Autori:

Ranko Rajović, Iva Rajović

Stručni saradnici:
Živa Ribićić, Miloš Vincík, Adriana Kováčová, Jana Sýkorová,
Zuzana Kašparová, Kamila Balcarová

Dizajn i tehnički urednik:

Richard Weber

Izdavač:
Cesta Fantázie / Fantao n.o.
2019

Metodološki priručnik projekta

NTC FOR ALL
Špania Dolina, Slovensko, 2019

Projekat je kofinansiran od strane Evropske Unije, ERASMUS+ programa. Mišljenja predstavljeni

u ovom dokumentu izražavaju poglede partnera NTC FOR ALL projekta i ne moraju da izražavaju
mišljenje EU.
Broj ugovora: 2017-1-SK01-KA201-035382

Poštovani budući NTC predavači i svi koji
želite da sprovodite NTC program, veliko
zadovoljstvo nam je da Vam predstavimo
pažljivo kreiran priručnik koji će Vam biti od
izuzetne koristi pri vašem radu, pogotovo
u početku sprovođenja NTC programa.
Svakako, priručnik će Vam biti od velike
koristi i kada budete stekli iskustvo, nešto
čemu ćete se vraćati za osnovne smernice
i inspiraciju. Ovaj priručnik namenjen je
učesnicima Erasmus plus projekta pod
nazivom NTC for all. Nadamo se da će nakon
obuke i primera iz ovog priručnika biti
olakšana primena programa, a samim tim
biti omogućena i dugoročna dobit za decu.
Uvod
vodilja u svim NTC aktivnostima i tehnikama
je sledeća: omogućiti deci da u što većoj
meri dosegnu svoje biološke potencijale.
„Kako stimulisati velike potencijale naših
mališana pre polaska u školu?”, pitanje
je na koje odgovara program NTC sistem
učenja. Njegova osnovna ideja je da ukaže
na značaj i neophodnost povećanja udela
neurofizioloških saznanja u formalnoj
edukaciji dece. Neiskorišćeni potencijali
ljudskog uma i snaga detinjstva, udruženi
sa posvećenim i edukovanim roditeljima i
vaspitačima, otvaraju vrata ka kreativnijem

Priručnik je nastao u želji da

svima onima koji bi želeli da se
približe NTC programu, a ne
znaju odakle da počnu, taj
poduhvat olakšamo. Autori
NTC priručnika su Ranko
Rajović i Iva Rajović uz
stručnu podršku NTC
for all projektnog tima
(Živa Ribićić, Miloš Vincík,
Adriana Kováčová, Jana
Sýkorová, Zuzana Kašparová,
Kamila Balcarová). Glavna
učenju, bržem saznavanju i lakšem
otkrivanju i razvijanju sposobnosti. Na
ovakav način na vreme pripremamo našu
decu za nove izazove u životu.
Svako dete koje nauči svoj maternji jezik
do treće godine, već je savladalo jedno od
najtežih mentalnih izazova i sigurno ima
kapacitete i sposobnosti da dalje napreduje
i razvija svoje specifične talente. Mi samo
moramo da mu pomognemo da to i uradi,
i tako dosegne svoje biološke potencijale.
Ukoliko ne radimo na takvoj stimulaciji, onda
pojedinačno, ali i na nivou čitave nacije,
imamo manje talentovanih i darovitih, a
poznato je da su oni najvredniji resursi svake
države.
 SAD R Ž A J
1 ) NTC for all ............................................................................................................................................. 1
1.1 Nekoliko reči o projektu i projektnom timu .................................................................................................................................. 1
1.2 Partneri Projekta ............................................................................................................................................................................... 2
1.3 Cilj Priručnika .................................................................................................................................................................................... 3
1.4 Kome je priručnik namenjen .......................................................................................................................................................... 3

2) Uvod ..................................................................................................................................................... 4
2.1 Istorijat i priča iza NTC programa ................................................................................................................................................. 4
2.2 Osnove NTC programa i faze sprovođenja ................................................................................................................................. 6

3) Obrazovna nauronauka ....................................................................................................................... 11

3.1 Razvoj mozga i rana stimulacija .................................................................................................................................................. 12
3.2 Uticaj okruženja .............................................................................................................................................................................. 13
3.3 Učenje kroz igru .............................................................................................................................................................................. 14
3.4 Važnost fizičke aktivnosti ............................................................................................................................................................. 15
3.5 Povezanost motorike i kognicije ................................................................................................................................................. 16

4) Potreba za NTC programom ............................................................................................................... 19

4.1 Identifikacija problema ...................................................................................................................................................................19
4.2 Ka rešenju ....................................................................................................................................................................................... 22

5) Potreba za trojnim pristupom – realizacija programa i metodologija rada ...................................... 23

5.1 Roditelji – optimalan biološki razvoj .......................................................................................................................................... 24
5.2 Vaspitači – motorički i kognitivni razvoj (razvoj misaonih procesa) .................................................................................. 31
5.3 Učitelji – kreativno mišljenje I funkcionalno razmišljanje ................................................................................................... 33

6) Sprovođenje Programa u vrtiću ........................................................................................................ 34

6.1 I faza sprovođenja – stimulacija razvoja neuronskih veza i puteva ................................................................................... 35
6.2 II faza sprovođenja - stimulacija razvoja misaonih procesa .............................................................................................. 40
6.3 III faza sprovođenja – razvoj funkcionalnog mišljenja ......................................................................................................... 44

7) Primeri iz prakse ................................................................................................................................ 49

7.1 Razvoj komunikacije i stvaralaštva ............................................................................................................................................ 52
7.2 Kognitivni razvoj ............................................................................................................................................................................. 54
7.3 Senzomotorni razvoj ..................................................................................................................................................................... 56
7.4 Socio-emocionalni razvoj ............................................................................................................................................................ 58

8) Potvrda uspeha – značaj i dobit sprovođenja programa u vrtićkom uzrastu ........................................................... 59

8.1 Rezultati sprovođenja programa ................................................................................................................................................ 60
8.2 Utisci roditelja, vaspitača I učitelja .......................................................................................................................................... 64

9) Zaključak ............................................................................................................................................ 73
10) Pre nego što počnete... .................................................................................................................... 76
11) Recenzija NTC programa ................................................................................................................... 77
12) Literatura ......................................................................................................................................... 82
 j e k a t „ N T C f o r a l l “
1 ) P ro
1 .1 N e k o l i k o re
č i o p ro j e k t u
i p ro j e k t n o m t i
mu
NTC for all “Sve što treba da znam svim zemljama u kojima se „NTC FOR ALL“
naučio sam još u vrtiću” podržano od projekat sprovodi (SK, CZ, SI, RS). Takođe,
strane ERASMUS+ programa. cilj Projekta je doprinos ojačavanju profila
vaspitačke/učiteljske profesije. Ovo će
NTC for all projekat usmeren je na sektor biti postignuto podržavanjem vaspitača
ranog vaspitanja i obrazovanja. Projekat se i rukovodilaca u visokokvalitetnoj obuci i
zalaže za povećanje dostupnosti priuštivog usvajanju novih metoda i alatki fokusiranih
i visokokvalitetnog ranog vaspitanja i na NTC pristup kroz aktivnu primenu
obrazovanja. Između ostalog, Projekat teži ka projektnih izlaza, između kojih je i ovaj
ostvarivanju relevantnih i visokokvalitetnih priručnik sa standardima NTC metodologije,
veština i kompetencija u ciljnoj grupi dece kao i inspiracije za konkretne obrazovne NTC
starosti od 3-7 godina. Ostvarenje ovih aktivnosti i planiran program NTC obuke.
prioriteta Projekat omogućava razvojem Cilj je takođe podržati veštine predškolskih
projektnih izlaza (tzv. output), kao i vaspitača u implementaciji NTC pristupa
rasprostranjenijim sprovođenjem NTC u svakodnevnom obrazovanju i dodatnih
programa u predškolskom okruženju i kompetencija predškolskih vaspitača.

1

Fantao n.o. organizuje NTC radionice i
predavanja za učitelje i roditelje širom Slovačke.
Bave se podučavanjem modernih edukativnih
metoda koje podržavaju razvoj kreativnosti
i psihomotornih veština kod dece. Fantao
n.o. takođe organizuje letnje NTC kampove u
centralnoj Slovačkoj na kom deca, igrajući se u
prelepom okruženju, mogu da iskuse inovativne
metode učenja. Članovi Fantao tima su obučeni
u NTC programu i imaju dobru praksu sa
implementacijom Programa u Slovačkoj.
http://fantao.sk/.
INAK je NVO ustanovljena u proleće 2014
godine, sa fokusom na razvoj ljudskih resursa
kroz obezbeđivanje aktivnosti različitim
ciljnim grupama i omogućavajući edukativne
aktivnosti. “INAK” podržava principe
celoživotnog učenja, zaštite prirode i životne
sredine, izgrađivanje odnosa sa prirodnim
i kulturnim nasleđem Slovačke. Aktivnosti
“INAK”-a su fokusirane na razvoj ljudskih
resursa kroz vođenje obrazovnih programa i
obuka, razvoj metodologija, podsticanje veština
ljudi, vodeći do razvija lokalne zajednice,
koristeći principe “Inovacije i kreativnosti”.
http://www.trochuinak.sk/, http://
takemeoutproject.eu/
Modra pikica je privatna organizacija koja
ima privatni Montessori vrtić i Montessori
obrazovne programe. Imaju dnevne Montessori
programe za decu uzrasta od 11 meseci do 6
godina, kao i druge aktivnosti: Montessori
r t n e r i P r o j e k t a
1.2 Pa
obuka, radionice za roditelje i decu, obuka
za rani razvoj jezika. Zajedno sa Rankom
Rajovićem, Modra pikica je u procesu formiranja
jednog od NTC centara u Ljubljani, Slovenija.
NTC EDU je organizacija posvećena
implementaciji programa NTC sistem učenja
koji je kreiran tako da podstakne razvoj
predškolske i školske dece. NTC sistem učenja
je specijalizovan program za edukaciju dece,
roditelja, vaspitača i učitelja, koji bi želeli da
sprovode Program, kako u učionici, tako i u
svakodnevnom životu. Misija organizacija se
sprovodi kroz NTC radionice i letnje kampove,
praćeno edukacijom roditelja, vaspitača
i učitelja u formi seminara, predavanja i
radionica.
Montessori predškolska i
osnovnoškolska ustanova „Andílek“ je
ustanovljena 2008. godine. To je neprofitna
organizacija koja nudi usluge za porodice
sa decom i brigu o deci. Kompanija javnog
dobra vodi porodični centar, predškolsku i
osnovnoškolsku ustanovu „Andílek“ koja nudi
usluge kao što su edukativni seminari, kursevi
i druge aktivnosti i događaji za porodice,
edukacija za odrasle i usluge razvoja karijere,
Montessori edukativne aktivnosti za roditelje
i decu, briga o deci (Montessori radionice) za
decu 0-3 i 1,5 – 3 godine, kao i predškolsko
i školsko obrazovanje za decu od 3-6 i 6-12
godina.
2
 1.3 Cilj Priručn
ika
Priručnik pred Vama je stvoren sa ciljem da pruži standarde NTC programa; najpre
vaspitačima i učiteljima (pogotovo onima koji rade sa decom od 3 do 7 godina), ali i svima
onima koji su zainteresovani za NTC program. Knjiga nudi informacije o NTC programu, kao i
znanje i metode potrebne za sprovođenje Programa u svakodnevnom obrazovanju deteta.

