МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ВОЂЕЊА РАЗГОВОРА СА

ПСИХИЈАТРИЈСКИМ БОЛЕСНИКОМ

-УЗИМАЊЕ СЕСТРИНСКЕ АНАМНЕЗЕ-

За узимање података о болеснику коришћене су следеће технике:

- Интервју
- Посматрање болесника
- Увид болесника у сопствено стање

1. ЛИЧНА АНАМНЕЗА (ГЕНЕРАЛИЈЕ)

Пацијент А.В рођен је у Чачку, 1991 године. Апсолвент је на Агрономском факултету

у Чачку, није ожењен, нема деце, живи са мајком у комфорним условима.

2. НАЧИН ПРИЈЕМА У БОЛНИЦУ

Пацијент долази у пратњи мајке, преведен из психијатријске болнице у Чачку, где је

претходно био хоспитализован, по договору са лекаром, добровољно прихвата
хоспитализацију.

3. ПРЕТХОДНЕ ХОСПИТАЛИЗАЦИЈЕ

Прва психијатријска хоспитализација по препоруци психијатра догодила се у периоду

од 17.07.2017 до 02.08.2017 у Општој болници у Чачку. Након тога пацијент је два
месеца био код тетке у Швајцарској, где наводи да му се стање погоршало и да се осећа
још горе, тада је рекао: „видео сам бесмисао живота“.

Затим, друга хоспитализација се догодила у периоду од 17.11.2017 до 27.11.2017, тада

је пацијент покушао да изврши суицид- медикаментима (попио је кутију халдола и
лоразепама), наводи да није имао намеру да изврши суицид, већ да заврши у болници.

Трећа хоспитализација догодила се у периоду од 06.12.2017 до 19.01.2018, након тог

опуста пацијент је наставио лечење у ИМЗ Београд где је уследила четврта

1
хоспитализација од 22.01.2018 до 28.02.2018, убрзо након тог отпуста пацијент је
престао да узима прописану терапију, где је дошло до погоршања психичког стања
пацијента, и самим тим дошло је до пете психијатријске хоспитализације у ОБ Чачку у
периоду од 04.11.2018 до 23.11.2018, пацијент ни тада није хтео да узима терапију, где
је због тога морао по шести пут да се хоспитализује у периоду од 27.01.2019 до
09.02.2019., три дана након отпуста последње хоспитализације (12.02.2019) пацијен је
покушао да изврши суицид када је попио прописану месечну терапију. Мајка га је
затекла у стану, без свести. Примљен је на одељење интензивне неге 12.02.2019 у коми.
Осмог дана након пријема отпуштен је и убрзо хоспизализован по договру са лекаром
на Институт за психијатријке болести у КЦС.

4. САДАШЊА БОЛЕСТ

Прве психијатријске тегобе јављају се крајем 2016 године, након прекида дугогодишње
емотивне везе, тада се пацијент повукао у себе, постао је напет и агресиван, нарочито
према мајци и породици.

У том периоду пацијент је почео да се интересује за његову религију, често је одлазио у

цркву и како наводи „тражио је опроштај за своје грехе“

Од терапије користи: Clozapin od 100mg ½+ ½+ 1

Haloperidol od 10mg ½ +1/2+0

Lorazepam 2,5 mg ½+0+1

Пацијент истиче да има добре односе са здравственим радницима, каже да доста

времена посвећују пацијентима, да осећају емптију и да га не осуђују.

Он има увид у сопствено стање, свестан је да је болестан и да му је неопходно лечење.

5. ЛИЧНА АНАМНЕЗА

Подаци о трудноћи мајке: пацијент наводи да је трудноћа протекла нормално, наводи

да је његова мајка конзумирала цигарете у току трудноће, али у мањој количини него
пре и после трудноће.

У ранијем детињству пацијент наводи да нема баш неке лепе успомене, које га сећају
на тај период.

2
У школу је кренуо са 7 година, био је дружељубив и имао је другаре. Након завршетка
основне школе, уписао је средњу Економску школу и наводи да је био добар ђак, затим
након завршетка средње школе, добровољно уписује Агрономски факултет у Чачку.

