JA U ŽITU GLEDAM NJU

Krije se od pogleda mog međ klasjem opojno miriše.

Nešto nalik, a nije ni slično kao vrabac posle kiše.
U senkama tim izduženog klasja biće se šapatom javlja.
Cijuk jedan vatre vredan najavljuje biće slavlja!

Biće slavlja u šašu. Okupljamo družinu našu.

Tu je cvrčak tu je roda tu je stvor svakakvog roda.
Pleše sova, peva svraka veseliće se sve do mraka.
A kad padne tama teška, setiće se njenog smeška.

Ko bi reko sudbine li klete, leto stize a ja čekam svete

Da se vetar javi bar iz tihe zore, da mi da izgovor što ne gledam sad more.
Talasi u meni već odavno lome, al to nije dovoljno dabome.
Mora neka frka, mora neka mora, u centru u srcu Spbskoga dekora.