Metode i tehnike

str 275-293; 306-320

ne treba 294-305 psihološko testiranje
Fajgelj: Metode istraživanja ponašanja
Tehnike prikupljanja podataka
NEPOSREDNO
POSMATRANJE
 Posmatranje kao istraživačka tehnika

• Posmatranje je najstarija i najopštija tehnika prikupljanja podataka

– U svakodnevom životu – kada posmatramo ljude na ulici, na koncertu, u kafiću ili u muzeju...
– U unapređenom obliku u nauci

• Primenjiva u okviru različitih metoda (nacrta istraživanja), kao i u okviru različitih

teorijskih pristupa
– Posmatranje se često kombinuje sa drugim tehnikama: posmatramo neverbalnu
komunikaciju ljudi koje intervjuišemo, posmatramo osobe koje polažu neki test, kako se
ponašaju učesnici eksperimenta...
– Opservacione studije se ponekad izdvajaju kao poseban istraživački metod

• Šta se posmatra: ponašanje ljudi (pojedinaca, malih ili velikih grupa)

• Od suštinskog značaja: precizna definicija i adekvatna operacionalizacija pojave koju

posmatramo

• CILJ: klasifikacija, prikupljanje podataka

 Posmatrač – osnovni merni istrument
• Istovremeno ključna prednost i nedostatak tehnike – uloga posmatrača u merenju

Osnovni merni instrument posmatranja

– Percepcija se ne može odvojiti od zaključivanja - posmatrač uvek misli i sudi o onome što
vidi.
– Na kognitivne procese utiče motivacija, potrebe, želje - vidimo ono što želimo da vidimo ili
ono što potvrđuje naša uverenja.
Neki od problema:
Posmatrački pomak – posmatrač vremenom počinje da koristi sopstvene definicije
Pristrasnosti – ocenjivanje druge varijable umesto one koja je predmet istraživanja
Halo efekat (i druge pristrasnosti socijalne percepcije)

• a) Problem izbora posmatrača

U zavisnosti od predmeta i složenosti, može biti potreban određen nivo ekspertize (npr.
vaspitači, lekari, pshilozi)
Poželjno je da posmatrači budu motivisani.

• b) Obuka posmatrača
Upoznavanje sa ciljem istraživanja (ali ne i hipotezama)
Prikazati ponašanja koja su predmet istraživanja (pomoću snimaka ili uživo)
Upoznavanje sa sistemom kategorija i načinom beleženja – probne procene, upoređivanje i
diskusija
 Uzorkovanje ponašanja

Uzorkovanje vremena
Podela vremenskog intervala na segmente – beleženje se vrši u određenim
segmentima
– Na primer, svakih 30 sekundi u toku 5 minuta

Uzorkovanje osoba
Biranje osoba u grupi koje posmatramo

Uzorkovanje događaja
Beleže se samo unapred određeni događaji (npr. svađe, podstičuće verbalne
razmene, šale)
– moramo imati informaciju ili signal o tome kada se dešavaju
 Beleženje posmatranja

• Način beleženja zavisi od strukturiranosti posmatranja

– Naturalističko posmatranje: beleške (+ snimci)
– Strukturisano posmatranje: protokoli posmatranja

• Treba unapred odrediti lokaciju i vreme posmatranja

• Potrebna oprema (najčešće): zapisnik, štoperica i olovka

– Dodatna pomagala: foto-aparati, kamere, diktafoni
– Zapisnik se može voditi na papiru ili uz pomoć računara

• Osnovni merni instrument : ZAPISNIK (DNEVNIK) PONAŠANJA

– Zasnovan na protokolu posmatranja
– Osnovni identifikacioni podaci: posmatrač, lokacija, vreme početka i
završetka...
– Deo za prikupljanje podataka
– Komentari posmatrača i dodatne napomene
 Određivanje predmeta posmatranja
Protokol posmatranja

• Predmet posmatranja treba da bude jasno određen i operacionalno

definisan.
– Ovo je od ključnog značaja za kvalitet podataka!
– Problemi operacionalizacije su slični kao i kod ostalih tehnika

• Lista definicija relevantnih ponašanja i način njihovog beleženja

predstavljaju PROTOKOL POSMATRANJA.
– Ovo su zapravo detaljne instrukcije o tome šta i kako treba beležiti.
– Operacija: klasifikacija – razvrstavanje unapred određenih jedinica
ponašanja u predviđene kategorije na osnovu ekspliciranih pravila
– NAJČEŠĆE SE BELEŽI FREKVENCIJA POJAVLJIVANJA I
TRAJANJE
 Zapisnik posmatranja

