"Istine prirode su proste,

ljudsko neznanje komplikuje odgovore"

Uenje:
Je proces koji menja ponaanje jedinke na
osnovu prethodnog iskustva.
Se postiu novi odnosi izmeu sadanjosti
i prolosti.
Sposobnost adaptacije koja omoguava
vrsti da se odri.

Uenje moe biti:

1. Perceptivno
(senzorno) uenje
2. Motorno uenje
3. Asocijativno uenje
4. Uslovljavanje
(stimulus - odgovor
uenje)

1. Perceptivno uenje
Predstavlja sposobnost upoznavanja sa
novim licima, objekatima i situacijama

2. Motorno uenje
Dovodi do uspostavljanja novih relacija unutar motornog
sistema.

3. Asocijativno uenje
Asocijativno uenje ukljuuje uspostavljanje
veza izmeu nezavisnih drai.
Na um prirodno povezuje dogaaje koji se
odigravaju u sekvencama.
Aristotel

Primeri asocijativnog uenja

Prostorno uenje, predstavlja proces
upoznavanje sa sadrajem nepoznatog
ambijenta.
Epizodino uenje obuhvata analizu seanja
na sekvence dogaaja kome smo prisustvovali.
Observaciono uenje nastaje putem
posmatranja i imitacije drugih ljudi.

4. Uslovljavanje
Podrazumeva da pojava specifine drai
izaziva refleksne odgovore karakteristine
za vrstu ili sekvence pokreta.

USLOVNI REFLEKS
JE ONAJ KOJI SE STIE
UENJEM IZ ISKUSTVA I
OSNOVA JE UENJA

a. Klasino
uslovljavanje
1. POZITIVAN
(EKSCITATORNI)
2. NEGATIVAN
(SPOLJNA I
UNUTRANJA
INHIBICIJA)

b. Instrumentalno
uslovljavanje

a. Klasino uslovljavanje
Ukljuuje povezivanje (asocijaciju) izmeu
dve drai.
Predstavlja uenje putem koga uslovna
dra dobija svojstva bezuslovne drai.
Dra koja ranije nije bila znaajna uzrokuje
automatski, za datu vrstu karakteristini
odgovor.

Pavlovljev eksperiment
Ivan Pavlov
1849-1936
Nobelova
Nagrada
1904.

Kasino uslovljavanje ukljuuje automatske, za vrstu karakteristine odgovore.

Kasino uslovljavanje se zasniva na povezivanju dve drai.

 Bezuslovna dra

Bezuslovni odgovor

Uslovna dra

Odsustvo odgovora

Uparivanje uslovne i
bezuslovne drai

Bezuslovni odgovor

Uslovna dra

Bezuslovni odgovor

Primer br. 1.

Duvanje u oko zeca (bezuslovna dra), uzrokuje bezuslovni odgovor

zatvaranje oka.
Povezana sa zvunim signalom koji je u ovom sluaju uslovna dra,
posle nekoliko ponavljanja dovodi do toga da zec zatvara oko na
zvuni signal.

zatvaranje oka

Hebbovo pravilo:
ako je slaba sinapsa aktivna u vremenskom intervalu
kad dolazi do pranjenja postinaptikog neurona
(zatvaranje oka) razvie se strukturne i biohemijske
promene koje e je ojaati.

Klasino uslovljavanje
iroka kategorija koja ukljuuje uenje stranog
jezika, klavira...
Dovodi do stvaranja veza izmeu:
stimulusa i
odgovora,
odgovora
Ili dva stimulusa
Najprostiji oblik uenja

Primer br. 2.

b. Instrumentalno uslovljavanje
Istrumentalno uslovljavanje ukljuuje oblik
ponaanja koji je prethodno morao biti
usvojen.
Istrumentalno uslovljavanje ukljuuje
povezivanje odgovora i drai.

Instrumentalno (Skinner BF)

PONAANJE

MOGUNOST

NOVO
PONAANJE

KAZNA/
NAGRADA

POVEANJE /
SMANJENJE

Primer br. 1.

POVEAVA SE
VEROVATNOA DA
SE PONOVI
NAUENO
PONAANJE

NAUENO
PONAANJE

POVOLJNI
ODGOVOR

Primer br. 2.

IZBEGAVANJE ELEKTRINOG OKA, PRITISKOM NA POLUGU

REFLEKS IZBEGAVANJA

Zvuk
uslovni stimulus

Negativno potkrepljenje

 Istrumentalno uslovljavanje je fleksibilniji tip uenja,

organizm prilagoava svoje ponaanje u skladu sa
posledicama.
Kada je ponaanje praeno "povoljnim posledicama",
ponaanje se ee ponavlja i obrnuto.

