Multimedija, grafika, digitalni mediji

17.03.21 1
 Definisati pojam i terminologiju multimedija
 Uporediti različite tipove grafičkih programa koje koriste
umetnici, fotografi, dizajneri i ostali
 Objasniti kako računari menjaju način rada amatera i
profesionalaca u oblasti videa, animacije, audija i muzike
 Opisati načine kreiranju multimedijskih sadržaja računarom
za umetnost, zabavu, edukaciju i poslovanje
 Objasniti odnos između hipermedija i multimedija kroz
praktičnu primenu
 Prezentovati današnje i buduće primene multimedijalne
tehnologije

17.03.21 2
• Poreklo reči:
– “multi” (latinski multus) = mnogobrojan
– “media” = “medium” = “intermediary”’ = posrednik
(latinski medium = "kanal ili sistem komunikacije,
informacija ili zabava")
• Značenje na polju informacija:
– Više posrednika (“multiple intermediaries”) istovremeno
između izvora i odredišta informacije,
– Višestrukost načina (“multiple means”) na koje se
informacija čuva, prenosi, prikazuje ili preuzima.

17.03.21 3
 Tim Berners-Lee (London, 1955)
- WWW, hipertekst (HTTP)
Multimedija: - radi na MIT-u, rukovodilac W3C
• Skup različitih vrsta informacija koje naša
čula primaju sveobuhvatno i lako
• popularna u svim oblicima komunikacija:
 na poslu, u obrazovanju, nauci, umetnosti i ličnoj upotrebi
 postala je sastavni deo savremenog života
• Elektronski sadržaj:
 kompleksniji i sadržajniji od papirne forme, zvuka, ili slike
 daleko se lakše pakuje na digitalnim medijima
 lakše se prenosi (Internet, CD i DVD, mobilni telefoni, TV)

17.03.21 4
• Povezuje: verbalnu i neverbalnu informaciju
• Uključuje:
 tekst, grafiku, animaciju, zvuk i video
 interakciju sa strukturom povezanih elemenata sadržaja
kroz koje se korisnik može kretati i na koje može delovati,
što pruža mogućnost izbora
• Često se naziva i hipermedija

17.03.21 5
• Obuhvata:
 Sredstvo prenosa - elektronski medijum kojim se prenosi i
snima neki sadržaj: projektor, računar, televizija, Internet,
mobilni aparat i sl.
 Format prikazivanja informacije (način prikaza): tekst, slika,
zvuk, video, animacija
Primer: koncert je zapravo multimedijski sadržaj u kome
pored izvođača učestvuju i razni tehničari koji omogućavaju
emitovanje slike uz laserske animacije, svetlosne efekte,
snimanje i digitalizaciju događaja…
 Čula za opažanje multimedijskog sadržaja: vid i sluh i ?

17.03.21 6
• Karakteristike :
 Multimedijski pikaz se sastoji od jednog ili više elemenata
informacija (tekst, slika, video, animacija, govor, zvuk)
 Elementi su kombinovani i usklađeni u vremenu i
prostoru na način na koji ljudski mozak lako obrađuje
 Kombinacija različitih medija:
 može pomoći korisniku u procesu usvajanja podataka

 pruža mogućnost izbora i oblikovanja vlastitog iskustva

 olakšava učenje i razumevanje

17.03.21 7
• Karakteristike- Linearna i nelinearna multimedija:
• Linearni aktivni sadržaj teče bez mogućnosti uticaja
posmatrača i upravljanja, npr. filmovi
• Nelinearni sadržaj nudi interaktivnost korisnika sa
mogućnošću upravljanja i kretanja kroz aplikaciju, npr.
kompjuterska igra ili digitalna enciklopedija
• Multimedijski prikazi:
– Uživo (live) prezentacije dozvoljavaju interakciju preko
voditelja ili izvođača
– Snimljeni sadržaj ima svoj sistem navođenja pomoću kojeg se
kreće kroz materijal, najčešće preko menija

17.03.21 8
• Multimedijski sadržaj može se gledati pomoću:
― media playera, uživo na bini, preko projektora ili preko
prijemnika emitovanog sadržaja (televizija, receiver, DVD plejer,
računar, mobilni telefon, ...)
• Pravila multimedije:
– Prikazivanje informacija u više formata koji se
upotpunjuju kako bi sadržaj bio što bliži korisniku i kako bi
mu držao pažnju
– Vremenska usklađenost i prostorna povezanost
– Koherentnost - elementi treba da su povezani smisaono
razumljivo i usklađeno
– Individualnost - svaka poruka je prilagođena korisniku

17.03.21 9
• Zašto multimedija?
– Povećava sposobnost čoveka da primi nove informacije, a
time obim, kvalitet i brzinu učenja.
– Istraživanja pokazuju da se zapamti uz pomoć:
– samo audio stimulacije oko 20% sadržaja,

– audio-vizuelnu stimulaciju oko 30% sadržaja

– interaktivne multimedijske prezentacije do 60%.