Neke varijante zapisnika:

• Ček-lista (kontrolna lista) ponašanja

– Tabela podeljena na vremenske intervale i jedinice ponašanja (plač, udarac, ..)
– Treba upisati X u odgovarajuću ćeliju kada se određeno ponašanje dogodilo u
odgovarajućem intervalu

• Skale procene:
– posmatrač unosi izraženost određene kategorije na skali

Primer: Koliki je bio intenzitet svađe?

jedva vidljiv – slab – srednji – jak – vrlo žestok

• Skale s prisilnim izborom: istraživač bira jedan u svakom od ponuđenih parova

prideva
aktivan – pasivan
savestan – lenj
saradljiv – nesaradljiv
Primer – odnos profesora prema učenicima (strog-popustljiv, pravedan – pristrasan, ....)
Tehnike istraživanja
SKALE PROCENE
 Vrste skala procene

Predmet procenjivanja

• Veoma raznovrsni predmeti procenjivanja

– Skale sposobnosti, veština i znanja
– Skale interesovanja, potreba
– Skale stavova, vrednosti
......
• 2 najčešće varijante:
a. procena tačnosti tvrdnje
b. procena slaganja sa tvrdnjom

Primer: “Ljudi će iskoristiti svaku priliku da te prevare.”

a. Potpuno tačno, uglavnom tačno, ni tačno ni netačno, uglavnom netačno,
uopšte nije tačno
b. U potpunosti se slažem, uglavnom se slažem, neodlučan/na sam,
uglavnom se ne slažem, nimalo se ne slažem
 Vrste skala procene

Odnos procenjivača i predmeta procenjivanja:

1. Samoprocene
• Ispitanik sam/a procenjuje različite aspekte sopstvenih osobina i ponašanja
• Procena = vrednost koju izabere ispitanik

2. Procene drugih
• Procena ponašanja i osobina drugih osoba
• U socijalnoj psihologiji ove procene tumačimo kao stav procenjivača prema
objektu procene
– Ispitanikova procena neke marginalne grupe tretiramo kao izraz stava prema toj grupi, a ne
kao informaciju o toj grupi
• Ovakvo tumačenje nije uvek jednoznačno!
– Da li se nastavnik procenjuje kao strog? To može biti i pozitivno, neutralno i negativno.

– Pitanje: da li su tačnije samoprocene ili procene koje daju druge osobe?

• U oba slučaja postoje pristrasnosti
• Samoprocena: očuvanje pozitivne slike o sebi
• Procena drugih: pristrasnosti u opažanju drugih i atribuciji; delimično rešenje: veći
broj procenjivača
 Vrste skala procene
Izgled skale (grafičko rešenje)

a. Grafičke skale
• Svojstvo koje procenjujemo prikazuje se vizuelno (uz pomoć različitih grafičkih
sredstava)
• Obično: horizontalne ili vertikalne linije koje reprezentuju kontinuum datog svojstva

• Varijante:
Kontinuirane linije I--------------------------I
Diskontinuirane linije I---I---I---I---I---I---I

• Instrukcija:
• Opis svojstva koje se procenjuje (sažeto, ali konkretno)
• Kako je ono prikazano – opisi krajeva skale i srednje tačke (gde su pozitivne, a gde
negativne ocene)
• Kako se obeležava procena
 Vrste skala procene

b. Numeričke skale
• Stupnjevi izraženosti svojstva su označeni serijom brojeva (uzlaznom
ili silaznom)
1 2 3 4 5 6 7
-3 -2 -1 0 1 2 3
• Verbalno objašnjenje brojeva (obavezno krajevi skale)

c. Opisne (deskriptivne) skale

• Tačke na dimenziji su definisane verbalnim opisima
• Pojedinačne reči ili složeniji opisi (jasniji, ali potencijalno
višedimenzionalni)
• Prednost: pogodnija za razumevanje
• Mana: manji broj stepena koje je moguće verbalno razlikovati

• Najčešće: kombinacija navedenih tipova

 Primer: kombinovana skala
• U kojoj meri je, po tvom mišljenju, svaka od ovih tema značajna za društvo,
to jest koliko bi društvo trebalo da se bavi svakom od tema?

