Vojnosanit Pregl 2013; 70(2): 207214.

VOJNOSANITETSKI PREGLED

Strana 207
UDC: 34:614.253.83
DOI : 10.2298/VSP1302207P

AKTUELNA TEMA

Lekarska greka kao razlog pravne odgovornosti lekara i

zdravstvenih ustanova
Medical error as a basis for legal responsibility of physicians
and health facilities
Milan Poua*, Neboja arki, Nataa Mrvi-Petrovi
*Pravni fakultet za privredu i pravosue, Univerziteta Privredna akademija, Novi Sad,
Srbija; Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd, Srbija

Kljune rei:
medicinske greke; lekar-bolesnik odnosi; zdravstvene
ustanove; etika, medicinska; pravna nauka;
zakonodavstvo.

Uvod
Osnovni zadatak savremene medicine je zatita ivota i
zdravlja, odnosno omoguavanje to kvalitetnijeg leenja i
produenja samog ivota, uvaavajui sva dostignua u savremenoj medicini. Imajui u vidu broj stanovnika na svetu i
njihove dnevne potrebe u delu zatite zdravlja, jasno je da je
rizik od nastanka lekarske greke tokom leenja znaajno povean. Samo drutvo pretvorilo se u kliniku i svi graani postali su pacijenti 1. Ne postoje tani podaci o broju lekarskih
greaka, odnosno broju rtava koje trpe znaajnu tetu usled
nestrunog leenja ili pogreaka nastalih u toku samog leenja
i rehabilitacije. Primera radi, iznosimo da su u osamdesetim
godinama nemaki strunjaci iz Instituta Robert Koh iz Nemake objavili da se u Nemakoj godinje podnese 40 000
prigovora zbog lekarske greke, od ega vie od 12 000 ostane
nedokazano, kao i da su izraunali da je broj rtava lekarskih
greaka tokom jedne godine daleko vei od broja saobraajnih
nezgoda 2. Isto tako, prema istraivanju koje je sproveo Institut
za medicinu u Sjedinjenim Amerikim Dravama (SAD) u
2000. godini, smatra se da za osnovu lekarske greke u SAD
godinje umire izmeu 44 000 i 98 000 pacijenata 3. Britanski
izvori, takoe, upozoravaju da je u proteklih 30 godina dramatino (za 1 200%) povean broj odtetnih zahteva pacijenata
na osnovu lekarske greke 4.
Podaci ukazuju na mnogobrojnost prigovora koje pacijenti upuuju, ali to ne mora da znai da su ti prigovori pretenim delom opravdani i da je zaista postojala lekarska greka. Poto medicinsku pomo po pravilu trae bolesni ljudi,
postoje znatne tekoe da se ustanovi jasna uzrona veza izmeu nastalog pogoranja zdravlja pacijenta i preduzetog

Key words:
medical errors; physician-patient relations; health
facilities; ethics, medical; jurisprudence; legislation.

naina leenja, pa se ponekad nekritiki svaki nepovoljan ishod leenja bez razloga pripisuje lekarskoj greci. Bez obzira
na napredak savremene medicine, koji je omoguio produenje ljudskog ivota i lake izleenje od mnogih povreda i
bolesti, nerealna su i preterana oekivanja pacijenata da e
preduzeto leenje u svakom sluaju imati povoljan ishod po
njihovo zdravlje, pa se zbog toga, razoarani ishodom leenja, esto prituuju na lekarsku greku. I tree, to e ovde
biti samo pomenuto, a trebalo bi da bude tema posebnog rada, esti su sluajevi doprinosa pacijenta pogoranju vlastitog zdravstvenog stanja proizvoljnim korienjem medikamenata, izbegavanjem terapije ili nepotovanjem lekarskih
zabrana, ak i kada su ukljueni u proces leenja. Iako realni
obim lekarskih greaka nije poznat, a razlozi velikog porasta
nisu dovoljno jasni, oigledno je da se na ovom podruju sukobljava medicinska praksa sa pravom, to moe dovesti do
neujednaenih kriterijuma po kojima se u sudskoj praksi procenjuje postojanje odgovornosti lekara za sluaj lekarske,
greke.
Kljuni pojam na kome je bazirana procena strune
medicinske javnosti, ali i pravnih strunjaka, o propustima u
radu zdravstvenih radnika pri prevenciji, leenju ili rehabilitaciji pacijenata koji bi mogli da budu razlog njihove pravne
odgovornosti jeste tzv. lekarska greka, koja se tradicionalno
i uporno vezuje za postupke lekara, iako ima mnogo ire
znaenje, jer se moe odnositi na postupke bilo kog drugog
zdravstvenog radnika. Jednim delom to je posledica injenice
da javnost u principu lekare smatra odgovornim za pacijente
(pa tako i za sluaj pogoranja njihovog zdravstvenog stanja), a drugim, zato to se u praksi sudski postupci najee
pokreu protiv lekara.

Correspondence to: Milan Poua, Pravni fakultet za privredu i pravosue, Univerziteta Privredna akademija, Geri Korolja 1,
21 000 Novi Sad, Srbija. E-mail: pocucabmilan@gmail.com

