Sistemski pristup u upravljanje u - potpunost podele obima pojma koji se deli
informatickom obrazovanju.
1.1 Definicija upravljanja:
Uspostavljanje upravljackih mehanizama
predstavlja traganje za efikasnijom nastavom
koje dovodi formiranja strategija ucenja i
oblika rada.
a) Matematicki model:
Upravljanje uz koriscenje matematickog
modela i egzakni pristup ima prednost u
odnosu na empirisko-entitivan prilaz, iz uslov
da je matematicki model adekvatan sistem.
Svaka iskazna problemska situacija u nastav
inforamatike i racunarstva moze biti
predstavljena matematickim modelom. Sistem
S se indentifikuje kao preslikavanje ulaza U na
izlaz I. I = f(U).
b) Kriterijumi Upravljanja:
- podeli pojma.
- - majeuticka nastava
1.2Nastava inforamtike kao informacioni
sistem:
U redovnoj nastavi racuinarstva i informatike
osnovni elementi su: programski sadrzaji,
nastavnik, ucenik i obrazovna tehnologija. I
oni cine cetiri osnovna elementa u didaktickom
cetvorouglu. Nastava informatike moze imati
ulazne i izlazne velicine. Ulaz: ucenik, Izlaz:
Nastavnik, Ulazizlaz: nastava.
1.3 Nastava informatike kao kibereneticki
sistem:
Nastava inforamatike i racunarstva predstavlja
kiberneticki(upravljiv) sistem koji ima
upravljacki i upravljani sistem. Postoji direktna
i povratna sprega. To je dinamicki sistem cije
se stanje pod dejstvom upravljanja menja.U
nastavi informatike nastavnik predstavlja
upravljacki, a ucenik upravljiv sistem.Da bi se
uparvljanjem realizovao cilj mora postojati
stalna povratna sprega, a to znaci da nastavnik
mora imati povratnu inforamciju o delovanju
informatickog delovanja na ucenike. Kada to
postoji mogu se menjati upravljacke akcije
usmerene ka cilju. Ovo joj daje dinamicku
karakteristiku.
1.4 Nivoi upravljanja u nastavi informatike.
- strateski
- takticni
- operativni
2. Izgradnja strusne terminologije.
2.1 Sta je Informaticki pojam?
a) Obrazovanje Pojma:
U prvoj etapi nastaje opazaj.
U drugoj etapi nastaje predstava.
U trecoj etapi nastaje pojam.
b) Podela pojma:
- opsti, posebni, pojedinacni
- jasni, nejasna
- konkretna, apstraktna
v) Pravila pri sistematskoj podeli pojma
- odredjenost kriterijuma klasifikacije
- vaznost kriterijuma klasifikacije
-jednakost ranga vrsta na koji je obim pojma
podeljen
g. Prema broju clanova na koji se pojam
deli:
- jednoclan
- dvoclan
- viseclan sa konacnim brojem clanova
- viseclan sa beskonacnim brojem clanova
d. Odredjenost pojma:
- obimom
- sadrzinom.
2.1 Sta je klasifikacija:
Klasifikacija je logicka deoba obima pojmova
pri kojoj se razlikuju rod i vrsta.
a) Pravila znacaja za klasifikaciju:
isti odgovor kao kod pravila pri sistematskoj
2.3 Sta je definicija?
Definicijom se iskazuje sta treba
podrazumevati pod jednim pojmom, sumiraju
se znanja o pojmu koji se definise, objasnjava
se znacenje izraza termina i simbola koji se
koriste i skracuje slozeno opisivanje pojma.
a) Vrste definicija.
- karakteristicne
- geneticne
b) Sta je dokazivanje?
Dokazivanje je izvodjenje istinotisti pojedinih
stavova na osnovu cinjenica, ili na osnovu
ranije utvrdjenih istina.
c) Svaki dokaz se sastoji od:
- stava koji se dokazuje (TEZA)
- stavova pomocu kojih sedokazuje
(RAZLOZI)
- procesa misljenja kojim se dokazuje
(PRAVILA DOKAZIVANJA)
d) Osnovna pravila dokazivanja:
-
e) Sta jeopovrgavanje?