Primer:
- čitanjem knjige čovek prima 3 miliona bita/času

- gledanjem slika čovek prima 3 milona bita /sekundi

17.03.21 10
• Najčešći komunikacioni sistem čine reči i simboli
• Vitalni elementi multimedijskih menija, navigatora i
multimedijskih poruka
• Tekstovi u multimediji su kratki i jezgroviti
– čitanje na ekranu je zamorno
– “jedna slika govori više od hiljadu reči”
• Koristi se raznovrsna organizacija teksta pomoću alata
u programu tako da bude zanimljiviji:
– upotrebom različitih vrsta slova, različitog pisma,
boje i izgleda, zaglavlja, podvlačenjem i isticanjem
itd.

17.03.21 11
Multimedija: Tekst

 Koristi se raznovrsna organizacija teksta pomoću alata u

programu tako da bude zanimljiviji
 Upotreba različitih vrsta slova i različitog pisma, boje i
izgleda, zaglavlja, podvlačenjem i isticanjem
 Font: skup znakova iste veličine i stila koji pripada
određenom pismu
 Stil: regular, bold, italic
 Opciono: podvučeno, precrtano , eksponencirano
(superscript) i indeksirano (subscript), ...
 Veličina slova: Izražava se u pointima (pt) – 1pt=1/72 inča
(1 inč = 25,4 mm)

17.03.21 12
Multimedija: Tekst

Serif font
 Sans-serif
17.03.21 13
Multimedija: Tekst

17.03.21 14
Multimedija: Tekst

 Proporcionalni fontovi
Najčešće se koriste za GUI (tekst procesori
i Web pretraživači )

 Fontovi fiksne širine – monospace

Koriste programeri za kodiranje (ASCII)

17.03.21 15
 Multimedija: Tekst

17.03.21 16
Multimedija: Tekst

17.03.21 17
 Multimedia: Grafika
 Grafika – statična slika i animacija
 Vrste statične slike – crteži, dijagrami, grafikoni,
fotografije
 Može trenutno da prenese informaciju
 Može da bude hiperveza za drugi tip informacija
 Vizuelizacija – važan deo komunikacionog procesa
 naglašavanje pojedinih delova,
 ilustrovanje pojmova,
 usmeravanje pažnje,
 podloga za sadržaj.

17.03.21 18
Multimedia: Grafika
 Bitmapirana (rasterska)
 Fotorealistične slike i složeni crteži
 Slika je matrica tačaka (pixel – picture element)

 Memorijski je zahtevna

 Problemi sa povećanjem slike

 Vektorska (objektno orijentisana) grafika:

 Sadrži tačne geometrijske podatke - topologiju,
koordinate,
veze, boju itd.
 Koristi geometrijske oblike: linije, kvadrati, kružnice,
elipse, poligoni i sl.
 Matematička predstava koordinatama i rastojanjima

 Vektor – linija opisana pozicijom svojih krajnjih tačaka

 Najbolja je za dijagrame i crteže, ali sa njom se teže radi 19

17.03.21
Računarska grafika - terminologija:

Pixeli: beli, crni, sivi ili obojeni elementi slike na

ekranu
Paleta: na meniju alata oponaša realni slikarski
pribor
sadrži i druge alate jedinstvene samo za računare
Dubina (piksela) boje: (bitska dubina) broj bita
dodeljen
svakom pikselu, više bita-veća dubina (zahteva veći
kapacitet)
Rezolucija: gustina piksela (na ekranu, štampača)
• smanjenje -gube se detalji sa slike
• povećanje - zahteva interpolaciju između
tačaka
17.03.21 20
 Multimedia: Grafika
 Primeri dubine boje:
 Crno-bele slike:
 koriste za piksel dve boje - crnu i belu
 mogu se definisati korišćenjem samo jednog bita po pikselu
 U RGB (crvena, zelena, plava) modelu boja za jednostavan crtež:
 dovoljna dubina piksela od 8 bita (28 = 256 različitih boja)
 slike u punoj boji su sa dubinom piksela od 24 bita
 (224≈16,7 miliona različitih boja, više nego dovoljno za ljudsko
oko).
 U CMYK (cijan, magenta, žuta i crna) modelu boja:
 za svaku od četiri komponente po 8 bita po pikselu.
 232 ili preko 4 milijarde različitih boja!

17.03.21 21
 Multimedia: Grafika
Sadržaj i veličinu grafičkog fajla:
 Broj piksela slike je:
 rezolucija ekrana -broj piksela po inču (1 inč=25,4 mm) fizičke veličine
ekrana varira od 70 do 90 inča (ili npr.1024x768 piksela)
 rezolucija štampača -broj tačaka štampe po dužnom inču, najčešće 300 ili
600 tačaka (piksela) po inču (nekoliko puta veća od rezolucije ekrana)
Potreban memorijski prostor za zapis slike:
potreban m. prostor = broj piksela x dubina piksela
 Primer 1: za otisak slike u boji sa štampačem rezolucije 600 dpi, veličini 10 x 8
inča (~ 25 x 20 cm), broj piksela je
(10 x 600) x (8 x 600) = 6000 x 4800 = 28,800.000,
dubina piksela je 32 bita=4 B, a potreban memorijski prostor više od 100 MB.
 Za smanjenje grafičkih fajlova i uštedu memorijskog prostora koriste se
programi za kompresiju.