На одељењу није комуникативан са осталим пацијентима, већ само на иницијативу

медицинског особља.

6. ПОРОДИЧНА АНАМНЕЗА

У току разговора, пацијент наводи да је изгубио оца када је имао 3 године, који је
извршио суицид (обесио се). У том периоду живео је са мајком и дедом са мајчине
стране, затим после неког времена, деда извршава суицид. Тада је остао да живи сам са
мајком, где наводи да је и она болесна (психијатријски болесник), али непознате
етиологије. Такође нам наводи да има честе свађе са мајком, али наводи да упркос томе
највећу подршку му пружа мајка и да га често посећује.

7. ОПИС БОЛЕСНИКА НА ОСНОВУ ПОСМАТРАЊА

Пацијент има ослабљену гестикулацију, успорено хода, погнута му је глава, а на лицу

је јасно изражена туга, и у току разговора се могу приметити гримасе на његовом лицу.
Пацијент делује неговано, чисто, уредно, нормално обучено. Висок је, тежине око 80
кг, кожа је нормалне пребојености, на екстремитетима нема видљивих промена ни
ожиљака, нема пирсинг ни тетоважу.

Пацијент није комуникативан, поглед обара ка земљи, искључиво одговара само на

питања и то кратко и јасно. Глас му је умерене јачине, мало замуцкује, што је у
директној вези са тежином теме о којој се говори

8. ПРЕПОЗНАВАЊЕ ПСИХОПАТОЛОШКИХ ФЕНОМЕНА

Свест: пацијент је свестан и оријентисан у времену и простору, према себи и према

другима. Зна које је време и датум, у којој установи се налази, како се зове, одакле
долази, кад је рођен и сл. Не запажају се феномени у смислу сомноленције, сопора и
коме, као ни квалитативних поремећаја свести.

Опажање: нису уочени поремећаји опажања, тврди да нема слушне, видне и мирисне
халуцинације.

3
Пажња: може се уочити поремећај хипотенацитета и хипервигилности,одговара са
изузетно кратким одговорима, где закључујемо да му је смањена способност
одржавања пажње.

Памћење: код пацијента се не уочавају ни квантитативни ни квалитативни поремећаји

памћења као што су: амнезија, патолошка лажљивост, конфабулација итд.

Мишљење: код пацијента нису уочени никакви поремећаји мишљења,као што

су:патолошка опширност, убрзани мисаони ток, расуло мисли, сумануте идеје итд..

Интелигенција: пацијент садржи просечан вокабулар речи, где процењујемо да је

просечно интелектуалан.

Емоције: примећујемо и закључујемо поремећај емоција што се испољава као дефекат

емоционалног одговора, болесник је неспособан да својим емоцијама, прати емоције
саговорника, може се уочити и квантитативан поремећај емоција у смислу депресивног
расположења, односно повишено лоше расположење и тугу због проблема у којем се
налази.

Нагони: на основу разговора, код пацијетна може се уочити квантитативни поремећај

нагона у смислу-поремећај нагона за живљењем, што се манифестује покушајем
суицида.

Воља: пацијент има манифестан губитак енергије и слабост воље – хипобулију, где
пацијент сам поставља питање саговорнику „да ли је доста“, како би завршио разговор.

9. ТЕРАПИЈСКЕ МЕРЕ У КОЈЕ ЈЕ БОЛЕСНИК УКЉУЧЕН

Пацијент је укључен у фармакотерапију. Потребно је укључити га у индивидуалне

психотерапијске поступке, у социотерапију, радну терапију, окупациону терапију и
терапијску заједницу. Свестан је да му је лечење потребно и добровољно жели да
остане у болници.

Сада је у добрим односима са мајком, једино што жели, јесте да га она чешће посећује.

4
 10. УТВРЂИВАЊЕ БОЛЕСНИКОВИХ ПОТРЕБА

Користећи модел четрнаест људских потреба према Вирџинији Хендерсон,

обједињујемо пацијентове потребе за негом:

- Дисање: еуопноично, уједначене и нормалне респирације.