Ukoliko se čita pažljivo, a pročitano dosledno sprovodi,

Priručnik pruža sledeće kompetencije:

• Razumevanje ključnih faktora sprovođenja NTC programa

• Znanje o obrazovnoj neuronauci iz ugla razvoja kreativnosti i funkcionalnog znanja
• Razumevanje značajnog faktora igre u procesu učenja
• Relevantne ključne NTC veštine i kompetencije za rad sa decom od 3 do 7 godina
• Razumevanje faza sprovođenja NTC programa
• Kreiranje aktivnosti sa fokusom na psihomotornim veštinama
• Kreiranje aktivnosti sa fokusom na misaonim klasifikacijama, serijacijama i
asocijacijama
• Kreiranje aktivnosti sa fokusom na razvoju divergentnog i konvergentnog mišljenja i
funkcionalnog znanja
• Razumevanje efektivnosti implementacije Programa na osnovu sprovedenih istraživanja i
prethodnog iskustva
• Veštine za rad sa roditeljima na dečjem razvoju

1.4 Kome je pr
iruč nik namenjen

Ova knjiga je uglavnom namenjena vaspitačima i učiteljima, ali može da bude izuzetno
korisna studentima pedagogije i učiteljskog fakulteta, stručnim saradnicima, svima onima
koji rade sa malom decom, kao i roditeljima koji žele da sprovode NTC aktivnosti sa svojom
decom. Ukratko, Priručnik je namenjen svima koji imaju entuzijazam prema novom sistemu
učenja zasnovanom na podsticanju optimalnog biološkog razvoja i funkcionalnog mišljenja.

3

Danilo sa drugarima iz grupe
vrtića „Plavi zec“
NTC program je nastao kao rezultat
dugogodišnjih istraživanja u oblasti razvoja
kreativnog učenja i razmišljanja, a reč je o
specijalizovanom sistemu učenja namenjenom
roditeljima, deci i nastavnom kadru u vrtićima i
školama. Centar za edukaciju NTC u saradnji sa
obrazovnim institucijama (Filozofski Fakultet
Novi Sad, Pedagoški Fakultet Ljubljana,
Učiteljski Fakultet Rijeka i nekoliko škola u
Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji) godinama istražuje
problematiku poboljšanja intelektualnih
sposobnosti dece. Autor NTC programa,
dr Ranko Rajović, okupio je tim stručnjaka
iz oblasti pedagogije, neurofiziologije,
defektologije, psihologije i genetike, koji je
uobličio efikasan i jednostavan program, sa
mogućnošću praćenja i merenja postignutih
rezultata. Uroš Petrović je autor zagonetnih
pitanja koja su deo treće faze NTC programa
(pitanja za lateralno razmišljanje). Na
ideju pokretanja ovoga programa je došao
podstaknut studijom prof. Pol E. Henona koja se
bavila pitanjem zbog čega stručnjaci iz oblasti
neurologije nemaju gotovo nikakvog udela
u sastavljanju školskih programa. Rankova
osnovna maksima je da je neophodno povećati
2) Uvod
. 1 I s t o r i j a t i p riča
2
N T C p r o g r a m a
iz a
deo neurofizioloških spoznaja u zvaničnom
obrazovanju dece te da “neiskorišteni
potencijali ljudskoga uma i snaga detinjstva,
udruženi s posvećenim i obrazovanim
roditeljima i vaspitačima, otvaraju vrata ka
kreativnijem učenju, bržem saznavanju i lakšem
otkrivanju i razvijanju sposobnosti”.
Sa praktične strani, u početku stvaranja NTC
programa, autor Programa je prve vežbe sam,
kroz igru i razgovor, radio sa svojim najmlađim
sinom Danilom od njegove treće godine (Danilo
danas ima 15 godina). Postignuti rezultati, u
vidu Danilove sve veće zainteresovanosti za
učenje, stalnu potrebu da se igra nastavi, kao i
radost koja je pratila te davne prve korake, su
bili iznad svakog očekivanja. U tom periodu,
ovaj još uvek eksperimentalni pristup je prvo
počeo da se primenjuje u Danilovoj grupi u
vrtiću da bi već u naredne tri godine postao
akreditovan od stranice Ministarstva za
obrazovanje u Srbiji. Ti prvi dani NTC priče su
bili podstaknuti pozitivnim okruženjem među
decom i vaspitačima, ali i reakcijama roditelja
koji su bili „primorani” da igraju nove igre i
otkrivaju skrivene sposobnosti svoje dece.
4
 Prve NTC tehnike
i Danilo

Nekoliko reči o autoru NTC programa

Ranko Rajović, autor NTC programa. Ranko je specijalista

interne medicine, magistar neurofiziologije, doktor nauka iz oblasti
sportske fiziologije. Saradnik je UNICEF-a za ranu edukaciju i
gostujući predavač na fakultetima u nekoliko država, dugogodišnji
član četvoročlanog Borda direktora svetske Mense i član komiteta
međunarodne Mense za darovitu decu (predsednik od 2010. do 2012. godine). U 2015. godini
dobio je priznanje međunarodne Mense (MERF - Mensa education and research foundation)
za intelektualni doprinos društvu. Autor je tri knjige, 6 priručnika i 8 didaktičkih igara za
razvoj ukupnih sposobnosti dece od rođenja do dvanaeste godine. Radi na pedagoškom
fakultetu u Kopru u Sloveniji.

5

C p ro g ra m a i f a
2.2 Osnove NT
U predškolskom periodu brzina stvaranja
veza i broj stvorenih veza između neurona
je neuporedivo veći nego posle sedme
godine. Unutar mozga odigrava se borba za
dominaciju među neuronima, stvaraju se
nove veze između aktivnih neurona i novi
komandni putevi. Podstiče se razvoj važnih
centara u mozgu, formira se čitava mreža
novih puteva, neaktivni neuroni odumiru, a
neaktivni putevi se gube. U toj stimulaciji
neurona je odgovor na pitanje – hoće li dete
dosegnuti svoje biološke potencijale ili ne?
Upravo iz ovog razloga akcenat celokupnog
programa jeste na vrtićkom i predškolskom
uzrastu.
z e s p r o v o đ e n j a
glavnoj premisi NTC metodologije, motorički
razvoj igra važnu ulogu u kognitivnom
razvoju deteta i pojedini problemi (poput
teškoća u učenju, poremećaji koncentracije
i pažnje) mogu biti posledica neadekvatnog
motoričkog razvoja i savremenog stila života
koji često podrazumeva veoma malo fizičke
aktivnosti. Druga premisa NTC programa
jeste ta da je rano detinjstvo najvažniji
period za razvoj mozga, zbog čega se
implementacija programa zasniva na razvoju
motoričkih aktivnosti podsticanju fizičke
aktivnosti kod dece predškolskog uzrasta.

NTC Program je program aktivnosti

kreiranih za podsticanje razvoja
motoričkih i kognitivnih
sposobnosti dece predškolskog
i školskog uzrasta, a glavnu
ulogu u Programu imaju
roditelji, vaspitači i učitelji.
Program se zasniva na
saznanjima iz oblasti
neuonauke i pedagogije.
Cilj programa je razvoj
funkcionalnog znanja i
kreativnosti povećanjem
divergentne produkcije
i povezivanja informacija,
tj. Integracije znanja. Prema
6
 Zbog svoje neurofiziološke osnove program
dobro dopunjuje razvojnopsihološku polaznu
tačku kurikuluma za vrtić i osnovnu školu, te
ga pritom obogaćuje s predlozima konkretnih
ciljno usmerenih motoričkih i misaonih
igara. Igre su kreirane tako da što smislenije
povezuju detetova svakodnevna iskustva, te
se lako uklapaju u različite oblasti vrtićkih i
školskih aktivnost.
Program je namenjen celokupnoj populaciji
predškolske i školske dece, na nivou
prepoznavanja njihovih posebnosti i
podsticanja njihovih sposobnosti. Iako
sprovođenje programa vaspitačima i
učiteljima omogućava ranu detekciju jakih
područja pojedinaca, ne postoji opasnost
od elitizma, kao što je slučaj u nekim
specijalizovanim programima za darovite.
Metode programa predstavljaju dobru
osnovu za individualizaciju.

Ciljevi NTC edukacije za vaspitače i učitelje se odnose na razvijanje sledećih stručnih

kompetencija vaspitača i učitelja:

• prepoznavanje, negovanje i poticanje potencijala za učenje, psihomotoričnih, intelektualnih,

stvaralačkih i praktičnih sposobnosti dece, te razvoj njihove motivacije za učenje, slike o sebi i
socijalnog ponašanja

• stvaralačko mišljenje i rešavanje problema na osnovu znanja na području sastavljanja

zagonetnih pitanja i pitanja više misaone ravni, te priprema aktivnosti za igru.

Program se realizuje u više faza, u malim su potrebne samo manje modifikacije, a

grupama (15-25 dece) uz angažovanje
stručnjaka i vaspitača sa sertifikatom „NTC
SISTEM UČENJA“. Za svaki uzrast, uz primenu
Programa, rade se periodična testiranja
radi usmeravanja i praćenja razvoja dece.
Neke od ovih aktivnosti već postoje u radu
sa decom predškolskog uzrasta, tako da
u sedmom poglavlju su detaljnije opisane
vežbe i igre koje su po našim istraživanjima
neopravdano zapostavljene. Nakon obuke
odgovornog osoblja, Program može
jednostavno da se realizuje.
Sledi opis faza programa.

7
 I FAZA PROGRAMA - stimulacija razvoja
neuronskih veza i puteva
Mozak se intenzivno razvoja do sedme, tj.
dvanaeste godine, te se u ovom periodu
života primenom specifičnih vežbi pomaže
deci da razviju svoje biološke potencijale.
Nažalost, sve je više dece sa razvojnim
smetnjama, a problem je, pre svega, u
nedostatku aerobnih aktivnosti, što utiče na
smanjenje zapremine pojedinih regija mozga
– bazalne ganglije.
II FAZA - stimulacija razvoja
misaonih procesa
Drugu fazu NTC programa karakterišu
misaone klasifikacije, misaone serijacije i
asocijacije. Asocijativnim učenjem podstiče
se razvoj sposobnosti mišljenja, pamćenja,
zaključivanja, sintetizovanja, transfera
naučenog i sl.. Asocijativno učenje nije
važno samo zbog memorisanja lekcije, već
zbog toga što predstavlja osnovu za kasnije
funkcionalno znanje (paralelne asocijacije
Ključni element prve faze su evolutivno
podržavajući aktivnosti koje karakterišu
kompleksne motoričke aktivnosti koje u sebi
sadrže elemente fine motorike, dinamičke
akomodacije oka, rotacije, ravnoteže,
koordinacije i pokreta. Ove aktivnosti
aktiviraju velike regije kore velikog mozga i
podstiču njihovo povezivanje koje posledično
podupire kognitivni razvoj.
i misaone klasifikacije), te stimulacijom
ovakvog načina učenja pomažemo deci
da povećaju nivo svog funkcionalnog
znanja. Važan aspekt rane stimulacije, NTC
program pridaje misaonim klasifikacijama
i serijacijama, kao i korišćenjem asocijacija
(putem slikovnog pisma) već od četvrte/pete
godine.
8
 a) Serijacije i klasifikacije su važne za razvoj matematičko-logičkog razmišljanja, a u NTC
programu poenta je razvoj misaonih serijacija i misaonih klasifikacija.

b) Asocijativno učenje. Prednost ovakvog načina učenja, u odnosu na klasično reproduktivno

učenje, je vidljiva već posle mesec dana primene Programa. Čak i učenici sa poteškoćama u
učenju imaju vidljiv napredak, a najveću korist imaju daroviti učenici, jer Program stimuliše razvoj
asocijativnog i divergentnog mišljenja, a samim tim i razvoj darovitosti i pomaže u ranom otkrivanju
darovite dece.