17.03.21 23
 Multimedia: Grafika
Formati grafičkog fajla: način na koji se informacija o slici
organizuje u fajlu
Windows bitmaps: .BMP
Device independent bitmaps: .DIB (Win 3.1, retko se
koristi)
PC Paintbrush (MS DOS grafički sw): .PCF,.TIFF i .GIF
True Visions Targa: .TGA
Portable Document Format .PDF
Graphics Interchange Format: .GIF
Joint Experts Photography Group: .JPG, .JEPG
Tagged Image File Format .TIFF
Apple Macintosh .PICT

17.03.21 24
 Multimedia: Grafika
Najčešće korišćeni grafički formati:
PCX, TIFF i BMP
 široko su zastupljeni u obradi slika, uključujući skeniranje,
prenos među platformama i korišćenje u stonom izdavaštvu
 sadrže nekomprimovane, ili komprimovane podatke bez
gubitaka (WinZip)
 dobri su za editovanje, ali ne i za korišćenje na Webu.
GIF, JPEG i PNG
 namenjeni su pre svega za upotrebu na Webu
 koriste moćne tehnike kompresije sa gubicima:

LZF, JPEG-JFIF, PNG (poboljšan LZF, slično pkzip)

 troše manje memorijskog prostora za slike
 lakše se šalju preko mreže
 omogućavaju progresivno prikazivanje (2D preplitanje)

17.03.21 25
 Multimedia: Grafika
 Uključuje:
 računar i grafički korisnički intefejs (GUI)
 multimedijalne sisteme na Internetu
 grafičke multimedijalne programe za prikaz sadržaja na
optičkim diskovima
 Namena:
 široka primena u nauci, industriji, arhitekturi i dizajnu:
 grafički dizajn, industrijska štampa, inženjerstvo,
 arhitektura, industrijski dizajn, hirurgija, kretanja krvotoka,
 numerička mehanika za dinamičku simulaciju ponašanja fluida,
nekih prirodnih fenomena, u meteorologiji, vulkanskoj geologiji,
fizici, itd
 generisanje, obrada, modeliranje, vizuelizacija i animacija,
statičnih i dinamičnih sintetičkih slika, u 2-D, ili 3-D

17.03.21 26
 Multimedia: Grafika 2D

I. 2D RAČUNARSKA GAFIKA:
rasterska (RG) i
vektorska grafika (VG)
1. Rasterska (bitmapirana) grafika (RG):
stalna 2-dimenzionalna mreža piksela na ekranu
monitora/štampaču
svaki piksel:
 ima svoju vrednost - svetlinu, boju, transparentnost, ili
kombinaciju ovih
 ima konačnu rezoluciju - ako se ona poveća najčešće se gubi
kvalitet (gube se pikseli slike, potrebna interpolacija)
postoje formati koji uključuju i RG i VG (.pdf, .swf-Shockwave
Flash za animiranu VG).

17.03.21 27
 1. Bitmapirana grafika
Slika preneta iz stvarnog sveta
 skenirani materijali, negativi filmova
 snimci digitalnom kamerom – foto-aparatom
 digitalizovani „okvir” video snimka
Sintetizovana slika
 primenom odgovarajućeg programa
 snimak (dela) ekrana
 druga grafika pretvorena u bitmapu
Raster kao pojam pak teoretski označava
 "nešto što je načinjeno od više elemenata u nekom vidljivom 2D
sistemu".
 u grafici je to prikaz od najmanje jednog do teoretski
beskonačnog broja polja na površini određene veličine, a
zajedno kreiraju mozaik složen da čini celovitu sliku.

17.03.21 28
 1. Bitmapirana grafika
 Pri tome se polja moraju dodirivati, ali ne i preklapati.
 Tako stvorena slika naziva se još i bitmapa, a polja -
pikseli.
 Broj piksela na površini određene veličine naziva se
rezolucija.
 Rasterska grafika ili bitmapa je podatak koji predstavlja
pravougaonu mrežu piksela ili obojenih tačaka, na
nekom grafičkom izlaznom uređaju kao što je monitor
ili papir.
 Svaka boja pojedinog piksela je posebno definisana tako
da (kao primer) RGB slike sadrže tri bajta po svakom
pikselu, svaki bajt sadrži jednu posebno definiranu boju.
17.03.21 29
1. Bitmapirana grafika

17.03.21 30
Rasterska grafika je "crtanje" pomoću mozaika
piksela pri čemu svaki piksel posebno nosi
informaciju o boji koju reprodukuje.
Ta informacija nije fiksna, dakle moguće ju je
menjati.
Veličina crteža ili slike dobijene na ovaj način
ponajviše zavisi od broja piksela koji je čine.
Kao veoma bitan pojam unutar grafičke industrije
javlja se rezolucija, a označava broj piksela na nekoj
određenoj veličini.
17.03.21 31
Obrada slike: Editovanje fotografija na računaru
Omogućava korisnicima manipulaciju fotografija i drugih visokorezolucionih
slika alatima kao što su: Adobe Photoshop, iPhoto i Microsoft PictureIt i dr.!
Daleko snažniji alati od tradicionalnih fotografskih tehnika retuširanja
mogu da:
izobliče i preurede fotografije, kao što se to često susreće u tabloidima
fabrikuju slike na kojima se ne može primetiti narušavanje
originalnosti
Uprošćavaju i automatizuju zajedničke poslove:
- prihvatanje, organizovanje, editovanje i distribucija digitalnih slika

