PAMĆENJE I

ZABORAVLJANJE
 Proces pamćenja - određenje
 Ako se pođe od definicije učenja u kojoj se ono određuje
kao proces menjanja ponašanja, pamćenje bi odredili kao
trajanje promena nastalih učenjem, a zaboravljanje kao
gubljenje tih promena
 Pamćenje je mogućnost usvajanja, zadržavanja i korišćenja
informacija
 Pamćenje je kompleksan proces koji obuhvata tri funkcije:
 Retencija – zadržavanje utisaka
 Reprodukcija – obnavljanje onoga što je ranije naučeno
 Rekognicija – prepoznavanje ranije naučenog, ali bez
mogućnosti samostalne reprodukcije
 Metode ispitivanja pamćenja
 Metoda uštede – ispitanik uči neko gradivo do potpune
naučenosti; posle izvesnog vremena ponovo uči isto
gradivo; razlika između broja ponavljanja u prvom i drugom
učenju predstavlja uštedu i pokazuje koliko je od prethodno
učenog materijala zadržano;
 Metoda reprodukcije – subjekt uči gradivo do određenog
kriterijuma naučenosti, a posle izvesnog vremena se
određuje količina zadržanog na osnovu samostalne
reprodukcije;
 Metoda rekonstrukcije – ispituje pamćenje odnosa između
informacija u nekom nizu;
 Metoda rekognicije – subjekt uči izvestan broj podataka,
koji se posle nekog vremena dobiju pomešani sa nekim
drugim podacima; zadatak je prepoznati one podatke koji
pripadaju prvoj listi
 Pojave uočene u ispitivanju pamćenja
 Efekat novosti – pri neposrednom ispitivanju pamćenja
pokazuje se da se najbolje pamte poslednje čestice
(informacije sa kraja niza).
 Efekat prvenstva – važi i za neposredno i za odloženo
ispitivanje pamćenja; pored čestica sa kraja niza isto tako
dobro se pamte i čestice sa početka niza, a najslabije one
koje se nalaze u sredini niza.
 Restorfov efekat – u nizu podataka preceptivno uočljive
čestice se bolje pamte, ali i nekoliko čestica koje su date
neposredno pre i neposredno posle perceptivno uočljive
čestice.
kos crv trn pas crn nos som
 Primer Restorfovog efekta
Klio, Kaliopa, Talija, Terpsihora, Erato, Euterpa, Melpomena, Polihimnija, Uranija
 Savremeno određenje pamćenja
 Ako pamćenje definišemo kao zadržavanje
naučenog, onda na njega gledamo kao na
sposobnost koja nam omogućava da čuvamo
informacije u nekom jedinstvenom sistemu
 Konstruktivistička paradigma: pamćenje se
sagledava kao proces koji uključuje usvajanje,
zadržavanje i korišćenje informacija

 Pamćenje ne možemo svesti na jedinstven sistem

zadržavanja informacija
 ...Savremeno određenje pamćenja
Ispravnije je posmatrati ga kao složen sistem koji
uključuje različite faze obrade informacija

Analogija sa načinom funkcionisanja računara

 ...Savremeno određenje pamćenja
 Teorije koje na ovakav način objašnjavaju
pamćenje nazivaju se teorijama obrade ili
informaciono-procesnim pristupima memoriji

 Prvim i najuticajnijim se smatra Model obrade

informacija autora Etkinsona i Šifrina
 Tri faze pamćenja u pohrani informacija

pronalaženje

Inf. Senzorno Kratkoročno Dugoročno

pamćenje pamćenje pamćenje

PAŽNJA
Ponavljanje, kodiranje

(reprodukcija)
 Senzorna memorija
 Privremeno skladištenje senzornih informacija
 Kapacitet: veliki
 Trajanje: vrlo ograničeno - oko pola sekunde (za
vizuelne utiske); oko 2 sekunde za auditivne utiske

Senzorna Kratkoročna Dugoročna

memorija memorija memorija

Pažnja kodiranje
 Radna/kratkoročna memorija
 Kratko skladištenje informacija koje se trenutno
koriste
 Kapacitet: ograničen (7+/-2 elementa)
 Trajanje: manje od 20 sekundi

Senzorna Kratkoročna Dugoročna

memorija memorija memorija

Pažnja kodiranje
 Dugoročna memorija
 Relativno trajno skladištenje informacija
 Kapacitet: Neograničen (???)
 Trajanje: Dugo ili permanentno (???)

