Predavanje 28.03.

2009
Ljudske percepcijeima million primera samo na you tube-urazni
!ilmova koje vi poznajete i koje ste "ledali do ovi da ka#em "rupni$ kao
%to je na primer$ jedan poznati$ &ak ima i svoj sajt' (ob )jd#el$ koji se bavi
time i koji pored tekstova pu%ta i inserte$ video klipove i tonske sadr#aje koji
su u vezi sa subliminalnom monta#om %to mo#ete$ zna&i pored primera o
kojima smo mi "ovorili prona*i jo% nebrojeno u i"ranim !ilmovima i u
reklamama. +a sam vam ne"de$ svojevremeno spomenuo omoseksualizam
u reklamama ,albora. -ak imate primera ovde i u .iznijevim !ilmovima
kako se unutar crte#a prakti&no kriju sadr#aji koje je te%ko primetiti. -ak
imate i u /ikipedijito je dosta zanimljivo zato %to.mno"im sajtovima 0
stranicama koje bliskije sa"ledavaju &itav problem. 1 kojoj meri se vr%i
zna&i ta manipulacija$ manipulacija koja je u subliminalnoj monta#i
zabranjena u reklamnoj industriji ali u oblasti estetike nije2 s tim %to mi
mo#da nismo svesni da li nam se nekad vr%i odre3ena vrsta reklame i u
sadr#ajima za koje.po%to to ne mo#emo da vidimo$ ne mo#emo da &ujemo$
zna&i u sadr#ajima koji nemaju nikakve veze sa reklamnom industrijom. 4u
bi trebalo prili&no istra#ivanje da bi smotako3e imate i sadr#aje koji
"ovore o subliminalnim porukama unutar popularne muzike$ unutar rok
muzike$ ne znam da li ste to &italii to se mo#e prona*i. 5ao %to mo#ete
prona*i i u sadr#ajima kao %to su novinske !oto"ra!ije i novinski tekstovii
o tome imate dosta primera
6no %to *emo danas raditi nije upotrebljeno u tu svru$ ispod pra"a svesti
ne"o iznad pra"a svesti. +a bi #eleo danas da vam raz"rani&im nekoliko
vrsta monta#ni oblika i da vidimo da li tu postoji mo"u*nost da ne%to na
tom planu$ baratamo sa time. .ans *emo raditi %ta je to ustvari montana
zgusnuta i uvodna sekvenca. Poku%ajmo da raz"rani&imo koji su to
pojmovi koji i pribli#avaju$ "de se one na neki na&in prepli*u a "de se
razdvajaju. 0 u literature *ete na*i sli&ne i razli&ite de!inicije. ,no"i autori
smatraju da je z"usnuta sekvenca i monta#na2 naravno$ s jedne strane je to
ta&no a sa dru"e strane nije. 4o su sekvence u kojima ne postoji zna&i
narativni momenat$ ne postoji ni%ta zbo" &e"a smo mi ovde$ zna&i drama$
razvoj karaktera$ trans!ormacija lika$ kulminacija$ zapletto je samo skup
monta#ni vizuelno-auditivni sadr#aja or"anizovana ritmi&ki$ dinami&ki$
odnosno na poli!on na&in ne bi li ustvari posti"ao neku vrstu vizuelno"
klimaksa$ sa stanovi%ta !orme$ a sa stanovi%ta ideje postoji jo% jedan naziv a
to je tzv.ideativna sekvenca$ kako je naziva pro!esor .u%ko 7tojanovi*. 6ve
vrste sekvenci$ monta#na i z"usnuta$ nose odre3enu vrstu ideje i sada
zapamtite od sada pa do kraja #ivota' 075L+1-0/0 89-08 7P9+98+9