III FAZA – stimulacija razvoja

funkcionalno razmišljanje

Treća faza programa bavi se razvojem
divergentnog i konvergentnog mišljenja i
funkcionalnog znanja. Ova faza je ujedno
i ono što NTC program izdvaja od drugih
programa, a to je specifičan način razvoja
divergentnog razmišljanja i funkcionalnog
znanja.
Kako nam PISA testovi pokazuju, učenici
u Srednjoj Evropi imaju nizak nivo
funkcionalnog znanja i teško povezuju
činjenice koje inače znaju. Kroz primenu
zagonetnih pitanja i priča, deca se stimulišu
da razmišljaju na jedan nov način kako bi se
povećao nivo funkcionalnog znanja.

Sve tri faze Programa se sprovode kroz

igru koja, kao intrinzična motivacija
svakog deteta, predstavlja ključni faktor
sprovođenja NTC programa. Opisane
faze obuhvataju senzomotorni i
kognitivni razvoj deteta.

NTC Program se sprovodi

u 17 evropskih država, od
kojih je u 7 akreditovan
od strane Ministarstva
obrazovanja (Srbija,
Slovenija, Hrvatska, Češka,

9
Crna Gora, Makedonija i Bosna i
Hercegovina), dok se u ostalim
(Italija, Grčka, Švedska,
Island, Mađarska, Rumunija,
Bugarska, Švajcarska, Slovačka
i Sijera Leone) sprovodi
u saradnji sa obrazovnim
institucijama. Misija Programa se
ostvaruje aktivnostima sa decom
poput NTC radionica i letnjih kampova,
praćenim edukacijom roditelja, vaspitača
i učitelja u obliku seminara, predavanja i
radionica.
institucija
(osnovne škole
NTC program počeo je da se sprovodi 2009.
i predškolske ustanove) prolazi kompletnu
godine u Srbiji, preko Saveza učitelja Srbije.
obuku u trajanju od 3 meseca, što je godišnje
U početku to su bile kratke radionice u
oko 1200 učitelja i vaspitača. Od 2011. godine
trajanju od 3 školska sata. Radionice je,
program napušta nacionalne okvire i počinje
u okviru Zimskih susreta učitelja Srbije,
da se primenjuje i u Evropskoj Uniji, odnosno
pobadalo oko 6000 učitelja. Savez učitelja
u Sloveniji uz podršku Pedagoškog fakulteta
Srbije ocenio je NTC program kao najbolji
iz Ljubljane i Pedagoškog fakulteta iz Kopra.
od 20 programa koje je do tada sprovođen.
U Sloveniji komplet obuku godišnje prolazi
Ubrzo je usledio poziv iz Ministarstva
oko 400 učitelja i vaspitača. Nakon Slovenije
obrazovanja Republike Srbije i nakon
primena programa se, uz verifikaciju
zajedničkih razmatranja, program je
nacionalnih ministarstava obrazovanja,
koncipiran kao seminar, a Ministarstvo je
proširila na još nekoliko država: Srbija,
odobrilo akreditaciju i sprovođenje programa
Češka, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, i
u predškolskim ustanovama i osnovnim
Bosna i Hercegovina.
školama.

Od 2010. godine oko 40 obrazovnih

10
 z o v n a n e u r o n a u k a
3) O b r a
Već nekoliko decenija snage pedagogije,
neuronauke i psihologije su se udružile u
polju koje se zove obrazovna neuronauka.
Cilj ove grane je da pruži sveobuhvatni uvid u
kompleksnu dinamiku učenja, a sve u svrhu
poboljšanja obrazovanja. NTC bazira svoj
rad i glavne smernice u novim otkrićima u
ovim oblastima. Generalni problem je taj da
su veliki napori da se povežu neoronauke i
pedagogija, jer nova otkrića u nauci sporo
pronalaze put do praktične primene, posebno
ukoliko je potreban multidisciplinarni
pristup. U radu sa decom se nedovoljno
koriste najnovija saznanja iz neurofiziologije,
a od naučnog otkrića do njegove primene
u svakodnevnom radu prolaze decenije. Za
to vreme odrastaju generacije kojima je
uskraćena dragocena pomoć u razvoju, a
11
mogućnosti su nam na dohvat ruke. Nameće
se pitanje: šta će biti sa našom decom koja
se još uvek edukuju na način koji je zastareo,
prevaziđen i daje slabe rezultate?
U predškolskom periodu se dečiji mozak
izuzetno intenzivno razvija, što ovaj period
života čini verovatno i najznačajnijim
za formiranje šeme i okvira za detetove
kasnije sposobnosti. Vreme je da počnemo
da uvežbavamo nova naučna otkrića, da
usmerimo napore i znanje i pomognemo
deci predškolskog i mlađeg školskog
uzrasta da razviju svoje biološke potencijale.
Navešćemo nekoliko važnih oblasti
istraživanja na koje se NTC oslanja u svom
radu.
 a n a s t i m u l a c i ja
azvoj mozga i r
3 .1 R

Istraživanja jasno ukazuju da su i važna je za sazrevanje nervnih puteva),

intelektualne sposobnosti u tesnoj vezi sa ukazuju na važnost prvih godina života u
brojem sinapsi. Proces formiranja sinapsi, razvoju mozga.
tzv. sinaptogeneza, je stalno prisutan, ali
je najintenzivniji u prvim godinama života. Značaj ranih iskustava vidi se iz mnogih
Važnost najranije faze razvoja možemo videti primera, a posebno na nivou čitave
na ovom primeru: Enigma za medicinske populacije. Na primer, Maori su izuzetno
stručnjake u Italiji bio je dečak slep na muzikalni, pa je nauka smatrala da
jedno oko. Tek detaljnim ispitivanjem verovatno imaju neki poseban gen za
utvrđeno je da je kao beba imao samo 10 muziku, ali je utvrđeno da je u pitanju vrlo
dana pokriveno oko zbog blage infekcije, rana stimulacija. Isto tako impresivan je
što je izazvalo trajno slepilo (Prof. Susane podatak da u Mongoliji imaju pedeset naziva
Greenfield, Oxford UK). Najintenzivniji samo za konja riđe boje, a deca većinu tih
period sinaptogeneze se odvija u prvih par naziva koriste oko pete godine.
godina života. Sveukupan metabolizam
mozga postaje duplo brži kod dece 4-5 Najbrži čovek na svetu Usain Bolt trči brže od
godina nego kod odraslih i ostaje visok sve
do 9-10 godine. Prve dve godine života su
obeležene značajnim neuralnim procesima
i sinaptogenezom. Iako veličina mozga
između druge i pete godine se
ne menja mnogo, sinaptičko
remodelovanje je posebno aktivno
tokom ove tzv. „plato“ faze
razvoja. Saznanja poput ovog
nam pomažu da razumemo
značaj detinjstva, a pogotovo
prvih par godina života za
razvoj mozga. Potrošnja
energije u mozgu, kao i dužina
REM faze spavanja (koja je
najduža u najranijem periodu života
12
 proračuna sportskih fiziologa, koji su na
osnovu parametara ljudskog tela odredili
vreme za koje čovek može da pretrči sto
metara. Kao dete, on je većinu vremena
provodio u trčanju na proplanku gde je igrao
fudbal. Teren je bio neravan, a često je bio
primoran da trči nizbrdo, najčešće zbog oca
koji mu nije dozvoljavao da toliko vremena
provede u igri. Naime, čim u daljini opazi
tatu da stiže kući (motorom), mali Usain je
trčao nizbrdo najbrže što je mogao, kako
bi stigao pre tate do kuće. A kada je bio na
terenu, koji je bio malo dalje od kuće, nije
mogao da vidi ni čuje tatu, pa je vodio psa,
koji je odmah počeo da trči čim čuje zvuk
motora. Kada krene pas, kretao je i Usain za
3.2 Uticaj okru
žen ja
Važnost okruženja je dobro zabeležena
pojava. Samo se prisetimo gore navedenog
primera o dečaku iz Italije kojem je mama
kada je bio beba pokrila oko zbog blage
infekcije. Oko je bilo pokriveno samo deset
dana, ali to je bilo dovoljno da mozak odbaci
nervne puteve do tog oka kao nerelevantne,
čime je dečak postao slep na jedno oko.
Okolnosti pod kojima živimo i u kojima smo
odrastali svakako utiču na kvalitet našeg
života. Na primer odrastanje u teškoj
nemaštini, izloženost neurotoksinima ili
13
njim, pa u šali zna da kaže da je njegov prvi
trener bio pas. Na taj način njegov mozak
je u prvim godinama života dobio veoma
važnu poruku, a to je da sprint veoma važna
aktivnost. Neko ko počne da trenira atletiku
posle desete godine, jasno je da ne može
da obori Boltov rekord, jer je njegov mozak
prilično formiran i ni blizu tako plastičan
kao kod deteta od nekoliko godina. Nameće
se osnovno pitanje: da li je rana stimulacija
važna za razvoj intelektualnih
sposobnosti, ukoliko već znamo
da je važna za motoričke,
govorne, grafomotoričke
i muzičke
sposobnosti?!
zapostavljanje u
detinjstvu ostavljaju
veliki trag i često
imaju negativan uticaj na
emocionalni i kognitivni razvoj
deteta. Poznato istraživanje sprovedeno
još 1997. godine je pokazalo da deca odrasla
u domu za nezbrinute znatno kasne u
fizičkom i mentalnom razvoju, kao i da su
sklonija ozbiljnijim infekcijama nego što je
uobičajeno. No, uticaj spoljašnjih faktora
može da se sagleda i sa vedrije strane. Pa
recimo, deca koja odrastu u dvojezičnoj
sredini često pokazuju kognitivne prednosti
u odnosu na svoje monolingvalne vršnjake.
Ove prednosti se, pored jezičkih sposobnosti,
odnose na sposobnosti održavanja i
prilagođavanja pažnje, kreativnog rešavanja
problema, povećane mentalne fleksibilnosti,
kao i sagledavanja situacije na različite
načine. Lista mogućih faktora okoline i
njihovih neposrednih uticaja bi mogla da
se nastavi u nedogled jer sve što jesmo
ili nismo, imamo ili nemamo direktno ili
indirektno svodi se na svet koji nas okružuje.
Manje je poznato, ali možda više fascinantno
da istraživanja pokazuju je da stečene
osobine i način života jedne generacije mogu
i tek kako da utiču na pojedine pojave u
narednim generacijama.

