponente, su u osnovi dinamike
prirode.
Kao takve one belee signale koji
predstavljaju neke atribute sveta kao
funkciju vremena.

Objekti i dogaaji
Senzori se skoro uvek postavljaju u okruenju tamo
gde treba detektovati neku promenu (dogaaj) i oni
mere neki fiziki atribut koji pomae u otkrivanju
dogaaja.
Za modeliranje realnog sveta pomou monih
raunara od sutinske je vanosti da se koriste i
dogaaji i objekti.

Mass media
Mass media kolekcija savremenih sredstava koja
slue za realizaciju masovne komunikacije.
Knjige, novine, asopisi, posteri, film, televizija itd.

Prenosioci sadraja razliitog tipa

Multimedijalni informacioni sistemi (IS)

Zato su nam potrebni?
Informacija = Roba
Informacija je specifina roba u formi podataka na
odreenom medijumu.
Razlog postojanja -> Zadovoljavanje potreba
korisnika,
Posledica -> Stvaranje novih potreba.

Multimedijalni informacioni sistemi (IS)

Ko zadovoljava potrebe za informacijama_?
Mediji TV, Radio, Novine
U informatikom smislu mediji su sloeni tehniko
tehnoloki sistemi
Telekomunikacioni sistemi
Raunarske mree

Odnos medium - Publika

Odnos nije prost (pravolinijski), pogotovu ako se
radi o umetnikom delu.
Razlozi:
Poruka je esto vieslojna i vieznana,
Primalac shvata na svoj nain,
Stvaralac mora poznavati primaoca kako bi se
izbegli neeljeni efekti.

Kratka lekcija anatomije

ta je multimedija
Po Tannenbaumu
Multimedije su raunarski posredovane prezentacije koje
meusobno interaguju i predstavljaju razliite medijske
objekte, koji su aranirani prostorno i vremenski.

Po Flakigeru
Multimedija je polje koje se bavi raunarski kontrolisanom
integracijom teksta, grafike, animacije, zvuka i drugih
medijuma gde je svaki tip informacije prisutan, uskladiten
i digitalno procesiran.

Istorijat multimedijske komunikacije

Istorijat multimedijske komunikacije

Moderno doba
Zabava
Scenski oblici opera, balet itd.
Filmska umetnost i televizija,
Digitalna multimedija kompjuteri i VR

Posao

Poslovna komunikacija (email)

Oglaavanje i predstavljanje proizvoda (advertising)
Elektronska trgovina (e-commerce)
Elektronsko bankarstvo Itd.

Zabava
The Sake
Festival Japanskog nacionalnog pia
Edinburgh Festival Fringe

Zabava
The Glitch Mob Concerte
Muziki koncert
Oak Music Theatre

Zabava
Virtuelna realnost (VR)
Second life, Open Sim, ...

Poslovne primene
Raspoloive putem globalne raunarske mree:

Poslovna komunikacija (e-mail)

Oglaavanje (advertising)
Predstavljanje firmi i proizvoda (presentation)
Elektronska trgovina (e-commerce)
Elektronsko bankarstvo (e-banking)
Telekonferencije (teleconferencing)

Osobine

INTERAKTIVNO
ST

RAZNOLIKOST

MULTIMEDI
JE

INTEGRATIVNO
ST

REAL-TIME

Savremeni elementi multimedije

Kompjutersko upravljanje
Integracija sistema
Digitalni zapis sadraja
Interakcija

Savremeni elementi multimedije

Savremeni multimedijski sistemi se zasnivaju na
raunarskom upravljanju.

Savremeni elementi multimedije

Sloeni integrisani sistemi

Savremeni elementi multimedije

Savremeni elementi multimedije

Interakcija

Zato je vie posrednika

bolje od jednog posrednika?
Osnovni princip multimedije!

Osnovni princip multimedije

Zato je vie posrednika bolje nego

jedan?
Osnovni razlog
Poveava sposobnost individue da primi nove informacije, a
samim tim poveava obim primljenog znanja, kvalitet i
brzinu uenja

Istraivanja su pokazala

Samo zvuni stimulans -> 20% zapamenog sadr\\aja,

Audio-vizuelni stimulans -> 30%,
Interaktivne multimedijske prezentacije -> 60%

Multimedijalna prezentacija

Princip kontinuiteta
Povezane komponente, koje se odnose na isti pojam, treba
rasporediti prostorno i vremenski jedne pored drugih (primer
ispod)
Prostorno

Vremenski

Komunikacija korisnika i raunara

Senzorni modaliteti
Vizuelni
Auditorni
Tekstualni
Kinestetiki (telesni)

Uloga globalne raunarske mree

Multimedijski sadraj se koristi posredstvom
globalne mree (internet)
Mrea ne obezbeuje prenos saraja u realnom vremenu
(uvek postoji kanjenje zbog udaljenosti)
Protok podataka je ogranien propusnim opsegom
(bandwith) mree koji je promenljiv
Raspoloivost propusnog opsega je nepredvidiva
Interaktivna multimedija je vie osetljiva na kanjenje nego
na gubitak paketa

Interdisciplinarnost multimedije
Multimedija je interdisciplinarno podruije
Ukljuuje
Raunarsku nauku
Kognitivnu nauku (saznanje)
Nauku o medijima
Softverski inenjering

Raunarske nauke i multimedija

Metodi tehnike prenosa i obrade informacija
Digitalizacija
Kompresija
Isporuka (stream)

Kognitivne nauke
Odgovaraju na pitanja

Na koji nain funkcionie na mozak?

Kako se odvijaju mentalni procesi?
Kako prikupljamo i obraujemo podatke?
Kako ih transformiemo u informacije i znanje?
Na koji nain tako steeno znanje koristimo?

Osim toga, vezana je za percepciju, pamenje, uenje i

misaone procese.

Nauka o medijima
Mediji i principi e-uenja
Multimedijski princip vie posrednika istovremeno
Princip kontinuiteta prostorni i vremenski
Princip koherentnosti informacije su jezgrovite,
fokusirane na relevantnu informaciju
Princip redundantnosti obezbeuje dovoljno
relevantnih informacija
Princip individualnosti lino obraanje
Princip praktinosti - upotrebljivost

Softversko inenjerstvo i multimedija

Metodi i tehnike SI
Projektovanje multimedijskih baza podataka
Projektovanje Web sistema (web sajtovi ili aplikacije)
Poznavanje softverskih standarda i programskih jezika
HTML _+ CSS, XML
JavaScript
Flash
Serverski jezici (Java, C#, PHP...)

Softverski alati
Zvuk

Animacije

Adobe Flash
Adobe After Effects

Audacity
Sound Forge
Adobe Soundbooth

Slika
Adobe Photoshop
Gimp
Inkspace

Web dizajn (code)

Adobe Dreamweaver
Tekst editor

Video

Adobe Premier Pro

AVS Editor

Hvala na
panji!
Pitanja?