,6849:80; /0<1)L80; 79.(:9+9 +) P(),9 6.(=)86+ 0.)+0
56+9 ,6(9 >040 79.(:989 1 7/956, 59.(1. 4a ideja je u
nekim kadrovima dominantna a u nekim kadrovima nije dominantna$
me3utim$ stavljanjem takvo" kadra u kome ta ideja nije dominantna ona
okolinom ostali kadrova dobija tako3e tu vrstu dominante. 9jmo da
uzmemo ideju bombardovanja 7rbije i sada mi prikazujemo avione$
"eneral%tab$ kinesku ambasadu$ ku*e$ mostove$ "rdeli&ku klisuru i mi te
sadr#aje prepoznajemo$ dominanta je odre3ena vrsta razru%eni objekata
usled bombardovanja. 1nutar ti kadrova$ ajmo da uzmemo neki kadar iz
!ilmski novosti koji ima sli&nu !akturu$ potpuno iste vrednosti koloristi&ke$
pod znacima navoda iako on ima crno-beli ali ajde da ka#emo da smo na%li
iz arive kadar "de imamo tri razru%ene ci"le$ samo umontiramo tri
razru%ene ci"le i taj kadar prakti&no ne mora biti snimljen kao posledica
bombarodovanja$ mo#emo snimiti neke tri polomljene ci"le bilo "de$ &ak
mo#emo i izre#irati ali po svojoj !akturi mo#emo uzeti takav kadar i smestiti
u taj kontekst. Prakti&no$ na% kadar razru%eni ci"li zbo" ostali kadrova$
kontekstom *e dobiti odre3enu osobinu$ jel tako. <na&i$ monta#no spajanje
svi kadrova u monta#noj$ odnosno z"usnutoj sekvenci vr%i se na osnovu
ideje koja je sadr#ana u svakom kadru ponaosob$ i ona mora biti zajedni&ka2
a ako nije$ onda da li kadar mo#e biti upotrebljen samo na osnovu svojstva
koje taj kadar poseduje? Pa ukoliko ima manje svojstvo on okolinom mo#da
mo#e dobiti to svojstvo$ okolinom ostali kadrova mo#e dobiti to svojstvo 0
eventualno biti upotrebljen. 4ako da na pitanje na osnovu &e"a se vr%i
monta#no spajanje u monta#nim i z"usnutim sekvencama student daje
uvek odgovor: na osnovu zajedni&ko" imenitelja$ odnosno na osnovu ideje
koja je sadr#ana unutar svako" kadra$ odnosno na osnovu dominante koja je
prisutna skoro u svakom kadru$ manje ili vi%e. -ak 0 kod oni kadrova "de je
manje prisutna dominanta to svojstvo se mo#e ista*i$ jel tako$ okolinom
ostali kadrova u koje je umetnut taj doti&ni kadar.
5oje su osobine monta#ni sekvenci? i monta#na i z"usnuta sekvenca
nemaju narativni aspekt$ one prakti&no zbo" to"a traju kratko. 5o mo#e da
"leda dva sata monta#ni sekvenci$ eventualno neko ko smatra da !ilm nije
samo narativna struktura %to je vrlo$ jel tako$ retkotu i tamo. 9ko #elimo
da istaknemo taj !ilm kao vizuelno-dinami&ku strukturu$ te%ko da mo#emo
napraviti dvo&asovni !ilm. 7lavko /orkapi* je sa #eljom da napravi takvu
vrstu !ilma ..vizuelno-dinami&ki$ vizuelno-dinami&ku prirodu !ilma
napravio nekoliko remek dela izme3u ostalo" @?A i @Buma %umoriA. .va
!ilma u trajanju od po 8 do C0 minutanikakav narativni aspekt$ samo ima
vizelni zna&aj. 1 to vreme$ 30-i "odina$ se vrlo brzo svatilo &ak 0 u ovim