č e n j e k r o z i gr u
3.3 U

Igra predstavlja poredilo decu, tokom dužeg perioda, 50

intrinzičnu vrtića baziranih na igri sa 50 vrtića baziranih
motivaciju deteta na akademski usmerenim instrukcijama.
i prirodan način Uprkos inicijalnom akademskom dobitku
učenja. Važnost dece koja su išla u školicu baziranu na
igre za budući akademski usmerenim instrukcijama, do
uspeh dece, četvrtog razreda, ova deca su pokazala
pokazalo je znatno lošije rezultate na svakom
davno sprovedeno korišćenom testu u odnosu na decu koja
istraživanje. 1970- su išla u vrtić baziran na igri (pogotovo
ih godina, nemačka čitanje i matematika, kao i manja socijalna i
vlada je sponzorisala emotivna prilagođenost).
veliko istraživanje koje je

14
 3 . 4 Va ž n o s t f i z
ičke ak tivnosti
Često zaboravljamo da je fizička aktivnost
naša neophodnost, a ne luksuz. Sve do
12. godine mozak prolazi kroz intenzivne
faze razvoja. Dete raspolaže ogromnom
energijom, koja mu je biološki data za
kretanje u kojem se razvija većina važnih
struktura mozga, povezuju se funkcije,
stvaraju novi nervni putevi i dete se
kretanjem (hodanjem, skakanjem,
prevrtanjem, trčanjem, penjanjem,
valjanjem...) priprema sa život jer razvija
osnovne biološke funkcije. Ljudski organizam
ima veoma težak zadatak da nas održi
u homeostazi u ovo doba koje se jako
15
brzo menja. Jedan od glavnih problema
modernog stila života jeste sedentarno
ponašanje i generalni nedostatak kretanja.
Sedentarno ponašanje, a pogotovo ono
koje podrazumeva upotrebu ekrana, kod
dece se dovodi u vezu sa neadekvatnim
kardiorespiratornim fitnesom, povišenim
BMI-om, hipertenzijom, ADHD-om, i
smanjenim egzekutivnim funkcijama.
Štaviše, stepen aerobne spremnosti dece
je u direktnoj korelaciji sa zapreminom
određenih struktura mozga poput bazalnih
ganglija i sa kognitivnim sposobnostima
poput pažnje i kognitivne kontrole.

vezanost mot o
3.5 Po
Već nakon rođenja, senzorni i motorni
korteks podležu dramatičnim promenama
i podešavanjima, zatim slede promene
asocijativnog korteksa i korpus kalozuma,
pa tek kasnije regionima koji igraju ulogu u
višim kognitivnim funkcijama. Pravilan razvoj
regija mozga zaduženih za obradu senzornih
i motornih informacija je od ključne važnosti
jer pored svoje osnovne funkcije ove regije
imaju ulogu i u razvoju prednjih regija
mozga, kao i asocijativnog korteksa, čija
funkcija, između ostalog, i jeste da integriše
informacije iz senzomotorne regije. Pojedini
naučnici čak smatraju da je primarna uloga
mozga kretanje, a da su se svi ostali moždani
centri razvijali i
r i k e i k o g n i c ij e
evolutivno usavršavali kako bi doveli do
što optimalnije telesne reakcije. Ako se
jednostavnom analogijom posmatra da živa
bića koja se ne kreću nemaju nervne ćelije
i nervni sistem, a da živa bića koja se kreću
imaju nervni sistem, onda je jasno da je
jedna od važnih karakteristika ljudi uspravan
hod i kretanje. A to je posebno važno za decu,
jer se mozak najviše razvija do pete godine,
tako da jedna od glavnih aktivnosti deteta
mora da bude hodanje i trčanje.
Ideja da postoji veza između motoričkog i
kognitivnog razvoja nije sasvim nova. Pijaže
je predložio da su senzomotorna iskustva
važna za pojavu kognitivne sposobnosti.
Bušnel i Bodro su predložili da
motorički razvoj ima ulogu
kontrolnog parametra
za dalji razvoj, utoliko
što neke motorne
sposobnosti mogu
da budu preduslov
za usvajanje ili
vežbu drugih
razvojnih
funkcija, poput
perceptualne
ili kognitivne
sposobnosti.
16
 Do danas su sprovedena mnoga istraživanja
sa ciljem ispitivanja, a zatim i razumevanja
moguće korelacije između motornih i
kognitivnih sposobnosti kod dece, ali i
odraslih. Statistički pregled literature,
sproveden još 2003. godine pokazao je da
postoji značajna pozitivna veza između
fizičke aktivnosti i kognitivnih funkcija kod
dece. Pokazano je da školska prepubertetska
deca pokazuju bolje rezultate na školskom
testu nakon 20 minuta hodanja neposredno
pred test. Regije mozga zadužene za
fokusiranu pažnju i filtriranje bučnih
distrakcija, odnosno kognitivnu kontrolu, kod
ove dece su bile mnogo aktivnije u odnosu
na kontrolnu grupu (deca koja nisu hodala
pred test). Pokazano je da redovna fizička
17
vežba dovodi do poboljšanja memorije
prepoznavanja objekta, dok fizički spremnija
deca imaju bolje jezičke veštine u odnosu
na svoje vršnjake. Ova deca su imala brže i
robusnije neuroelektrične moždane signale
dok čitaju u odnosu na manje aerobno
spremnu decu. Istraživanje sprovedeno
2015. godine je pokazalo da fizički spremnija
i aktivnija preadolescentska deca pokazuju
veću zapreminu hipokampusa i bazalnih
ganglija, veći integritet bele mase, povišeni
i efikasniji ritam moždane aktivnosti i
superiorne kognitivne performanse i školski
uspeh. Dugotrajni efekat je takođe primećen.
Naime, veštine fine motorike, zajedno sa
sposobnošću pažnje i opštim znanjem, na
inicijalnom školskom testu su se pokazale
kao čvrsti predskazatelji budućeg uspeha
u čitanju, matematici i nauci, čak bolji od
računanja i pisanja. Nedavno sprovedeno
istraživanje po prvi put je ispitivalo
korelaciju između cerebralnog protoka krvi u
hipokampusu, regije mozga važne za učenje
i memoriju, i aerobne aktivnosti kod dece
uzrasta od sedam do devet godina. Pokazno
je da je aerobna aktivnost u direktnoj vezi
sa većom aktivnošću u hipokampusa.
Ovi rezultati ukazuju na mogućnost veće
aktivacije hipokampusa kod aerobno
aktivnije preadolescentske dece.
Bazalne ganglije koje su, između ostalog,
veoma bitne za kontrolu voljnih motornih
pokreta, doprinose i različitim kognitivnim
funkcijama, kao što su učenje, memorija
i planiranje. Štaviše, utvrđeno je da je
aerobna spremnost kod dece povezana sa
zapreminom dorzalnog striatuma i globus
palidusa, strukturama koje sačinjavaju
bazalne ganglije, kao i boljim rezultatom na
testu koji meri pažnju i inhibitornu kontrolu.
Čak i nakon godinu dana, aerobno spremna
deca su pokazala bolje rezultate na testu
kognitivne kontrole i radne memorije. Mnoga
istraživanja poslednjih godina govore u
prilog tome da je mali mozak, pored svoje
dobro poznate funkcije u motornoj kontroli,
direktno povezan sa kognitivnim procesima.
18
 z a N T C p r o g r a m o m
4) P o t r e b a
4 .1 I d e n t i f i k a c
i j a p ro b l e m a
PISA test, međunarodni program procene
učeničkih postignuća (eng. The Programme
for International Student Assessment) je
internacionalno standardizovan test za
petnaestogodišnje đake zajednički razvijen
od strane učestvujućih država. Test služi
za procenu obrazovnih sistema širom
sveta. Značaj ovog testa leži u činjenici
da on procenjuje nivo primenjivog, tj.
funkcionalnog znanja. Rezultati poslednjih
nekoliko ciklusa pokazuju nizak nivo
upotrebnog znanja kod dece Evropskih
država, pre svega jugoistočne Evrope,
južne Amerike i Afrike. Pitanje je kako će
funkcionalno nepismena deca da se školuju,
završavaju
19
fakultete i koliko će biti ekonomski
produktivna za 20 godina. Zato je potrebno
danas da mislimo i razvijamo strategije u
vrtićima i školama. Strategija rada mora
da se prilagođava promeni okruženja
jer okruženje utiče na razvoj ukupnih
sposobnosti deteta. Ako gledamo genetiku
kao potencijal koji je važan 100%, onda
moramo znati da okruženje skoro 100%
utiče na razvoj potencijala. Ako se okrenemo
unazad 20 godina možemo da vidimo veliku
promenu okruženja, a programi u školama
i vrtićima se nisu značajno menjali u tih 20
godina, a u puno država već decenijama
je prisutan isti način rada. Ako tako
posmatramo, jasno je da je okruženje jedan
od ključnih faktora razvoja dece i ako ne
prilagodimo rad tim promenama, onda će
cenu platiti deca, a već je plaćaju što
se vidi po sve većem broju dece sa
razvojnim smetnjama. Program
je potrebno prilagoditi kako
bi današnja generacija bila
sposobna da razvija sebe,
svoju kreativnost, lakše
pronalazi posao i stvara
mogućnost za razvoj
privrede i države. Od deset
 mnogim
razvojnim
najtraženijih segmentima
zanimanja ispod proseka.
danas većina nije Studija sprovedena na
postojala pre 10 godina, što znači teritoriji jugoistočne Evrope pokazala je da
da školski sistem sprema decu za zanimanja učitelji smatraju da današnje generacije
koja još ne postoje. Učenje napamet je dece imaju slabije razvijene sposobnosti i
prevaziđeno u svetu u kojem mnogo važnije saznajne osnove (motoričke sposobnosti,
postaje povezivanje informacija, a ne samo pažnja i koncentracija, zaključivanje i
pamćenje informacija. Naša je dužnost rešavanje problema, opšte znanje, i fond
da prenosimo znanje deci i da usvajaju reči) nego generacije dece pre 5, tj. 10
informacije koristeći bolje metode, pritom godina. Ovo mišljenje koje sve više učitelja
ih učeći da misle, povezuju, zaključuju i i stručnjaka deli moguće je objasniti
stvaraju nove ideje. Prioritet obrazovnog mnogobrojnim istraživanjima. U regiji
sistema mora da bude razvoj razmišljanja – jugoistočne Evrope, broj dece sa razvojnim
sticanje znanja na način koji će da omogući poremećajima je u porastu. U poređenju sa
njegovu primenu, a ne učenje napamet prethodnim generacijama, primećuje se
i skladištenje informacija. Ovo je ujedno povišena stopa razvojnih problema, kao što
glavna i osnovna misija NTC programa. su poremećaji govora, disleksija, disgrafija,
ortopedski poremećaji, emocionalni
S jedne strane imamo nizak nivo poremećaj, poremećaji ponašanja, pažnje
funkcionalnog znanja kod dece koja su i kontrole impulsa. Nekoliko istraživanja
završila osnovnu školu, a s druge strane sve sprovedenih u proteklih 10 godina u
je učestalije mišljenje da su deca danas u
20
 zemljama bivše Jugoslavije, pokazalo je
da oko 70% predškolske dece ima ravna
stopala. Sve ove promene ukazuju na
postojanje trajnog i progresivnog problema
koje tek treba da razumemo.
Jedna od važnih karakteristika ljudi uspravan i stvaraju novi nervni putevi. Pokretom
hod i kretanje. Veštine fine motorike,
dinamička akomodacija oka, govor,
ravnoteža i rotacija su važni za optimalni
razvoj mozga. Proces formiranja sinapsi je
stalno prisutan, ali je najintenzivniji u prvim zadatak održavanja homeostaze u doba
godinama života. Sveukupan metabolizam
mozga postaje duplo brži kod dece 4-5
godina nego kod odraslih i ostaje visok sve
do 9-10 godine. Saznanja poput ovog nam
pomažu da razumemo važnost detinjstva,
pogotovo prvih par godina života, za razvoj
mozga. Postaje sve očiglednije da je jedan
od glavnih problema modernog stila života
sedentarno ponašanje, tj. nedostatak
fizičke aktivnosti, i njegov negativan
uticaj na razvoj i zdravlje deteta. Često
21
se zaboravlja da je fizička aktivnost naša
neophodnost, a ne luksuz. Do 12. godine,
ljudski mozak prolazi kroz intenzivne faze
razvoja. Deca poseduju ogromno energije
koja im je biološki data za pokret, kroz
koji se razvijaju važne moždane funkcije
(hodanje, preskakanje, skakanje, trčanje,
penjanje, prevrtanje itd.) dete se priprema
za život razvijajući svoje osnovne biološke
funkcije. Ljudsko telo ima veoma težak
veoma velikih promena. Neke posledice su
manje, neke više očigledne, ali je činjenica
da je sedentarni stil života odgovoran
za porast u broju bolesti i poremećaja
modernog društva. Sedentarno ponašanje
kod dece, pogotovo ono koje uključuje vreme
provedeno pred ekranom, dovodi se u vezu
sa neadekvatnom kardiorespiratornom
spremnošću, visokim BMI-em, dijabetesom
tip II, hipertenzijom, astmom, ADHD-om i
oslabljenim egzekutivnim funkcijama.
 4 . 2 K a re š e n j u
Ako povežemo uzmemo u obzir da deca koja kroz igru. Važno je da budu podstaknuta na
završavaju osnovnu školu imaju nizak nivo igru, posebno onu koja uključuje kompleksne
funkcionalnog znanja, a da deca koja tek motoričke pokrete (rotacija, ravnoteža,
kreću u školu imaju sve niže i niže motoričke skakanje, fina motorika itd.). Pored cilja
sposobnosti, pažnju i koncentraciju, postaje uključivanja ovih aktivnosti za
jasno da je preko potrebno zaustaviti ovakav ranu stimulaciju, Program
trend. Svet se brzo menja i ovo su sve je posvećen podizanju
relativno novi izazovi sa kojima se većina svesti roditelja
zaposlenih u obrazovnim sektorima do skoro o značaju
nije susretala. Ukratko, kako bi se uopšte određenih
pokrenulo pitanje povećanja funkcionalnog aktivnosti ili
znanja, neophodno je pomoći deci da razviju ponašanja
svoje biološke potencijale. Kako bi se detetov koji mogu
potencijal uspešno razvio, rana stimulacija da imaju
u skladu sa ljudskom evolucijom mora biti u negativan
centru svakog sistema učenja. Upravo zbog uticaj na
ovoga je rana stimulacija sastavni deo NTC detetov
programa i njegovog sprovođenja. Iako je razvoj. Briga
važnost ranog razvoja i postojanja programa o odgoju dece
za ranu stimulaciju uveliko prepoznata od mora biti prioritet,
strane mnogobrojnih stručnjaka, većina a stimulativno
postojećih programa fokusira se na veoma okruženje za to je ključno.
specifične razvojne segmente, a neretko i Dok se formalne operacije i forme
samo na određeni uzrast ili određenu grupu apstraktnog mišljenja uvode tek posle
dece. Inovacija NTC programa se upravo desete godine u većini obrazovnih sistema,
ogleda u činjenici da se dečjem razvoju druga i treća faza NTC programa su
pristupa na sveobuhvatan način; uključeni karakterizovane kognitivnim procesima –
su svi razvojni segmenti, sa krajnjim ciljem misaona klasifikacija, serijacija i asocijacija
razvoja funkcionalnog znanja i prema tome, – čije podsticanje se uvodi u rad sa decom
pripreme deteta za budućnost. NTC program već nakon treće godine života.
karakteriše implementacija rane stimulacije