Opovrgavanje je specificna vrsta dokazivanja
kod koje je cilj dokazivanja, dokazivanje
netacnosti, tj. negacije teze koju zelimo da
dokazemo.
2.4 Zakoni istinitog misljenja:
- zakon identiteta: svaki individualni predmet
je jeste prosto jedno (pogledaj kako izgleda
iraz za to).
- zakon neprotivrecnosti: dva stava gde se u
jednom tvrdi (A nije B) ne mogu u isto vreme
biti oba istinita.
- zakon isljucivanja treceg: od dva stava gde se
u jednom nesto tvrdi, a u drugom negira, jedna
je uvek istinit.
- zakon dovoljnog razloga: svaki stav koji se
koirsti ili od koga se polazi u izvodjenju novih
stavova, mora biti dokazan.
a) Vrste zakljucivanja:
- indukcija
- dedukcija
- tredikcija
- analogija
- intuicija
2.5 Cetiri osnovne kategorije informatike:
-
-
-
-
2.6 Fundamentalne ideje informatike:
- formalizacija
- automatizacija
- umrezavanje
3. Savremeni nastavni sistemi I nastava
informatike.
3.1 Tradicionalni sistem:
- predavacka ntava
- predavacko prikazivacka nastava
- kateheticka nastava
3.2 Savremeni sistemi
- heuristicka nastava
- egzemplarna nastava
- programirana nastava
- problemska nastava
3.2.1 Heuristicka Nastava:
Osnovna obelezja ove nastave je da nastavnik
misaono vodi ucenika od pocetka, do kraja
nastavnog procesa, sve do shvatanja odredjinih
sadrzaja. Gradivo usvojeno sa razumevanjem
ima obelezje operativnosti, primenjljivostri,
funkcionalnosti. Ostvaruje se dvosmerna
komunikacija izmedju nastavnika I ucenika, a
ucenik sa nastavnim sadrzajima komunicira
jedino preo nastavnika. Nastavu karakterise
nizi stepen samostalnosti ucenika. Nedostatak
heuristicke nastave je taj sto je tesko miasono
voditi sve ucenike u odeljenju do shvatanja. U
heuristici dominira poucavanje, vodjenje,
upravljanje nastavnik, sto slabo doprinosi
osamostaljenju ucenika.
3.2.2 Programirana nastava:
To je didakticki sistem zasnovan na koncepciji
kratkih koraka dobijenihrasclanjivanjem
nastavnog gradiva na male delove (clanke,
porcije, doze). Ucenici usvajaju gradivo
samostalno I postupno, iduci sopstvenim
tempom, korak po korak. Pri tome stalno
proveravaju stepen usvojenosti nastavih
sadrzaja pomocu povratnih informacija.
a) Modeli programiranja:
- linearno programiranje
- razgranato programiranje
- modifikovano linearno programiranje
b) Sta je program:
To je logicki uradjen I didakticki oblikovan
skup nastavnih sadrzaja koje ucenici izucavaju
u procesu samostalng sticanja novih znanja I
razvijanja sposbnosti. Moze biti potpun (ako
obuhvata kompletno gradivo nastavnog
predmeta) I delimican (ako obuhvata deo
nastavnih sadrzaja).
c) Iz cega se sastoji clanak:
Clanak je najmanja jedinica znanja, a vise
clanakacine sekvencu (20-30 clanaka).
d) Sta je sekvenca:
Sekvanca predstavla jedinicu od kojih je
sastavljenja tema odnosno temu cine vise
sekvenci.
e) Prednosti progarmiranje nastave:
- individualizacija rada
- svesna misaona aktivnost ucenika
- stalno motivisanje ucenika povratnim
informacijama
- nema praznina u ucenickom znanju
f) Nedostaci programirane nastave:
- ucenici se strogo vode do cilja pa nema
mogucnosti za stvaralacki I kreativan rad
- nedostatak komunikacije izmedju nastavanika
I ucenika sto uzrokuje slabu socijalizaciju.
