NAPREDOVANJE U TOKU UENJA

Krivulje uenja Plato u uenju

Indikatori napredovanja u uenju

Koliina savladanog gradiva koliko

materijala ili nauenih pokreta uenik moe da reprodukuje Vreme potrebno za izvoenje aktivnosti ovaj indikator se koristi kod uenja motornih radnji; meri se brzina izvoenja radnje Tanost vrenja radnje/tanost reprodukcije odreivanje broja greaka koje uenik napravi tokom reprodukcije

Krivulje uenja
Predstavljaju grafiki prikaz napredovanja

tokom uenja Konstrukcija: na x-osu se unosi vreme uenja (broj ponavljanja); na y-osu se unosi jedinica merenja napredovanja u uenju (koliina nauenog, broj greaka, vreme izvoenja) Mogu se konstruisati za:

Pojedinca individualne krivulje uenja Grupu grupne krivulje uenja

Postoje 3 tipine krivulje uenja

Krivulja negativne akceleracije

Napredovanje u uenju

je u poetku brzo, pa sve sporije i sporije Krivulja uenja lakog gradiva Na ovaj nain se moe uiti i teko gradivo za koje postoji predznanje i/ili velika motivisanost

Ispupcena krivulja
60
kolicina naucenog

50 40 30 20 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 broj ponavljanja

Krivulja pozitivne akceleracije

Napredovanje je u

poetku sporo, a kasnije sve bre i bre Krivulja uenja tekog i sloenog gradiva za koje ne postoji nikakvo predznanje Po ovoj krivulji se kod oveka odvija sticanje znanja uopte

Izdubljena krivulja
100
kolicina naucenog

80 60 40 20 0 1 2 3 4 5 6 7 8 broj ponavljanja

Krivulja u obliku slova S

Predstavlja kombinaciju

izdubljene i ispupene krivulje U njoj postoji i pozitivno i negativno ubrzanje Karakteristina za usvajanje tekih radnji i gradiva Gotovo svaka izdubljena krivulja vremenom se pretvara u krivulju u obliku slova S

Krivulja u obliku slova S 140 120 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

broj ponavljanja

kolicina naucenog

Plato u uenju
Predstavlja privremen ili trajan zastoj,

prestanak napredovanja u uenju Vrste platoa:

Sredinji plato javlja se u toku uenja; privremeni zastoj koji se nakon nekog vremena prevazilazi Zavrni plato javlja se na kraju uenja; trajan zastoj nakon koga obino nema daljeg napredovanja

Objanjenja sredinjeg platoa

Hijerarhije navika sredinji plato se javlja

kada se prelazi na usvajanje navika vieg nivoa, a navike nieg nivoa jo nisu potpuno automatizovane Sredinji plato kao posledica umora Sredinji plato kao posledica pada motivacije, smanjenog interesovanja

Objanjenja zavrnog platoa

Fizioloka granica njome se objanjava plato kod

uenja motornih radnji; karakteristike organizma ne dozvoljavaju dalje napredovanje Teorijska granica kod uenja apstraktnog materijala; dolazi do ravnotee izmeu koliine novonauenog i koliine zaboravljenog Praktina granica granica do koje se stie dugotrajnim vebanjem, sa kojom je uenik zadovoljan i ne pokuava da je prevazie Optimalna granica sistematskim vebanjem i poveanjem motivacije moe doi do prevazilaenja praktine granice i dostizanja optimalne granice koja se vie ne moe prevazii

NAPREDOVANJE U TOKU UENJA

Uenje i umor Fluktuacija u uenju

Vrste umora
Objektivni stvarni umor kod koga dolazi do

potpune iscrpljenosti organizma i nesposobnosti za dalji rad Subjektivni (psiholoki) oseanje umora i nenaklonosti za dalji rad iako nije dolo do stvarne iscrpljenosti organizma

Karakteristike subjektivnog umora

ee se javlja kao posledica intelektualnog

rada; Moe predstavljati nagovetaj objektivnog umora; Uzroci: monotonija, dosada, zasienost izvoenjem neke aktivnosti; Znaci umora: opadanje efekata rada, nedisciplina, oputeno sedenje, dremljivost; Merenje umora: industrijsko, fizioloko, psiholoko

Fluktuacija rada
krivulja rada tokom skolskog dana
jedinica za merenje ucinka u ucenju

60 50 40 30 20 10 0

1 ca s

2 ca s

3 ca s

casovi

4 ca s

5 ca s

6 ca s

Zagrevanje za rad
Period od poetka rada do postizanja

maksimalnog uinka naziva se period zagrevanja Faktori od kojih zavisi duina zagrevanja:

Vrsta rada Osobine linosti:

Perseverativni tip teko se zagreva, ali kasnije dugo ostaje u istoj aktivnosti; ne menja lako aktivnost; povezanost sa introverzijom Nonperseverativni tip brzo se zagreva za neku aktivnost, ali se i brzo hladi; lako prelazi iz jedne aktivnosti u drugu; povezanost sa ekstraverzijom

Determinante napredovanja u uenju

Fiziki uslovi uenja klimatski i atmosferski

uslovi, temperatura, osvetljenje, buka Fizioloki uslovi uenja zdravstveno stanje, nesmetano funkcionisanje ulnih organa, zadovoljene organske potrebe Socijalno-ekonomski faktori socioekonomski status porodice, odnosi u porodici, odnosi u koli Psiholoki faktori sposobnost za uenje (inteligencija), motivacija za uenje, metode uenja, radne navike, osobine linosti

Radne navike
Znaajan faktor napredovanja u uenju

Vrste radnih navika:

Navike mesta navika da se uvek ui na istom mestu; stvara se asocijacija izmeu odreenog mesta i aktivnosti uenja prema principima klasinog uslovljavanja Navike vremena navika da se planira aktivnost uenja i da se sistematski ui