Senzorna Kratkoročna Dugoročna

memorija memorija memorija

Pažnja kodiranje
Vrste dugoročnog pamćenja
 S obzirom na vrstu informacije: motorno i
verbalno;
 S obzirom na senzorni modalitet iz koga
potiču informacije: vizuelno, auditivno,
mirisno, okusno, dodirno;
 S obzirom na to da li se namerno nečega
želimo dosetiti ili ne: eksplicitno i implicitno
pamćenje
...
...Vrste dugoročnog pamćenja
 Blic pamćenje – izuzetno dobro pamćenje
detalja neposredno pre, za vreme i nakon
iznenađujućeg događaja koji ima važne
posledice za pojedinca i/ili naciiju.
 Deklarativno pamćenje – odnosi se na
znanje informacija
 Proceduralno pamćenje – odnosi se na
znanje o tome kako nešto učiniti
Podela deklarativnog pamćenja
Epizodičko Semantičko
pamćenje pamćenje
Tip informacije Specifični događaji, Opšte znanje,
objekti, ljudi činjenice o svetu

Tip organizacije Hronološka ili U shemama ili

informacija spacijalna organizacija kategorijama

Izvor informacije Lično iskustvo Apstrakcija iz

ponovljenog iskustva
ili generalizacije
drugih
Usmerenost na Subjektivna realnost; Objektivna realnost;
vlastito ja svet
 Trajanje informacija u
dugoročnom pamćenju
- Elaboracija – povezivanje nove informacije sa
postojećim znanjima
- što dati pojam ima više veza ili puteva kojima je
povezan sa drugim informacijama, utoliko mu lakše
pristupamo – ZNACI ZA DOSEĆANJE
Beskrpuloznost Pritvornost Manipulativnost

Makijavelizam
 Trajanje informacija u
dugoročnom pamćenju
 Organizacija – povezivanje novih informacija
u koherentnu celinu
 Samostalna (spontana) i hijerarhijaska
(sheme)
 ZABORAVLJANJE
 O zaboravljanju govorimo ukoliko naučeno
gradivo više ne možemo niti reprodukovati, niti
prepoznati

 Pojava suprotna pamćenju

 Nesumljivo je da ono postoji, bez obzira da li je

u osnovi samo nemogućnost pronalaženja
informacija u dugoročnom pamćenju ili njihovo
potpuno nestajanje
 ZABORAVLJANJE: PRVA
EKSPERIMENTALNA ISTRAŽIVANJA
 Ebinghausova krivulja 120
toka zaboravljanja –
zaboravljanje je 100
najbrže odmah nakon
80
učenja, a kako vreme
dalje protiče 60
zaboravljanje je sve
sporije i sporije 40

20

0
 TEORIJE O UZROCIMA
ZABORAVLJANJA
 Teorija neupotrebe: do zaboravljanja dolazi
zbog toga što se tragovi u mozgu, nastali
pamćenjem, usled neupotrebe gube ili
dezintegrišu tokom vremena
 Ova teorija zagovara stanovište da je protok
vremena uzrok zaboravljanja
 Teorija neupotrebe je inicirala oštre kritičke
osvrte: vreme, samo po sebi, ne može biti uzrok
nečega
Primer: gvožđe ne rđa zato što je staro, već
zbog procesa oksidacije
 ...TEORIJE O UZROCIMA
ZABORAVLJANJA