razvijenim$ industrijskim kinemato"ra!ijama$ <apadne )vrope 0 9merike da
unutar !ilma ako isuvi%e partite narativni aspekt$ da takva vrsta !ilma bez
obzira koliko pokretali mizanscen$ kameru$ aktere$ ne znam %ta radiliipak
ne"de zbo" oni konstanti jedinstva vremena$ prostora 0 radnje ne"de je
bliska pozori%tu2 i da !ilm u su%tini nosi neke osobine koje se razlikuju od
pozori%ta i da je on sam svoja umetnost$ zbo" to"a su se pojavili ljudi kao
%to je )zen%tajn$ /ertov$ 5ulje%ovi mno"i koji su za"ovarali tu vizuelnu
prirodu !ilma. 0zme3u ostalo" i 7lavko /orkapi*. 4akva vrsta sekvenci se
umetala unutar ti struktura i one nisu trajale du"o$ trajale su kratko od 2 do
3 minuta i ima i nebrojeno$ &ak se ta vrsta sekvenci u ;olivudu zove
@/orki sekvensisA-/orkapi*eva sekvenca. 6ne su bile toliko razvijene i
toliko dobre da jednostavno je ta vrsta percepcije$ kasnije razvoja televizije$
preneta na jednu vrstu ne&e"a %to mi skoro svakodnevno konzumiramo$ mi
kao "ledaoci$ a to je estetika video spota "de tu i tamo imate skoro uni%tenu
narativnu strukturu$ prili&an broj akcioni$ dinami&kijednozna&ne i
&itljive kadrove koji nisu slo#eni po radnji 0 po sme%tanju planova po dubini
polja kadra$ koji su vrlo jednostavni$ sa velikim brojem kadrova koji kratko
traju$ sa velikim brojem opti&ki i laboratorijski trikovato su neke
osobine$ jel takoi "de pri&a skoro i da ne postoji. 1 mno"ima od nji
skoro da je i nema"de taj vizelno dinami&ki aspekt je toliko jak da vi u
pojedinim momentima takve strukture ose*ate kao u muzici kada bi
uporedili sa akordom. <na&i zvu&anjem vi%e tonova istovremeno$ odnosno
najmanje dva ili vi%e tonova istovremeno$ 0 vi imate jednostavno taj
do#ivljaj. 4o bi bile neke osnovne osobine2 zna&i' traje kratko$ evo da
ka#emo par minuta$ veliki broj kadrova koji kratko traju$ zatim ti kadrovi
zbo" svoje kratko*e i &itljivosti bolje da budu jednozna&ni i lako &itljivi
zbo" to"a da nemaju slo#enu radnju unutar sebeoni su kao plakati$ vrlo
brzo i percipirate. 0na&e$ da su slo#eni ne bi ste ni%ta percipirali$ ne bi ste
ni%ta videli. /eliki broj opti&ki trikova$ laboratorijskii jo% jednu osobinu
koju nismo rekli mada smo je dotakli$ a to je da u mno"im slu&ajevima oni
slu#e kao vizelni klimaks. 1 sadejstvu sa zvukom tako3e monta#ne
sekvence$ jel tako$ mo"u biti potpomo"nute da se svi ti utisci poja&aju 0
prakti&no$ monta#ne sekvence a time 0 z"usnute su na neki na&in najbli#e
onoj vrsti monta#e koju nazivamo poli!ona monta#a. 5ao nekoliko$ jel tako$
emocionalni linija koje su tu strukturisane 0 koje se razvijaju da bi se na
neki na&in u sadejstvuda bi na neki na&in$ kako ka#u teoreti&ari !ilma u
knji"ama$ te sekvence omo"u*ile emocionalno zasi*enje.