22
 r o j n i m
5 ) P o t r e b a z a t
m e t o d o l o g i j a r a d a
c i j a p r o g r a m a i
re a l i z a
Osnovna pretpostavka na kojoj se bazira
metodologija NTC programa je da motorički
razvoj ima važnu ulogu u kognitivnom razvoju
dece, kao i da su pojedini problemi (poremećaj
učenja, nedostatak koncentracije i nedostatak
pažnje), između ostalog, posledica nepravilnog
motoričkog razvoja i sveopšteg trenda
modernog stila života koji često podrazumeva
malo kretanja. Kako bi se podstakao optimalni
motorički i kognitivni razvoj deteta, uloga
roditelja u sprovođenju programa je od velike
važnosti, pogotovo u najranijoj fazi razvoja.
p r i s t u p o m –
S obzirom na to da je cilj NTC programa
razvoj funkcionalnog znanja i kreativnosti
putem povećanja divergentne produkcije
i povezivanja informacija, u njegovom
sprovođenju neophodno je da učestvuju i
učitelji i nastavnici. Kako bi ova krajnja faza
programa mogla da bude uspešno sprovedena,
neophodno je uspešno sprovođenje prethodnih
faza za koje su zaduženi roditelji i učitelji. Jasno
je da je jedino saradnjom roditelja, vaspitača
i prosvetnih radnika moguće u potpunosti
sprovoditi NTC program.

Druga pretpostavka na kojoj se bazira Razvoj potencijala je veoma složen proces, te

metodologija NTC programa je da je najvažniji
period u razvoju mozga period ranog detinjstva,
period do 5, tj. 7. godine. Upravo zato, uloga
vaspitača u sprovođenju programa, uz
podršku roditelja, je ključna. Važno je razumeti
da ukoliko vaspitač sprovodi NTC program,
neizostavan deo sprovođenja programa jeste
upućivanje roditelja u postavke i glavne
metode programa.
zahteva saradnju i udruženo delovanje velikog
broja činilaca, a posebno je važno stimulativno
okruženje u okviru porodice i vrtića. Osobe koje
u zajedničkim aktivnostima sa decom provode
dosta vremena, a to su uglavnom roditelji,
olakšavaju razvoj njihovih interesovanja,
odgovaraju na njihova pitanja i osiguravaju
toplinu i podršku intelektualnim istraživanjima,
što ujedno podstiče razvoj dečje darovitosti.
Značaj najranijeg okruženja se može shvatiti iz
sledećeg misaonog eksperimenta.

Na primer inteligentni roditelji su dobili dete i nekim slučajem to dete živi pet godina u beloj sobi i sa
njim niko ne govori. Da li će to dete biti podjednako inteligentno kao roditelji? Naravno da neće. Da
li će biti 50% ili možda 30%? Neće možda biti ni 10%. Tako da je jasno da je okruženje važno skoro
100%. Isto tako, važna je i genetika, ali kao potencijal koji se razvija stimulativnim okruženjem.

23

5 .1 R o d i t e l j i
Postoji nekoliko faza i aspekata sprovođenja
programa NTC sistem učenja. Prva i osnovna
faza programa je edukacija roditelja i
budućih roditelja. Edukacija roditelja se
sprovodi putem seminara i knjiga koje
opisuju i nude savete i na teoretskom i na
praktičnom nivou.
Program stavlja u centar odgovornosti
roditelja, jer je njegova uloga ključna i
svakodnevna. Vaspitači mogu u ovom
periodu da imaju naročito važnu ulogu i da
pomognu roditeljima da pravilno usmeravaju prezaštićenost. Ova na izgled banalnost,
dečije aktivnosti i time podstiču celokupni
razvoj deteta. Mnogi roditelji i ne znaju
da dozvoljavanjem pojedinih aktivnosti
onemogućavaju pravilan razvoj svoje
dece. Preterano gledanje televizije, igranje
video igrica, nedostatak grafomotoričkih
aktivnosti, fizička neaktivnost, oštećuju
i smanjuju razvoj pojedinih bioloških
potencijala. Činjenica je da je ovaj period, koji Slede dva autorksa teksta koja će Vam
predstavlja osnovu od koje će
zavisiti budući razvoj
intelektualnih
i o l o š k i r a z v o j
– optimalan b
sposobnosti svakog deteta, još uvek slabo
istraženo područje i da roditelji ponekad
nehotice rade pogrešne stvari sa decom
ili ne znaju kako da na optimalan način
stimulišu njihov razvoj.
Grešaka je mnogo i većina se čini iz najbolje
namere, a fokusiraćemo se na dve koje su
u našem vremenu veoma aktuelne. Jedna
je ta da roditelj u svojoj želji da zaštiti dete,
preteruje, i tako dolazimo da pojave koja
je danas veoma rasprostranjena a to je
za sobom može da nosi mnogobrojne
posledice, od smanjena motorička aktivnost,
tj. nedostatak kretanja i kompleksnih
motoričkih pokreta, pa sve do detetove
nesposobnosti kada poraste da samo o sebi
i svojim potrebama vodi brigu, jednom rečju,
da postane samostalno.
približiti problematiku o kojoj
pričamo:
24
 a o d et et a je d a se ig ra i istražuje -
t znači ili pos
- Skakanje po blatu živo Ranko Rajović

Da li ste sreli zdravo dete koje neće potrčati u susret „blatnjavoj barici“ sa željom da po njoj
gazi, skakuće, prska ili je preskoči? Odakle ta potreba? Najvažniji posao mozga je prikupljanje,
a zatim i obrada informacija, što i jeste inteligencija. Upravo zbog toga dete u periodu razvoja
ima instiktivnu potrebu da sakupi što više informacija, tj. da nauči što više.

Ovo će biti jasno ako zamislimo sledeću situaciju: bežimo od grupe

vukova koji nas pristižu. Verovatno će nas stići za dve, tri minute. A mi
do skloništa imamo dve minute. Tog momenta, mozak preuzima
kompletnu kontrolu i ne pita nas skoro ništa, jer tu nema mnogo
vremena za razmišljanje. Svaki pokret, svaki detalj je sada važan.
Naš život u ovoj situaciji zavisi od onoga što smo do tog momenta
naučili. U punom trku vidimo ispred sebe na 20 metara granu koja
je preprečila put i nalazi se u visini kukova. Desno je provalija,
a levo gusta šuma. Jasno je da sa te šumske staze ne možemo
da skrenemo. Pošto se radi o životnoj opasnosti mozak uključuje
svoje rezervne kapacitete i radi sedam puta brže, a u toj situaciji
prima mnogo veći broj slika nego što je to uobičajeno. Zbog toga nam
se čini kao da smo u usporenom filmu, a jedna sekunda izgleda kao sedam
sekundi. Realno, čovek u punom trku 20 metara pretrči za 3 sekunde. A nama se
čini da nikako nećemo stići do te grane i nama i to traje oko 20 sekundi.

Odakle ta vrhunska sposobnost mozga da uspori vreme? To je evolutivna adaptacija razvijana

milionima godina, jer nam mozak na taj način daje dodatno vreme da nađemo rešenje. I
dok trčimo prema grani do koje nikako da stignemo, mozak primećuje da na grani nema ni
jedan list. A sve okolo je puno lišća. Mozak nam šalje sliku iz detinjstva kada smo kao deca
u šumi lomili suvo granje. I zaključujemo da je ta grana suva i shvatamo da ne moramo ni

25
da preskačemo tu granu ni da se provlačimo ispod nje, nego je u punom trku lomimo svojim
telom. Šta bi bilo da kao deca nismo lomili suvo granje šetajući kroz šumu? Možda bismo
zastali ispred ove suve grane i izgubili dragocene 3-4 sekunde. A možda i život. Jasno je da
je najvažniji posao mozga prikupljanje informacija koje će obraditi u slučaju potrebe i tako
se stvaraju veze između pojedinih delova kore velikog mozga, što pozitivno utiče na razvoj
kognitivnih sposobnosti deteta.