 Fiziološka teorija neupotrebe: do zaboravljanja

dolazi zbog hemijskih procesa u neuronima kore
velikog mozga, koji su odgovorni za spontano
brisanje tragova nastalih pamćenjem
 ...TEORIJE O UZROCIMA
ZABORAVLJANJA
 Teorija interferencije ili teorija aktivnog
zaboravljanja: zaboravljanje nije posledica
spontanog gubljenja ranije pohranjenih
informacija, već interferencije (ometanja) ranijih i
novousvojenih informacija

 Interferencija može da se manifestuje na dva

načina :
1. Proaktivna inhibicija ili kočenje unapred
2. Retroaktivna inhibicija ili kočenje unazad
 ...TEORIJE O UZROCIMA
ZABORAVLJANJA
 Na stepen interferencije dva gradiva utiče
nekoliko faktora:
1) sličnost dva gradiva (veća sličnost, veće
ometanje);
2) vremenski razmak između dva učenja (kraći
vremenski razmak, veće ometanje);
3) stepen naučenosti dva gradiva (slabija
naučenost, veće ometanje);
4) razumevanje smisla gradiva (slabije
razumevanje, veće ometanje)
 ...TEORIJE O UZROCIMA
ZABORAVLJANJA
 Teorija zavisnosti od znakova za dosećanje:
nakon usvajanja novih informacija nećemo biti u
mogućnosti da ih se setimo ukoliko u našem
dugoročnom pamćenju nema dovoljno efikasnih
znakova za dosećanje
 Nemogućnost dosećanja neke informacije ne
znači nužno nestanak tragova u mozgu nastalih
pamćenjem, već nemogućnost njihovom
pristupanju
 ...TEORIJE O UZROCIMA
ZABORAVLJANJA
Vrste znakova:

- semantički znaci: znaci određeni značenjem

- znaci zavisni od psihičkog stanja: ukoliko se
prilikom dosećanja učenik nalazi u istom
psihičkom stanju kao i prilikom učenja
- znaci zavisni od konteksta: ukoliko je situacija
dosećanja sličnija situaciji u kojoj su
informacije učene dosećanje je uspešnije
 ISTRAŽIVANJA
ZABORAVLJANJA U ŠKOLI
 Količina zaboravljanja nije tako velika kao što laici misle
 Čak i nakon 50 godina od završetka učenja, pojedinci
zadržavaju značajan deo školskih znanja iz algebre,
psihologije i stranog jezika (Bahrick 1984; Bahrick & Hall
1991; Conway, Cohen & Stanhope 1991)
 Metaanalize čak 100 istraživanja trajnosti školskih znanja
(Semb & Ellis, 1994), ukazuje da, uprkos protoku vremena
i interferenciji informacija, ljudi pamte većinu znanja
usvojenih tokom školovanja
 Ovaj podatak se dovodi u vezu sa efikasnim strategijama
učenja i podučavanja
 Kvalitativne promene u pamćenju
 Pored kvantitativnih promena (smanjenje količine
informacija) u toku retencije dolazi i do
kvalitativnih promena u zapamćenom materijalu;
 Prvi ih ispitivao Bartlet metodama ponovljene i
serijske reprodukcije;
 U osnovi kvalitativnih promena u pamćenju
nalaze se dva procesa:
 Proces racionalizacije – davanje smisla onome
što se čini besmisleno ili nedovoljno smisleno
 Proces asimilacije – uklapanje novih informacija
u postojeće kognitivne šeme i njihovo menjanje
prema osobenostima postojećih kognitivnih šema
POJAŠNJENJE ASIMILACIJE
Proširena literatura o pamćenju
 Zarevski, Predrag: Psihologija pamćenja i
učenja, Naklada “Slap”, Jastrebarsko, 2002.
 Pečjak, Vid: Psihologija saznanja, “Svjetlost”,
Sarajevo