МОТИВАЦИЈА ЗА ШКОЛСКО

УЧЕЊЕ

Реализатор

Милена Маринковић, директор школе

 Циљеви обуке

Унапређивање компетенција наставника

и стручних сарадника за организовање
наставе и учења кроз:
• Примену различитих принципа учења и
мотивације за учење како би
одговорили на образовне потребе
својих ученика
• Примен различитих инструмената за
праћење и вредновање постигнућа
ученика
 Принципи учења
1) Темељи дугорочног памћења
2) Шеме или мапе знања
3) Приче се памте боље од колекције чињеница
4) “Како се то односи на мене?” само-референтно
памћење
5) “Речи лете. Дела остају” замапћена
6) Знање о сопственом знању
7) Временски распоред градива за учење
8) Ефекат провере знања и самосталне продукције
знања
9) Емоције и памћење
 Темељи дугорочног памћења
• Процес учења и памћења зависи од стратегије
учења коју користимо
• Да бисмо формирали дуготрајна знања у процесу
учења најбоља стратегија је разумевање текста уз
повезивање са претходним знањем
• Контекст учења - уколико услови у којима се учи
буду слични условима у којима ће се презентовати
(репродуковати) оно што је запамћено (учионица)
памћење и репродукција ће бити бољи
• Нове појмове ученицима треба уводити онда када је
најпогодније за повезивање са неким претходно
ученим материјалом и познатим контекстом
Шеме или мапе знања

• Хијерархијске мапе
• Структуриране мапе
• Мапе ума у ужем смислу
Piramida
Piramida
Хијерархијске мапе

Пирамида

Пирамида је мапа на којој се види хијерархијско

гранање неке теме.
Пирамидом показујемо важност података: на врх
поставимо најшири податак, мисао или идеју, а
затим рашчлањујемо на саставне делове. И
саставне делове најширег податка можемо даље
рашчлањивати.
 ПРИРОДА

жива природа нежива природа

биљке животиње људи вода земља ваздух

 ГЛАВНА ИДЕЈА

ВАЖНА ВАЖНА ВАЖНА

ПОЈЕДИНОСТ ПОЈЕДИНОСТ ПОЈЕДИНОСТ

Пример или Пример или Пример или

доказ доказ доказ
 СТРУКТУРИРАНЕ МАПЕ
(табеле, дијаграми, графички прикази)

Венов дијаграм

Венов дијаграм је идеална мапа ума за

упоређивање. Упоређују се карактеристике неког
А и посебности неког В, и онда се утврђује
пресек њихових сличности.
 Венов дијаграм- приказ за
упоређивање
A B

заједничке особине
 Графички прикази

Графички прикази су мапе разних облика с

унапред одређеним местима на која разврставамо
задате типове података.
 Ko? Приказ за писање
сажетка

Шта?
Зашто? Како?

Наслов
сажетка

Када? Где?
 Приказ за разумевање узрока
и последица 1
Ш
та
се
до
го
ди
л о
(п
ос
ле
ди
ца
)

)к
ро
уз
о(
ил
од
ог
од
ет
ос
шт
За
Приказ уочавања појединости
 Приказ за читање некњижевног текста 1
Шта већ знам о томе: Сазнао/сазнала сам:

После читања
Пре читања

Шта још желим сазнати: Како да сазнам

више:
 Мапа ума у ужем
смислу

Мапа ума је шарена индивидуална

слика којом цртамо неку тему. На
слици представљамо разне врсте
односа између основне мисли (идеје)
и мисли (идеја) на које се основна
мисао рашчлањује.
 17

штапне
лутке
гињоле марионете
луткарска глумци
представа позоришна
сниматељ
представа
камере костими
ТВ ПРЕДСТАВ
представа А
телевизија
дечји програм дечји
мјузикл
певање
музика
глума
Приче и чињенична стања
По врсти текст може бити:
Наратив/прича:
• Постојање актера приче
• Развој и закључак радње
Експозициони текст:
• Дефиниција појма – основне информације
• Употреба повезаних стручних термина

Зашто се приче лакше памте?

• Људи воле актере и догађаје

• Приче имају толико познате и очекиване шеме

- увод, заплет, расплет и закључак –

Кохезивност текста - јасноћа излагања

 “Како се то односи на мене?”

Самореферентно памћење
• Примене:
- На самом градиву: Повезивање учења са собом или
драгим особама, као и сопственим ислуством
потпомажу памћењу
- У вези целокупног предмета: “Када је знање из овог
предмета теби важно и употребљиво?”
 “Речи лете, дела остају”
Примене:
Демонстрације
Вежбе
Експерименти
Драматизације и глума
Лабораторијски задаци
Самостално приказивање (симулација)
Задаци који подразумевају примену
… (убаците сопствене методе примене знања)
 “Речи лете, дела остају”
1. Учињено
2. Замишљено
3. Прочитано

„Ништа није научено, што није испробано“

 Знање о сопственом знању

Оптимистична” процена знања

“Ово знам боље, оно слабије!”

Како доћи до реалније процене?

Не заборави заборављање
Запитај се касније колико знаш
Размишљање о могућим губицима – као
ефекту недовољног знања
Процена знања после теста

Како то учинити у контексту учионице?

 Временски распоред учења

Учење не зависи само од броја понављања, него и од

тога како су она расподељена у времену:
За једнако време проведено у учењу, неки материјал
ће бити боље научен ако се учи у више наврата, него
ако се учи континуирано
Дугорочно памћење градива које се учи распоређено
у времену је много боље.
Ефекат контролних тестова
… на учење
После првог упознавања са градивом ученици имају
више користи од израде контролног теста, него
обнављања градива, чак и када обнављање траје дуже.
Добре резултате дају:
• Контролни тестови са питањима са отвореним одговорима
• Израда контролног теста уз благовремену исправку погрешних
одговора
Резултате тестирања умањују:
• Контролни тестови са питањима са понуђеним одговорима
• Контролни тестови израђени са много грешака ученика (опасност
да се грешке памте као тачни одговори)
• Памћење делова градива који нису били на тесту - слаби
 Емоције и памћење

Емоције и садржина градива

• Емотивни садржај се лакше памти
• Лакше је сетити се нечега што је у складу са
тренутним расположењем

“У главу није ушло ништа што

није прошло кроз срце”
Платон
 Емоције и памћење
Јеркес и Додсон - закон физиолошког побуђења

• Физиолошко побуђење или афективно стање варира од

потпуне релаксације у поспаном стању до високе
узрујаности (узбуђења, агитираности), као под дејством
амфетамина.
• Постоји “златна средина” за сваку врсту активности, тако
да једноставне активности могу да се изводе и под већим
нивоом побуђења, док је за комплексније потребан мир.
Удаљавање од златне средине у било коју страну умањује
резултате.