Obrađivanje i povezivanje informacija je suština inteligencije. Tako da je razumljivo

zašto dete mora da skače po blatu, da se penje na drveće, da skače po krevetu,
jer na taj način stimuliše razvoj svojih kognitivnih sposobnosti. Pitanje je
šta će biti sa današnjim detetom koje leži dnevno po 2-3 sata? Zbog
toga izostaje hiljade ulaznih impulsa i time se slabije stimulišu važni
fiziološki mehanizmi koji polako ispadaju iz upotrebe (dinamička
akomodacija oka, fiksacija predmeta u pokretu, kompleksne
vrste pokreta u trčanju…). Neko može da pomisli da je i gledanje
video igrice dobar način da mozak primi hiljade impulsa, ali to
nije aktivnost koja je u skladu sa dosadašnjom evolucijom. Dobro
je poznata Teslina misao, da smo mi proizvod vekova neprekidnog
prilagođavanja i da velike i nagle promene mogu da proizvedu
nepredviđene i po svoj prilici, katastrofalne posledice. Zato je važno da
dete u periodu detinjstva što više vremena provodi u trčanju, skakanju,
preskakanju, povlačenju, da boravi u prirodi, da se penje na drveće i sl. I tako
aktivira i pomaže razvoj važnih delova kore velikog mozga. Samim tim, obaveza
roditelja jeste da omoguće ove aktivnosti. Jer tako pomažu razvoj ukupnih sposobnosti
deteta i pripremaju ga za život. Puno je toga što roditelji mogu da naprave, ali bar za početak,
sada kada dolaze prolećne i letnje kiše, dobro bi bilo da dete dobije gumene čizme i da hoda ili
čak i skače po baricama ili blatu koliko god to želi. Umesto da ih sputavamo, obezbedimo im
bezbedno okruženje za istraživanje i radost u prirodi.

26
 Drugi problem, koji je u tesnoj vezi sa
prezaštićivanjem, jeste problem ispunjenja
detetovog vremena. Roditelji danas veruju
da ne vode dovoljno računa o deci, da im ne
posvećuju dovoljno vremena i pažnje, poneki
čak misle i da ih ne vole dovoljno ukoliko
nisu posvećeni konstantnom ispunjavanju
detetovog vremena. Kada detetu neka
aktivnosti nije zanimljiva ili ukoliko kaže
da mu je dosadno, za roditelje ovo postaje
uzbuna. Ne shvatajući da je ovo normalna
stvar i jedan od mnogih osećaja koje dete
mora da spozna i da nauči sa njim da se
nosi, oni detetovo „dosadno mi je“ shvataju
kao uzbunu za spasavanje i što je najgore,
kao njihovu grešku jer
do tako nečega
dolazi.

a il i k a ko vre m e p ro la zi deci -
uc
- Dečji sat drugačije k Iva Rajović

Hoćemo li stići već jednom? Evo, još malo.

[još malo prošlo] Jesmo? Pa sad smo ti rekli, još malo.
Pa prošlo je već puno. Samo ti se čini.
Jooj, vozimo se već hiljadu sati. Vozimo se pola sata. Stižemo za 5 minuta.
Koliko je to? Kao jedan Duško Dugouško, od početka.
[prolazi večnost]

Iako bi pet minuta svima trebalo da bude baš toliko: pet minuta, tih nekoliko momenata
detetu od pet godina prolazi drugačije nego osobi od dvadeset i pet. Čistom računicom dolazi
se do toga da dan jednom petogodišnjaku traje otprilike 1/1800 njegovog života, dok dan
osobi koja ima pedeset i pet godina traje približno 1/20000 njenog života. Naučnici kažu
da nam vreme prolazi brzinom koja je srazmerna kvadratnom korenu godina koje imamo.
Ovo znači da godina prolazi sporije skoro tri i po puta detetu od pet godina, nego čoveku od
pedeset i pet. Mnogi kažu da vreme leti, i čini se, što je osoba starija, uverenija je u to – čini joj
se da se život odigrao u treptaju. Ali nije u pitanju ovde samo matematika – odnos današnjeg
dana i svih proživljenih dana. Ima tu još nešto.
27
Kad je sve novo i ništa se ne podrazumeva

Deci je svako iskustvo novo; ili u najmanju ruku nije još ustaljeno i pretvoreno u rutinu, bilo
rutinsku percepciju ili rutinski odziv. Recimo, malo dete koje je dovoljno blizu prozora da vidi
goluba koji je upravo sleteo na sims, ovaj prizor će veoma burno doživeti. Uslediće paleta
reakcija – sve u vezi sa ovim događajem biće mu novo. U jednom danu dete prođe kroz mnogo
ovakvih njemu nesvakidašnjih i novih doživljaja. Odrasla osoba, sve i da gleda kroz prozor, ako
uopšte i registruje tog istog goluba, najčešće mu neće pridati ni mrvicu pažnje. A zašto bi?

Videla ih je već na stotine, zna da će da „posedi“ na simsu koji sekund, malo izguguče i odleti.
Ništa novo, ništa neočekivano. I ništa pogrešno. Sve u svoje vreme, mentalna energija se ne
rasipa olako. Dok se mozak još intenzivno razvija, količina mentalne energije neophodna za
normalno funkcionisanje je velika. Do četvrte godine metabolizam mozga postaje duplo brži
nego što je kod odraslih, i ostaje visok sve do početka puberteta. Dete neverovatnom brzinom
uči, pa se energetski resursi ulažu skoro isključivo u sadašnji trenutak, jer mentalni modeli
sveta moraju konstantno da se podešavaju kako bi došlo do optimalne adaptacije. S druge
strane, odrasli imaju izgrađene šablone po kojima funkcionišu i retko kad iskaču iz svojih
mentalnih navika i rutina. Ova važna funkcija mozga, neuralna adaptacija, koja učestale
stimuluse čini neprimetnim, obezbeđuje optimalno i efikasno korišćenje kognitivnih resursa.
Međutim, ova optimizacija podrazumeva manje obrađenih infomacija na svesnom nivou i na
nivou koji zahteva pažnju, pa se formira manje „zgusnuta“ memorija, što posledično utiče na
doživljaj prolaznosti vremena.

28
 Kad vreme prestane da postoji

Iako se čini, pogotovo retrospektivno, da godine detinjstva protiču polako i da se vremenu

tada nigde ne žuri, deca većinu svog „budnog“ vremena provode u aktivnosti u kojoj osećaj
za vreme potpuno nestaje. Ova aktivnost je igra. U igri dete iskusi tzv. stanje toka (eng. flow),
što je stanje zanosa, kompletne koncentracije i obuzetosti trenutnom aktivnošću. Čovek se
pretvara u svoj rad, dete u svoju igru, nestaje osećaj i sebe i vremena. U ovim momentima
zanosa luči se dopamin, naša biološka nagrada koja dolazi u vidu osećaja zadovoljstva. Što
nam je svet poznatiji, i manje nov, veća je verovatnoća preživljavanja, pa se i ponašanje koje
osnažuje radoznalost i potragu za novim dobro nagrađuje. Iako je i kod odraslih ovo ponašanje
zastupljeno, kod dece je ono nerazvodnjeno. Dopamin ima važnu ulogu u percepciji vremena,
pa i nije čudno što vreme deci prolazi drugačije. Bolesti koje karakteriše abnormalan
nivo dopamina, poput šizofrenije, Parkinsonove bolesti i ADHD-a, u isto vreme dovode do
primetnog iskrivljena u percepciji vremena [2].

Sve u svoje vreme

Dopustite detetu da mu vreme sporo prolazi, jer ta dragocenost nije večna. Ne gušite mu
vreme različitim aktivnostima koje su tu da se pobrinu za neprekidnu animaciju. Zašto?
Šta će naučiti o sebi i o svetu ako mu neumorno „ispunjavate“ vreme. Naučiće da ga juri,
ali ne i da ga kreira i oseti. Neka oseti teret vremena, nek se izgubi u vremenu, neka nauči
sa njim da živi, a ne da od njega beži. „Vreme leti“ onome ko od njega beži. Detetu vreme
jeste; juče i sutra su samo neke mutnjikave reči koje veliki koriste. Ono tek treba da nauči
da se mentalno projektuje. Priroda je tako namestila i ako nam vreme leti, ne znači da nešto
pogrešno radimo. Kad bi odrasli funkcionisali kao deca, kognitivni aparat bi se pregrejao,
raspao. Ali detetov svet se tek formira, i osim zadovoljenja fundamentalnih potreba, njemu se
ništa ne podrazumeva, ništa nije očekivano i ništa se ne očekuje, ništa nije „normalno“, „tako
je kako je“ i „pa dobro, ništa strašno“. Sve ima galaktičke razmere. Pomislite koliko probi i
grešaka je potrebno detetu za jednu prostu, ali pravilno iskorišćenu rečenicu poput „muka

29
mi je“. Šta sve ovom podvigu prethodi? Dete je čulo od nekoga „Muka mi je“, pa je isprobalo
ovaj izraz kada mu je bio zapušen nos ili kada mu je bilo pretoplo. Ali odziv okoline nije bio
odgovarajući. S druge strane, koliko mučnina je prošlo u agoniji i neznanju – dete oseti da nije
sve kako treba, traži pažnju i pomoć odraslih, frustrirano je jer ne zna da objasni problem, pa
usledi plač nemoći. Koliko je vremena i kognitivnih procesa bilo neophodno za pogodak poput
„Muka mi je“. Nagrada koja usledi nije za potcenjivanje jer dolazi u vidu pravilno usmerene
pažnje odraslih, bilo to i zaustavljanje automobila na deset minuta. Ovaj pogodak, pravilno
uparivanje, ostavlja dete sa osećajem „to je to“. Jedno po jedno “to je to” vremenom dovodi
do sve većeg osećaja sigurnosti, mogućnosti predviđanja ishoda, svojih i tuđih reakcija,
formiranja navika i autopilot funkcionisanja. Svet postaje manje nepoznato, predvidljivije
mesto, a dete postaje odrasla osoba. I ništa loše u vezi sa tim. Uviđanje uzročnosti se
nagrađuje životom.

Vreme nam leti jer smo u konstantnoj borbi sa njim. Malo dete većinu vremena provodi baš tu
gde jeste. Jeste li ga posmatrali nekada kako pažljivo vezuje pertlu ili začuđeno gleda goluba
na prozoru? Kao da sutra ne postoji. S druge strane, čini se da odraslima samo sutra i postoji.
Kad bismo na momenat zastali, možda bi nas deca naučila da vrednujemo baš taj trenutak u
kojem jesmo.