- Исхрана: нормална, не наводи неку посебну жељу у вези са храном, може
самостално да се храни.
- Елиминација: нормална, микција без потешкоћа, дефекација свакодневна,
столица чврста.
- Кретање: пацијент се самостално креће, није му потребна додатна помоћ
медицинског особља.
- Спавање и одмор: пацијент има поремећај сна, отежано се успављује и често се
дешава да се нагло пробуди током ноћи, и има мучне мисли које га одржавају
будним до јутра.
- Одевање: самостално води рачуна о одевању, прикладно обучен, складно месту
на коме се налази и његовим годинама.
- Одржавање температуре: пацијент је афебрилан (нема повишену температуру)
- Одржавање хигијене: пацијент редовно упражњава хигијенске навике, уредан је
и чист, и не захтева туђу помоћ у вези са личном хигијеном.
- Сигурност:осећа се несигурност ван болнице, док се у болничким условима
осећа сигурније, пацијент никада до сад није био опасан по околину, нити је
претио некоме, опасан је једино по себе јер је више пута покушао да изврши
суицид.
- Комуникација: је лоша, пацијент је некомуникативан, само на иницијативу
разговара, на постављена питања одговара, али кратко.
У добрим је односима са медицинским особљем.
- Религијске потребе: пацијент изражава потребу и заинтересован је за религију,
док није био хоспитализован често је одлазио у цркву.
- Рад: пацијент није наводио да се бавио неким одређеним послом, наводи само да
је студент и да му је циљ да заврши факултет.
- Рекреација: није претерано физички активан, нити наводи да се бавио неким
спортом пре хоспитализације.
- Учење:пацијент је информисан о својој болести, нада се да ће што пре изаћи из
болнице како би могао да заврши факултет.

5
 11. ОДРЕЂИВАЊЕ СЕСТРИНСКЕ ДИЈАГНОЗЕ

Из прикупљених података издвојени су проблеми везани са задовољењем основних

људских потреба ( по Вирџинији Хендерсон), коришћен је холситички приступ,
формулисане су сестринске дијагнозе и сврстане према приоритету реализације
сестринских активности (Масловљева пирамида потреба)

Формулисане су следеће сестринске дијагнозе:

1. Измењено понашање у смислу самоубилачких тежњи:

Пацијент има снижен витални нагон за живљењем, као излазак из своје ситуације види
само извршење суицида, пацијент је први покушај суицида извршио 2017 године.

Интервенције:

- Стални надзор над пацијентом (24h), нарочито онда када се очекује слабљење
пажње (рани јутарњи часови, промена смене).
- Сваку претњу за одузимање живота или самоповређивање озбиљно схватити.
- Посебну пажњу обратити на предмете који могу доћи у његов посед, а које би
могао да употреби у реализацији, као и на то да ли говори о потенцијалним
начинима суицида.
- Укључити пацијента у социотерапију.
- Едуковати мајку да препозна ране знаке измењеног понашања за
самоповређивање и суицидалности.
- Неопходна је контрола узимања лекова, не само због остварења терапијског
учинка, већ и да би се отклонила могућност прављења резерви.

2. Депресивно расположење:

Разговором са пацијентом запажамо недовољно емоција према околини, депресиван је,

безвољан је, има страх и не види смисао живота.

Интервенције:

- Успоставити контакт са пацијентом, у смислу комуникације, да више прича,

наводити га да буде комуникативнији са особљем и другим пацијентима.
- Подстицати пацијента на краткотрајне циљеве и на њихово испуњење.
- Преусмеравати негативне мисли у позитивне.
- Помоћи пацијетну да испољи своја осећања.

6
 3. Несаница:

Код пацијента је уочена несаница у смислу недовољног спавања, честог и наглог

буђења у току ноћи.

Интервенције:

- Активирати пацијента током дана, како не би спавао током дана

- Одредити пацијенту тачно време кад да иде да спава, и да се пацијент тога
свакодневно придржава.
- Обезбедити му мир и тишину.