Strana 208

VOJNOSANITETSKI PREGLED

Lekarsku greku ureuje i Zakon o zdravstvenoj zatiti

Republike Srbije 5. U lanu 40 je propisano pravo pacijenta
na naknadu tete u sluaju da je strunom grekom zdravstvenog radnika ili zdravstvenog saradnika uzrokovana teta
na telu pacijenta ili pogoranje njegovog zdravstvenog stanja, dok se u drugim lanovima propisuju dunosti zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Zakon, istovremeno,
upuuje na opta pravila obligacionog prava, po kojima se
ostvaruje pravo na naknadu tete kako materijalne, tako i
nematerijalne. Pravo na naknadu tete ne moe se unapred
iskljuiti ili ograniiti, to, ak i da nije naglaeno u lanu 40.
stav 2. Zakona o zdravstvenoj zatiti, proizlazi iz odredaba
obligacionog prava.
Pravna priroda odnosa izmeu lekara i pacijenta
Savremeno drutvo i savremeni pravni sistemi gotovo
svih drava u svetu u prvi plan stavljaju lina prava pojedinca. Znaajno je pojaan stepen zatite lica, na primer dece,
koja nisu sama u stanju da vode brigu o svojim pravima i interesima. U tom smislu, izmenjen je tradicionalni odnos izmeu lekara i pacijenta koji se zasnivao na bezuslovnom verovanju pacijenta u mogunosti i sposobnosti lekara. Upravo
je Hipokratovom zakletvom ozvanien tradicionalni i paternalistiki odnos izmeu lekara i pacijenta. Savremeni pristup
ovom problemu potpuno je drugaiji. Uvaavajui lina prava, pacijent ima pravo na zatitu svog zdravlja i odgovornost
za svoje zdravlje. Novouspostavljeni odnos izmeu lekara i
pacijenta ima sve odlike partnerskog odnosa u kome pacijent
izraava volju i daje saglasnost na predlog lekara u pogledu
potrebnog leenja. U skladu sa takvim promenama i u lanu
31 Zakona o zdravstvenoj zatiti navodi se da pacijent ima
pravo da slobodno odluuje o svemu to se tie njegovog ivota i zdravlja, osim u sluajevima kad to direktno ugroava
ivot i zdravlje drugih lica i da se bez njegovog pristanka ne
sme, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Ipak, taj u osnovi partnerski odnos u kome pacijent odluuje da staranje o svom zdravlju prepusti lekaru, licu koje
ima profesionalno znanje i koje rdi u ustanovi koja raspolae potrebnim medicinskim sredstvima koja omoguavaju
sprovoenje medicinskih postupaka i terapija kojima direktno utiu na ozdravljenje pacijenta, prelazi u mnogim segmentima u odnos u kome dominantnu ulogu ima lekar. Njegovo znanje, strunost i obuenost u rukovanju medicinskim
sredstvima, vode pacijenta kroz medicinske procedure i tretmane, a sve u cilju ozdravljenja pacijenta i povratka njegovog telesnog i psihikog zdravlja 6.
Lekareve obaveze prema pacijentu u odnosu na njegovo
telesno i mentalno zdravlje, kao i socijalno blagostanje, moemo posmatrati iz tri ugla: profesionalnog ili strunog, moralnog i pravnog. Profesionalna ili struna odgovornost procenjuje se prema standardima ponaanja. Za razliku od optih pravila odgovornosti za prouzrokovanu tetu, gde se kao
standard ponaanja uzima ponaanje razumnog i paljivog
oveka, kod profesionalne odgovornosti zahteva se kao standard ponaanja, ponaanje razumnog i paljivog strunjaka.
Moralne dunosti lekara proizilaze iz njegove profesionalne
obaveze da savesno i odgovorno obavlja dunost radi koje je

Volumen 70, Broj 2

i stupio u odnos sa pacijentom. Pravne obaveze lekara zasnivaju se ugovorom i tiu se pruanja usluge leenja (u skladu
i propisima a prema procedurama u postupku leenja koje
odreuju medicinska nauka, praksa i etike norme). Upravo
Zakon o zdravstvenoj zatiti Srbije imperativnim odredbama
u lanu 169 stav 1 i 2 zahteva da svi zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa vaeom doktrinom
i u skladu sa kodeksom zdravstvene etike, s tim da, u suprotnom sluaju, zdravstveni radnici mogu biti pozvani na etiku, kaznenu i materijalnu odgovornost.
Lekarska greka kao uslov odgovornosti
Kao u svakom poslu, tako i u medicini postoji mogunost pogreke koju moemo pripisati zdravstvenim radnicima, odnosno njihovom nemarnom ili namerno pogrenom
odnosu u pogledu leenja nekog lica. Pojam strune lekarske greke nastao je veoma davno, ali se u literaturi pojavio
prvi put sredinom devetnaestog veka 7, a prvi je na jasan
nain definisao nemaki klasik medicine i politiar Rudolf
Virchow. Za njega je struna greka lekara: krenje optepriznatih pravila vetine leenja, usled odsustva potrebne panje i opreznosti 8. Nakon ovako postavljene definicije otvorilo se dosta pitanja i nedoumica na koje sama definicija nije
dala jasan i nedvosmislen odgovor. Jedno od najvanijih pitanja bilo je da li pojam lekarske strune greke obuhvata sve
nepravilne medicinske radnje ili samo neke od njih. Ostalo je
nejasno i ta je to greka (za koju bi zdravstveni radnici trebalo da su odgovorni), a ta lekarska omaka, koja se ne moe iskljuiti u svakom sluaju, ali je lake prirode i ne dovodi
do odgovornosti.
Posebno, nezavisno od bilo kakvih omaki i greaka lekara ili drugih zdravstvenih radnika i pored preduzetog leenja u skladu sa pravilima struke, moe doi do pogoranja
zdravstvenog stanja pacijenta ili smrti. Zbog toga, lekari i
pravnici posebno insistiraju na razlici izmeu strunih lekarskih greaka i tzv. nesrenih sluajeva u medicini. Insistiranje na razlici utemeljeno je pre svega na tome to, za razliku
od lekarskih greaka, nesreni sluajevi u medicini ne predstavljaju izraz nepropisnog leenja i ne povlae odgovornost
lekara. U savremenoj medicini i pravu, pojam lekarske greke oznaava postupanje lekara protivno pravilima vlastite
struke (contra legem artis) 9. Na isti nain se ovaj pojam
shvata i u pravnim pravilima u kojima se propisuje odgovornost lekara i zdravstvene ustanove u sluajevima pogrenog
leenja.
O lekarskim grekama, propustima i nesavesnom radu
zdravstvenih radnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama
javnost najee saznaje preko medija. Smrt, kao najgora posledica, lekarske greke gotovo uvek inicira istragu o leenju
i posledicama koje su dovele do smrtnog ishoda kod nekog
pacijenta. Lekarske greke koje su izazvale manje posledice
uglavnom ostaju neotkrivene, tako to se opravdavaju dopunskim strunim nalazima ili okolnou da je to u datim
uslovima bilo neizbeno reenje, iako je preduzeto sve, pa i
vie od onog to je u datom trenutku bilo mogue. Nepoznavanje medicinskih procedura i naina leenja uopte, kod pacijenta stvara nerealnu predstavu da su njegov lekar i svi
Poua M, et al. Vojnosanit Pregl 2013; 70(2): 207214.