Fotografisati Kombinovati sa drugim objektima Napraviti poruku

17.03.21 32
 Bitmapirane slike (pikseli) imaju
sledeće prednosti:

 Bolja kontrola teksture,

senčenja i finih detalja

 Pogodne su za prikazivanje
na ekranu, simulirajući
prirodne slikarske podloge,
kao i za ulepšavanje
fotografija

17.03.21 33
17.03.21 34
 1. Bitmapirana grafika

17.03.21 Glava 6 35
17.03.21 35
 2. 2D Vektorska grafika (VG)
 Objektno orijentisana grafika, sadrži tačne geometrijske podatke:
 topologiju, koordinatne tačaka,veze između tačaka, boju tačaka itd.
 Vektor – linija opisana pozicijom svojih krajnjih tačaka
 Najbolja je za dijagrame i crteže, ali sa njom se teže radi
 Koristi jednostavne geometrijske oblike:
 krugove, pravougaonik, linije, trouglove
 VG-u prepoznaje program pomoću kojeg je nastala
 ne može se pregledati pomoću vanjskog programa (web browser
npr.),
 Neki programi za VG mogu čitati druge formate:
 Freehand čita .cdr datoteku programa Corel Draw
 VG je evoluirala u rastersku (.jpg, .bmp itd.).
 Sa povećanjem rezolucije VG ne gubi kvalitet slike:
 zato što ima tačne podatke o geometriji slike itd.
17.03.21 36
 2. 2D Vektorska grafika (VG)
 Vektor kao pojam u grafici označava liniju koji ima svoju
dužinu smer i intenzitet.
 Prema toj zakonitosti, linije vektora je moguće prikazati u
koordinatnom sistemu zato što u osnovi imaju samo te dve
važne vrednosti.
 Te vrednosti nisu fiksne (dakle moguće ih je menjati).
 Vektorska grafika označava način "crtanja" pomoću tih
vektorskih linija koje pak mogu kreirati vektorske objekte.
 Pri tom svaka linija sadrži tri podatka: već spomenute -
dužinu, smer, te podatak o boji linije.
 U slučaju da te linije kreiraju neki zatvoreni objekat (znači
početna točka linije ujedno je i završna točka ), četvrti
podatak je boja ispune.
17.03.21 37
 2. 2D Vektorska grafika (VG)
Dakle sve se unutar vektorske grafike svodi na više
jednostavnih matematičkih formula pri čemu računar
"pamti" najmanje dva, a najviše četiri podatka, pa takve slike
i crteži zauzimaju malo fizičkog prostora na medijima za
smeštaj podataka (hard disk, disketa, CD, DVD itd.).
Veličina vektora menja se matematički promenom vrednosti
dužine i smera.
Kvalitet prikaza grafike se ne menja jer se automatski
promenom veličine u računaru odvijaju matematičke
kalkulacije kojima se zadržava isti kvalitet prikaza vektorskog
crteža.

17.03.21 38
17.03.21 39
17.03.21 40
17.03.21 41
17.03.21 42
17.03.21 43
17.03.21 44
17.03.21 45
 Crtanje:
 Softver za crtanje memoriše slike kao
kolekciju linija i oblika
 Memorijski zahtevi nisu tako veliki kao kod
bit mapiranih (rasterskih) slika
 Mnogi alati za crtanje linija i oblika, kao i alati
za tekst, su slični slikarskim alatima u
bitmapiranim programima
 Objektno orjentisani crteži imaju sledeće
prednosti:
 Bolji su za kreiranje štampanih
grafikona, dijagrama i ilustracija
 Linije su jasnije, a oblici glatkiji

17.03.21 46
 Neki integracioni programi brišu razlike između tipova programa:
 sadrže module i za crtanje i za slikanje i omogućavaju izbor alata za svaki
poseban zadatak
 objedinjavaju mogućnosti oba sistema u jednoj aplikaciji
 nude nove mogućnosti za amaterske i profesionalne ilustratore
 PostScript (tzv. page-description language):
 standard za opis tekstualnih fontova, ilustracija i drugih elemenata štampanih
stranica
 softver za crtanje zasnovan na PostScript-u konstruiše PostScript program na
osnovu tekućeg crteža
 koriste ga profesionalni programi za crtanje: Adobe Illustrator i
Macromedia Freehand i dr.
 ugrađen je u mnoge laserske štampače i druge izlazne uređaje,

17.03.21 47
 Kreiranje umetničkog dela: preporuke

 Reprogramirajte se . . . opustite se
 Izaberite pravi alat za dati posao
 Preuzmite najbolje
 Ne preuzimajte bez dozvole
 Zaštitite vaš sopstveni rad:
 U.S. Copyright Office Web Site:
http://lcweb.loc.gov/copyright/

