UVOD U KOGNITIVNU

PSIHOLOGIJU
 Predmet kognitivne psihologije
• Proučavanje procesa koji se vrše na podacima dobijenim putem čula
• Podaci se transformišu, sažimaju, obrađuju, skladište i pobuđuju (faze obrade)
• Mentalni procesi odrasle osobe kao najšire određenje predmeta
proučavanja
• Uži problemi:
• Kako primamo, selektujemo i osmišljavamo informacije iz spoljašnjeg
okruženja?
• Kako su te informacije pohranjene u našoj memoriji?
• Kako ih koristimo prilikom rešavanja problema?
 Koje procese i funkcije proučava
kognitivna psihologija?
• Opažanje
• Prepoznavanje oblika
• Pažnja
• Osmišljavanje podataka
• Reprezentovanje znanja
• Jezik
• Suđenje, zaključivanje i rešavanje problema (Kostić, 2006)
 Metode i tehnike u kognitivnoj psihologiji
• Eksperiment
• Zadatak reprodukcije
• Zadatak prepoznavanja
• Zadatak procenjivanja (procena pripadnosti stimulusa određenoj kategoriji)
• Zadatak transfera (ispitivanje uticaja prethodno naučenog na učenje novog)
• Zadatak verifikacije (primena u ispitivanju procesa suđenja, tj. da li je neki iskaz istinit
ili ne – moguće varijacije karakteristika iskaza: negativan/afirmativan; istinit/neistinit;
klase subjekata iskaza….)
• Zadaci jezičke klasifikacije (klasifikovanje prikazanih stimulusa u odnosu na neki
zadati kriterijum; npr. zadatak leksičke odluke – reč/pseudoreč)
• Zadaci jezičke produkcije (npr. zadatak izgovaranja, tj. zadatak imenovanja)
• Korelacioni metod
 Koreni kognitivne psihologije
• Strukturalizam
• Dondersova istraživanja: metod oduzimanja
• Vunt: samoposmatranje; eksperimentalno proučavanje kognitivnih procesa
(asocijacije i suđenje); proučavanje vizuelnog opažanja, emocija i sl.
• Funkcionalizam
• Džejms: dva aspekta memorije
• Primarna memorija – ono čega smo trenutno svesni
• Sekundarna memorija – iskustvo i znanje o svetu koje je skriveno, pasivno i trajno pohranjeno
• Bihejviorizam
• Metodološka i konceptualna strogost klasičnog bihejviorizma (precizne operacionalne
definicije, kontrolisani uslovi istraživanja…)
• Neobihejviorizam: Tolman (S-O-R šema) – pojedini mentalistički pojmovi postaju
legitimni predmeti izučavanja
 Uticaj različitih disciplina
• Kibernetika – pojam povratne sprege
• Teorija informacije – verovatnoća događaja u sistemu
• Lingvistika
• Veštačka inteligencija – simulacija kognitivnih procesa
• Neobihejviorizam
 Kognitivna obrada informacija
• Pravac u kognitivnoj psihologiji – skup pretpostavki koje se odnose na
prirodu kognitivnih procesa i način funkcionisanja kognitivnog aparata
• Ključne postavke:
• Čulno-nervni aparat ima ograničene kapacitete
• Kognitivne procese možemo raščlaniti na operacije i podoperacije
• Kognitivna obrada je najčešće redna
 Komponente sistema obrade informacija
• Obrada se odvija u okviru tri međusobno povezana domena
• Čulna memorija
• Operativna memorija
• Dugotrajna memorija
• Memorija: domen u koji se privremeno ili relativno trajno
smeštaju/skladište informacije

