Gipkost
Je motoricka sposobnost kojom se lako ostvaruju velike
amplitude pokreta. Osim termina gipkost koristi se jos :
elasticnost , fleksibilnost, savitljivost..
podela gipkosti:
Prema topologiji – gipkost ruku I ramenog pojasa, trupa,
karlicnog pojasa I nogu.
Prema akcionim kriterijumima- aktivna gipkost(ostvaruje se
sopstvenom misicnom masom) I pasivna (delovanjem
spoljasnjih sila).
Gipkost zavisi od vise faktora , jedna je gradja zgloba koja
odredjuje gipkost a druga je duzina ligamenata I elasticnost
misica I na njih mozemo uticati zavisi od uzrasta (sa starenjem
se smanjuje) ,pola (zene su gipkije) doba dana (ujutru je
manja gipkost), motivisanost.
primeri: vezbe oblikovanja sa I bez rekvizita, sitno koracanje,
hodanje na petama.
Brzina
Sposobnost koja pokazuje za koliki vremenski perio je izvrsena
neka motorna radnja u datim uslovima.
podela :
brzina reakcije – pokazuje koliko je vremena potrebno da se
reaguje na neki signal
Brzina pojedinacnog pokreta- za koliko vremenski period je
izvrsen jedan pokret
Brzina frekvencije pokreta- ucestalost pokreta u jedinici
vremena
Brzina zavisi od sledecih faktora : brzine kontrakcije misica,
funkcionisanje nervnog sistema, osetljivosti receptora, brzina
protoka I prerade informacija, koordinacije pokreta ,
savladanosti tehnike , zagrejanosti misica.
Razvoj brzine- moze se podsticati iako je visoko urodjena
sposobnost , cak I 0,95%. Tako da telesno vezbanje ne moze u
velikoj meri uticati ali moze doprineti stimulisanju razvoja.
Primeri: brzina trcanja- sprintevi, trcanje u mestu sa
podizanjem kolena , brzi pokreti- bacanje raznih predmeta,
brza promena polozaja tela na znak.
Vrste koordinacije: koordinacija ruku, nogu, opsta staticka,
opsta dinamicka, sposobnost motorickog ucenja,
okretnost , spretnost.
zavisi od faktora: inteligencija , uzrast, prethodna motoricka
iskustva, emotivno stanje, koncentracija I motivacija.
razvoj koordinacije : genetski je limitirana sa znacajnim
koeficijentom urodjenosti, u velikoj je korelaciji sa
inteligencijom. Senzitivni periodi 6-7 I 10-12 god. Znacajan
je I predskolski uzrast od 5-7 god.
Primeri: slozenije vezbe oblikovanja , kombinacija razlicitih
pokreta, poznata vezba na neuobicajen nacin ili u
nepoznatim okolnostima.
vrste preciznosti:
Prema brzini izvodjenja(brzi I spori precizni pokreti)
Prema duzini trajanja(dugotrajna I kratkotrajna)
Prema vrsti ekstremiteta (ruku ili nogu)
Preciznost zavisi od :dobrog prijema I analize vidnih signala
nervnog sistema, od potrebnog nivao snage, ravnoteze ,
emotivnog stanje, koncentracije kao I od treniranosti ,
uzrasta, pola I dr.
Primeri : gadjanje kotrljanjem, gadjanje bacanjem, bacanje
sa dve ili jednom rukom.
Vrste ravnoteze:
Stabilna: teziste tela ispod povrsine oslonca- vesanje na
spravi
Labilna :teziste tela iznad povrsine oslonca-hodanje
Indiferentna: teziste u tacki oslonca- kotrljanje na vratilu
Faktori od kojih zavisi: urodjenog je karaktera , stanje
centra za ravnotezu u mozgu , stanje vestibularnog
aparata, uzrast , povrsina oslonca, visina tezista tela,
treniranost, snaga , gipkost…
Razvoj ravnoteze: iako se razvija postepeno , razvojem
nervnog sistema I centra za ravnotezu kao I ukupnim
psihofizickim razvojem jedinke, vezbanjem se moze
doprineti razvoju ove sposobnosti. Senzitivni period 6-12
god
Primeri: treba vezbati u kombinaciji a drugim vezbama
:puzanje, penjanje, dizanje…
I faza –stvaranje predstave : upoznavanje sa vezbom , to
se moze uraditi preko dve metode , metod pokazivanja I
metod zive reci.