;o*u da na3em jedan relativno manje poznat !ilm Drensisa Dorda 5opole$
ra3en 80-i "odinae sada$ 5opola kao pravi znalac !ilma po&inje &itavu
stvar da bi se osetio taj vizuelni klimaks predodna scena je usporena i ona
je skoro u jednom kadru i mo#da jedan ili dva reza u ovom delu. 4o je zna&i$
ajde da ka#emo da bi to bila ona kao 30-te i E0-te kada su akteri svojom
ve%tinom pokazivali jel tako odre3ene sposobnosti i uzdizaliFpo"ledajte
ovo kada 8astasija 5inski peva$ vrlo retko i jako dobroG u ovom !ilmu je
kamerman /itorio 7tararo? Dilm po&inje tako %to ide izme3u..%pica !ilma je
napravljena od neonki$ 0 kamera putuje izme3u neonki 0 vi &itate ko je
kostimo"ra!$ ko je scenarista 0 kamera putuje takoneonke su napravljene
od slova$ to je na nekoj z"radi$ u jednom momentu se spusti kamera$ to je
kao Las /e"as 0 tu su kao ljudi na ulicama$ kockarnice$ sve je osvetljeno
prili&no$ ulazimo u jedan izlo" "de junakinja name%ta izlo"$ zavr%ava makete
solitera na ,enetnu koji su osveteljeni$ vidite )mapair stejt bildin"$
poznatu z"radu 5rajsler iz 8jujorka$ ovo-ono.vidite$ kamera stoji$ u
jednom momentu akterka je zavr%ila nam%etanje izlo"a$ sve je u jednom
kadru$ 0 odlazi u dubinu prodavnice a kamera nastavi za njom a da ne polomi
stakloza jedno tri$ &etiri minutai %ta je prakti&no pokazivao na taj na&in
na planu !orme? 5ao 0 ovde$ taj postupak je prili&no prisutan$ ima jedan
reditelj koji koristi to kao recept$ monta#nikada "od #elite da napravite
vizuelni klimaks uvek predodnu scenu jako usporite$ onda imate
mo"u*nosti da dosti"nete maksimum. 9ko predodnu scenu ubrzate$ stavite
veliki broj kratki kadrova i sve to$ vi apsolutno ne*ete sti*imorate da
idete do subliminalni sadr#aja da bi ste vi u tome posti"li maksimum.
>rajan .e Palma u skoro svakom !ilmu uvek ima sekvencu pre ne"o %to se
de%ava taj neki da ka#em "lavni akcioni momenta$ uvek je predodna
sekvenca malte ne napravljena$ koja je povod tome$ skoro sa usporenim
kretanjem$ &ak i uspori kretanje$ zna&i snima na duplo ve*oj ili troduplo
ve*oj brzini. 8a taj na&in vi imate tu do dinami&ko svojstvo$ s jedne strane
usporeno kretanje s dru"e strane o"roman broj kratki kadrova koji
apsolutno vas podi#u ka onome %to bi trebalo da bude vizelni klimaks. 8a taj
na&in lak%e dosti#ete 0 do ono"a %to smo nazvali emiconalnim zasi*enjem.
4ako da svaka monta#na sekvenca prakti&no sadr#i i taj tzv. emocionalni
naboj. 6vde se radi$ kod 5opole$ o ljubavnim odnosima$ jel takoprosto
jedan bra&ni par$ 0 mu# 0 #ena su se zaljubili u neke dru"e ljude 0 onda svako
od nji ima svoj neki do#ivljaj 0 svako od nji prakti&no je tretiran na
dru"a&iji na&in. 8a taj na&in imate 0 odre3enu vrstu kontrasta a da verujete u
oba ose*anjaon se odlu&io za !ormu du"o" kadra 0 za !ormu monta#ne
sekvence. <a razliku od z"usnute koja ima sve iste osobine kao 0 monta#na
sekvenca samo %to nema taj emocionalni naboj. 5od z"usnute sekvence mi
moramo da presko&imo neko vreme 0 prakti&no radimo sa takvom vrstom
!orme kao %to je 0 kod monta#ne sekvence da bi saop%tili neku in!ormaciju.
8a primer$ bio je 00 7vetski rat 0 na% "lavni junak je pozvan u vojsku 0 sada u
dva minuta moramo da ka#emo da je rat bio$ na koji na&in se on desio 0 da li
je taj rat ostavio posledice po na%e" junaka. 6n odlazi u vojsku 0 onda
imamo jedan kon"lomerat$ vizelni klimaks$ sve #ivosuper je rat minut 0 po
ali na% junak dolazi sa "ipsom ili na %takama. ,i smo prakti&no taj minut 0
po ono %to je trajalo "odinama prakti&no prikazali na tako3e isto monta#ni
na&in. 4akva vrsta sekvenci ima istu !ormu kao 0 monta#na sekvenca samo
%to se naziva z"usnuta. 1stvari mi smo tu z"usnuli neko vreme. 8eki ka#u
kondenzovalinije$ kondenzovano je kada menjate a"re"atno stanje$ iz
"asovito" prebacujemo u vodeno stanjenije ba% najbolji primer2 neki opet
koriste termin' sa#imanje2mo#da je blizak termin. 6vaj termin @z"usnutaA
postoji u dve knji"e' kod 5erila (ejsa i kod +e#ija Pla#evsko"$ s tim %to
5eril (ejs razlikuje od z"usnute i monta#nu$ naziva je monta#nom 0 to je
ovo o &emu smo mi sada pri&ali.