30
 5 .2 V a s p it a č i – m
o t o r ič k i i k o g n it iv n i r a z v
( r a z v o j m is a o n ih p
Dok se edukacija roditelja zasniva više
na prvoj fazi Programa, tj. na optimalnom
biološkom razvoju i stimulaciji, edukacijom
vaspitača i učitelja stavlja se naglasak
na drugu i treću fazu Programa – razvoj
funkcionalnog znanja. Edukacija vaspitača
i učitelja se sprovodi putem seminara i
konsultacija, kako bi se obezbedila što
adekvatnija obuka za implementaciju
Programa.
Šta je važno da vaspitači znaju
Neophodno je da vaspitači razumeju
važnost fizičke aktivnosti i motoričkih
sposobnosti na celokupan razvoj deteta.
Fizička aktivnost predstavlja jedan od
ključnih faktora zdravstvenog dobrostanja.
Iako je uticaj fizičke aktivnosti na odrasle
neosporan, kod dece je ovaj uticaj mnogo
veći. Zbog prirode njihovog organizma, koji
aktivno raste i razvija se, kao i mozga koji je
veoma plastičan, pogotovo u ranom periodu
detinjstva, osetljivost na faktore sredine i
način života je izuzetna. Prema tome, fizička
aktivnost kod dece ne samo da je u tesnoj
vezi sa fizičkom sposobnošću, već igra važnu
ulogu u daljem rastu i razvoju – fizičkom,
psihičkom i socijalno-emotivnom. Deca sa
31
oj
ro c e s a)
Bitno je da se u predškolskom uzrastu
u svakodnevni rad unesu elementi koji
stimulišu mentalni razvoj dece, ali i
specifične vežbe koje razvijaju koordinaciju
pokreta i motoriku i na taj način sprečavaju
poremećaj koncentracije i pažnje u kasnijem
periodu života. Jednako je važno da se razvija
i brzina razmišljanja i zaključivanja.
visokim nivoom motoričkih sposobnosti
poseduju bolju svest o svom telu i imaju
viši nivo samopouzdanja. Fizička aktivnost
utiče na formiranje novih nervnih puteva
kojima se informacije prenose kroz centralni
nervni sistem. Motorički sposobno dete
sa razvijenim motoričkim veštinama, ne
samo da će biti fizički aktivno, već će biti i
pozitivno prihvaćano od strane vršnjaka, dok
će dete sa slabije
razvijenim
motoričkim sposobnostima često biti
izopšteno iz igre, bilo svojom ili vršnjačkom
voljom. Ovakve situacije, pogotovo ako se
jave već u ranom detinjstvu, neće uticati
samo na motoričke kompetencije deteta, već
i na opšte psihičko, ali i socijalno-emotivno
stanje deteta.
Mnogobrojna istraživanja ukazuju na
Kako se NTC program sprovodi na vrtićkom uzrastu
NTC program na vrtićkom i predškolskom
uzrastu se najviše sprovodi kroz NTC
program fizičkog vežbanja koje uključuje
vežbe koje stimulišu motoričke i kognitivne
procese kroz aktivnosti koje sadrže
elemente fine motorike, rotacije, ravnoteže,
dinamičke akomodacije oka, koordinacije
oko-ruka, složene pokrete sa skakanjem,
preskakanjem, kretanjem unazad i
kombinaciju pokreta i misaonih procesa
(misaona klasifikacija i serijacija). Ranije
sprovedena istraživanja su pokazala da
je u uobičajenim aktivnostima u vrtiću,
ali i van njega, prisutno malo aktivnosti
to da su kognitivne sposobnosti dece u
direktnoj vezi za njihovim motoričkim
sposobnostima i vremenom koje provode u
fizičkim aktivnostima. Jasno je da bi fizička
aktivnost i optimalno razvijanje motoričkih
sposobnosti trebalo da predstavljaju prioritet
kako roditeljima, tako i vaspitačima i
prosvetnim radnicima.
koje u sebi sadrže ove elemente, te je
postojala potreba osmisliti igre koje bi
češće uključivale navedene elemente.
Aktivnosti se sprovode kroz igru kako bi ih
deca prihvatila i rado učestvovala u njima.
Nepisano pravilo potvrđuje da što je više
elemenata uključeno u igru, deci ona postaje
interesantnija. Uz pomoć osmišljenih igara
istovremeno se aktivira nekoliko regija
korteksa: senzomotorni, vizuelni, auditivni,
kao i asocijativne regije (motorne, senzorne
i vizuelne). Uz ove regije kore velikog mozga
aktiviraju se i druge regije mozga, posebno
mali mozak.
32
 5 .3 U č i t e l j i – k r e a
tivno mišljenje
i f u n kc i o n a l n o ra z m
išljanje
Ono što u školskom okruženju jeste
veoma bitno jeste naučiti decu veštini
rešavanja problema, kreatvnom pristupu
problemskoj situaciji i funkcionalnom
mišljenju. Reproduktivno učenje predstavlja
usvajanje znanja u gotovom vidu što
često razumevanje pojmova, tj. njihovog
sadržaja. Tako imamo prostu reprodukciju
bez povezivanja činjenica i funkcionalnog
znanja. Asocijativnim učenjem podstiče se
razvoj sposobnosti mišljenja, pamćenja,
zaključivanja i transfera naučenog.
Asocijativno učenje nije važno samo zbog
memorisanja lekcije, već zbog toga što
predstavlja osnovu za kasnije funkcionalno
33
znanje (paralelne asocijacije i misaone
klasifikacije), te stimulacijom ovakvog
načina učenja pomažemo deci da povećaju
nivo svog funkcionalnog znanja. Svaka faza
sprovođenja je zahtevna na svoj način, ali bi
se moglo reći da je najzahtevniji deo jeste
upravo razvoj funkcionalnog mišljenja. Moglo
bi se reći da je ovaj deo programa težak
odraslima da razumeju i implementiraju.
Jednom kada su program razumeli i počeli
da sprovode u učionici, deca ga sa radošću
prihvataju jer je njima ovaj način razmišljanja
i učenja mnogo bliži nego odraslima. Samo
pravilnom primenom programa i vaspitači i
roditelji i učitelji i nastavnici mogu mnogo da
učine za razvoj bioloških potencijala deteta.
 v o đ e n j e P r o g r a m a
6) S p r o
u vrtiću
Već na samom početku važno je razumeti
da sprovođenje NTC programa ne iziskuje
posebnu i dodatnu opremu. Najdragoceniji
resurs su vaspitači, njihova motivacija i
kreativnost, kao i metodologija. Pravilnim
pristupom vaspitača, deca spontano
nastavljaju da sprovode i obogaćuju
program. Tada ujedno počnu da uče i svog
vaspitača o neiscrpnosti i potencijalu
NTC programa. Mi na početku dajemo
smernice kako i kroz koje aktivnosti
implementirati program, ali ako vaspitač
savlada metodologiju i tehnike primenjuje u
praksi, program ne iziskuje mnogo vremena
ili dodatne aktivnosti u odnosu na one koje
su uobičajene za program vrtića. Iskusan
vaspitač neće odvojiti 30 minuta dnevno
za sprovođenje NTC
radionica, već će
ceo dao, svaka igra i
aktivnost, biti prožet NTC
elementima. Istina, ovo
je moguće tek kada vaspitač
nauči kako program „diše“, kada
zna koje aktivnosti su važne, ZAŠTO su važne
i kako ih implementirati KROZ IGRU.
Upravo zbog ovoga, kako implementacija
programa u početku ne bi bila preplavljujuća,
izdvojili smo po nekoliko aktivnosti koje
reprezentuju svaku fazu i koje mogu da
posluže kao početna tačka sprovođenja.
34
 6 .1 I f a z a s p r o v o đ e
nja – stimulacija
ra z v o j a n e u ro n s k i h
veza i puteva
Fizičke vežbe koje se redovno primenjuju u
okviru NTC programa su kompleksni poligoni
gde dete stalno mora da pazi na ravnotežu,
da obavlja rotaciju, da je u pokretu, koristi
finu motoriku i dinamičku akomodaciju oka,
da prati šta se dešava oko njega, dok pri
prelaženju poligona mora da obavlja misaone
procese. Ove aktivnosti često možemo da
susretnemo u starim, zaboravljenim igrama
poput klikera i lastiša, a uvek je plus ako
se na postojeću igra doda novi element
koji povećava kompleksnost i zahtevnost
igre. Navodimo nekoliko igara koje možete
koristiti u svakodnevnom radu sa decom, ali i
takođe one će Vam poslužiti kao smernice za
kreiranje vaših vlastitih igara:

1.
„Papirno grudvanje“ - pravljenje grudvi od cepkanog novinskog papira i gađanje u metu
ili ubacivanje u korpu udaljenu jedan metar. Deca gađaju u metu. Za težu varijantu ove igre
potrebno je označiti dve paralelne linije u dvorištu, dužine 6–8 metara, sa razmakom od 2
metra. Deca su podeljena u dve ekipe, poređaju se iza linije i gađaju jedni druge grudvama,
stalno su u pokretu i izbegavaju grudve koje lete prema njima. Dete koje je pogođeno
grudvom ispada iz igre. Dva puta nedeljno po 10 min.

2.
„Roda“ - roda na žici, stajanje jednom nogom na kanapu. Dva puta nedeljno po 3 min. Posle
određenog vremena, kada deci ovo bude lako, dodaje se lopta detetu dok stoji na jednoj nozi.
Dete loptu zatim ubacuje u kutiju koja se nalazi na jedan metar udaljenosti na podu.

35
3.
„Veverice, košarkaši“ - deca ubacuju kestenje u čaše. Tri puta nedeljno po 5 min. Kada
savladaju osnovnu verziju igre, dobijaju teži zadatak: čaše, nasumično poređane, sa nekoliko
zalepljenih sličica na kojima je prikazana po jedna ptica (npr. lastavica, gavran, kolibri,
vrana, kondor). Zadatak je da se kesten ubacuje prvo u čašu koja ima sliku najmanje ptice
(npr. kolibri), a tek na kraju u čašu koja ima sliku najveće ptice. Vreme je ograničeno na 30
sekundi.

Svakih 7 dana uvodi se po novih 5 životinja kako bi se prilikom bacanja obavljali kompleksni
misaoni procesi. Kada ovo savladaju, slike se zamene sa slikama na kojima je predstavljena
zastava ili asocijacija na neku državu (npr. Ajfelova kula za Francusku, detelina sa četiri lista
za Irsku, itd). Učenje država nije sastavni deo plana i programa vrtića, pa za potrebe ove igre
deca osnovno znanje stiču kroz druge NTC igre. (Deca nose bedževe sa zastavama pojedinih
država i svake nedelje stavljaju novi bedž. Na taj način uče imena država, prepoznaju ih na
karti Evrope i tako uče glavne gradove, veličine država i pojedine asocijacije.)

4.
„Vrapci u gnezdu“ - sunožni skokovi unapred i unazad u obručeve koji su bele, žute i zelene
boje. Kada doskoče u zeleni obruč treba da čučnu, kada doskoče u beli okrenu se oko sebe, a
kada doskoče u žuti skakuću u mestu na jednoj nozi tri puta. Ova igra se sprovodi svaki dan
po 15 minuta.

5.
„Pepeljuga“ - kupljenje zrnevlja različite veličine sa stola i ubacivanje u plastičnu čašu.
Kada se ovaj nivo igre savlada, zrnevlje se stavlja u posudu sa brašnom tako da deca ne
mogu da vide nijedno zrno. Cilj je da se prstima pronađe određeno zrno (kukuruz, pirinač,
pšenica...), da se izvadi iz brašna i stavi u čašu. Najkompleksniji nivo igre uključuje spajanje
drugog, trećeg i četvrtog prsta lepljivom trakom, i traženje i vađenje zrnevlja upotrebom
palca i malog prst. Ova igra se sprovodi dva puta nedeljno po 15 min.

36
 6.
„Žabice“ - poskoci iz čučnja u dvorištu, 2 puta nedeljno. U svakom skoku izgovaraju se
pojmovi koje deca uče (divlje životinje, domaće životinje, boje, predmeti...). Kasnije se uvodi i
udaranje dlanom o dlan pri svakom skoku.

7.
„Obaranje čunjeva“ - takmičarska igra koja se igra 2 puta nedeljno. Deca se najpre podele
u reprezentacije (npr. Srbija, Meksiko, Italija), a zatim sama naprave čunjeve od rolni toalet
papira - farbaju ih određenom bojom, pa ređaju jedne na druge u boji zastave države kojoj
pripadaju. Čunjeve ređaju jedan na drugi dok ne formiraju zastavu. Na ovaj način usput uče
zastave, što se koristi u drugim igrama.

8.
„Pravljenje krivog tornja u Pizi“ - ređanje drvenih štapića, drvenih kocki ili nekih drugih
sitnih predmeta. Igra se jednom nedeljno.

9.
„Kauboj“ - ples gde udaraju istovremeno rukama i nogama uz odgovarajuću muziku ili neku
tapšalicu. Igraju jednom nedeljno 10 minuta.

10.
„Knjige hodaju“ - ko će pre sa knjigom na glavi da pređe deo čarobne linije dužine 2 metra.
Teža varijanta igre uključuje i recitovanje neke pesmice.