Metod pokazivanja : deca najlakse usvajaju pokrete koje
vide , upoznavanje pokreta sa oblikom kretanja na osnovu
pokazivanja. Priprema mesta za pokazivanje, polozaj koji
zauzima vaspitac , motivisanje.
verbalna metoda: retko se koristi samostalno najcesce u
kombinaciji sa metodom pokazivanja I metodom prakticnog
vezbanja. Izlaganje vaspitaca moze biti u vidu pricanja –
zainteresovati decu, opsta faza najave .
II faza – prakticno vezbanje
podrazumeva izvodjenje vezbe od strane deteta , dok
vaspitac usmerava njegove pokrete, ispravlja greske,
motivise. Prvi pokusaji treba da se izvode u olaksanim
uslovima a nakon toga vezba se izvodi u prirodnom obliku.
Ova metoda sadrzi vise modaliteta: sinteticki- izvodjenje
vezbe u celini.
analiticki- izvodjenje vezbe u delovima
postupak pokazivanja- nakon pokazivanja deca pokretima
oponasaju ljude, zivotinje , pojave u prirodi I sl.
III faza- uvezbavanje ucenog oblika kretanja
pre uvezbavanja treba da se proveri ispravnost tehnike
izvodjenja. Uvezbavanje podrazumeva razlicite nacine I
uslove ponavljanja. Vezba je uvezbana kada dete moze da je
ponovi bez vecih odstupanja I u obliku takmicenja.
Najcesce sistematizacije vezbi oblikovanja:
prema uticaju na misice I zglobove: istezanje , jacanje ,
labavljenje I kombinovane
prema uticaju na pojedine delove tela : za razvoj misica
ramenog pojasa I ruku, misica ledja, trbusnih misica,
bocnih misica, misica nogu I stopala I kombinovane.
prema koriscenju rekvizita I sprava: bez rekvizita-posle
vezbe, sa rekvizitom- lopta , palica, obruc , vijaca… vezbe sa
I na spravama – ripstol, svedska klupa…
prema ucescu suvezbaca:vezbe u parovima, u trojkama I
vecoj grupi.
Uticaj: visestruki, jacanje misica nogu I stopala,
koordinacija, pravilno drzanje tela, izdrzljivost. Vrste
hodanja :
prema nacinu hodanje: obicno, brzo, sporo, kratkim / dugim
koracima, sa podizanjem kolena, tromo, tiho, na petama, na
prstima…
prema uslovima: po ravnom /neravnom tlu, po pesku, po
sljunku, travi, uz /niz brdo, preko prepreke…
po pravcu: napred, nazad, levo , desno, pravo…
Vrste provlacenja:
provlacenje ispod, kroz, izmedju, visoka, niska provlacenja,
cista ili prava provlacenja, pojedinacna ili u paru .
uticaj: umeren uticaj na sve misicne grupe, najznacajniji za
razvoj pokretljivosti, pre svega kicmenog stuba, orijentacija
u prostoru.
promena polozaja tela u prostoru pomocu: nogu I ruku. Sa
predskolcima se ne vezba samo na rukama, izvode se
penjanje na neki predmer, spravu , preko sprave ili uz neku
spravu.
uticaj: visestruki ali zavisi od tehnike penjanja , jacanje
misica nogu I stopala, misica ruku I ramena, koordinacija,
visoko puzanje: upiranje o sakama I
potkolenicama(naizmenicnim upiranjem ruku I nogu,
istovremenim, napred I nazad) , puzanje u sedecem
polozaju.
nisko puzanje: puzanje potrbuske, puzanje na ledjima, na
boku
sve tehnike: mogu se izvoditi u razlicitim smerovima, pravolinijski,
vijugavo, kruzno…
uticaj: jacanju se sve misicne grupe ,pravilno drzanje, razvija se
pokretljivost.
Dizanje i nosenje: Tehnika klasicnog nacina dizanja I tehnika
posebnog nacina dizanja I nosenja(pod pazuhom, na ramenima,
na glavi…). Tezina koju mogu nositi mladja grupa 1 kg , srednja
2kg , starija 3 kg .
uticaj: jacanje misica nogu , ruku I ramena, ledjnih misica.
Guranje i vucenje: Otpor moze biti neživ – sprava, rekvizit , ili ziv-
suvezbac. Vezbamo ove vezbe na istoj aktivnosti. Tehnika: sa
jednom ili dve ruke, iza ledja ili je vezbac okrenut ka predmetu.