Volumen 70, Broj 2

VOJNOSANITETSKI PREGLED

zdravstveni radnici koji su uestvovali u njegovom leenju

uinili sve to je u konkretnom sluaju bilo mogue. Jedino
ekstremne pogreke kao to su izrazita naruenost, fizika
disfunkcija nekog dela tela posle operacije ili nakon leenja,
na primer, otvaraju oi pacijentima i svedoe o lekarskoj
greci u toku leenja.
Same lekarske greke mogu se razvrstati prema razliitim kriterijumima. Prema jednoj podeli moemo ih razvrstati
na: dijagnostike greke, taktike greke, tehnike greke,
greke u voenju medicinske dokumetacije, greke u organizaciji, i greke u ponaanju medicinskog osoblja u zdravstvenim ustanovama 10.
Definicija lekarske greke sadrana je u lanu 197, stav
4, Zakona o zdravstvenoj zatiti Republike Srbije. Tako se
pod strunom grekom u smislu ovog zakona, podrazumeva
nesavesno leenje, odnosno zanemarivanje profesionalnih
dunosti u pruanju zdravstvene zatite, odnosno nepridravanje ili nepoznavanje utvrenih pravila i profesionalnih vetina u pruanju zdravstvene zatite, koje dovode do naruavanja, pogoranja, povrede, gubitka ili oteenja zdravlja ili
delova tela pacijenta. Ta zakonska norma predstavlja osnov
za procenu mogue etike, ali i pravne odgovornosti lekara
usled ije greke je dolo do naruenja zdravlja pacijenta ili
do njegove smrti.
Osnov i vrste pravne odgovornosti lekara i ustanove
Jo u rimskom pravu uslov za uspostavljanje odgovornosti lekara u sluaju smrti njegovog pacijenta bila je lekarska greka, jer se neumenost lekara u leenju izjednaavala
se krivicom (imperitia culpae adnumeratur). Od tada do danas, u pravu se postupno uobliava odgovornost lekara za
sluaj greke, proiruje na druge zdravstvene radnike i saradnike i na zdravstvenu ustanovu u kojoj rade.
Opte pravilo o odgovornosti za tetu u srpskom zakonodavstvu sadrano je u Zakonu o obligacionim odnosima u
lanu 154 i odgovara davno postavljenom naelu u pravu da
je onaj ko drugome prouzrokuje tetu duan da je naknadi 11.
Pri tome, kada govori o osnovama odgovornosti, zakonodavac ne prihvata ideju o jedinstvenom pravnom osnovu odgovornosti, nego ideju o pluralitetu ili mnoini osnova 1215.
Zato, postoji vie osnova odgovornosti: krivica (kao osnov
subjektivne odgovornosti tetnika koji postupa suprotno optem pravilu i drugome nanosi tetu), prouzrokovanje tete
(kao osnov tzv. objektivne ili odgovornosti bez krivice),
pretpostavljena krivica (kao osnov odgovornosti poslodavca
za tetu nastalu radnjama zaposlenog). Iz toga proizilazi mogunost da se uspostavi obaveza naknade tete kako fizikog,
tako i pravnog lica, te za tetu moe da odgovara ne samo
onaj ko je neposredno svojim radnjama tetu priinio (u naem primeru lekar ili drugi zdravstveni radnik), nego i pravno lice (zdravstvena ustanova) u kojoj je lekar ili zdravstveni
radnik radio i u vezi sa radom pacijentu prouzrokovao tetu.
Odgovornost lekara za tetu priinjenu pacijentu usled
lekarske greke uvek se zasniva na krivici. Generalno gledano, lekar odgovara samo u sluaju kad je njegova medicinska
intervencija bila pogrena i kad je kriv zbog toga. Ovaj princip postojanja krivice vai za sve pripadnike tzv. slobodnih
Poua M, et al. Vojnosanit Pregl 2013; 70(2): 207214.

Strana 209

profesija: lekara, advokata, arhitekata, ininjera i slino.

Radi osiguranja njihove slobode delanja i odluivanja, svi
oni moraju biti slobodni od odgovornosti ukoliko se pridravaju pravila svoje struke i postupaju paljivo 16. Ali, ako se
sa nepanjom odnose prema svojim profesionalnim obavezama, pa time drugome prouzrokuju tetu, bie obavezni da
tu tetu nadoknade.
Kako se vidi, pretpostavka odgovornosti lekara za tetu
je u svakom sluaju ustanovljena lekarska greka u konkretnom sluaju, a dovoljno je da je ona nastala nenamerno i iz
nehata jer je lekar preduzeo neko pogreno injenje ili je
propustio duno injenje. To znai da je lekar prilikom leenja pacijenta uinio propuste (tako to je primenio pogrena
sredstva i nain leenja ili to nije primenio ona koje je bilo
neophodno koristiti u konkretnom sluaju) i to zato to iz nepanje nije potovao pravila struke i medicinske etike. Da je
pokazao dunu panju, kakva se mogla oekivati u datim
okolnostima od proseno razumnog i paljivog medicinskog
strunjaka njegovog profila, ne bi dolo do takvih propusta
kojima je prouzrokovano naruenje zdravlja pacijenta. Pri
tome merilo po kome se prosuuje krivica (nebriljivost)
lekara nije ono to je u domenu njegovih mogunosti, nego
ono to se moglo osnovano oekivati od razumnog i paljivog lekara u datim okolnostima. Merilo je apstraktno i objektizovano, ono je postavljeno iznad konkretnog lekara, a ne u
okviru njegovih mogunosti 17. To merilo se procenjuje
prema pravilima struke, u skladu sa protokolima leenja, pri
emu za postojanje odgovornosti nisu od znaaja neke druge
okolnosti, na primer pitanje da li lekar ima ili nema dovoljno
znanja ili radnog iskustva (na primer, da se nalazi na specijalizaciji) i slino. Za utvrivanje lekarske greke koja se
moe dovesti u vezu sa nastalom tetom nuno je u sudskom
postupku odrediti vetaenje vetaka medicinske struke koji
treba sudiji koji nema znanje iz oblasti medicine i medicinske nauke da objasni kojih se pravila lekar morao pridravati,
da li postoji njegov propust koji se moe smatrati strunom
lekarskom grekom i da li je taj propust uzrok nastale tete
za pacijenta.
Pojedini pravni teoretiari, sa kojima autori dele miljenje, smatraju da unoenje pojma lekarske greke u sistem
deliktne odgovornosti oznaava udvostruavanje subjektivnog elementa koji bi se jednom oznaavao kao krivica, a u
nekim drugim sluajevima kao struna greka lekara (lekarska greka) 17. Zato ustanovljena lekarska greka u konkretnom sluaju po pravilu dovodi istovremeno do etikog prekora koji lekaru upuuje Lekarska komora i do uspostavljanja pravne odgovornosti za tetu (a ponekad i odgovornosti
za krivino delo).
Odreene najgrublje strune greke, kako lekara, tako i
drugih kategorija zdravstvenih radnika, kojima se prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica mogu biti
smatrane radnjom krivinog dela iz lana 251 Krivinog zakonika Republike Srbije (nesavesno pruanje lekarske pomoi). Radnju izvrenja pri pruanju lekarske pomoi predstavlja primena oigledno nepodobnog sredstva ili oigledno
nepodobnog naina leenja ili neprimenjivanje odgovarajue
higijenske mere ili uopte neki drugi oigledno nesavesni postupak koji se moe dovesti u uzronu vezu sa posledicom

