Манипулисање материјалом у оперативној меморији

КОГНИТИВНА ПСИХОЛОГИЈА
доц.др Ана Воларевић
 Манипулисање материјалом у оперативној меморији

Оперативна меморија није пасивно складиште у

којем се краткотрајно складишти материјал којим се
тренутно оперише већ је њиме могуће активно
манипулисати и над њим обавити многе операције
Стернбергови налази модела претраге у оперативној меморији

• Пошто је слово-мета опажено и осмишљено, упоређује се

са елементима претходно приказаног скупа који је задржан
у оперативној меморији

• По завршеном упоређивању се доноси одлука о томе да ли

је слово-мета било присутно у скупу, после чега следи
давање одговора

• енкодирање • упоређивање • бинарна • давање

мете са скупом одлука одговора
(да/не)
 Значај Стернбергових налаза

 Време реаговања поново коришћено као зависна

варијабла

 Напуштање изборног времена реаговања као

индикатора за испитивање сложених когнитивних
процеса је преурањено
 Проблем модалитета
- двоструки задатак
• Задатак Брауна и Петерсонових – од испитаника се
захтева да истовремено обавља два задатка
• Овај експериментални поступак се користи за
испитивање интерференције различитих когнитивних
процеса и може да се јави у две варијанте:
– праћење успешности обављања једног задатка, при истовременом
обављању другог задатка, при чему успех у обављању другог задатка није
од интереса (примарни и секундарни задатак)
– узајамни утицај два задатка на њихово обављање
• Уколико је разлика између два задатка већа, њихово
обављање је брже и праћено мањим бројем грешака
 Бедлијев модел радне меморије
• Оперативна (краткотрајна) меморија је само једна од
компоненти ширег система обраде информација које Бедли
назива радна меморија

• У питању је динамички систем у оквиру којег се између

различитих компоненти одвија стална редистрибуција
когнитивних ресурса

• Остаје нејасно на који начин се активацијом постојећих

структура, које могу да представљају комбинацију
различитих чулних модалитета, генеришу нове структуре
којима можемо да манипулишемо
 Компоненте радне меморије Бедлијевог модела

• Систем садржи три компоненте:

– Фонолошку петљу (задржавање и обнављање
вербалног материјала)
– Визуелно-спацијалну матрицу (задржавање и
манипулисање визуелним материјалом)
– Централни извршилац (обављање сложених операција,
као што су контрола и усмеравање пажње,
дистрибуција когнитивних ресурса, започињање
обнављања задржаног материјала...)
 Епизодички бафер

• Епизодички бафер је привремено складиште

информација, чији су капацитети ограничени и уско је
повезан са централним извршиоцем, али нема
контролну функцију
• Његова основна улога је интеграција информација
кодованих у различитим модалитетима, као и у
груписању појединачних елемената у уже и шире
смисаоне целине (епизоде)
• Улога епизодичког бафера се огледа како у извлачењу
информација из дуготрајне меморије, тако и у
њиховом прослеђивању у дуготрајну меморију
 Централни извршилац

• Обухвата све могуће интеракције са дуготрајном

меморијом, док ограниченост когнитивних ресурса
којим оперише радна меморија представља извор
динамичких процеса
• Међусобна зависност наоко неповезаних
карактеристика, као што су задржавање материјала и
количина материјала са којом је могуће истовремено
оперисати огледа се кроз прерасподелу ресурса
• Јасна граница између оперативне (краткотрајне) и
дуготрајне меморије је тиме релативизована, ако не
и укинута
 Test provere znanja

1. Sta je sve moguce sa materijalom koji je uskladisten

u operativnoj memoriji?
2. Do kojih zakljucaka dolazi Sternberg?
3. Koji je znacaj Sternbergovih nalaza?
4. Sta je ispitivao zadatak Brauna i Petersonovih?
5. Sta podrazumevamo pod terminom radna memorija?
6. Koje su komponente radne memorije Bedlijevog
modela?
7. Cemu sluzi fonoloska petlja?
8. Cemu sluzi vizuelno-spacijalna matrica?
9. Opisite epizodicki bafer?

10. Sta je to centralni izvrsilac?