8aravno$ ovu vrstu ideja$ jaki emocionalni naboja mo#ete do prili&no
apstraktni momenata i*i u !ormi koje apsolutno nisu tako privatljive 0
bliske kao %to je ne znam u nekom !ilmu "de se bavilo isklju&ivo narativnim
momentom$ "de je dramski motivmi mo#emo sa ovom vrstom odlaziti &ak
do !ilozo!ski pojmova i to sna#no ose*ati a da nam nije ba% sve do kraja
jasno.
,uzika koja je naj&e%*e kori%*enato znatejel znate koja je ovo
kompozicija? 4ristan i 0zolda$ uvertira
.osta poma#e idejnomu svatanju monta#ne sekvence$ te%ko da se mo#e
uo&iti bez zvuka ali na neki na&in prili&no mno"o novije" datuma F!ilm
9pokalipsa sadaG6no %to je zanimljivo$ kada pa#ljivo "ledate ovu
sekvencu$ vidite da je ona prili&no suprotna od ono"a %to smo pri&ali malo
preo tome da je veliki broj kratki kadrova. 6vde je veliki broj du"i
kadrova s tim %to su ti kadrovi jednozna&ni$ transparentniisto je kao i kod
ovi samo %to traju malo du#e$ takoopet veliki broj pretapanja$ dupli
ekspozicija Fulazi ,iroslav s ka!om '.Gnekoliko slika istovremeno$
kretanje u razli&itim smerovima 0 imate junaka$ &ak imate i i"ru izme3u elisa
elikoptera i ventilatora u sobi$ osim ove ?...i jo% neki elemenata koji
e"zistiraju u sobi koji su tu isto prisutni$ tako3e ikono"ra!ski elemenata
koji nam "ovore da se radi o nekim opasnim trenucima kao %to je rat ili
ne%to sli&no tome. ) sad$ kada se to u sadejstvu sa slikom i zvukom to sve
vidi ustvari dolazimo do jedno" da ka#em detalja koji prili&no mno"o "ovori
ustvari o subjektivnom do#ivljaju junaka ko"a smo privatili kao junaka koji
nas void$ "lavno" junaka s kojim se identi!ikujemo s dru"e strane prili&no
je to diskontinuirano$ prili&no nema veze sa ose*anjem pakla$ straa$ sa tim
re&ima koje se u pozadini zvu&noj pojavljuju$ %to prisutno ponekad u prvom
planu$ ponekad u dru"om u zavisnosti od zvu&no" e!ekta$ vi imate neki
utisak jel tako ti napalm bombi$ pakla 0 ovi re&i koje vam ne daju
mo"u*nost ni da se uvatite ni za svaku0 tako po&inje !ilm. 7mesti vas
prakti&no u subjektivnom ose*anju junaka koji le#i na krevetu. 0 to na neki
na&in mi kao da vidimo nje"ovim o&ima$ nje"ovom du%om. 0 onda sve to nas
povezuje sa vremenom kada se &itava pri&a de%ava. 6n ka#e u prvoj
re&enici' 7aj"on0 kada se desi ta vrsta muzike 0 taj status vi ustvari vidite
da &itava ta struktura !ilmska je napravljena tako da nas ne"de povezuje sa
ose*anjem kako to ustvari vidi neko ko je narkoman a da se ni"de to ne
ka#e. 8i"de vi eksplicitno nemate nijedan momenat koji to sa si"urno%*u
mo#e da potvrdi ne"o &itav taj kontekst aludira ustvari na tu neku vrstu
ose*anja 0 da je verovatno na% akter uzeo tako neki narkotik upravo zbo"
to"a da bi pre#iveo taj pakao u kome se nalazi ili mo#da iz ljubavija ne
