ZNAČAJ IGRE

U DEČIJEM
RAZVOJU
MENTOR: DOC.DR FAHRUDIN MAVRIĆ
STUDENT: ILMA PLOJOVIĆ
ŠTA JE IGRA?

• to je aktivnost koja je u isto vreme i igra i rad, jer igra utiče na

sve aspekte razvoja deteta – senzomotorni, kognitivni,
emocionalni, moralni, socijalni, kao i na razvoj govora;

• Igra je život deteta, njegova svakodnevna potreba od trenutka

njegovog rođenja i treba je shvatiti kao glavni element učenja
deteta;

• Ono što igra daje je nezamisliv značaj u celokupnom razvoju

deteta.
ORGANIZOVANO UČENJE KROZ IGRU

Višestruk je značaj detetove igre za njegov razvoj:

• doprinosi razvoju psihofizičkih funkcija deteta, njegovih

sposobnosti i znanja;
• podstiče razvoj dečijih sposobnosti i stvara preduslove za
njihovo usložnjavanje na starijim uzrastima;
• razvija posebne veštine i načine ponašanja i na taj način stiče
iskustva, otkriva, uči, stvara;
• Igra pomaže i usmerava dečiji razvoj, indirektno vaspitava i
obrazuje,...
 PODSTICANJE RAZVOJA KROZ IGRU

• Suština ovog metoda je organizovanje sredine u kojoj će deca imati

potpunu slobodu da od ponuđenih odaberu ona sredstva koja žele za
svoje aktivnosti.

• Budući da je igra znatno fleksibilnija i bolje se uklapa u potrebe i

interesovanja dece, ona ima prednost u odnosu na školski sistem rada.

• Igra postaje učenje na ozbiljan, zabavan i interesantan način. Ona je

primereniji i atraktivniji način učenja za decu predškolskog uzrasta, ali
se vrlo uspešno može koristiti u nastavnim aktivnostima mlađih
razreda osnovne škole.

 
 DETE I NJEGOVA POTREBA ZA FIZIČKIM
KRETANJEM

Potreba za fizičkim kretanjem predstavlja jednu od osnovnih životnih

potreba koja je kod deteta zasnovana na biološkim normama rašćenja i
razvijanja.

Dete, međutim, želi da živi, ono voli da živi baš zato što život od njega traži
da se mnogo kreće.

Dečje kosti razvijaju se i rastu u dužinu i širinu. U isto vreme razvijaju se,
rastu i jačaju mišići. No razvijenost i tonus mišića u velikoj meri zavise od
fizičke aktivnosti, od fizičkog vežbanja.

Mišići se često i prekomerno zamaraju održavanjem tela u mirnom sedećem

položaju učenika u školi. U takvim slučajevima trup se guri, karlica se, zbog
zamorenosti glutealnih mišića, naginje napred i držanje tela postaje loše
DETE I NJEGOVA POTREBA ZA FIZIČKIM KRETANJEM

Slobodna fizička kretanja naročita ona najdinamičnija

zastupljena u igrama, veoma su potrebna deci i zbog toga što
se njima efikasno podstiču funkcije osnovnih sistema
unutrašnjih organa.

Takav prirodni napor dovodi kod zdrave dece do povećane

respiracije čime i do povećane potrošnje kiseonika.

Tako deca izdašnim kretanjem kroz igru podmiruju organizam

većom količinom kiseonika potrebnog za ostvarivanje
rašćenja.
 
DETE I NJEGOVA POTREBA ZA FIZIČKIM
KRETANJEM

 
Potrebe za fizičkim kretanjem, za slobodnim telesnim
vežbanjem izraženim slobodnim igrama na suncu i vazduhu
proizilaze iz dečjeg organizma u razvoju.

Razumljivo je da potrebne uslove za takav razvoj dete nije u

mogućnosti da ostvari samo. U tome je potrebna značajna
pomoć roditelja, škole i šire društvene zajednice.
IGRA, OBUČAVANJE I RAZVOJ

Cilj igre uvek ima dva aspekta:

- saznajni – ono što u igri dete treba da nauči
- vaspitni – načini saradnje, forme , kontakti i odnosi prema
drugima koje treba da se „usade“ detetu.

(U oba slučaja cilj treba da se formuliše ne kao prenos konkretnih znanja,

umeća i navika, nego kao razvoj određenih psihičkih procesa ili
sposobnosti deteta. Ideja, zamisao za igru predstavlja onu situaciju za
igru u koju se dete uvodi i koju on usvaja
kao svoju. To se postiže ako se gradjenje ideje igre oslanja na konkretne
potrebe i sklonosti dece, a takođe i karakteristike njihovog iskustva)
 REZULTATI ISTRAŽIVANJA:
• Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan
Jovanović Batut", kod 20 odsto dece uzrasta osnovne i srednje
škole u Srbiji, utvrđeni su zdravstveni poremećaji koji se odnose
na koštano-zglobne deformitete, a kako je navela direktorka tog
Instituta Verica Jovanović, najčešće se radi o deformitetima
kičme.
• Kod svakog 10. deteta, odnosno kod 11 odsto učenika osnovnih
škola, dodala je Jovanović, dijagnostifikovan je određeni
deformitet kičme u 2018. godini, a u mlađem uzrastu, sve češći
su deformiteti stopala.
• Samo 6,8 odsto devojčica u tom uzrastu je fizički aktivno, nešto
su aktivniji dečaci, ali to smanjivanje fizičke aktivnosti zamenjuje
se nekim drugim navikama koje su im dostupnije i ne zahtevaju
ni fizičku, ali ni neku drugu angažovanost", navodi Jovanović.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA:
,,Deca se mnogo manje igraju nego ranije“

"Deca što više da hodaju bosa"

"Nedostatak motoričkih aktivnosti može biti faktor rizika za pojavu
kognitivnih smetnji, poremećaja koncentracije i pažnje, što je sve
češće prisutno kod dece modernog društva, koja se u stručnoj
literaturi zovu i deca zatvorenih prostora", navodi Rajović.
 
 ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
Igra, kao osnovna aktivnost dece na predškolskom uzrastu, ima sve
karakteristike kojima se podstiče dečiji sveukupni razvoj, zadovoljavaju
potrebe i ispoljavaju potencijali.

Pravilno osmišljena i organizovana, uz adekvatnu ulogu vaspitača i

učitelja u njoj, igra ostvaruje svoju edukativnu funkciju. Osim toga,
učenjem kroz igru u mlađim razredima osnovne škole moguće je da deca
brže i lakše prevaziđu adaptivne probleme pri prelasku iz predškolskog u
školski sistem vaspitanja i obrazovanja, te da se bar jednim delom ublaži
postojeći problem diskontinuiteta.

Praktičarima ostaje da igru inkorporiraju u većoj meri u

nastavu prvog razreda osnovne škole i razrade didaktičko metodička
uputstva, konkretizuju ulogu učitelja u planiranju i organizaciji igre i
formulišu načine evaluacije njenih efekata.
HVALA NA PAŽNJI!