Strana 210

VOJNOSANITETSKI PREGLED

(pogoranjem zdravstvenog stanja nekog lica). Grube strune

greke drugih zdravstvenih radnika koje su u lanu 251 stav
2 propisane kao oigledno nesavesni postupci uinjeni pri
pruanju medicinske pomoi, nege ili pri vrenju druge
zdravstvene delatnosti, predviene su kao druga radnja izvrenja ovog krivinog dela. Za pogreno leenje lekar moe
da snosi krivinu odgovornost samo u onim sluajevima kada njegovi postupci pri leenju predstavljaju toliko veliko
odstupanje od opteprihvaenih pravila savremene medicinske nauke i struke da se takva greka nikako, ni sa medicinskog stanovita ne bi mogla tolerisati (a time se otvara i pitanje krivice lekara za krivino delo). Krajnje apstraktni kriterijumi sadrani su u lanu 67 Zakona o zdravstvenoj zatiti
koji obavezuje zdravstvene radnike da u prevenciji, dijagnostikovanju, leenju i rehabilitaciji primene samo nauno dokazaju, proverenu i bezbednu zdravstvenu tehnologiju, kao i
da koriste dozvoljene metode i postupke tradicionalne medicine.
I kada su u pitanju krivina dela, lekar najee odgovora zbog svog nepaljivog, nemarnog odnosa prema posledici (pogorano zdravlje pacijenta), kada kaemo da postupa
iz nehata, ali se postojanje nehata u krivinom pravu drugaije ceni u sluaju odgovornosti za tetu. Najpre se, na isti
nain kao u graanskom pravu, objektivno prema lex artis
procenjuje da li je lekar u konkretnom sluaju potovao standarde profesionalne dune panje ili ne. Prilikom ocene
krivice ne vodi se rauna o linim sposobnostima i znanju
tuenog lekara, nego se sudija uvek pita kako bi se na mestu
tuenog ponaao iskusan i savestan lekar odgovarajue struke 18. Zbog rizine prirode svog zanimanja, lekar mora pri
leenju da pokae pojaanu panju koja se oekuje od strunjaka, a to znai da se od njega zahteva da savesno obavlja
leenje uz potovanje pravila svoje struke. U sluaju da se
ustanovi da je postojalo krenje tih standarda, ceni se dalje
da li je lekar prema svojim subjektivnim svojstvima mogao
da bude paljiviji, u emu odluujui znaaj mogu imati njegovo ivotno i struno iskustvo, zdravstveno i psihiko stanje u vreme preduzimanja radnje izvrenja krivinog dela i
sline okolnosti, jer, pravo ne moe ni od koga da zahteva
vie od njegovih individualnih sposobnosti. Prema tome, konano utvrivanje krivice vri se prema subjektivnom merilu za panju. Krivim se smatra samo onaj lekar koji je prema svojim linim sposobnostima i individualnom znanju bio
u stanju da se ponaa onako kako se od njega i oekuje, tj.
kao proseno sposoban i savestan lekar odreene struke. Nije, dakle, merodavna objektivno potrebna nego subjektivno
mogua panja 19.
Za razliku od lekara ili drugog zdravstvenog radnika
koji po osnovu krivice odgovaraju za vlastite propuste kojima su drugom priinili tetu (ili krivino delo), zdravstvena
ustanova, kao pravno lice, moe odgovarati za nepravilan rad
svog zaposlenog koju on prouzrokuje treem, to ukljuuje i
odgovornost za nepravilan rad lekara i drugih zdravstvenih
radnika. Odgovornost pravnog lica za tetu koju njegov zaposleni priini treem licu u radu ili u vezi sa radom temelji
se na odredbama lanova 170 do 172 ZOO, od kojih se u
lanu 172 propisuje odgovornost drave za tetu koju uini
njen organ, pa bi ta odredba dola u obzir kada bi se posta-

Volumen 70, Broj 2

vilo pitanje odgovornosti Vojnomedicinske akademije, koja

delatnost vri u okviru ministarstva nadlenog za poslove
odbrane. Kako se vidi, odgovornost zdravstvene ustanove je
uvek subjektivne, a ne objektivne prirode i vezuje se za pretpostavljenu krivicu. Pretpostavka krivice je oboriva, jer odgovornost zdravstvene ustanove moe da postoji samo ako
se dokae da je teta pacijentu priinjena zato to lekar i
zdravstveno osoblje medicinske ustanove nisu postupali onako kako je trebalo (u skladu sa pravilima medicinske nauke i
sa odgovarajuom panjom) (iz obrazloenja presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1659/84). Zato, kad je utvreno da
je hirurka intervencija bila nuna i izvedena po svim pravilima medicinske nauke, onda zdravstvena organizacija u kojoj je vrena hirurka intervencija nije u obavezi da oteenom isplati naknadu tete, koju je ovaj pretrpeo kao posledicu hirurke intervencije (presuda Vrhovnog suda Srbije,
Rev. 1832/85).
Meutim, moe se dogoditi da strune lekarske greke
pri leenju nije bilo, ali da pacijent ipak trpi tetu, a kada bi
zdravstvena ustanova mogla biti odgovorna za tetu. Taj uslov je ispunjen u sluaju da se nastanak tetnih posledica
moe uzrono povezati sa nekim drugim propustom zaposlenih u ustanovi, a ne sa grekom lekara. Jer, zdravstvena ustanova, koja vri medicinsku intervenciju, moe odgovarati
samo za one posledice intervencije koje nastanu usled nestrunog, nepaljivog i nepropisnog rada njenih radnika, dakle, za posledice koje se ne mogu pripisati u krivicu lekarima
i drugom medicinskom osoblju zbog postupanja koje nije
bilo u skladu sa pravilima medicinske struke (presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2066/80). Upravo u ovakve primere spada sluaj u kome se Vrhovni sud Srbije izjanjavao u
dve presude (Rev. 2714/92 od 8.4.1993. i Rev. 1821/05 od
19.05.2005. godine) i koji je detaljno analiziran u radu autora
Mujovi-Zorni i Petrovi 20.
Propust zdravstvene ustanove u navedenom sluaju bio
je vezan za injenicu da tuilji nisu pre operacije predoene
potpune informacije o tome kakve sve mogu biti posledice
eventualnih komplikacija i neuspenog ishoda zahvata, to je
moglo odluujue uticati na njeno opredeljenje da se podvrgne operaciji. Niestepeni sudovi su u svojim presudama
polazili od stava da je pacijentkinja, pristajui na operaciju
koja joj je sugerisana iz estetskih razloga, preutno pristala
da snosi rizik od nastupanja retke komplikacije, do koje je u
njenom sluaju i dolo. Meutim, Vrhovni sud Srbije je u obrazloenju prve svoje presude kojom je ukinuo niestepene
presude istakao da pored ostalih obaveza zdravstvenih radnika, koje im nalau pravila medicinske nauke, stoji i dunost obavetavanja pacijenta radi njegove line sigurnosti i
samoodreenja u odnosu na sopstveno telo. U zavisnosti od
ovog obavetenja je i pristanak pacijenta na odreenu intervenciju, koji je punovaan samo ako pacijent zna sutinu i
znaaj onoga sa ime se saglaava. Obavetavanje pacijenta
ne podrazumeva iznoenje tehnikih detalja, ali u svakom
sluaju pacijent bi trebalo stekne osnovna saznanja o onome
ta e se sa njim dogaati ako na intervenciju ne pristane,
kao i da mu bude razjanjena delotvornost predloenog zahteva. To, pre svega, podrazumeva ukazivanje na mogui neuspeh zahvata i kad se on obavi kako treba, to znai da obaPoua M, et al. Vojnosanit Pregl 2013; 70(2): 207214.