Potiskivnje i nadvlacenje: Mogu biti neposredne- dvoje dece u
kontaktu, I posredne- u kontaktu drzeci palicu , obruc, konopac…
potiskivanje u parovima : dlanovima , uz pomoc palice, ledjima,
stopalima u sedu.
nadvlacenje u parovima: drzeci se obema ili jednom sakom,
ledjima drzeci sa obe ruke palicu.
Trcanje: Uticaj: Angazuje veliki broj misica, najvise jacanje misica
nogu i stopala, donekle ruku i ramena, disajne misici jacaju.
-Podela prema nacinu: Klasicno, brzo sprintersko (15-30m),
istrajno (200-400m), sa visokim podiznjem kolena, bucno, tiho,
dugim koracima, u grupi, u paru.
-Podela prema uslovima: Po ravnom terenu, travi, bosi, uz brdo i
niz brdo, po pesku, sa nosenjem predmeta.
-Podela prema pravcu i smeru: napred, nazad, pravolinijski,
bocno..
POSKOCI- su skokovi manjeg intenziteta, za sve uzrasne grupe,
posebno za mladju grupu. Mogu se izvoditi istovremeno sa obe
noge- sunozno, sa jednom nogom i sa jedne na drugu nogu u
mestu, napred, nazad, bocno, u pocucnju, u cucnju, preko nekih
prepreka,.. Vazno je da se deca snazno odraze od tla a da je
doskok mek.
Uticaj: jacanje misica nogu i stopala, razvoj eksplozivne snage
msiica nogu, pokretljivost u zglobovima nogu, koordinacija
pokreta,.. Treba ih vezbati u vidu oponasanja kroz pokretne igre i
zadatke.
-SKOKOVI-
1. Skok u dubinu: Skakanje sa raznih predmeta i sprava. Od
uzrasta zavisi tehnika izvodjenja i visina. Najvazniji je pravilan
odraz i doskok. Mladja grupa do 30cm, srednja 50cm, starija
60cm, pripremna 70cm (uz meko doskociste). Faze: priprema-
zamah i odraz-let-doskok.
2. Skok u dalj iz mesta: Pocinje u drugoj polovini mladjeg uzrasta.
Faze: priprema-zamah-odraz-let-doskok
3. Skok u dalj iz zaleta: Od srednje grupe. Tehnika: priprema-
zalet odraz i zamah-let-doskok
4. Skok u vis iz pravog zaleta:U srednjoj grupi pocinjemno.
Zgrcna tehnika: priprema-zalet-priprema za odraz i odraz-let-
doskok.
5. Skok u vis iz kosog zaleta
Preskoke preko sprava
-Pripremne vezbe za raznozne preskoke: uz pomoc svedske
klupe
-Pripremne vezbe za zgrcne preskoke: svedska klupa
Bacanje
-GADjANjE U CILj- Precizno bacanje ili sutiranje. Dobra sposobnost
gadjanja podrazumeva dobru koordinaciju oko-ruka i koncetraciju.
CIljevi mogu biti raznovrsni: obruc, baloni, lopta, veliki, mali, pokretni,..
Nacini gadjanja: kontrljanjem, bacanjem odozdo sa dve ruke, bacanjem
u visini grudi sa dve ruke, iznad visine glave, iznad visine ramena,
sutiranjem.
Uticaj: Pre svega razvoj preciznosti, koordonacija, spretnost, misici sake
i prstiju.
-BACANjE U DALj-
Svi rekviziti koji se koriste za gadjanje, koriste se i ovde, svi nacini
gadjanja mogu se i ovde koristiti. Najefikasniji nacin bacanja u dalj je
jednom rukom iznad visine ramena.
Kolutovi -KOLUT NAPRED- Utice na jacanje misica ruku i ramena,
nogu i stopala, trbusnih misica, koordinaciju, okretnost i
orijentaciju u prostoru. Prvo se vezba kolut niz kosinu pa tek onda
na ravnoj podlozi.
-KOLUT NAZAD- To je zahtevna vezba. Uticaj je isti kao i kod koluta
napred. Sa decom se vezbaju pripremne vezbe, ali uglavnom jos
uvek nisu sposobna na predskolskom uzrastu za izvodjenje sem
ako vaspitac proceni suprotno.
Vezbe ravnoteze
-STATICKA RAVNOTEZA- je sposobnost sto duzeg odrzavanja
stabilnog polozaja u mestu. Koriste se razliciti oblici jednonoznih
stajanja (na jednoj nozi, na podu, otvorenih ociju sa odrucenim
rukama, zatim isto sa prirucenim rukama, pa sa zatvorenim ocima
isto ali se stoji na precki od 5cm).