17.03.21 48
 Računarska grafika: 3D
II. 3D RAČUNARSKA GRAFIKA
 Nastala pojavom jakih računara (tzv. radnih stanica):
tipa LISP (List Processing Language) mašina ili

 Silicion Graphics sa RISK procesorima
 Utemeljena na 2D vektorskoj grafici
 Daje osećaj stvarnosti nekom računarski napravljenom objektu
 Princip skoro isti kao u 2D VG:
 program pohranjuje geometrijske podatke (poligone) o 3D
prostoru
 3D poligoni pohranjeni u memoriju, čine suštinu 3D RG:
 tačke, linije koje spajaju tačke i strane između linija
 osim pohranjivanja 3D poligona u memoriju, grafički softver
može vršiti:
 senčenje,
 teksturiranje i
 rasterizaciju

17.03.21 49
Računarska grafika:3D
Senčenje:
simulacija izgleda poligona kada na njega pada virtuelna svetlost
omogućava puno realniji prikaz 3D slike
koristi se u računarskim igrama i generisanim filmovima (CGI)
Tekstura:
pozadina koja se "lepi" na 3D poligone i dodaje utisak stvarnosti
osim boja, moguće je stavljati slike za realniji prikaz objekta
Rasterizacija:
pretvaranje kontinualnih oblika (linija, trougla, kruga,,...) u
diskretni ,
koriste se razni algoritmi: DDA (Digital Differential Analyzer),
Bresenhamov,..
tipovi rasterizacije: klasična, hijerarhijska, scan-line, brza...

17.03.21 50
Računarska grafika: 3D

Programi za 3D računarsku grafiku:

Adobe Systems, BRL-CAD, Computer Graphics
Metafile (CGM), Crystal Space, DirectX, GLUT,
Graphical Kernel System (GKS),
Macromedia Flash, Macromedia Shockwave, Open
Inventor, OpenGL Pixia, PostScript, Scalable Vector
Graphics (SVG), X Window System

17.03.21 51
 Softver za 3-D modelovanje

 Koristi se za kreiranje trodimenzionalnih objekata

alatima sličnim softverima za crtanje
 Cilj nekih aplikacija je kreiranje animirane
prezentacije na računarskom ekranu ili videotraci
 Fleksibilan je i može da kreira 3-D model, da ga rotira
i izabere proizvoljan ugao posmatranja
 Omogućava “kretanje” kroz 3-D okruženje koje
postoji samo u računarskoj memoriji

17.03.21 52
Slike u vidu žičanih
okvira; na desnoj strani
su iste slike potpuno
renderovane sa
dodatom teksturom
površine

Renderovanje: proces
izrade grafičke slike na
računaru na bazi
digitalnog modela

17.03.21 53
17.03.21 54
17.03.21 55
17.03.21 56
17.03.21 57
17.03.21 58
17.03.21 59
17.03.21 60
 Računarski podržan dizajn – CAD (Computer Aided
Design ) omogućava:
• kreiranje različitih proizvode na ekranu (čipovi, javne
zgrade,…)
• testiranje prototipa proizvoda
• jeftinija, brža i preciznija tehnika od tradicionalnog
dizajna
 Računarski podržana proizvodnja – CAM (Computer
Aided Manufacturing):
• proces u kome se podaci o dizajnu proizvoda iz CAD
unose u CAM program za direktno upravljanje
proizvodnjom delova tog proizvoda
• CAD/CAM softverski paket pretvara slike u proizvode
 Računarski integrisana proizvodnja – CIM (Computer
Integrated Manufacturing):
• sinonim za kombinaciju CAD/CAM
• predstavlja veliki korak ka potpuno automatizovanim
fabrikama 21. veka

17.03.21 61
17.03.21 62
17.03.21 63
17.03.21 64
 Automatizuje kreiranje vizuelnih sadržaja
 Pomaže u predavanjima, obuci, prodajnim
demostracijama i drugim prezentacijama
 Kreira slajd šou direktno na monitoru/LCD projektoru,
 Uključujući nepokretne slike, animaciju i video klipove

 Način prezentacije:
 Imati u vidu šta je osnovni cilj i ko su slušaoci
 Istaći osnovne ideje, držati se jednostavnosti
 Koristiti oskudan tekst i konzistentan dizajn
 Pametno izabrati umetnički deo prezentacije
 Zadržati svaki slajd dovoljno dugo
 Stil: recite šta ćete reći, zatim to recite, a potom recite šta ste rekli

17.03.21 65
Započinje se kreiranjem
osnovnih izvoda
predavanja, aranžiranjem
naslova i podnaslova u
odgovarajućem redosledu

17.03.21 66
Možete dizajnirati pozadinu, okvire,
tekst ili izabrati profesionalno
dizajnirane šablone iz kolekcije koja se
isporučuje zajedno sa PowerPoint
softverom

Program zatim postavlja tekst na

izabrani šablon za svaki slajd
prezentacije

17.03.21 67
 Prezentacija se može
transformisati u štampane
folije, slajdove ili se može
direktno projektovati na
ekran, ili preko projektora na
spoljašnje projekcione
panele