Volumen 70, Broj 2

VOJNOSANITETSKI PREGLED

vetenje mora da obuhvati sve injenice koje su bitne za pacijentovu odluku (iz obrazloenja presude Vrhovnog suda
Srbije, Rev. 2714/92).
Drugi, interesantan primer se tie odgovornosti zdravstvene ustanove zbog tete koja je pacijentu naneta povredom uvanja profesionalne tajne, a to je dunost koja je
zdravstvenim radnicima imperativno propisana u lanu 37
Zakona o zdravstvenoj zatiti. Od tuilje koja je bila pred
kraj trudnoe uzeta je krv radi kontrole i praenja trudnoe.
Nakon poroaja, u tueni Zdravstveni centar je stigao laboratorijski nalaz u kome je navedeno da je u njenoj krvi utvreno prisustvo virusa HIV uz uputstvo da se ponovo izvri analiza krvi porodilje i njenog novoroenog deteta,
koja je opet dala pozitivni rezultat, i tek je naknadnom
analizom koju je vrio Kliniki centar Srbije utvreno da u
krvi porodilje i deteta nije bilo virusa HIV. U meuvremenu, lekar tuenog Zdravstvenog centra obavestio je porodilju i njenog mua o pozitivnim rezultatima analize krvi, a
pored medicinskog osoblja koje je neposredno radilo na
ovom sluaju, o laboratorijskim nalazima obaveteni su i
drugi lekari i sestre u dejem dispanzeru tuenog zdravstvenog centra, radi preduzimanja mere prevencije. Istovremeno vest o prisustvu virusa HIV u krvi tuilje ubrzo se
proirila po celom gradu u kome tuioci ive. Tuioce su
poeli da izbegavaju metani, prijatelji i rodbina. Deca su
izbegavala da se igraju sa njihovom decom sada maloletnim tuiocima, nazivajui ih sidaima i beali su od njih.
Tuilac, suprug tuilje imao je problema i na radnom mestu
jer niko od radnika nije hteo da radi sa njim, da se sa njim
hrani i pije vodu, pa je poslodavac gde je tuilac bio zaposlen morao da ga rasporeuje na poslove na kojima je mogao da radi sam. Do prijema konanog laboratorijskog nalaza
o stvarnom zdravstvenom stanju, tuioci, kao brani par,
pretrpeli su duevne bolove jakog intenziteta zbog saznanja
da boluju od teke i neizleive bolesti i zbog odbacivanja od
ue i ire socijalne sredine i promena u svakodnevnom porodinom ivotu, a duevne patnje su pretrpeli i maloletni tuioci, odnosno njihova deca, zbog toga to su bila izvrgnuta
porugama i izbegavanju od strane druge dece. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi primenili
pravilno su materijalno pravo kada su obavezali tueni
zdravstveni centar da im nadoknadi nematerijalnu tetu u vidu pretrpljenih duevnih bolova zbog povrede ugleda i prava
linosti, navodi se u obrazloenju presude Vrhovnog suda
Srbije (Rev. 392/03 od 15. maja 2003. godine).
Zdravstvena ustanova moe biti odgovorna da naknadi
tetu pacijentu i po lanu 177 stav 2 ZOO, kada je dovoljno
dokazati da je pacijent pretrpeo tetu od opasne stvari u
zdravstvenoj ustanovi u kojoj se nalazio na leenju. Recimo,
kada se tuilja nalazila u banjskom leilitu u kome je imala
svakodnevnu terapiju kupanjem u bazenu, pa se okliznula na
klizavim ploicama i teko telesno povredila (presuda Okrunog suda u aku, G. 818/2009 od 3. 6. 2009. godine). U
ovom sluaju odgovornost ustanove je objektivna (za sve
tete koje budu priinjene opasnom stvari kakvom se smatra
i bazen) i ustanova e biti obavezna da isplati naknadu tete,
osim ako se ne dokae da je do tete dolo iskljuivo radnjom tuilje.
Poua M, et al. Vojnosanit Pregl 2013; 70(2): 207214.

Strana 211

Poto zdravstvene ustanove spadaju u organizacije kojima su poverena javna ovlaenja na njih se ne primenjuje
zakonodavstvo o odgovornosti pravnih lica za krivina dela,
koje je u Republici Srbiji uvedeno 2008. godine.
Lekarska greka u uporednom pravu
Kao u zakonodavstvu Republike Srbije, tako se i u uporednom pravu o tzv. lekarskoj greci, kao uzroku tete u medicinskom pravu posebno vodi rauna. U evropskom pravu
se tradicionalno razlikuju dva pravna sistema: kontintentalni
i anglosaksonski (ili common law sistem). Zakonodavstvo
Republike Srbije spada u kontinentalni tip i pokazuje izrazite
slinosti sa zakonodavstvima germanske podvarijante i zbog
toga e u ovom radu biti istaknuta neka uporedna reenja iz
tih zemalja, a dopunski su navedeni primeri iz engleskog i
ruskog prava i iz zakonodavstava osamostaljenih drava iz
sastava nekadanje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).
vajcarsko pravo, povodom lekarskih greaka daje jedinstvenu definiciju kojom se pod lekarskom grekom smatra krenje optepriznatih pravila medicinske nauke i prakse
usled nedostatka potrebne panje i opreznosti 21. Jasno je iz
definicije da sam pojam lekarske greke podrazumeva krivicu lekara. Od 1987. godine vajcarski Savezni sud zauzeo je
stav da ogranienje lekareve odgovornosti na grubu greku
predstavlja privilegiju lekara koja nema oslonac u zakonu te
zbog tog stava lekar treba da odgovara za svako nemarno postupanje 22. Ovo reenje je vrlo slino onome koje se primenjuje u srpskom pravu.
U nemakom pravu umesto termina struna lekarska
greka uobiajeno se koristi izraz greka u leenju ili
tretmanu. Pojam podrazumeva ogreenje o standard medicinske struke odnosno svaku lekarevu meru koja je prema
aktuelnom stanju medicinske nauke nepodesna 23. Radnja
preduzeta prema pacijentu moe podrazumevati injenje,
neinjenje, preduzimanja identifikovanog ili neidentifikovanog postupka u leenju i druge greke do kojih doe prilikom uzimanja anamneze, postavljanja dijagnoze, preduzimanja mera profilakse, terapija ili naknadnog staranja o
pacijentu 24.
Ruska pravna doktrina deli lekarske greke na greke
koje su nastale savesnim ili nesavesnim radom lekara. Sam
pojam lekarske greke jo daleke 1941. godine dao je ruski
lekar i akademik Davidovskij (. . ). Prema
njemu, lekarska greka predstavlja svesnu zabludu lekara
koja se temelji na nesavrenosti stanja medicinske nauke i
njenih metoda ispitivanja ili su izazvane osobenostima toka
bolesti odreenog pacijenta ili se objanjavaju nedostatkom
znanja ili iskustva lekara 25, 26. Ruski pravnici lekarsku greku definiu kao pogreno injenje ili neinjenje lekara pri
izvravanju svojih dunosti koje se tiu dijagnostike, organizacije i sprovoenja terapijsko profilaktiih mera koje u zavisnosti od realnog ishoda, moe biti ocenjeno ili kao prekraj ili krivino delo 27, 28. Pored lekarske greke, u ruskom
pravu i medicini prihvaen je i pojam nesrenog sluaja u
medicini koji, ukoliko se desio, za sobom ne povlai nikakvu
odgovornost lekara. Bez obzira to se pojam lekarske gre-