Pod "povoljnim posledicama"

posledicama misli se na nagradu (pojaanje drai), a
pod nepovoljnim posledicama" na kaznu.

 Uslovljavanje je najlake kod dece oko 4-5 g. uzrasta.

operant + potkrepljivanje = ponavlja se dato
ponaanje
operant potkrepljivanje = ne ponavlja se dato
ponaanje kazna, zakon efekta.
Ako nema zadovoljenja ili nagrade proces uenja e
postati vrlo spor ili e izostati,
uenje postaje uzaludno, besciljno.

Primer br. 3.

Operant-Instrumentalno
uslovljavanje

Uenje ta se sme a ta ne sme. Uenje pokuajem i grekom

Primer br. 4.

Metoda uenja kod ivotinja je metoda slepih pokuaja i

sluajnih uspeha

MEMORIJA :
Sposobnost mozga da zadri informaciju u
seanje

PAMENJE:
Sposobnost da se prethodna iskustva pozovu na
svestan ili nesvestan nivo, da se ponovo
oivljavaju misli u svest i da se dozovu u seanje

 Promene u senzitivnosti sinaptike transmisije

izmeu neurona, kao posledica nervne
aktivnosti, ine fizioloku osnovu pamenja.
Stvaranje novih ili facilitacija puteva za prenos
signala kroz neuronske krugove, predstavlja
engrame pamenja.

MEMORIJA:
DEKLARATIVNA
EKSPLICITNA

NEDEKLARATIVNA
REFLEKSNA
IMPLICITNA, PROCEDURALNA

PAMENJE SVESNIH
DOGAAJIA I INJENICA,
verbalno se izraava

KOJE SE PODRAZUMEVA, NAVIKA,

IZVRAVANJE ZADATAKA, VETINE

NEASOCIJATIVNO
SEMANTIKA
EPIZODNA

a) habituacija

ASOCIJATIVNO

a) klasino
hipokampus

b) senzitizacija

b) instrumentalno

temporalni lobus, diencefalon, amigdala,

cerebelum, BG, cerebralni korteks

MEMORIJA:

AUTOBIOGRAFSKA napisane prie

Dogaaji, vreme, emocije...

Mapa dogaaja,

Ja znam ta je gitara

Pamenje ljudi, objekata

injenica nezavisno
od vremena i prostora

Seam se kada sam

kupio moju prvu gitaru

Znam kako da
sviram gitara

ISPITIVANJE KRNOG REFLEKSA KOD

MORSKOG PUA aplizija (Eric Kandel)

Habituacija je
Forma uenja, da se ignoriu bezopasni stimulusi...
Primer: Otkucavanje novog sata smeta pri uspavljivanju...
Posle nekoliko noi se vie ne zapaa, kao i alarm za buenje...

Primitivna forma uenja

Opadanje odgovora i ponaanja pri ponovljivoj
stimulaciji.
ovek ignorie stimulus koji nema znaenja.
Ignorisanje nevanih informacija,
Habituacija ili zaboravljanje je mehanizam koji titi
mozak od optereenja

Senzitizacija je
Sloena forma neasocijativnog uenja,
porast odgovora na ponovljivi stimulus
ako je prethodno bio primenjen
nocioceptivni stimulus.
Poveava spremnost organizma da
reaguje

Fascilitiran
interneuron

Sa konog
receptora
Dolazi jak
stimulus

Mehanizam
senzitizacije

Ekscitatorni
interneuron

VRSTE UENJA
Fascilitiran inter n.
Odputa serotonin na
presinapt. n.
blokada kanala za K+,
prolongiranje odputanje nt

Mii koji
povlai krgu
Aleksi

Ana
Bandi

Aplizija veim intenzitetom

povlai krge

Marijana

krga

Mehanizam
facilitacije

PROMENE
SU U
PRESINAPSI
Senzit. N.

Broj Sinaptikih
Zavretaka,
NT / vezikula
Ca 2+

Klasifikacija pamenja
1. Kratkotrajno pamenje
2. Srednje dugotrajno pamenje
3. Dugotrajno pamenje

Pamenje moe biti:

Pamenje
br. Telefona...
Traje nekoliko
min.

Ukljuuje
strukturne
promene NS

Kontinuirana nervna
aktivnost
reverberacijskih
krugova.
Presinaptika
facilitacija ili
inhibicija.
Sinaptika
potencijacija.
potencijacija

POSTETANIKA FACILITACIJA:

tetanizirajui stimulas dovodi do

poveanja akumulacije Ca++ u
presinaptikom neuronu.
Poveanje postsinaptikog
potencijala.

