Метакогнитивни развој у школском контексту

Према Брауна, метакогниција покрива следеће појаве: свест о сопственом когнитивном

функционисању, о његовим карактеристикама, моћима и ограничењима; субјективне доживљаје
(метакогнитивна искуства) који извиру из неких промена или привремених тешкоћа у когнитивном
функционисању (на пр: збуњеност, утисак грешке, осећај да нам је нешто „на врх језика“ итд.);
стратегије праћења и управљања сопственом когницијом и понашањем (метакогнитивне одлуке о
томе на шта треба пазити, шта треба добро проверити, у ком правцу тражити решење итд.).

Метакогниција укључује три врсте знања: декларативно знање о себи као ученику, факторима
који утичу на ваше учење и памћење, те вештинама, стратегијама и ресурсима који су вам
потребни за извођење неког задатка – знати шта треба да се уради; процедурално знање или
знати како се користе стратегије и кондиционално знање којим се осигурава испуњавање задатка
– знати када и зашто треба применити процедуре и стратегије.

Метакогнитивно знање се користи за регулисање мишљења и учења. Постоје три оснвне вештине
које нам омогућавају да то урадимо: планирање, праћење и евалуација.

Визуелне представе и илустрације

Мејерова когнитивна теорија мултимедијалног учења укључује три идеје.

1. Двојно кодирање: визуелно и вербално градиво обрађује се у различитим системима.

2. Ограничен капацитет: радна меморија за вербално и визуелно градиво је изразито
ограничена.
3. Продуктивно учење: смислено учење се дешава када се ученици фокусирају на важне
информације и стварају или граде везе.

Мнемотехнике

Мнемотехнике чине систематске процедуре за побољшање памћења. Стратегије мнемотехника

уграђују значење тако што повезују оно што треба да се научи на установљеним речима или
сликама.

Лоци метод добио је назив од множине латинске речи локус која значи „место“. Да бисте
користили лоци, морате прво да замислите врло познато место и да одаберете одређене
локације. Сваки пут када треба да запамтите листу, локације служе као „клинови“ о које се „каче“
сећања.

Акроним је облик скрачивања, реч која се формира од почетних слова сваке речи у фрази.

Мнемотехнички систем који је најшире истраживан у поучавању је метода кључних речи. Џоел
Левин и његове колеге користе мнемотехнике (3Р – а) за поучавање мнемотехничке методе
кључних речи:
  Рекодирајте (recode) ставку из речника коју треба научити, као познатију, конкретну
кључну реч – ово је кључна реч.
 Повежите (relate) речником индицију кључне речи са дефиницијом ставке из речника.
 Повратите (retrieve) жељену дефиницију.

Постати експерт: развој процедуралног и кондиционалног знања

Стручњаци/експерти у одређеној области имају богато домен-специфично знање, то јест, знање

које је конкретно применљиво на њихову област или домен. Оно укључује декларативно знање
(чињенице и вербалне информације), процедурално знање(како извести различите когнитивне
активности) и кондиционално знање (знање када и зашто треба да примене оно што знају).

Аутоматизоване базичне вештине (вештине које се примењују без свесног размишљања).

Три фазе у развоју аутоматизоване вештине: когнитивну, асоцијативну и аутономну

Два фактора кључна: знање као неопходан предуслов и вежба са повратним информацијама.

Домен специфичне стратегије (представљају свесно примењене вештине које организују мисли и
акције да би се постигао циљ.