-DINAMICKA RAVNOTEZA- podrazumeva sto duze zadrzavanje
stabilnog polozaja tela u kretanju, primenjuju se postepenim
usloznjavanjem. Ruke odrucene, pravilno drzanje tela, pogled
pravo ispred. Imamo vezbe na tlu i vezbe na uzdignutoj podlozi.
Vezbe sa loptom
-DRZANjE- Drzanje lopte je vazna vezba, jer sve ostale vezbe
sa njom zapocinju drzanjem. Dte loptu drzi sa obe ruke
rasirenih prstiju, dlanovi jedno prema drugom. Uticaj je
jacanje misica sake, prstiju, ruku i ramena.
-KOTLjANjE- vezba se ciklicno( kotrljanje bez prekida)- kada
su obe sake istovremeno ili samo jedna u neprestanom
kontaktu sa loptom i aciklicno- sakom se daje pocetni
impuls lopti koja se dalje kotrlja sama.
-VODjENjE LOPTE- (PROCITATI U KNJIZI OPISANE
AKTIVNOSTI)
1.Vodjenje lopte sa dve ruke- u mestu
2.Vodjenje lopte jednom rukom- u mestu i kretanju
3.Vodjenje lopte nogom- jednom ili naizmenicno jednom i
drugom nogom
-DODAVANjE I HVATANjE- U pocetnoj fazi vrsi se
individualno, pa u paru, trojkama,.. Treba da koriste razlicite
rekvizite
1. Samododavanje i hvatanje
2. Dodavanje i hvatanje odozdo sa dve ruke
3. Dodavanje i hvatanje u visini grudi sa dve ruke
4. Iznad glave sa dve ruke
5. Dodavanje jednom rukom iznad visine ramena i
hvatanje sa dve u visini grudi
VRSTE POLIGONA
-Mogu se podeliti na vise nacina. U radu sa decom
predskolskog uzrasta mogu se koristiti:
1. Po nacinu izrade: fiksni i pokretni (pruzaju mogucnost
kombinovanja raspolozivih sprava i rekvizita)
2. Po obliku putanje: pravolinijski i krivolinijski (potkovica,
polukrug, elipsa)
3. Prema broju staza: jednostazni, dvostazni, a retko
visestazni
4. Po nameni i sadrzaju: istovetni i razliciti (za usavrsavanje
tehnike kretanja, za razvoj opste sposobnosti), takmicarski,
kontrolni i zabavno-rekreativni
1. mladja grupa oko 4-5 vezbi
2. srednja grupa oko 6-7 vezbi
3. starija grupa oko 8-9 vezbi
4. pripremna grupa oko 10 vezbi
Osnovni zahtevi planiranja
1. Usmerenost ka cilju- podrazumeva da planiranje bude takvo
da je usmereno ka sto uspesnijoj realizaciji programskih sadrzaja
2. Realnost i konkretnost- podrazumevaju da je planiranje
zasnovano na stvarnim sposobnostima i karakteristikama dece,
na konkretnim uslovima u kojima ce se realizovati
3. Sistematicnost i pristupacnost- podrazumeva da se programski
sadrzaji rasporedjuju po logicnom redosledu - posebno je
znacajno postepeno povecanje opterecenja decjeg organizma
4. Svestranost- podrazumeva prvenstveno svestrani fizicki razvoj,
a zatim i ostalih sposobnosti i kvaliteta dece
5. Sveobuhvatnost i jednostavnost- podrazumevaju da se
planiranjem obuhvate ne samo programski zadaci i sredstva
kojima ce se oni ostvariti, vec i metode, forme rada, sprave,
rekviziti, prostorni i drugi uslovi koji ce se koristiti

Vrste planiranja
Dnevno, nedeljno, mesecno, sezonsko, godisnje
Jutrnje telesno vezbanje
1. formiranje navike za svakodnevno telesno vezbanje
2. podsticanje rada svih organa i organskih sistema posle
spavanja
3. stvaranje vedrog raspolozenja dece i spremnosti za naredne
aktivnosti
4. priprema lokomotornog aparata za predstojece aktivnosti
5. formiranje pravilnog drzanja tela i otklanjanje loseg drzanja
pojedinih delova ili tela u celini
6. poboljsanje otpornosti organizma tj "celicenje" organizma