čulna operativna dugotrajna

stimulus čulo
memorija memorija memorija
 Modeli obrade informacija
• Model Atkinsona i Šifrina (1968)
• Tri komponente obrade:
• Čulna memorija
• Operativna memorija
• Dugotrajna memorija
• Teorija nivoa obrade (Craik & Lockhart,1972)
• Različiti načini kodovanja informacija – npr. reč se može kodovati na nivou
fizičkih odlika (napisana malim ili velikim slovom, pismo…), na fonološkom
nivou (kako se izgovara) i na nivou značenja i semantičkih veza
 Čulna memorija
• Perzistencija draži – pojava da se po prestanku delovanja draži njeno prisustvo još
uvek oseća
• Kada počinje „memorija“? Po prestanku delovanja stimulusa na čula ili po isteku
perzistencije draži?
• Memorija počinje sa percepcijom i uslov je za nastanak opažanja
• Karakteristike čulne memorije:
• Zadržava celokupan materijal koji su registrovala čula, ali se samo jedan deo prosleđuje u
dublje nivoe obrade
• Materijal se kratkotrajno zadržava (od pola sekunde do nekoliko sekundi, u zavisnosti od
čulnog modaliteta)
• Materijal u čulnoj memoriji je neosmišljen
• Ikonička i ehoička memorija
 Ikonička memorija
• Sperlinglovi eksperimenti

KMFS KMFS
LBVC LBVC
GJDR GJDR

• Reprodukovano 4,5 slova u proseku

 Ikonička memorija
• Eksperiment 2

KMFS >> KMFS <<

LBVC LBVC
GJDR GJDR
 Ikonička memorija
• Eksperiment 2

KMFS KMFS
LBVC >> LBVC <<
GJDR GJDR
 Ikonička memorija
• Eksperiment 2

KMFS KMFS
LBVC LBVC
GJDR >> GJDR <<

• Reprodukcija čitavog reda – ispitanici zadržavaju čitav skup slova

budući da unapred ne znaju koji red je potrebno repodukovati
 Ikonička memorija
• Eksperiment 3