bi toliko daleko i%aoali$ u svakom slu&aju ta vrsta sna#no" emocionalno"
naboja prosto izvire iz to" sadr#aja. Pa kada sam vam rekao da mo#e da
do3e do prili&no !ilozo!ski poruka upravo sam na to mislio. <ato %to
mo#ete sa jedne strane davati takvu strukturu$ or"anizovati0 takve sadr#aje
da ni%ta eksplicitno ne ka#ete a da ustvari prili&no smestite "ledaoca 0
nje"ovu vrstu pozicije sa nekim pojmovima koji nisu eksplicitno izre&eni
ne"o su apsolutno or"anizovani putem monta#ne sturkture. <na&i$ mo#ete
jako dota*i "ledaoca 0 putem emocija prakti&no mu saop%titi$ a to je ono
sada *u vas podsetiti "de smo pre par meseci spominjali )zen%tajna 0
4arkovsko" pa smo rekli ustvari da postoji odre3ena vrsta &ak kritike
4arkovsko" a )zen%tajn "ovori o emocionalnim %okovima$ da svest
intelektualna ustvari kod "ledaoca dolazi na osnovu serije emocionalni
%okova izazvani onime %to vidi na ekranu$ pa prakti&no intelektualna
monta#a je upravo to$ izazvana serijom emocionalni %okova$ a ova vrsta
emocionalno" naboja tako3e je ne"de bliska ustvari istoj pojmovima "de
mo#ete jel tako lak%e izvr%iti identi!ikaciju sa "ledaocem 0 tako3e
or"anizovati &itavu strukturu tako da sem emocionalno" naboja$ ustvari
saop%tavate na neki na&in posebne$ duboke misli koje nisu verbalni ili
tekstualnim putem izre&ene$ ne"o postaju kontekstom stvarne. 9
prakti&no$ nismo to rekli dramskim kontekstom rekli smo ustvari vizelno-
dinami&kim aspektom monta#no" konteksta. 1stvari$ idealan !ilm je ona
vrsta !ilma koja na dobar na&in pro#ima dramski 0 vizuelni taj dinami&ki
monta#ni aspekt. <na&i$ 0 jedan 0 dru"i bi morali da budu nekako uskla3eni
da bi se to privatilo na ovom nivou koji mi ovde za"ovaramo. 7 dru"e
strane$ spomenuli smo jo% 0 uvodnu sekvencu. 1vodna sekvenca je prakti&no
sekvenca koja mo#e imati razli&ite !orme. 0zme3u ostalo" u uvodnoj
sekvenci se nalazi 0 %pica !ilma u kojoj imate naslov$ jel tako$ osnovne
in!ormacije o tome ko je radio doti&ni !ilm$ onda mo#e biti ukorporirana u
sam vizuelno-dinami&ki ili narativni sadr#aj. 1koliko se %pica pojavljuje
posle po&etka !ilma koji ima 0 prikazuje neku vrstu zbivanja$ uvek
prikazujetakva vrsta %pice se naziva D6( BP0H9. <na&i ona ne ide na
samom po&etku$ !or %pica ide malo kasnije$ zna&i prvo krene !ilm!ilm ne
mora da krene tako3e zajedno sa pri&om !ilma$ ponekad kre*e a ponekad
nekre*e !ilm ali pri&a !ilma jo% uvek nije krenula. /i ste si"urno svi
"ledali !ilm @7edam "odina vernostiA >./ajlera!ilm po&inje tako %to
imamo vestern situaciju na nekoj reci$ u indijansko selo dolazi !amilija
indijanaca roditelji$ #ene$ deca dolaze do obale 0 mu%karci stavljaju #ene 0
decu u kanue$ mi "ledamo tako %to i vidimo sve od pozadi malo sa brda 0