Strana 212

VOJNOSANITETSKI PREGLED

ke moe razmatrati i sa medicinskog i sa pravnog stanovita, preovladava razmiljanje da se ipak radi o pravnom pojmu 29.
U engleskom pravu jo u XIX veku kroz pojedine sudske sluajeve (sistem pravnih precendenata) razvila se odgovornost lekara za tetu uinjenu pogrenim leenjem. To
pravo je imalo uticaja i na sva podruja nekadanje Britanske
imperije, to utie na generalne slinosti izmeu engleskog,
amerikog i prava drugih drava koje pripadaju tzv. Komonveltu. Kada se radi o teti koja nastaje kao posledica pogrenog leenja, onda se u engleskom pravu tradicionalno pravi
razlika u vezi sa tim da li pacijent dobija privatno uslugu ili
je ostvaruje na osnovu zdravstvenog osiguranja. U prvom
sluaju se smatra da postoji zakljueni ugovor izmeu pacijenta i lekara koji je izvor obaveze lekara. Meutim, kada se
pacijent lei u dravnoj ustanovi, pa pretrpi tetu usled lekarske greke, onda se smatra da je teta nastala vanugovorno,
preduzimanjem nedoputene radnje lekara (engl. tort), a odgovornost za tetu se procenjuje prema pravilima deliktnog
odtetnog prava. Privatno angaovani lekar ima striktne obaveze potovanja ugovora, jer je pacijent njega izabrao, dok se
lekar saglasio da ga lei na odreeni nain. To pretpostavlja
odnos intuitu personae i razvoj poverenja izmeu lekara i
pacijenta, pa pacijent sa pravom moe oekivati da se lekar
ozbiljnije i efikasnije pozabavi njegovim sluajem, nego kada bi leio pacijenta koji koristi usluge dravnog fonda
zdravstvenog osiguranja 30. No i tada vae argumenti lepo
obrazloeni u sudskoj odluci u sluaju Thake and Another v
Maurice da opte iskustvo svedoi o tome da rezultati medicinskog tretmana nisu uvek predvidljivi i da je uspenost nekog tretmana povezana sa specijalnim karakteristikama pacijenta. Zato, razuman ovek ne moe od odgovornog lekara
oekivati da mu d bilo kakve garancije u pogledu leenja jer
medicina, iako visokostruna profesija, ipak nije egzaktna
nauka. Prema tome, razumni ovek najvie moe da oekuje
da hirurg pokae odgovarajuu panju i sposobnosti koje se
oekuju od lekara takve specijalnosti, ali ne i da mu se garantuje 100% uspeh hirurke intervencije*.
Kada medicinsku uslugu pacijentu prua lekar prema
osnovu dravnog zdravstvenog osiguranja, pretpostavlja se

Ovo je jedan u nizu sudskih sluajeva dosuenih naknada za neeljenu trudnou i roenje deteta zbog propusta lekara pri sterilizaciji
pacijenata. Tuilac je bio podvrgnut vazektomiji jer nije eleo vie dece,
budui da ih je imao petoro. Nije bilo lekarske greke pri hirurkoj intervenciji, ali je lekar propustio tuioca da obavesti da postoji izvestan
mali rizik da ponovo postane plodan, tako da je supruga tuioca ostala u
drugom stanju, ali je ignorisala poetne znake trudnoe, pa nije na vreme izvrila pobaaj. Dete je prihvaeno kao eljeno. Ipak, supruzi su tuili lekara za tetu nanetu krenjem ugovornih obaveza (u odnosu na
mua) i graanskim deliktom (kad se radi o eni). Dosuena je naknada
tete, zbog propusta lekara da pacijenta obavesti o svim rizicima zahvata, dok je supruga tuioca u albenom postupku naknadno ostvarila naknadu tete za nelagodnosti i patnje u trudnoi [Thake v Maurice (1986)
QB 644]. U drugom poznatom sluaju u kome je tuena zdravstvena
ustanova propustom lekara pri sterilizaciji pacijenta omogueno je roenje deteta sa kongenitalnim nenormalnostima. Neeljena trudnoa je fikcijom podvedena pod telesnu povredu i dosuena je naknada tete, a odvojeno je odmerena naknada za izdravanje deteta [Emeh v Kensington
and Chelsea and Westminster Area Health Authority (1985) QB 1012,
(1985) 2 WLR 233, (1984) 3 All ER 1044].