3.2.3 Problemska nastava:
U problemskoj nastavi probleme resavaju sami
ucenici uz pomoc nastavnika.
a) Faze resavanja problema u nastavi:
- postavljanje problema
- nalazenje principa resenja
- dekompozicija problema
- resavanje problema
- proveravanje resenja
- donosenje opsteg zakljucka
4. Artikulacija nastavnog casa.
4.1 Artikulacija nastavnog procesa:
a.) увођење у наставни рад (организационо-
техничко, психолошко, и сазнајно),
b.) ограда новог градива (логичка,
психолошка, и дидактичка).
c.) утврђивање наставног градива
(понављање, вежбање, систематизација,
проверавање и оцењивање).
- понављање је обично, стваралачко и
механичко,
- вежбање може да буде почетно, основно,
допунско и корективно,
- систематизација може да буде научна и
дидактичка у оквиру наставне јединице,
теме, програмске целине и садржаја за целу
наставну годину,
- проверавање је пропратно и завршно,
односно усмено, писмено и практично,
- оцењивање је бројчано и описно.
4.1.1 Artikulacija obrade novog gradiva:
- logicka osnova (shvatanje, misljenje,
razumevnje, uporedjivanje, analiza, sinteza,
apstrakcija generalizacija, ukupno logicko
struktuiranje pojmova, pravila sudova,
zaklucaka i zakona koji proisticu iz adrzaja
koji se obradjuju)
- peiholosk osnova (asocijacija, paznja,
apamcivanje , misljenje).
- didaktisko metodick osnova (didakticki
oblikovana struktura nastavnih sadrzaja
prilagodjena uzrastu i individualnim
sposobnostima ucenika).
4.1.2 Artikulacija utvrdjvanja nastavng - ekskurzija
sadrzaja:
a) Frontalni oblik (karakteristike):
a) Proces saznavanja - simultani, zajednicki rad svih ucenika jednog
Opazaj i percepcija na osnovu svih cula odeljenja na istom gadivu
obzbedjuju formiranje adekvatnih predstava
kao osnova za sticanje znanja. b) Grupni oblik rada karakteristike:
Aktiviranjem misljenja u funkciji - zateva od nastavnika vise pripreme
priredjivanja perceptivnog materijala u vise - poboljsava druteni odnos izmedju ucenika
sajnajne kategorije, sudove, zakone i zkljucke jedne grupe
je druga faza procesa saznanja. - razvijanje intelektuaknih sposobnsti
Shvatanje sustine sadrzaja i konacno - razvijanje zapazanja I razdvanje bitnog od
usvajanje, bez prisustva nerazjasnjenih nebitnog
podataka, cinjenica i dokaza, obezbedjuju - preciznost
osnovne predpostavke za primenu u praksi - opservacija
stecenih znanja. - analiza pojava I zakonitosti
- usvajanje pojmova
b) Proces ucenja: - izvodjenje zakljucaka na osnovu saznanja
- sticanje percepcija i predstava
- misaoni put stvaranja pojmova i usvajanja b1. Pedagoske vrednsti grupnog oblika
zakona rada:
- utvrdjivanje znanja, veestina I navika - razvijanje radnih navika za rad u grupi
- primena znanja u praksi - shvatanje potrebe za ajednickim radom
- proveravnje znanja, vestina I navika - ujednavcanje tempa ucenja
- brze osposobljavanje ucenika za
c) Poucavanje: samoobrazovanje
Sistem poucavanja ukazuje na odnose onog - postizanje vece ekonomiscnosti u ucenju
koji poucava(nastavnik) I onog koji se poucava - razvijane svesne radne discipline I
(ucenik). Dakle , poucavnje se zasniva na odgoornosti.
odnosima nastavnika I ucenika. Sustna se - Razvijanje smisla za podelu rada
izrazava u emitovanju inforamacija, strucnoj I - Efikasnije koriscenje razlicitih izvora znanja
naucnoj opsposobljenosti za poucvanje I kroz - Veca humanizacija nastave
pedagosko, priholosko obrazovanje. Radi se o - Veca sloboda ucenika u svim fazama
tranformaciji znanja u funkcionalno saznanje. nastavnog rada.