oni pu%taju #ene 0 decu u raznim kanuima$ oni sada odlaze niz reku ali svi
ma%u$ pozdravljaju se0 prakti&no sve je lepo$ zeleno$ vidi se da je jako
toplo$ leto0 onda u prvom planu izme3u kamere 0 indijanaca koji prate
svoje #ene 0 decu prolazi jedna jako z"odna indijanka 0 to" momenta svi
indijanci se okrenu prema toj z"odnoj indijanki 0 krenu van kadra jer je ona
krenula van kadra. 6na je ostala$ verovatno nije udata 0 nema decu0 vi
svatite ustvari sada ide pretapanje$ prelazimo u dana%nje vreme$ nalazimo
se na centralnoj stanici u 8jujorku$ na #elezni&koj$ "de mu%karaci prate
svoje #ene 0 decu jer oni idu na letovanje a mu%karci kao ostaju da rade$ 0 to"
momenta vi ustvari vidite kako ovaj &itava stvar mo#e da semo#ete da se
i"rate na razne na&ine$ da !ilm krene a da pri&a !ilma jo% nije krenula$ samo
znate o &emu se radi. 0 na% junak prakti&no ostaje bez #ene$ ona je oti%la na
letovanje a kom%inica mu je ,erlin ,onro a sa svojom #enom je bio sedam
"odina u braku a prema nekim statisti&kim istra#ivanjima najve*i broj
razvoda se de%ava u sedmoj "odini 0 zato se !ilm zove @7edam "odina
vernostiApo%to je radio austrijanac$ be&lija$ >ili /ajler onda vam je jasan 0
&itav podtekst elemenata koji tu !unkcioni%u. <na&i$ kada "ovorimo o tome$
!ilm je krenu$ &ak nije krenula ni pri&a$ pri&a kre*e malo kasnije$ pa je tek
onda krenula %pica$ ta vrsta %pice naziva se D6( BP0H9$ a sama !orma
uvodni sekvenci podrazumeva uvek ono dokle ne de!ini%emo ustvari
osnovnu tematiku !ilma sa na%im junacima. 4akva vrsta sekvenci mo#e biti
sastavljena od dve ili vi%e scena i naziva se uvodnom sekvencom. -esto puta
se 0 monta#na 0 z"usnuta sekvenca koriste kao uvodne sekvence. +a sam
pu%tao @Ivozdeni krstA u kome imate prakti&no da kre*e sa monta#nom
sekvencom$ ali ne mora da bude. <na&i monta#na ili z"usnuta sekvenca se
tako3e &esto puta ubacuju unutar uvodne sekvence. ) sada$ postavlja se
pitanje kako se monta#na i z"usnuta tako3e nazivaju sekvencom a 0 uvodna
koja ima neke junake$ ima neki dramski razvoj$ u kojoj se de%ava ne%to sa
akterima$ u &emu je razlika a i jedno 0 dru"o je sekvenca$ kako je mo"u*e da
0 ovo %to je monta#na nazivamo sekvencom? Po3imo od de!inicije'
7)5/)8H9 je uvek tako sastavljena od najmanje dve scene. 6dlika
sekvence nikada nije jedinstvo vremena$ prostora i radnje. 6dlika sekvence
je uvek jedinstvo ideje. ,onta#na sekvenca$ pri&ali smo o kadrovima$ oni se
spajaju samo na osnovu zajedni&ko" imenitelja$ na osnovu ideje$ odnosno na
osnovu to" jedinstva. Prakti&no zbo" to"a je to sekvencazato %to nema
prostorno-vremenski kontinuitet. Potpuno razbacano$ &ak i nebitnojedino
%to povezuje je jedinstvo ideje. 5od sekvence je tako3e jedinstvo ideje.