Volumen 70, Broj 2

da izmeu njih postoji kratkotrajni kontakt koji ne omoguava uspostavljanje poverenja. Lekar nedovoljno poznaje pacijenta i njegovo ukupno zdravstveno stanje da bi mogao u
svakom sluaju da izabere najpovoljniji nain leenja. Tada
se odgovornost lekara procenjuje po kriterijumu povrede dune panje. Raunajui s tim da su medicinske usluge delatnosti koja stvaraju neminovan rizik po ivot i zdravlje ljudi,
sudovi imaju zadatak da opredele predvidivi rizik (onaj sa
kojim se moglo raunati u konkretnom sluaju), to se ini
po tano utvrenim kriterijumima: stepen rizika, teina posledica do kojih dovede materijalizacija rizika, tekoe preduzimanja predostronih mera i njihovi trokovi i ponaanje
oteenog 4. Da bi se uspostavila odgovornost za delikt uinjen nepanjom pri leenju potrebno je da se utvrde etiri
elementa: standard dune panje sa kojom je lekar morao da
postupa u konkretnom sluaju, krenje tog standarda pri leenju, uzrona veza izmeu postupka lekara i tetnih posledica koje pacijent doivi i injenica nastanka tete po pacijenta. Sa druge strane, standardizovani protokoli leenja pomau da se objektivizira procena da li jeste ili nije u konkretnom sluaju prekren standard dune panje: ako je lekar
postupao u svemu prema protokolu, smatra se da je standard
potovan i da se nastanak tetnih posledica ne moe pripisati
njemu u krivicu.
Zdravstvene ustanove sa svoje strane u obavezi su da
obezbede minimalne uslove za adekvatno zdravstveno zbrinjavanje pacijenta, a povreda te obaveze procenjuje se prema
standardima zdravstvene zatite koje utvruje Nacionalna
zdravstvena sluba (za Englesku i Vels). U sudskoj praksi se
preteno radi o tetama zbog odbijanja pruanja medicinske
pomoi i zakasnele medicinske intervencije (na primer, za
sluaj poroaja ili sranih smetnji).
Polazne premise odgovornosti lekara za tetu uinjenu
pacijentu vanugovorno preduzimanjem pogrene radnje procenjuju se u amerikom pravu na isti nain kao i u engleskom. Prvenstveno se mora ustanoviti dunost profesionalne
panje, koju lekar ne mora da pokae onda kada se smatra da
nema uspostavljenog odnosa izmeu lekara i pacijenta. Ali,
lekar mora da postupa sa razumnom dunom panjom ne
samo pri leenju svojih pacijenata, nego i onda kada, na
primer, zamenjuje kolegu, prua besplatne usluge klinici
koja medicinski zbrinjava siromane ili hitno ukazuje pomo
povreenima u nesreama i kada nisu na dunosti. Kako se
odgovornost lekara za strune greke ureuje zakonodavstvima drava-lanica, mogue je da u tim zakonodavstvima,
da bi se motivisali lekari da volontiraju u ustanovama za leenje siromanih ili onda kada nisu na dunosti ukazuju hitnu pomo u sluaju nesrea, budu propisani uslovi po kojima
se suava odgovornost lekara u ovakvim sluajevima. Jedina
situacija u kojoj lekar ne bi morao da pokae dunu panju je
onda kada ne postupa na profesionalnoj dunosti: kada drugome prua prijateljski uslugu van zdravstvene ustanove.
Sa svoje strane, pacijent kao tuilac mora se pozivati na
to da je lekar prekrio odgovarajui standard (razumne) strune zdravstvene nege, koji se opet razliito definie u zakonodavstvima drava-lanica. Najee se povreda tog standarda utvruje vetaenjem, osim kod oiglednih greaka
(recimo kad je operacija izvedena na pogrenom ekstremitePoua M, et al. Vojnosanit Pregl 2013; 70(2): 207214.

Volumen 70, Broj 2

VOJNOSANITETSKI PREGLED

tu). U pogledu utvrivanja uzronosti dozvoljeno je da pacijent dokae da je povredom dune panje lekar mogao izazvati tetne posledice kakve je on pretrpeo. Naknada za pretrpljenu tetu uobiajeno se obraunava u novcu u skladu sa
visinom pretrpljene tete 31, 32.
U osamostaljenim republikama iz sastava nekadanje
SFRJ pojam lekarske greke i pravni mehanizmi otklanjanja
njenih tetnih posledica i utvrivanja pravne odgovornosti
tetnika i zdravstvene organizacije se u sutini ureuju na
nain slian kao u Srbiji. Tako se u lanu 45 slovenakog
Zakona o zdravstvenoj delatnosti, lanu 120, stav 3, hrvatskog Zakona o zdravstvenoj zatiti i lanu 137, stav 3, Zakona o zdravstvenoj zatiti Federacije Bosne i Hercegovine, izriito istie dunost zdravstvenih radnika da pri pruanju
zdravstvene usluge postupaju u skladu sa medicinskom doktrinom, pravilima struke i medicinske etike, dok se u okviru
prava pacijenta ponekad pominje pravo na naknadu tete (na
primer u zakonodavstvu Federacije Bosne i Hercegovine u
lanu 27), ali to nije neophodno jer se obezbeuje po optim
propisima. U Zakonu o zdravstvenoj zatiti Republike Srpske, poseban lan 32 odnosi se na strunu greku zdravstvenog radnika ili zdravstvenog saradnika. U istom lanu se garantuje pravo na naknadu tete pacijentu kome se usled te
greke pogora zdravstveno stanje. Regulisan je i postupak
ispitivanja lekarske greke koji preduzima nadlena zdravstvena komora na zahtev direktora zdravstvene ustanove. U
Zakonu o zdravstvenoj zatiti Republike Crne Gore nije posebno istaknuto pravo pacijenta na naknadu tete zbog lekarske greke niti obaveza zdravstvenih radnika da postupaju u
skladu sa medicinskom doktrinom, medicinskom deontologijom i etikom, nego se, slino kao to postoji i u drugim zakonima, u lanu 26 predvia obaveza zdravstvene ustanove
da primenjuje proverene i dokazane medicinske metode i postupke u prevenciji, dijagnostikovanju, leenju i rehabilitaciji
obolelih. Nasuprot tome, u modernom makedonskom Zakonu o zdravstvenoj zatiti iz 2012. na nivo naela je podignuta
odredba kojom se osiguranicima garantuje kvalitetan i bezbedan tretman (l. 11), a zatim se to naelo konkretizuje kroz
odredbe lana 27, stav 1, o obavezi zdravstvenih radnika i saradnika da svoje delatnosti vre saglasno strunim medicinskim pravilima zasnovanim na savremenoj svetskoj medicinskoj praksi, koje propisuje nadleno ministarstvo za zdravlje.
U svim dravama nekadanji jugoslovenski Zakon o obligacionim odnosima postao je osnova za nova obligaciona pra-