4. Смањено одржавање пажње:

Пацијенту је смањена способност одржавања пажње на једном питању, одговара са

кратиким одговором на наше питање.

Интервенције:

- Чешћи разговори са болесником

- Организовати друштвене игре на одељењу, као и дружења са другим
болесницима.

5. Ослабљена вољна активност

Пацијент има губитак енергије и слабост воље, жели да што пре заврши разговор.

Интервенције:

- Чешћи разговори са пацијентом.

- Подстицати га да буде комуникативнији, да се дружи са осталим пацијентима.

12. ЛИСТА ТЕРАПИЈЕ

7
 ИНДИКАЦИЈЕ КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ НЕЖЕЉЕНА
ДЕЈСТВА
-LORAZEPAM- - овај лек се - лек се не сме узимати -седација
узима у циљу ако сте алергични (на (умирење)
смиривања и бензодиазепине) -умор,поспаност
опуштања -имате проблема са -конфузија,
пацијента дисањем, ако постоји депресија
-користи се као неко оштећење јетре, -вртоглавица
премедикација ако дојите -слабост у
пре операције мишићима

-ANAFRANIL- - овај лек се - лек се не сме узимати -осип, промене

користи за уколико сте алергични крвног
лечење -уколико је постојао притиска,
депресије и срчани удар у последња повећана срчана
поремећаја три месеца фреквенција
расположења - ако имате обољења -отежано
- и код других јетре дисање и колапс
психичких -ако имате тешкоће при -висока
стања, као што мокрењу температура,
су панична -уколико дојите укоченост
стања, фобије.. мишића, грчеви

-CLOZAPIN- - овај лек се - не сме се користити -мучнина,

користи код уколико сте алергични губитак апетита
лечења - уколико имате -затвор
шизофреније, леукопенију( смањен -епилептични
психозе. број белих крвних напади
- употребљава се зрнаца) -повишена
у лечењу -код малигних болести температура.
тешких - ако имате акутну
поремећаја у менталну болест коју је
мислима, проузроковао алкохол
осећањима и или дрога.
понашању код
особа са
Паркинсоновом
болести.

8
 ПРАВИЛО 10 (за примену лека):

1. Прави пацијент: што значи, пре сваког давања лека проверити

име и презиме и средње име пацијента, погледати у документацији
и питати пацијента.
2. Прави лек: пре давања лека проверити име лека на температурној
листи и датум трајања, на кутији.
3. Права доза: пре давања сваког лека проверити на температурној
листи, тачну дозу лека коју треба дати пацијенту.
4. Право време: проверити у које тачно време пацијент треба да
узме лек (ујутру, поподне, увече).
5. Прави начин: примениити лек на одређени начин
(интрамускуларно, орално, интравенски)
6. Права документација: проверити податке о пацијенту и
упоредити са температурне листе.
7. Права едукација: објаснити пацијенту зашто треба узимати
терапију, и која су нежељена дејства, ако не узима редовно
терапију.
8. Право одбијања: пацијент има право да одбије лек, уколико се то
деси, треба документовати и обавестити лекара.
9. Права процена: проценити да ли је дошло до неких промена у
вези са понашањем код пацијента.
10. Права евалуација: након сваке примене терапије, неопходно је
извршити евалуацију, питати пацијента како се осећа након
терапије.

9
 13. ЗАКЉУЧАК

Психијатријске болести су данас све чешће, епидемијских размера и различитих

етиологија.

Олакшавајућа ствар јесте, да се методама самозаштите од стреса и контролом и

препознавањем унутрашњег сопственог стања, па тиме и превентивним посетама
психолозима, психијатријска болест може ублажити, чак и спречити.

Нажалост, овакве теме су још увек табу тема у нашој земљи и међу већинским делом
становништва, ми као будући здравствени радници имамо улогу да када год се створи
потреба или прилика говоримо о превенцији оваквих болести, као и да самостално
превенирамо професионално изгарање.

10