Ftada nam je dao zadatak da 5um 0 izdelimo na sekvenceG
+o% ovo da skrenem pa#njukako se prodaje muzika? 8emojte da mislite da
je video spot nastao kao samostalna !orma$ video spot je nastao iz monta#ne
sekvence 0 video spot je izmenio svoju vrstu namene 0 e!ekta time %to je
prakti&no nastao sa #eljom da pove*a pro!it korporativnim korporacijama u
muzi&kom smislu. <na&i$ on je proistekao kao nus produkt monta#ni
sekvenci. /ideo spot se radi nekoliko dana do sedmica$ a monta#na
sekvenca se radi nekoliko meseci. 1 !ilmu Pevanje na ki%i se vidi do koje
mere je to dobro realizovano$ sa prepuno trikova$ sa prepuno akcijeuop%te
nije jednostavno$ ili ne znam$ bilo koji !ilm Drenka 5apreu svakom !ilmu
monta#ne sekvence radio je 7lavko /orkapi*. 0mate u !ilmu @1poznajte
.#ona .oaA pri&u o EC-va "odina$ 7lavko /orkapi* radi sekvencu o
manipulaciji tako %to javni mediji u tom trenutku radio 0 novine se
upotrebljavaju da manipuli%u narodom kako bi pove*ali broj "lasova za
"lasanje prilikom izbora 0 kako je uz sve to jo% uvu&en novac 0 pro!it$ pazite
EC-ve "odine 7lavko /orkapi* pravi monta#nu sekvencu tako. 8ama treba
pet minuta da objasnimo re&ima o &emu se tu radi a on od to"a napravi
monta#nu sekvencu. <na&i potpuno apstraktne i !ilozo!ske kate"orije se
doti&u u sekvencama sa dubokim pro#imanjem a da pri tom zadovoljite 0
vizelni klimaks i poli!onu monta#u$ i duovitost$ i vizuelnu akciju$ i imate u
pravom smislu te re&i !ilm.
F"ledamo inserteG
6d neko" trenutka nemo" !ilma 28-me kada se kadrovi tretiraju u najkra*em
smislu$ ajde da ka#emo )zen%tajn i ona ruska !ormalisti&ka %kola pa 0 Iri!it 0
9bel Ians malo ranije$ svi dolaze do to" kratko" kadra. ) sad$ uzmite po
dekadama 0 posmatrajte %ta se de%ava sa razvojem du#ine kadra od$ ne znam
C9C0 pa na ovamo$ vide*ete da je bilo nekoliko razli&iti perioda kako su se
kadrovi skra*ivali pa produ#avali. Pred pojavu zvuka kadrovi traju veoma
kratko$ pojavom zvuka kadrovi se opet produ#avaju zato %to se "ovori$ imate
dijalo" a onda opet kako se nau&ilo da se radi 0 kako je odre3ena vrsta
!ilmske !orme opet na neki na&in$ na dobar na&in$ uvu&ena u tu vrstu !ilmske
!orme kadrovi se opet skra*uju i to po dekadama sve vi%e 0 vi%e. 9ko
uzmemo da je prose&no vreme trajanja !ilma 90 minuta$ onda je do
dana%nje" dana prakti&no dolazi se do to"a da kadrovi traju kra*e$ njiovo
bar prose&no trajanje iz dva razlo"a' jedan zbo" to"a %to smo nau&ili da se
bavimo slo#enim narativnim strukturama u to je uvu&ena 0 nelinearna
struktura tako da nam to omo"u*ava da br#e mislimo$ na%e perceptivne
sposobnosti su se poja&ale 0 nau&ili smo da vladamo tenikom koja nam je
omo"u*ila 0 to skra*enje Fknji"a 0storija$ stil 0 tenolo"ija !ilma$ >erija 7alta
"de se on bavio u onom trenutku kada je pisao knji"u analizama upravo
prose&no" trajanja kadrova u raznim !ilmovima 0 po dekadamaG. Pored ove
istorijske determinisanosti postoji jo% jedna vrsta determinisanosti a to je
"eo"ra!ska. 1 zemljama zapadne emispere$ razvijenim industrijskim
kinemato"ra!ijama imate ve*i broj kadrova u 90 minuta ne"o u 7rednjoj
)vropi a po"otovu u 0sto&noj )vropi. 9ko se krene dalje$ preko arapski
zemalja do 0ndije ta du#ina se sve vi%e 0 vi%e pove*ava 0 onda se de%ava
zanimljiv pardoks da kada do3ete u ;on" 5on" onda na"lo padne ta
du#inasamo tu se de%ava paradoks da imate jednu vrstu !ilma "de je
prose&no trajanje kadra veoma malo. 5ada se pojavila @.ivlja ordaA ona je
imala 3 J00 kadrova to je delovalo kao nemo"u*a misija za bioscope$
naravno svi su bili odu%evljeni a opet ona sada kada se poredi sa mno"im
dru"im !ilmovima deluje u mno"im momentima prili&no sporo.