Nastaje kao
posledica
strukturalnih
promena unutar
centralnog nervnog
sistema.

Poveanje broja
mesta za osobaanje
transmiterskih
sekretornih vezikula.
Poveanje broja
transmiterskih vezikula

REVERBERACIJA - delimini engram, novi putevi

se nazivaju tragovi

Kratkotrajno pamenje
Traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.

Konsolidacija pamenja
Aktivno ponavljanje kratkotrajnog pamenja zapoinje
hemijske, fizike i anatomske promene u sinapsama koje su
odgovorne za dugotrajni tip pamenja.
Repetitio est mater studiorum
ifrovanje novog pamenja

Hipokampus
EMOCIONALAN MOZAK : Centri za nagradu i kaznu se nalaze
u hipokampusu to obezbeuje raspoloenje, motivaciju ...
FINALNA STANICA ZA DEKLARATIVNU memoriju
ENKODIRANJE: zapisivanje kratkotrajne memorije (dete
trenutka) i pretvaranje u dugotrajnu memoriju (LTP)
(neokorteks, PREFRONTALNI KORTEKS)
Ukljuen u kompleksne procese vremensko-prostornih
obrazaca,
kritinu odluku i procenu donosi o vanosti aferentnih
informacija, onda stvara engrame, biti upamena.

Hipokampus je jedan od najznaajnijih eferentih puteva iz regiona

nagrade i kazne unutar limbikog sistema.

 Anterogradna amnezija kao posledica

hipokampalnih lezija.

 Uenje izaziva specifine promene

plastinost.
Plastinost to je adaptibilnost, fleksibilnost,
modifikacija.
PROMENLJIVOST SINAPSI SE DOGAA
TOKOM IVOTA, ONE SE MENJAJU KROZ
IVOT
MUZIKA, STRANI JEZIK, SLIKE DELUJU NA
PROMENLJIVOST SINAPSI (BEBE)

DUGOTRAJNA POTENCIJACIJA

Je sinaptiki
mehanizam
uenja i pamenja

Jo 1966. godine otkriveno je da intenzivna elektrina

Stimulacija aksona iz entorinalnog korteksa, uzrokuju
dugotrajni porast u veliini ekscitatornog postsinaptikog
potencijala u postsinaptikom neuronu.

Ca2+ ulazi u eliju kroz NMDA kanale samo kada je prisutan glutamat i
kada je postsinaptika membrana depolarizovana (ligand i voltano zavisni
kanali).

RETROGRADNI GLASNICI
Azot monoksid
Ugljen monoksid
Arahidonska kiselina

 NO moe igrati
ulogu
retrogradnog
mesindera.
Proizveden u
dendritima, na
presinaptikoj
membrani,
uzrokuje
promene koje
dovode do
dugotrajne
potencijacije.

DUGOTRAJNA POTENCIJACIJA
Hemijske reakcije u receptorima NMDA koji se
nalaze
na spinama dendrita
Poveanje broja AMPA receptora
AMPA receptori se pre dugotrajne potencijacije
nalaze pri bazi dendrita.
Posle dugotrajne potencijacije AMPA receptori
se ugrauju
u membranu pri vrhovima dendrita

DUGOTRAJNA POTENCIJACIJA
VIE RECEPTORA ODGOVARA NA
NEUROTRANSMITER
POVEANO ODPUTANJE
NEUROTRANSMITERA
STVARAJU SE NOVA PRESINAPTIKA
DUGMAD
SMANJUJE SE ELEKTRINI OTPOR
SINAPSA POSTAJE JAA

DUGOTRAJNA POTENCIJACIJA
Poveanje broja presinaptikih
zavretaka.
Promene u strukturi i broju dendritskih
bodlji.

Promena broja neurona i njihovih veza

Princip upotrebi ga ili izgubi
izgubi odreuje konaan
broj neurona i njihovih veza u nervnom sistemu.
Prave veze su determinisane specifinim
nervnim faktorima rasta koji se oslobaaju
retrogradno iz stimulisanih elija.
Ako povezanost postane nedovoljna, nestae
ceo neuron koji alje razgranati akson.

AKTIVACIJA VEGETATVNE MODULACIJE

PROCESA UENJA

GOVOR NAJUZVIENIJI OBLIK PONAANJA

Wernicke zona
Opte
interpretaciono
Gnostiko
Region za znanje
Tercijalni
asocijativni

Teze seminar uenje i pamenje

Definicija i klasifikacija uenja

Definicija i klasifikacija pamenja
Deklarativna i nedeklarativna memorija
Habituacija
Senzitizacija
Klasino i instrumentalno uslovljavanje
Plastinost