5. Oblici rada u nastavi. b2. Psiholoske vrednosti grupnog oblika
rada:
5.1 Zadaci nastave: - zajednistvo i gruopna solidarnost
- Materijalni - tolerancija i adaptacija
- Funkcionalni - osposobljenost ucenika da slusa drugog u
- Vaspitni grupi
- brze prilagodjavanje nasavnim situacijama
5.2 Vrste Nastave: - negoavanje sposobnosti razumevanja
a) Prema stepenuskolovanja - uspesno razvijanje svestrane misaone
- osnovnoskolska aktivnosti i dr.
- srednjoskolska
- visokoskolska b3. Socioloske vrednosti
b) prema obaveznosti - negovanje drugarstva i drugarskih veza
- obavezna - razvijanje svesti da se udruzivanjem postizu
- izborna veci rezultati
- fakulrtativna - foriranje vlastitih stavova, pogleda, misljenja
c) Prema sistemu izvodjenja I programskoj - bolje upoznavanje svoga „ja“ i vlastitog
nameni identiteta.
- redovna
- dopunska b4.
- dodatna Didakticka artikulacija nastave grupnog
- produzna oblika rada:
- vanredna - pripremna etapa
d) prema karakteru nastavnog rada - operativna etapa
- teorijska - verifikativna etapa
- prakticna - aplikativna etapa
- proizvodna
b4.1 Pripremna etapa:
5.3 Nastavni oblici: - izbor sadrzaja za grupni oblik rada
- frontalni - odredjivanje kriterijuma za formiranje grupe
- individualni - utvrdjivanje broja grupa
- diferencirani - procena nacina izbora vodje
- individualizirani - pripermanje raznovrsnih izvora znanja
- rad u parovima (tandem) - raslanjivanje teme na radne zadatke
- grupni
- referatski b4.2 operativna etapa:
- prigodni - podsticanje i pedagosko bodrenje
- kontrolisanje I usmeravanje procesa rada
- upravljanje, davanje opstih I pojedinacnih
uputstava za rad
- podela zadataka na grupe
- davanje informacija I cinjenica
- koordiniranje I usmeravanje
- kanalisanje diskusije u grupnom obliku rada
- uopstavanje cinjenica
b4.3 Verifikativna etapa:
- vrednovanje progarmskih sadrzaja rada
- vrednovanje primenjenog grunog oblika rada
- vrednovanje nastavnikog rada i rada vodje
grupe
- vrednovanje udzbenika i prirucnika
- medjusobno vrednovanje i samovrednovanje
- vrednovanje vrednovanja
b4.4
Aplikativna etapa:
stecena znanja i iskustva se primenjuju
- na casovima u okviru raznovrsnih nastavnih
oblasti
- uroditeljskom domu radi povezivanja teorije
sa praksom
- u sekcijam slopodnih ucenickih aktivnosti
b5 Formitranje grupe:
Postoje cetiri nacina za formiranje grupe:
- odozgo
- odozdo
- simultano kombinovano
- spontano
b6. Uloga nastavnika u grupnom radu:
- omogucava ucenicima da sto cesce dozive
usoeh i radost u radu
- stvara uslove da u cenik moze da vrsi
samokontrolusvoga rada
- dozvoljava uceicima da vrse mala istrzivanja
- omogucava ucenicima da biraju model i
nacine ucenja
- osposobljava ucenike da u speso resavaju teze
probleme
- zalaze se za koncepcijsko jedinstvo svih
strukturalnih komponenti i elemenata nastavog
rada
v. Rad u parovima (karakteristike)
Rad u parovima kao oblik anstavnig rada ima
svoje pedagosko, psiholosko, sociolosko i
didakticko opravdanje, koji zaednicki cine
osnovna obelezja u organizaiji nastavnog
procesa.
