Pažnja

Pažnja
• Usmeravanje mentalne aktivnosti na određeni
sadržaj i zanemarivanje ostalih sadržaja koje
registruju naša čula

• Zašto ne obrađujemo celokupan materijal koji

registruju naša čula?
– Kapaciteti kognitivnog sistema su ograničeni
– Nisu sve informacije koje registruju čula
relevantne
 Koktel efekat
Cherry (1953): Zadatak praćenja

• Informacija sa praćenog kanala se reprodukuje

tačno ali prozodijski ravno
• Informacija sa blokiranog kanala se samo
identifikuje na osnovu fizičkih karakteristika
 Teorije rane selekcije
Broadbent (1958): Teorija filtera

• Ispitanici mogu da reprodukujuju brojeve sa

jednog, pa zatim sa drugog kanala
• Ali ne mogu da ih reprodukuju prema redosledu
izlaganja
 Teorija filtera
• Usled ograničenosti kognitivnog sistema,
potrebno je u ranoj fazi selektovati informacije
koje će biti prosleđene na dalju obradu
• Informacija je izvesno vreme zadržana u
neosmišljenom vidu u baferu (čulna memorija)
• Filter (pažnja) prosleđuje informaciju sa jednog
kanala u dalju obradu, a ostale kanale u
potpunosti blokira
• Usko grlo je kanal odluke (operativna
memorija)
 Kritika teorije filtera
• Morray (1959)
– Propušta se važna informacija sa blokiranog
kanala (npr. ime osobe)
• Treisman (1960)
– Kada se ujednače fizičke karakteristike,
kategorizcija je moguća i prema značenju
– Kada se informacija nastavi na blokiranom
kanalu, ispitanici uspevaju da prate
• Gray & Wedderburn (1961)
– Ispitanici reprodukuju smisaoni iskaz koji se
dobija kombinovanjem kanala
 Teorije rane selekcije
Treisman (1960): Teorija prigušivanja

• Selektivni filter ne blokira u potpunosti

informaciju sa kanala na koji se ne obraća
pažnja već je prigušuje
• Mentalni rečnik sadrži predstave reči čiji prag
pobuđivanja zavisi od subjektivnog značaja

• Iako je pokušala da otkloni nedostatke teorije

filtera, ova teorija ne nudi radikalni otklon već
predstavlja kompromisno rešenje
 Teorije pozne selekcije
Deutch & Deutch (1963): Teorija
selektivnog odgovora

• Obrada se odvija na celokupnom materijalu, a

selekcija se javlja prilikom davanja odgovora
• Materijal se kategoriše na osnovu značenja kad
god je moguće, ako ne, onda na osnovu kanala
• Ipak, informacija sa blokiranog kanala je samo
delimično obrađena (Norman, 1968)
Kontrolisani i automatski
procesi
 Kontrolisani procesi
• Kontrolisana pažnja
– Zahteva svesno mentalno angažovanje
– Uključuje voljne procese
• Podeljena pažnja
– Pažnja distribuirana na dve ili više radnji
– Smanjeno mentalno angažovanje posvećeno
svakoj od njih
 Automatski procesi
• Zahtevaju minimalno kognitivno
angažovanje

• Odvijaju se bez namere da se obave

• Nismo ih svesni
 Primovanje
• Reč je brže obrađena ako joj je prethodila
semantički ili asocijativno povezana reč
nego ako je prikazana izolovano

Krava -> Mleko

Krava -> Ovca

Strupov efekat
 Uvežbavanje
• Kapaciteti sistema zaduženog za obradu
informacija su ograničeni
• Količina resursa koju neki zadatak zahteva
zavisi od težine zadatke i uvežbanosti
• Radnje za koje je potrebna kontrolisana
pažnja mogu postati automatski procesi
ukoliko su dovoljno uvežbane
 Uvežbavanje
• Eksperiment s identifikacijom slova i brojeva
(Schneider & Shiffrin, 1977)
• Fiksne ili varijabilne mete
• 450 ms nasuprot 1000 ms u test fazi
• Posle 600 ponavljanja prestaje preslišavanje
• Kada se zamene mete i distraktori,
prethodno automatizovani proces postaje
ometajući faktor
 Uvežbavanje
• Identifikacija slova, boje ili slova određene
boje (Treisman, 1992)
• Identifikacija samo slova ili samo boje je
brža
• Posle 9000 ponavljanja, proces se
automatizuje
• Identifikacija slova određene boje postaje
jednako brza kao i samo slova ili samo boje
 Uvežbavanje
• Eksperiment sa istovremenim čitanjem i
zapisivanjem (Spelke, Hirst & Neisser,
1976)
• Ispitanici su bili u stanju da s
razumevanjem čitaju tekst i zapisuju
diktirane reči
• Na kraju, mogli su i da ih reprodukuju ili da
izvrše njihovu kategorizaciju po različitim
kriterijumima
 Svesna i perceptivna pažnja
• Kenwisher & Driver (1992) tvrde da postoje
dve vrste pažnje
• Kontrolisana (svesna pažnja) zahteva
svesno usmerenu aktivnost
– Serijalna obrada i frontalni režanj
• Perceptivna pažnja je automatska, brza i
uključuje relativno jednostavne operacije
– Paralelna obrada i okcipitalni režanj