17.03.21 68
 Microsoft Producer pruža
mogućnost kombinovanja
prezentacije sa video zapisom
govornika i tekućim sadržajem

17.03.21 69
 Savremeni el. mediji sadrže dinamičke informacije,
 Dinamičke informacije se menjaju u toku vremena, ili na
zahtev korisnika i omogućavaju:
 Hipertekst i
We’re on the threshold of a
 Hipermedije moment in cinematic history
that is unparalleled. Anything
 Animaciju you can imagine can be done.
If you can draw it, if you can
 Stolni video describe it, we can do it. It’s
just a matter of cost.
 Audio —James Cameron, filmmaker

17.03.21 70
 Hipertekst i hipermedija
 Hipertekst (HTTP –Hypertext Transfer Protocol):
 speciajalni tip baze podataka u kojoj se objekti (tekst, slike, muzika, programi
itd.) povezani na nesekvencijalan (nelinearan) način i mogu se kreativno
međusobno povezivati
 izborom jednog objekta mogu se videti svi ostali linkovani objekti
 posebno pogodan za pretraživanje velikih baza podataka na Webu
 keira ne-linearni medium informacija
 Hipermedija (WWW):
 računarski baziran sistem koji omogućava korisniku da dobije pristup
multimdijalnim sadržajima
 multimedijalni sistem u kojem su informacioni sadržaji povezuju i prezentuju
zajedno sa HTTP programom
 kombinacija teksta, brojeva, grafike, animacije, audia i videa u HTTP
dokumentu korisna za online help fajlove; (sinonim: multimedija)
omogućava korisniku prelaženje sa jednog na drugi dokument na Internetu

17.03.21 Glava 6 71
17.03.21 71
 Alati za kreiranje hipermedija/multimedija
 Adobe Flash, Visual FoxPro, MS Power Point, Adobe InDesign,
Hyper Publishing
 Hipermedijalni dokumenti:
 mogu biti dezorjentišući, ostavljajući korisnika u nedoumici da je
nešto propustio
 nemaju uvek linkove koje bi korisnici želeli
 ponekad frustrira težak prelazak sa jednog dokumenta na drugi
 ponekad imaju “izgubljene” linkove
 ne omogućavaju zapisivanje komentara na marginama, podvlačenje
ili uvrtanje krajeva stranica radi označavanje interesantnih delova
teksta
 hardver može biti pretežak
 umetnost hipermedija je još uvek u povoju
17.03.21 Glava 6 72
17.03.21 72
 Animacija: grafika u vremenu
– Omogućava vizuelizaciju kod multimedije
– Svaki frejm je računarski generisana slika
– Računar prikazje slike u regularnim vremenskim razmacima
– Tromost oka – omogućava animaciju (Tweening tehnika)
– Pokret je iluzija – sastavljen je od mnogo slika: film - 30 sl/min,
crtani filmovi – 24 okvira u sekundi (1440/min) i računarska
animacija - 12 do 15 okvira/sekundi

17.03.21 73
 Stolni video: računar, film i TV
 Analogni video:
 video digitalizator – VGA (video grafička kartica) konvertuje
analogni video signal sa VCR, TV ili video kamere u digitalne
 signal se prikazuje na računarskom ekranu u realnom vremenu
 Digitalni video:
 može se kopirati, editovati, memorisati i emitovati bez ikakvog
gubitka kvaliteta
 gotovo je zamenio analogni video
u većini primena, uključujući
klasične filmske kamere
 digitalna video kamera snima
scene u digitalnom obliku

17.03.21 74
 Stolni video: računar, film i TV
 Digitalna video produkcija:
 koristi računar i softver i nelinearne tehnike editovanje,
 sve manje se koriste video trake i linearne tehnike editovanja
 Softver za video editovanje (Adobe's Premiere, Avid's Media Composer ,
Xpress Pro, Apple's Final Cut Pro itd..):
 jednostavno eliminiše nepotrebne scene,
 kombinuje video klipove sa više izvora i spaja scene bez prelaza,
 produkuje specifične video efekte,
 distribuira video različitim sredstvima (DVD, web striming, iPod, itd).
 Morf - tehnika topljenja slike tokom vremena:
 video klip u kome se jedna slika transformiše u drugu
 Kompresija podataka:
 obavlja se hardverski i softverski u cilju što efikasnijeg memorisanja video
podataka (zauzimanje manje mesta na memorijskom mediju)

17.03.21 75
 Stolni video: računar, film i TV

Mnogi Web sajtovi dostavljaju

video sadržaj korisnicima koji
poseduju širokopojsanu
Internet konekciju

17.03.21 76
 Digitalni audio
• Govor i muzika: kontinualni audio signali
• Digitalizacija kontinualnog audio signala:
– diskretizacija (uzorkovanje, odabiranje) u vremenu
– kvantizacija po amplitudi i kodiranje za prenos
• CD audio (CD ROM): frekvencija uzorkovanja of 44.1 kHz i 16-bit rezolucija za
oba kanala (stereo)
• DVD audio: osećaj prostora od mono do 6. kanalnog
• Digitalna telefonija:
– već deo govornog sadržaja je u opsegu od 300Hz-4KHz
– uzorkovanje sa 8KHz, ako se svaki uzorak kvantizuje sa 8 bita, kanal za
prenos podataka treba da ima kapacitet:
8 bita/uzorku x 8.000 uzoraka/s = 64.000 bita/s=64 kb/s
– kapacitet moderne ISDN linije (176 kb/s) dovoljan za prenos digitalne
telefonije

