Финансирање здравствене заштите

Студент: Марија Пантић,

ОСС - Физиотерапеут, 16/2018
Ментор: Сања Коцић
• У већини земаља у свету су све веће несугласице између здравствених потреба
и средстава за задовољење тих потреба.

• Здравствене потребе се динамички мењају са демографским и општим развојем

људске заједнице, а савремена медицинска достигнућа све више зависе од
скупих технолошких процеса.

• Потребе за здрављем и очекивање становништва са једне, и економско-

привредних могућности са друге стране, разлог су што проблематика јавног
здравства улази у приоритете политичких и друштвених збивања већине
земаља у свету.
 Здравствени систем представља један од најсложенијих система у било
којој држави. С обзиром на његов значај и утицај на здравствено стање
становништва сваке државе, као и због великог економског утицаја, држава
спроводи низ мера у планирању и управљању здравственим системом како
би обезбедила стабилно финансирање и рационалан и квалитетан систем
пружања здравствене заштите, а све то у циљу да се у оквиру
расположивих средстава становништву обезбеди основна здравствена
заштита.

У свим земљама је због старења становништва и увођења нових и

скупих технологија присутно стално повећање трошкова пружања
здравствене заштите.
 Финансирање здравствене заштите у Републици Србији у основи је
засновано на Бизмарковом моделу, јер се више од 90% средстава за
остваривање права из обавезног здравственог осигурања обезбеђује из
средстава доприноса за обавезно здравствено осигурање.

Међутим, Законом о здравственој заштити предвиђено је и финансирање

здравствене заштите из буџета Републике за лица која нису обухваћена
обавезним здравственим осигурањем, а која су изложена повећаном ризику
од обољевања (неосигурана лица, избеглице и интерно расељена лица са
територије Аутономне покрајине Косово и Метохија, примаоци социјалне
помоћи и др.), што је иначе карактеристика Бевериџевог модела.
Табела 1: Расходи за здравствену заштиту у Републици
Србији ­у %
 Основни циљеви здравствене политике

 Доступност здравствене заштите и равноправност корисника

 Плаћање здравствене заштите
 Економска ефикасност
 Слобода избора за кориснике
 Аутономија за даваоце здравствених услуга
 Критеријуми за евалуацију финансијских модела и њихових
организационих форми:

 правичности

 солидарности

 економској ефикасности
 Правичност

С обзиром да начин финансирања директно утиче на дистрибуцију

трошкова здравствене заштите, поставља се питање:

• Ко подноси терет тих трошкова?

• Како коришћење финансијских средстава директно утиче на дистрибуцију

здравствених услуга?

• Ко има користи?
 Солидарност
• Болест, као и трошкови њеног лечења, не оптерећују становнике једне земље подједнако.
• Неке групе људи подносе већи степен здравствених ризика од других. Неизвесност обољевања захтева
посебну стратегију финансирања како би се здравствени ризици удружили. Групе са ниским ризиком, као
што су млади и здрави људи, не желе да буду у истој категорији са особама са високим ризиком (стари и
болесни), зато што их модел удруживања ризика оптрећује трошковима лечења особа са високим ризиком.
Могућности за удруживањем ризика се широко разликују унутар различитих модела за прикупљање
средстава.
• У моделу буџета, ризици се удружују ради доступности здравствене заштите за све, или ради субвенције
надокнада за особе из групе са високим ризиком.
• Моделом обавезног здравственог осигурања се може обезбедити знатан степен солидарности, под
условом да осигурање покрива мање више све кориснике.
• Приватно осигурање има заступљен принцип солидарности само за одабране групације, као што су
радници у одређеној компанији или као што су чланови неке професионалне групације. Плаћање из џепа
корисника здравствених услуга не нуди никакву опцију за солидарност.
 Економски ефекти

Када влада приморава фирму или појединца да плати порез

по одређеном основу, као што су на пример порез на лични доходак,
обе стране могу да, променом обима рада и количином новца који
зараде преиначе висину средстава који су дужни да плате држави.

Различите опције имају различите учинке на задржавање

или стимулисање инвестиција, могућности запошљавања и подршку
раду, па на тај начин утичу на реализацију сложених краткорочних и
дугорочних економских активности.
 Извори финансирања здравственог система

Глобално посматрано, данас у свету постоје два основна извора

средстава за финансирање здравствене заштите и осталих права из
здравственог осигурања:

• јавни приходи (јавни сектор) :

буџет
фондови обавезног здравственог осигурања
партиципација
• приватно осигурање и лично плаћање.
• Када се говори о финансијском пословању Републичког фонда и
здравствених установа, требало би имати у виду и економску
политику која се води.

• Финансијско пословање Републичког фонда и здравствених

установа не може се посматрати независно од укупних економских
кретања у држави.

• Та веза је сложена и многострука, како на приходној, тако и на

расходној страни.