KMFS
LBVC
GJDR

• Ispitanici tačno reprodukuju svako slovo ukoliko marker ne kasni mnogo za

ekspozicijom skupa – povećanje vremenskog razmaka vodi ka smanjenju
broja tačnih odgovora
• Ključna karakteristika ikoničke memorije – informacije je moguće kategorisati
jedino na osnovu fizičkih karakteristika stimulusa (boja, veličina, lokacija…)
 Ehoička memorija
• Senzorni registar u slušnoj percepciji
• Eksperimenti sa auditivnim stimulusima analogni Sperlingovim
ogledima
• Nalazi su srodni – reprodukcija kod zadataka delimičnog izveštaja je bolja u
odnosu na zadatak potpunog izveštaja
• Karakteristike ovog tipa memorije su slične karakteristikama ikoničke
memorije
• Ponovljen nalaz koji ukazuje na neosmišljenost informacija u ovom
domenu
 Prepoznavanje oblika
• Interaktivni proces koji prolazi kroz više faza obrade – od integracije
elemenata u celinu do pridavanja smisla celini
• Različiti pristupi problemu prepoznavanja oblika
 Prepoznavanje oblika – Usaglašavanje sa
uzorkom
• Predstava u dugotrajnoj memoriji ima identične strukturalne osobine
objekta koji reprezentuje (tj. predstavlja njegovu repliku)
• Problem: do prepoznavanja dolazi i kada postoje strukturalna
odstupanja između objekta i njegove predstave
• Broj mogućih varijanti nekog objekta je neograničen, što implicira beskonačan
broj predstava datog objekta
 Prepoznavanje oblika – Teorija detekcije
odlika
• Pretpostavka da su distinktivne odlike ono po čemu se jedan objekat
razlikuje od drugog
• A= / + \ + -
• Problem: nemogućnost prepoznavanja svih varijanti jednog oblika.
Npr. A se ne može prepoznati na osnovu distinktivnih odlika koje važe
za A
• Rigidnost modela
 Prepoznavanje oblika – Teorija
prototipova
• Predstava sa kojom se usaglašavaju karakteristike objekta treba da
bude prototip, tj. oblik idealnog predstavnika klase kojoj objekat
pripada (prototip kuće, ptice, psa…).Pojedini članovi određene klase
objekata su više ili manje slični prototipu
Prepoznavanje oblika – Prepoznavanje na
osnovu komponenata
• Objekte u realnom svetu je moguće svesti na ograničen broj osnovnih
geometrijskih tela (tzv. geoni)
• Biderman predlaže tridesetak geona koji se lako mogu izolovati i
identifikovati i koji putem kombinovanja mogu formirati složenija tela
• Problem: nije moguće obuhvatiti situacije u kojima je objekat prikazan
u kontekstu drugih objekata (isti geon može da pripada većem broju
objekata)
Prepoznavanje oblika – Prepoznavanje na
osnovu komponenata
Relevantnost distinktivnih odlika objekata
• Najser – identifikacija traje duže i uz više grešaka ukoliko se slovo-
meta nalazi u kontekstu slova sa istim ili sličnim distinktivnim
osobinama
ODUGQR IVMEXW
CDRQOD EXVIMW
RQODUG VMEXWI
UGRCDO XIWMVE
DUZUOG WXZMVI
CDRQOD EXIWMV
RQODUG IVMXEW
UGRCDO VMEXWI
 Pažnja
• Usmeravanje mentalne aktivnosti na određeni sadržaj, pri čemu se
zanemaruju ostali sadržaji koje registruju naša čula
• Čerijevi eksperimenti
• U eksperimentima sa dihotičkom prezentacijom stimulusa, ispitanici
reprodukuju sadržaj sa jednog zvučnog kanala (praćeni kanal), dok se drugi
kanal zanemaruje (blokirani kanal)
• U stanju su da prepoznaju fizičke karakteristike stimulusa na drugom kanalu (muški ili
ženski glas, da li je emitovan ton i sl.)
• Koktel-efekat (fenomen selektivne pažnje)
 Teorije rane selekcije
• Selekcija informacija se odvija u ranim fazama kognitivne obrade
• Brodbentova teorija filtera
• Primljene informacije se izvesno vreme zadržavaju unutar ulaznih kanala (baferi),
pri čemu je njihovo zadržavanje vremenski ograničeno
• Ukoliko ne bi bilo vremenskog ograničenja, ne bi bilo moguće primanje novih
informacija zagušenje
• Od velikog broja ulaznih kanala, samo sa jednog se informacije šalju u dalju
obradu, dok su drugi kanali blokirani. Za ovu selekciju odgovoran je filter koji
može naizmenično da menja kanale sa kojih propušta informacije (filter =
selektivna pažnja)
 4 7 2 6 3 8

• U Brodbentovom zadatku ispitanici grupišu stimuluse na osnovu ulaznih kanala

• Teškoće pri nastojanju da se reprodukuju i ulazni kanal i redosled izlaganja
 krojač 6
5 šije
odelo 3

• Ukoliko se kombinuju brojevi i reči, ispitanici uspešno reprodukuju smisaone

celine, kombinujući informacije sa ulaznog i blokiranog kanala
 Teorije rane selekcije
• Teorija prigušivanja
• Filter ne blokira informacije sa drugih kanala, već ih prigušuje – selektivni filter
• Uloga rečnika – predstave reči čiji prag pobuđivanja zavisi od njihovog
subjektivnog značaja za primaoca poruke (npr. lično ime ima nizak prag
pobuđivanja)
 Teorije pozne selekcije
• Ograničenja ne treba tražiti na nivou rane selekcije informacija, već na
nivou davanja odgovora
• Teorija selektivnog odgovora
• Obrada se odvija na celokupnom materijalu i nije ograničena pažnjom
• Informacije iz ulaznih kanala se automatski obrađuju
• Obrada se zasniva na materijalu koji je uskladišten u dugoročnoj memoriji
• Odlike ulaznih stimulusa se grubo usaglašavaju sa odlikama njihovih predstava
u memoriji
• U zavisnosti od tipa zadatka, konteksta u kojem se stimulus prikazuje,
asocijativnih veza u dugoročnoj memoriji (…), dolazi do selektivne aktivacije
memorijskih jedinica