• 1 – nema nikakvog značaja za društvo

• 2 - ne spada među značajnije teme
• 3 – donekle značajna tema
• 4 – jedna od najznačajnijih tema
• 5 – tema od suštinskog značaja za društvo
Tehnike istraživanja

UPITNIK I INTERVJU
 Pojam upitnika i intervjua

• Tehnike koje se služe PITANJIMA kao sredstvom komunikacije

– Pismeno: UPITNIK
– Usmeno: INTERVJU

• Važno:
Postavljanje pitanja u svakodnevnoj komunikaciji
≠
Pouzdana istraživačka tehnika
• Zašto:
– Neprecizna, nejasna pitanja
– Sugestivnost, izražavanje sopstvenih stavova
– Nesistematičnost
– Sadržaji koji se podrazumevaju
 Vrste tehnika koje se služe pitanjima

I. INTERVJU (usmeni)
a. Struktura (standardizovani, polu-standardizovani,
nestandardizovani)
b. Način administracije (licem-u-lice, telefonski...)

II. UPITNIK U UŽEM SMISLU (pismeni)

a. Forma pitanja
• Klasični (ekstenzivni i eksplorativni): različiti tipovi pitanja –
različiti aspekti i elementi neke pojave
• Skale: uniformna pitanja – merenje intenziteta određene pojave
(pretpostavka o homogenosti pitanja)
b. Način administracije (neposredni kontakt, pošta, web...)
c. Postupak (vođeni i nevođeni)
 Formulacija pitanja

Izbor tipa pitanja

Osnovni izbor: otvorena i zatvorena pitanja

Otvorena pitanja (na kraju upitnika, kompleksne

pojave)
Pitanja sa ponuđenim odgovorima (npr. Likertove
skale, skale procene); dilema – da li uvrstiti ne
znam, bez odgovora, ne mogu da se opredelim
 Vrste zatvorenih pitanja
1. Alternativna (dihotomna)
• Dve kategorije odgovora
Da / Ne, Znam / Ne znam, Tačno / Netačno, Slažem se / Ne slažem se

• Pogodna za situacije polarizacije mišljenja (model referenduma)

• Podrška određenoj meri ili zakonskom predlogu
• Izbor između dva kandidata ....
• Ključna slabost dihotomnih pitanja: gruba kategorizacija
– Omogućava utvrđivanje valence (npr. stava), ali ne i intenzitet

2. Pitanja sa višestrukim izborom

• Više kategorija odgovora
• Struktura:
– Potka – predmet istraživanja + pitanje
• U vidu pitanja ili nedovršenog suda
• Cilj: što više zajedničkih elemenata (kako bi odgovori bili što kraći i jednostavniji)
– Lista odgovora
• U slučaju da je potka nedovršeni sud – odgovori su završetak iskaza
• Moraju biti gramatički usklađeni sa potkom
 Sugestivna pitanja
• Pitanja čija formulacija navodi ispitanika na određeni odgovor ili
podrazumeva neproverene pretpostavke
• Za kog kandidata ste glasali na poslednjim predsedničkim izborima?
Da li ste glasali na poslednjim predsedničkim izborima?* Da Ne
Za kog kandidata ste glasali?
*imati u vidu i socijalnu poželjnost

• Koliko često posećujete zubara?

Da li ste u poslednjih godinu dana posetili: Ako je odgovor Da, koliko puta:
doktora opšte prakse da ne 1 2-3 4- 5 više
kardiologa da ne
stomatologa da ne
dermatologa da ne

• Da li Vam se čini da aktuelna vlast ne vodi našu zemlju u dobrom pravcu?

Po Vašem mišljenju, u kom pravcu generalno ide naša zemlja u poslednjih godinu dana?
Dobrom – lošem
U kojoj meri smatrate da je ovo rezultat politike koju vodi aktuelna vlast? 1 2 3 4 5

• Da li čitate nedeljnik Vreme?

Da li čitate časopise (nedeljnike, mesečnike)? Da Ne
Šta ste u poslednjih mesec dana čitali od časopisa?
 Strategija upitnika
• Određivanje rasporeda pitanja (obavezno uključiti identifikacioni deo: sociodemografska
pitanja, mesto stanvanja, radni status, .... na početku ili na kraju upitnika)

1. Psihološka strategija
Cilj: uspostavljanje dobrog kontakta i održavanje motivacije ispitanika
– U početku se postavljaju lakša, a kasnije složenija pitanja (uz postepen prelaz)
– Emocionalno osetljiva pitanja se ne postavljaju suviše rano (najpre dobar kontakt)
– Na kraju, ispitaniku pružamo mogućnost da doda još neki komentar