17.03.21 77
• Govorna komunikacija u
Win XP
• hardver
– zvučna kartica
– mikrofon
– zvučnik (slušalice)
• softver
– Speech Recognition
– Text To Speech

17.03.21 78
• Muzički CD:
– čujni opseg muzike 20Hz - 22KHz
– uzorkovanje sa f=44KHz za stereo zvuk (dva posebna kanala)
– kvantizacija svakog uzorka sa 16 bita po kanalu
– potreban kapacitet prenosa od:
32 bita/uzorku x 44000 uzoraka/s = 1.408.000 bita/s = 1,4
Mb/s
- kapacitet modeme ISDN linije(176 kb/s) nije dovoljan za prenos
• Programi za reprodukciju:
– Windows Media Player, RealPlayer
• Programi za obradu zvuka:
– SoundForge, WaveLab, ...
• Codec-i (kodiranje/dekodiranje): PCM, GSM, MPEG Layer 3

17.03.21 79
 Šta digitalni audio jeste, a šta nije?

 Ne treba neovlašćeno kopirati

 Ne treba vršiti isuviše veliku kompresiju
 Treba poznavati formate tonskih zapisa (.wav, .mp3, …)
 Potrebno je razumeti šta je streaming i downloading
– Fiksni (downloaded) audio:
•Microsoft wave (.wav)
• MPEG Layer 3 audio (.mp3); perceptualno kodiranje (10:1)

• Midi (.mid) zapis izvođenja muzike

– Streamed audio
• Real audio (.ra)

17.03.21 80
 Sintetički muzičari: računari i audio
 Audio digitalizatori –prihvataju zvuk
i memorišu ga kao fajlove binarnih podataka
 MIDI (Musical Instrument Digital
Interface)- komunikacioni metod:
standardni interfejs za komunikaciju
računara i elektronskih m. instrumenata
standardni format za reprezentovanje
muzičkih informacija u digitalnom zapisu
standardizovan softver za
komponovanje i uređivanje el. muzike

17.03.21 81
 Dinamički medijumi: MIDI
 MIDI formati fajlova:
 .SMF - Standardni MIDI format; .KAR - MIDI Karaoke File format;
XMF - File Formats
 RIFF-RMID File Format, koristi se i za generisanje tonova u
mobilnom telefonu
 MIDI Machine Control:
 Koriste se u studijima za snimanje, sinhronizaciju i daljinsku
kontrolu studijske opreme za snimanje
 MIDI Controller:
 Kontroliše različite muzičke instrumente
 Obezbeđuju zvuk bilo kojeg instrumenta
 MIDI Notation:
 programi koji omogućavaju postavljanje nota za muzičare pomoću
miša i tastature računara
 MIDI naredbe mogu interpretirati različiti muzički uređaji:
 sintesajzeri, sempleri, sekvenceri
 MIDI podrška:
 Preko 300 kompanija (Apple, Microsoft, Roland and Yamaha, Nokia,
Sony/Ericsson i dr.)
17.03.21 82
 Sintesajzer:elektronski instrument koji sintetiše tonove na osnovu
matematičkih formula
 Sempler: uređaj za digitalno procesiranje koji konvertuje kontinualne
signale u diskretne
 Sekvencer: tastatura u obliku klavijature šalje MIDI signale računaru
 računar interpretira MIDI naredbe softverom za sekvenciranje
 softver za sekvenciranje pretvara računar u muzičku mašinu za
komponovanje, snimanje i editovanje
 omogućava evaluaciju progresa muzičara i studije tuđe muzike
 snima komponovanu muziku za reprodukciju, ili u standardnom
MIDI formatu fajla za reprodukciju na drugim MIDI sistemima
 Cubase SX MIDI/Audio profesionalni sekvencer poslednje
generacije
17.03.21 83
 Broj muzičara zavisi od sekvencera
koji izvodi muziku zajedno sa
muzičarima uživo u toku koncerta ili
predstave
• Abelon’s Live je sekvencer sa
posebnim mogućnostima za
premošćavanje komunikacione
barijere između pevača i
računara u koncertnim uslovima

17.03.21 84
Dinamički mediji
 Elektronska muzika:
 dizajnirana u potpunosti pomoću digitalne tehnologije
 muzika se digitalizuje i memoriše na audio CD-ove sa visokom f
odabiranja i brojem bita po odbirku
 teško je razlikovati originalni analogni muzički snimak od digitalnog
 klasična muzika - neki od najinteresantnijih sekvenciranih muzičkih
komada

iTunes muzička prodavnica

pomaže Mac i Windows
korisnicima kupovinu muzike po
željenim autorima u zaštićenom
digitalnom formatu

17.03.21 Glava 6 85
17.03.21 85
Dinamički medijumi
Popularni digitalni audio formati

Format Downloadable Streamable Tipična upotreba...