Strana 213

vila, tako da opti uslovi za naknadu tete ne odstupaju od

reenja prihvaenih u srpskom pravu. Ono to se ini najvanijom razlikom jeste to to pojedine republike na savremeniji
nain reguliu naknade tete koja nastane iz lekarske nepanje, jer je Slovenija, kao lanica Evropske unije ve uvela
obavezno osiguranje lekara od profesionalne odgovornosti
(postupajui prema pravu Evropske unije iz 2002. godine),
dok je u Hrvatskoj uvedeno dobrovoljno osiguranje od takve
odgovornosti, koje e biti zamenjeno obaveznim 33. U ostalim republikama se u tom smislu preduzimaju tek prve aktivnosti.
Zakljuna razmatranja
Obaveza naknade tete koju pacijent pretrpi tokom leenja u zakonodavstvu Srbije predviena je zakonom koji regulie zdravstvenu zatitu, a ostvaruje se optim pravnim reimom
obligacionog prava. Naknada, koja se prua u takvim sluajevima, treba da obezbedi uspostavljanje ranijeg imovinskog
statusa oteenog i, kada se radi o nematerijalnoj teti, svojevrsnu moralnu kompenzaciju radi uspostavljanja poremeene
psihike ravnotee pacijenta zbog tetnih posledica pogrenog
leenja 34. Razlog za pravno uobliavanje odgovornost lekara i
zdravstvene ustanove je lekarska greka ije se postojanje utvruje na objektivan nain, dakle, procenjivanjem postupaka i
procedura koje bi primenio lekar prosenog znanja i prosene
profesionalne sposobnosti. Procena stepena krivice lekara temelji se na teini greke i injenici koliko je velik stvoreni rizik od pogoranja zdravlja pacijenta.
Meutim, klasini mehanizmi sudske zatite prava pacijenta, kroz uspostavljanje pravne odgovornosti lekara ili
zdravstvenih ustanova za sluaj lekarske greke i propusta u
leenju u dananje vreme se pokazuju skupim, nedovoljnim i
neefikasnim. Vie odgovaraju kulturi sramoenja (tzv.
blame culture) u kojoj je vanije uputiti etiki prekor i utvrditi pravnu odgovornost lekara (i za nepanju sa kojom doe
do lekarske greke), nego to se doputa mogunost da se iz
te greke neto naui. Lekar svakako ne moe izbei socioetiki prekor ako nepaljivo uini najgrublju lekarsku greku,
ali bi u mnogobrojnim lakim sluajevima bilo dovoljno na
osnovu osiguranja od profesionalne odgovornosti (po modelu
non-fault compensation) omoguiti obeteenje pacijenata za
sve tete koje im budu priinjene tokom leenja, bez obzira
na krivicu lekara.

L I T E R A T U R A
1. Illich I. Medical nemesis: the expropriation of health. New
York: Pantheon Books; 1972.
2. Schrder B. Meine Rechte als Patient - Was Patienten heute wissen sollten. Berlin: Verlag Logos; 2004.
3. Kohn LT, Corrigan JM, Donaldson MS. To Err Is Human: Building a Safer Health System. Washington: National Academy
Press; 1999.
4. Jackson E. Medical Law: Text, Cases, and Materials. Oxford:
University Press; 2009.
5. Official Gazette of the Republic of Serbia No. 107/05,
109/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11. (Serbian)

Poua M, et al. Vojnosanit Pregl 2013; 70(2): 207214.

6. epanovi G, Stankovi Z. Medical consideration of mental injury. In: epanovi G, Stankovi Z, Petrovi Z, editors. Medicolegal expert testimonies of metal injury. Beograd: JP Official
Gazette and Law School of the Union University; 2011. p. 55.
(Serbian)
7. Fartman EH. Abschied von statischen Kunstfehlerbegriff.
In: Heike J, Hans WS, editors. Arzt und Patient zwischen
Therapie und Recht. Stuttgart: Enke; 1981. p. 130.
8. Virchow R. Gesammelte Abhandlungen aus dem Gebiete der
ffentlichen Medizin und der Seuchenlehre. Berlin: Nabu
Press; 1879.

Strana 214

VOJNOSANITETSKI PREGLED

9. Radii J. Medical law. Belgrade: JP Official Gazette and Law

School of the Union University, Belgrade; 2008. p. 180. (Serbian)
10. Radii J. Lialility for demages caused by a doctors error in
treatment and in informing a patients. Beograd: Nomos; 2007.
(Serbian)
11. "Official Gazette of SFRJ", No. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89,
Official Gazette of SRJ", No. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99,
44/99). (Serbian)
12. Karaniki-Miri M. Fault as the foundation for tortuous liability
in civil law. Beograd: Pravni fakultet; 2009. (Serbian)
13. Konstantinovi M. Foundation for liabitity for caused demages.
Pravni ivot 1992; 41(910): 115363. (Serbian)
14. Perovi SK. Foundation for contractual and tortuous liability.
Pravni ivot 2004; 53(34): 549. (Serbian)
15. Klari PD. Legal Foundation of damage liability. In: Klari PD.
Compensation law. Zagreb: Narodne novine; 2003. p. 1177.
(Serbian)
16. Laufs A, Uhlenbruck W. Handbuch des Arztrechts, 3. neubearbeitete Auflage. C. H.. Mnchen: Becksche Verlagsbuchhandlung; 2002.
17. Orli MV. Health care law and doctor liability for caused
damages. In: Perovi S, editor. Current issues of modern legislation. Proceedings of the 13th Conference Budvanski dani.
Budva; 2012 June 1115. Beograd: Savez udruenja pravnika
Srbije i Republike Srpske; 2012. p. 3651. (Serbian)
18. Ulsenheimer K. Zur Zivil- und strafrechtlichen Verantwortlichkeit des Arztes unter besonderer Bercksichtigung der
neueren Judikatur und ihren Folgen fr eine defensive
Medizin. Medizinrecht 1992; 3: 127.
19. Radii J. Medical law. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta
Union; 2008. (Serbian)
20. Mujovi-Zorni H, Petrovi Z. Responsibility of medical institutions for damages resulting from treatment. Vojnosanit Pregl
2012; 69(8): 6929. (Serbian)

Volumen 70, Broj 2

21. Kuhn M. Kunst-bzw. Behandlungsfehler. In: Heinrich H, editor.

Handbuch des Arztrechts.. Zrich: Schulthess Polygraphischer
Verlag; 1994. p. 69.
22. Kuhn M. Die Arzthaftung in der Schweiz. MedR 1999; 17(6):
24854.
23. Ulsenheimer K. Arztstrafrecht in der Praxis. Heidelberg: C. F.
Mller; 2003.
24. Katzennmeier C. Arzthaftung Beitrag zum Privatrecht. Tbingen: Mohr Siebeck; 2000.
25. . .
1941. p. 310.
26. . ,
. : ; 1982.
27. BJI. .
: - . 2nd
ed. : , 1999.
28. .
- . :
; 2005.
29. Markos A. La double dimension de la faute en responsabilite
medicale. Medicine & Droit 2003; 59: 4953.
30. Harvey T. Reasonable Care: Legal Perspectives on the DoctorPatient Relationship. Oxford: Clarendon Press; 1994.
31. Bal SB. An Introduction to Medical Malpractice in the United
States. Clin Orthop Relat Res 2009; 467(2): 33947.
32. Steven E, Pegalis B, Sonny B. Closed Medical Negligence Claim
Can Drive Patient Safety and Reduce Litigation. Clin Orthop
Relat Res 2012; 470(5): 1398404.
33. olovi V. Insurance of medical liability. Strani pravni ivot
2010; 3: 3356. (Serbian)
34. Poua M. Compensation of mental injury due to suffered fear.
Novi Sad: Privredna akademija; 2008. (Serbian)
Primljen 29. XI 2012.
Prihvaen 6. XII 2012.

Poua M, et al. Vojnosanit Pregl 2013; 70(2): 207214.