2. Logička strategija
Cilj: olakšavanje razumevanja pitanja
Suština: redosled pitanja pitanja treba da bude u skladu sa prirodnim tokom razmišljanja
– Postepeno prodiranje u strukturu mišljenja, stava i vođenje iz okvira u okvir

• Pitanja koja se odnose na jednu oblast treba da se nalaze na jednom mestu

• 2 moguće strategije
– Levak: opšta pitanja – specifična pitanja
• Opšte zadovoljstvo studijama – zadovoljstvo pojedinim aspektima studija
– Obrnuti levak: specifična pitanja – opšta pitanja
• Zadovoljstvo pojedinim aspektima – rezime u vidu opšte ocene
 Priprema uputstava i vizuelno oblikovanje
Različite vrste instrukcija:
1. Opšta instrukcija - osnovne informacije o istraživanju
• Ko radi istraživanje i sa kojom svrhom, šta se ispituje, zašto sam baš ja
ispitanik....
2. Posebna instrukcija (koja se odnosi na upitnik u celini)
• Uputstvo o tome kako treba odgovarati na pitanja (uopšteno) – pažnja, pažljivo
razmišljanje, iskrenost i otvorenost
3. Specifične istrukcije
• Konkretno, kako treba odgovoriti na posebno pitanje ili grupu pitanja
“Izaberite tvrdnju koja najbolje izražava Vaš stav.”
“Svaku tvrdnju ocenite ocenom od 1 do 5, pri čemu 1 znači da se sa njom uopšte ne
slažete, a 5 da se sa njom u potpunosti slažete.”

Vizuelno oblikovanje

• Pitanja kao što su: izbor formata, vrste papira, boja, gustine redova, veličine fonta....
• Imati na umu:
a. Vizuelni utisak: treba da doprinosi motivaciji - uredno, čitko, nije suviše gusto štampano
b. Lakoću u primeni: pitanja jasno odvojena jedna od drugih, odgovori različiti od potke,
istaći najznačajnije informacije
c. Lakoću pripreme podataka za obradu
Sociometrija i analiza
socijalnih mreža
 Sociometrija – klasični pristup

• Termin sociometrija skovao je Jakob Moreno, ’30-tih godina XX

veka

• Osnovna ideja: instrument za ispitivanje socijalne strukture –

odnosa u grupama; metod za prikupljanje i analuzu podataka o
interpersonalnim odnosima u malim grupama
– Postupak: direktno ispitujemo članove grupe
– Od ključnog značaja: afektivni odnosi (dopadanje i nedopadanje)
– Iz distribucija dopadanja i nedopadanja mogu se izračunati različiti
indeksi socijalnih odnosa

• Sociometrijska struktura grupe:

– mreža odnosa dopadanja i nedopadanja među članovima grupe
• Osnovni elementi strukture: pojedinci i odnosi među njima
 Moguće oblasti primene
• Škole
– ispitivanje strukture i odnosa među učenicima u odeljenju
– sociometrijski status učenika može biti povezan za školskim uspehom,
agresivnim ponašanjem...

• Organizacije i ustanove
– radni timovi, različite strukture u okviru organizacije; vojne jedinice,
sportski timovi....
– sociometrijski odnosni mogu biti povezani sa kohezivnošću grupe,
produktivnošću i zadovoljstvom na radu

• Grupna terapija (posebno psihodrama i sociodrama)

– odnosi u terapijskim grupama mogu uticati na terapijski proces (sloboda
uključivanja, empatičnost, otvorenost...)
 Sociometrijski upitnik

Predmet: merenje privlačenja i odbijanja među pojedincima

koji pripadaju grupi
– osećanja koje ljudi imaju jedni prema drugima
– meri se u odnosu na određeni kreiterijum

Sociometrijski kriterijum: vrsta odnosa (relacija) u

odnosu na koje ispitujemo dopadanje

Kriterijum treba da bude jasan i značajan u datom odnosu

Primeri:
– U školi: s kim bi voleli da uče, da se druže, da sede u klupi, da
putuju na ekskurziju
– Na radnom mestu: s kim bi voleli da sarađuju u poslu, da budu u
istoj kancelariji, da putuju na službeni put, da se druže van posla
 Sociometrijski upitnik
• Instrukcija: ispitanik treba da izabere
– osobu (ili više njih) koja mu se najviše dopada u datoj grupi
– osobu (ili više njih) koja mu se najmanje dopada u datoj grupi
...prema zadatom kriterijumu

• Varijante: broj izbora može biti ograničen ili neograničen

• Unapred određen (navedite ime 1 ili 3 osobe) ili neodređen (navedite imena
svih osoba...)