MP3 Yes Yes Kopiranje CD-ova na računar i portabl

audio plejere
WMA Yes Yes Kopiranje CD-ova na računar, kao i
kupljene muzike iz online muzičkih
prodavnica
AAC Yes Yes Muzika kupljena iz online muzičkih
prodavnica
RealAudio Yes Yes Audio strimovi sa komercijalnih Web
sajtova kao što je CNN
MIDI Yes Yes Ne sadrži audio već samo sekvence
naredbi za kontrolu muzičkih instrumenata
i muzičkih uzoraka na PC
17.03.21 Glava 6 86
17.03.21 86
 Interaktivna multimedija: Šta je to?
 Koristi kombinaciju različitih formi sadržaja:
teksta, grafike, animacije, videa, muzike,
govora i zvučnih efekata
 Omogućavaju korisniku aktivnu ulogu
 Zahtevaju:
 visoko kvalitetni kolor monitor,
 brzi procesor, veliku RAM memoriju,
 CD-ROM, zvučnike i zvučnu karticu

17.03.21 87
 Pravljenje mešovitih medija
Koriste se programi kao što su: HyperStudio i MetaCard
 Povezuje izvorna dokumenta u celinu koja komuniciraju
sa korisnikom na estetski ugodan način
 Šta učiniti da interaktivna multimedija radi?:
Biti konzistentan u vizuelnoj ekspresiji
Koristiti grafičke metafore za vođenje korisnika
Zadržati ekran čistim i ne pretrpavati ga
Uključiti multimedijalne elemente
Koncentrisati se na poruku
Dati korisniku mogućnost upravljanja
Testirati prezentaciju na onima koji nisu
familijarni sa datom oblašću

17.03.21 88
 Kreiranje multimedija uključuje i
programiranje objekata na ekranu koji
treba da reaguju i ponašaju se na
određen način pod određenim
uslovima

Macromedia Director MX, MX jedan od

takvih najpopularnijih programskih
paketa, poseduje unapred definisane
reakcije koja se mogu dodeliti
dugmićima na ekranu, slikama i
drugim objektima

17.03.21 89
 Budućnost: Zajednički virtuelni svet

 Virtuelna realnost:
 kombinuje virtuelni svet i umrežavanje
 postavljanje više učesnika u virtuelni svet
 svako vidi virtuelnu predstavu onog
drugog
 ponekad se naziva i avatara (sanskrit
-inkarnacija) – virtuelna realnost na
Internetu
 većina današnjih avatara je nalik crtanom
filmu, ali i u takvoj formi prenosi osećaj
prisutnosti i emocija

17.03.21 90
Profesionalni softveri za filmsku korekciju

 3D modeling i Montaza slike:

animacija: Avid Media Composer
 Maya (win, macosx) (win, macosx)
 Softimage (win) Final Cut Pro
 3D vizuelni efekti: (macosx) 
 Houdini (win, macosx, Kolor korekcija:
linux)  DaVinci Resolve
 Kompoziting slike:
(macosx, linux)
 Nuke (win, macosx, linux) Baselight (linux)
 Shake (macosx, linux)

17.03.21 91
 Virtuelna realnost
 Tele-uranjanje:
 koristi višestruke kamere i brze mreže za kreiranje
videokonferencijskog okruženja
 više udaljenih korisnika mogu da interreaguju međusobno kao i sa
računarski generisanim objektima
 kombinuje tehniku projektovanja i interakcije virtuelne realnosti sa
novim tehnikama vizije
 omogućava učesnicima da se kreću u zajedničkom virtuelnom
prostoru, zadržavajući u izvesnoj meri svoj sopstvenu jedinstvenu
tačku gledanja
 Proširena realnost (AR):
 upotreba računarskog ekrana u cilju dodavanja virtuelnih
informacija korisnikovom perceptivnom sistemu

17.03.21 92
 Računarska grafika danas obuhvata više od
dijagrama i grafikona generisanih spredšitovima
 Računari danas nisu ograničeni na rad sa
nepokretnim slikama, široko se koriste za
kreiranje i editovanje dokumenata koji se menjaju
u vremenu i usled korisničke interakcije
 Interaktivna priroda PC čine mogućim kreiranje
nelinearnih dokumenata koji omogućavaju
korisniku individualno kretanje kroz
prezentovane informacije

17.03.21 93
 Danas se kreiraju i koriste hipermedijalni dokumenti-
interaktivni dokumenti na lokalnom računaru ili Web-u,
koji objedinjavaju tekst, grafiku, zvuk i pokretnu sliku sa
navigacionim dugmićima na ekranu
 Multimedijalni računar omogućava novu vrstu softvera-
softvera koji koristi tekst, grafiku, animaciju, video,
muziku, glas i zvučne efekte u cilju komuniciranja
 Bez obzira na hardver, interaktivni multimedijalni softver
omogućava korisnicima upravljanje prezentacijom umesto
pasivnog gledanja i slušanja

17.03.21 94