v1. Pedagoske vrednosti rada u parovima:
- vezbanje u dogovoru o saradni u zajednickom
radu
- koriscenje pmoci drugog clana
- racionalno koriscenje raspolozivog vremena
na casu
- efikasno ucenje primenom savremenih meoda
i tehnik rada
- brze povezivanje teorije i prakticnog rada
- upucivanje na samokontrolu i samodisciplinu
v2. Psiholoske vrednosti rada u parovima:
- uspesno razvijanje svestrane misaone Artikulacija utvrdjvanja nastavng sadrzaja
aktivosti Proces sanavanja
- razvijanje sposobnosti brzeg prilagodjavanja Proces ucenja
nastavnim situacijama Poucavanje
- kompromis i rolerancija Oblici rada u nastavi
Zadaci nastave
v3. Socijalne vrednosti rada u parovima: Vrste Nastave
- stalna verbalna i neverbaln komunikacija Nastavni oblici
- zajednicko planiranje i organizacija rada Grupni oblik rada karakteristike
- zajednicko vrednovanje rezultata Frontalni oblik (karakteristike
- zajednicko preuzimanje odgovornosti Pedagoske vrednsti grupnog oblika rada
- uzajamnost u zajednockoj zelji za ucenjem, Psiholoske vrednosti grupnog oblika rada
radom ra- umevanjem i pomoci koju ucenici Socioloske vrednosti
pruzaju jedan drugome za vreme ucenja Didakticka artikulacija nastave grupnog oblika
- ucenik u tandemu treba da dozivi socijabilitet rada
Pripremna etapa
v4. Uloga nastavnika u radu u praovima: operativna etapa
- poznaje individiualne karakteristike ucenik, Verifikativna etapa
sposobnosti, predznanja, interesovanja. Aplikativna etapa
- Bira nacine formiranja parova Formitranje grupe
- Obezbedjuje reverzibilnost i obostranost Uloga nastavnika u grupnom radu
komunikacija Rad u parovima (karakteristike)
- Pruza pomoc u radu Pedagoske vrednosti rada u parovima
- Pazljivo analizira interakcije Psiholoske vrednosti rada u parovima
- Motivise inicijativu i kreativnost Socijalne vrednosti rada u parovima
- Obezbrdjuje jedinstvo svih elemenata Uloga nastavnika u radu u praovima
vaspitno –obrazovnog rada Vreste akcionih oblika rada
g. Vreste akcionih oblika rada:
Sistemski pristup u upravljanje u
informatickom obrazovanju
Definicija upravljanja
Matematicki model
Kriterijumi Upravljanja
Nastava inforamtike kao informacioni sistem
Nastava informatike kao kibereneticki sistem
Nivoi upravljanja u nastavi informatike
Sta je Informaticki pojam
Obrazovanje Pojma
Podela pojma
Pravila pri sistematskoj podeli pojma
Prema broju clanova na koji se pojam deli
Odredjenost pojma
Sta je klasifikacija
Pravila znacaja za klasifikaciju
Sta je definicija
Vrste definicija
Sta je dokazivanje
Svaki dokaz se sastoji od
Osnovna pravila dokazivanja
Sta jeopovrgavanje
Zakoni istinitog misljenja
Vrste zakljucivanja
Cetiri osnovne kategorije informatike
Fundamentalne ideje informatike
Savremeni nastavni sistemi I nastava
informatike
Tradicionalni sistem
Savremeni sistemi
Heuristicka Nastava
Programirana nastava
Modeli programiranja
Sta je program
Iz cega se sastoji clanak
Sta je sekvenca
Prednosti progarmiranje nastave
Nedostaci programirane nastave
Problemska nastava
Faze resavanja problema u nastavi
Artikulacija nastavnog procesa
Artikulacija obrade novog gradiva