• Problem valjanosti – iskrenosti i otvorenosti u odgovaranju

• Strah od saznavanja sopstvene pozicije
• Strah od toga da će drugi saznati rezultate
 Sociometrijski upitnik – primer

Sa kojom osobom iz tvog odeljenja bi voleo/la da ideš na žurku?

Sa kojom osobom iz odeljenja ne bi voleo da ideš na žurku?

Sa kojom osobom iz odeljenja bi voleo zajedno da učiš?

Sa kojom osobom iz odeljenja ne bi voleo zajedno da učiš?

Sa kojom osobom iz odeljenja ne bi voleo zajedno da učiš?

 Prikazivanje rezultata: matrica podataka
• Redovi: izvori relacija (birači) Kartme Kajl Keni Sten Bater
• Kolone: odredišta relacija (birani) n s
Kartme - 0 0 1 0
n
• Najjednostavnija varijanta: binarne
vrednosti Kajl 0 - 1 1 1
0: negativan izbor
Keni 0 1 - 1 1
1: pozitivan izbor
Sten 0 1 1 - 0
• Obrada: sumiramo pozitivne i
negativne izbore za svakog pojedinca Baters 0 1 1 1 -

Pozitivni 0 3 3 4 2
• Mogu se računati različiti indeksi i izbori
primeniti složenije statističke tehnike
(klaster analiza, multidimenzionalno Negativni 4 1 1 0 2
izbori
skaliranje...)
• Podaci se mogu analizirati na nivou
– pojedinca
– dijade
– podgrupa (klika)
– cele grupe
 Prikazivanje rezultata: sociogram

Sociogram
– grafički prikaz odnosa u grupi
• Sastoji se od dva elementa:
čvorova (koji predstavljaju osobe – članove grupe) i
veza (relacija)
• Prikazuje poziciju svakog pojedinca i svih odnosa između pripadnika
grupe
• Tako, stičemo uvid u strukturu grupe prema ispitivanom kriterijumu
 Primer sociograma

Kajl + izbor
- izbor

Kartmen
Baters

Sten
Keni
 Status pojedinaca u okviru mreže
• Popularni (zvezde)
– veliki broj + i nijedan (ili značajno manji broj) – izbora
– veoma visok sociometrijski status

• Odbačeni
– veliki broj – i nijedan (ili veoma mali broj) + izbora
– posebno rizična kategorija (zahteva posebnu pažnju)

• Izolovani
– ne bira izabran ni u pozitivnom ni u negativnom smislu

• Kontroverzni
– veliki broj izbora, i pozitivnih i negativnih (nekima se jako dopada, dok se
drugima jako ne dopada)

• “Moć iz pozadine”
– pozitivni izbor od strane zvezda (nije generalno omiljena, ali može da utiče
posredstvom zvezda)
 Strukture mreže
Osnovne strukture
a. zvezdasta
b. linijska (lančana)
c. kružna

Dijade – osnovne supstrukture

Klike – grupa članova više

povezanih međusobno nego
sa ostalim članovima grupe
 Sociometrijski indeksi
Indeks izbornog statusa osobe
Isi= ∑xi/(n-1)
∑xi - ukupni broj dobijenih izbora za osobu i
n-1- broj članova grupe (osoba ne može birati samu sebe)
Indeks grupne ekspanzivnosti
E= ∑xij /n
∑xij suma svih zabeleženih izbora svih članova grupe (preduslov: broj izbora nije
ograničen)
n - broj članova grupe

Indeks grupne kohezivnosti

K= ∑(i ↔j)/ n(n-1)/2
∑(i ↔j) - suma uzajamnih izbora u grupi
n(n-1)/2 : ukupni broj mogućih uzajamnih izbora
 Indikatori socijalne mreže
Distanca
- najmanji broj relacija između dva čvora
osoba sa manjom prosečnom distancom prema ostalima lakše prenosi informacije,
ima veći uticaj...

Gustina
– ostvareni broj veza u odnosu na maksimalni mogući broj veza između članova
veća gustina – veća kohezija, brže prenošenje informacija, veća predvidljivost

Centralnost
– indeks vezan za pojedinca: broj veza koje ostvaruje, u poređenju sa drugim
članovima
– ukazuje na poziciju pojedinca u odnosu na druge (moć)

Stepen – broj direktnih veza sa drugim članovima

Bliskost – distanca u odnosu na ostale članove