37
 Razumevanje značaja navedenih igara
Što je više elemenata uključeno u igru,
čime se povećava kompleksnost pokreta i
kooperacije različitih modaliteta (motorički–
senzorni–kognitivni), tim igra deci postaje
interesantnija, vreme im brzo prolazi, a
koncentracija se održava na izrazito visokom
nivou. Motivisani da što duže ostanu u igri i u
konstantnom su pokretu.
NTC aktivnosti koje stimulišu razvoj fine
motorne preciznosti, fine motorne
integracije i manuelne spretnosti
sastoje se od nekoliko različitih igara koje
deca sprovode u vidu igre 2-3 puta nedeljno.
Ove igre traju u proseku 10-15 minuta
dnevno. Igrom „Papirno grudvanje“ fokus
se stavlja na razvoj veštine fine motorike i
preciznost, kao i dinamičku akomodaciju
oka. Deci je ova igra interesantna, ali nakon
uvođenja elemenata rotacije, ravnoteže i
kretanja „Papirno grudvanje“ često postaje
omiljena igra. Sa stalnim praćenjem igrača
iz suprotne ekipe, kao i papirnih grudvi koje
idu prema njima ova igra podstiče izvođenje
kompleksnih pokreta (saginjanje, trčanje
bočno po liniji, okretanje ili trčanje unazad
– da dohvate loptu koja je proletela pored
njih i da tom loptom nastave igru, dinamička
akomodacija oka, fiksacija predmeta u
pokretu – lopti i igrača iz suprotne ekipe). U
igri „Veverice košarkaši“ deca razvijaju
finu motoriku, koordinaciju oko-ruka i
tako, a kroz uvođenje sličica životinja i
posebno država uključeni su kompleksni
38
 misaoni procesi tokom igre, što deci ovu
igru čini još zanimljivijom, ali i korisnom
za povezivanje motoričkih i kognitivnih
procesa. Igrom „Pepeljuga“, pronalaženjem
odgovarajućeg zrna bez gledanja – samo uz
pomoć dva prsta, aktiviraju se senzomotorne
i asocijativne regije kore velikog mozga
(motorne, senzorne i vizuelne). Igra
„Obaranje čunjeva“ uključuje elemente
fine motorike, koordinaciju oko-ruka i
dinamičku akomodaciju oka. Kroz ovu igru,
usputno, uče se zastave, što deci kasnije
koristi u drugim igrama. Igra „Pravljenje
krivog tornja u Pizi“ uključuje ređanje
štapića, drvenih kocki i sitnih predmete,
čime se fokus stavlja na veštine fine
motorike.
Aktivnosti koje stimulišu razvoj bilateralne u gnezdu“ u kojoj deca sunožno skaču
koordinacije i koordinacije gornjeg
dela tela, sastoje se od nekoliko različitih okviru koje se izvode skokovi iz čučnja.
igara koje se primenjuju 2-3 puta nedeljno.
Igre traju u proseku 10-15 minuta dnevno.
Igra „Kauboj“ takođe razvija bilateralnu
koordinaciju i koordinaciju gornjeg dela tela.
Aktivnosti koje sadrže elemente dinamičke
ravnoteže sastoje se od nekoliko
različitih igara koje se sprovode 2-3 puta
nedeljno. Traju u proseku 10-15 minuta
dnevno. Igrom „Roda“, kroz održavanje
ravnoteže, koordinacije oko-ruka i dinamičke
akomodacije oka stimulišu se velike regije
kore velikog mozga. Igra „Knjige hodaju“,
pored aktivacije dinamičke ravnoteže, fokus
je na kompleksne misaone procese i pokrete
(rotacija, ravnoteža, skokovi, hodanje unazad
i bočno hodanje).
Igre koje sadrže elemente snage su „Vrapci
napred i nazad u obručeve i „Žabice“ u

Nekoliko generalnih napomena

• Pri svakoj vrsti aktivnosti najvažnija je sigurnost dece. Iz tog razloga, pre početka vežbanja
obezbediti sigurnost svakom detetu prilikom izvođenja svake igre.
• prilagoditi udaljenosti koje se prelaze, visine koje se savlađuju, dužinu trajanja i generalnu
zahtevnost i intenzitet igre.
• Voditi računa o motivisanosti dece. Igra je intrinzički motivisana aktivnost i to stalno imajte na
umu dok sprovodite NTC (pa i ostale) aktivnosti sa decom
• Navedene igre su se u praksi pokazale kao zanimljive, ali cilj nikako nije sprovoditi isključimo
njih u okviru programa. Cilj jeste da kreirane nove igre na osnovu pridobijenog znanja. Ukoliko
Vam je taj korak prevelik, počnite sa modifikovanjem igara koje smo mi naveli.

39
 e n j a - s t i m u l a cija
. 2 . I I f a z a s p r ovođ
6 c e sa
i s a o n i h p r o
ra z v o j a m
Druga faza počinje sa učenjem deteta da savladalo osnovu možemo pitati: „šta je
prepozna apstraktne pojmove. Najbolje je zajedničko za zastavu Portugala i Italije, a
koristiti simbole i pojmove koji okružuju nije za zastavu Španije i Grčke?“ ili „Kroz
decu, poput logotipa automobila ili zastava koje države treba proći na putu od Češke do
država. Počinje se tako što se deci pokazuju Srbije?“ Za uvođenje dece u svet asocijacija
prepoznatljivi apstraktni simboli koje i simbola koristimo puzzle koje smo u tu
vežbaju svakog dana. Igre u koje se uključe svrhu i kreirali. Deca uz pomoć NTC puzzle
apstrakti simboli, ne samo da su korisne lakše i brže mogu da savladaju drugu fazu
same po sebi, već predstavljaju i osnovu za Programa, tj. misaone klasifikacije, serijacije
kompleksnije delove programa koji dolaze i asocijacije.
kasnije. Kada deca ovladaju određenim
brojem zastava, može se preći na asocijacije. Druga važna tehnika jesu nelogične priče i
Deci se pokazuju zastave država, a ona bajke.
pronalaze i otkrivaju asocijacije na te države.
Npr. vaspitač kaže „pica“, dete kaže „Italija“, Nelogična priča je tehnika u kojoj se od tri
pa vaspitač kaže „Rubikova kocka“, a dete (ili više) pojmova koje želimo da zapamtimo
„Mađarska“ i sl. Ovo je sam počet, a kako pravi rečenica, odnosno priča, koja treba
deca savladavaju osnovne pojmove vode da bude što jednostavnija i da se sastoji, u
se na više nivoe. Pa recimo dete koje je najboljem slučaju, samo od tih reči.

40
 Primeri različitih priča napravljenih od istih reči:

REČI: panda, semafor, novine

LOGIČNA PRIČA: U novinama sam video pandu i semafor.
BESMISLENA PRIČA: Semafor je pojeo pandu, dok su novine gledale.
DOBRA NELOGIČNA PRIČA: Panda sedi na semaforu i čita novine.

Prva priča je logična, dok je druga besmislena, što najčešće deca u početku prave i što treba
izbegavati. Poslednja priča je jednostavna i može lako da se zamisli, a samim tim i da se
nacrta, pa se može okarakterisati kao dobra nelogična priča.

Priča treba da bude što jednostavnija i treba izbegavati dodavanje novih reči, jer, kao što
je pomenuto na početku, nelogična priča se koristi kada želimo da upamtimo određene
pojmove. Ako želimo da priču učinimo upečatljivijom možemo koristiti prideve.

Dodatni problem mogu da nam predstavljaju reči koje nam se ne uklapaju u koncept priče.
Najčešće te reči budu apstraktni pojmovi, i kada treba da radimo sa takvim pojmovima
koristimo asocijaciju na pomenuti pojam.

Primer dobre i loše priče napravljene od tri ista pojma:

REČI: tenis, strah i bicikl
LOŠA PRIČA: Tenis ima strah od bicikala.
DOBRA PRIČA: Novak Đoković beži na biciklu od Kaspera koji ga juri.

Sumirano, priča treba da bude što jednostavnija; koristiti asocijacije i prideve, a izbegavati
dodavanje novih imenica. Uvek razmišljati da li priča može da se vizualizuje i da li može da se
nacrta. Ako se u tome uspe, priča će, najverovatnije, biti dobra nelogična priča.

41
Nelogična bajka je tehnika u kojoj
kombinujemo nelogične priče sa elementima
neke od nama poznatih bajki. Najčešće su to
bajke za decu čije su radnje i likovi unapred
poznati, na primer Crvenkapa, Pepeljuga, Tri
praseta... Nelogičnu bajku pravimo tako što
kroz radnju poznate nam bajke ubacujemo
elemente koje želimo da upamtimo, i na taj
način pravimo nelogičnu bajku.
Primer je bajka o Crvenkapi u kojoj su
ubačene asocijacije za Kinu:

PRIMER NELOGIČNE BAJKE: Crvenkapa je krenula da odnese baki pirinač. Na putu do

bake u šumi bambusa napala ju je panda. Na sreću, to je čuo Džeki Čen, koji je u blizini
trenirao, dotrčao je i oterao pandu. Posle je najkraćim putem kroz šumu sproveo Crvenkapu
do bake.
Svi elementi koji su ubačeni su asocijacija na Kinu: pirinač, bambus (ne vezuje se samo za
Kinu, ali je u toj državi simbol dugovečnosti), panda nastanjuje južne oblasti Kine, Džeki Čen
je poreklom iz Kine.
Kao što je prikazano na primeru, ponovo se treba držati načela jednostavnosti i ubacivati
samo one pojmove koje želimo da zapamtimo. To mogu biti, kao u ovom primeru asocijacije
na državu, ali mogu da se nađu i delovi iz lekcija. Pojmovi koje treba upamtiti po određenom
redosledu, mogu tim redosledom da se pojavljuju u priči, kako bi se lakše upamtili.

Na slici ispod je slikovni prikaz nelogične bajke Snežana i sedam patuljaka.

42
 Primena NTC tehnika često uključuje
pravljenje slikovnog prikaza. Bez obzira
da li se radi o slikovnom prikazu pesmice,
nelogične priče, lekcije ili definicije, princip
kod primene ove tehnike je isti. Prvi korak
ka pravljenju dobrog slikovnog prikaza
je da se napravi dobra asocijacija za sve
pojmove koje smatramo ključnim za tekst
SMEŠNA PRAŠUMA
U prašumi u toj zbrci
Nestali su lavu brci
Dok je malo dremao
Dok se za lov spremao
Pre neko što je đipio
Neko mu ih je zdipio
43
koji slikovno prikazujemo, a drugi korak je da
te asocijacije povežemo u nekoliko slikovnih
prikaza i tako dobijemo priču od slika, poput
stripa. Ovde je bitno napomenuti da je cilj
napraviti slikovni prikaz, ali ne i slikovno
pismo. Navodimo jedan primer slikovnog
prikaza pesmice:
Kako bruku da sakrije
Ćosavo mu lice
Pa svima priča
Da se brije kod šašavog brice
Pa mu kao brica
Smako brke s lica
 s p r o v o đ e n j a -
6.3. I I I faza m i š l j e n j a
a l n o g
ra z v o j f u n kc i o n

Ovu fazu karakterišu aktivnosti koje podstiču Zagonetna pitanja i priče

razvoj funkcionalnog mišljenja. Glavne
tehnike koje koristimo su asocijativna Zagonetna pitanja se prave da bi omogućila
pitanja, pitanja za lateralno razmišljanje (kao minut ili dva intenzivnog
što su zagonetna pitanja)problemska pitanja razmišljanja,
i kružne asocijacije. povezivanja i
zaključivanja.
Problemska pitanja i problemsko Pri takvom
razmišljanje pristupu,
dolazi
Na primer, kada dete uči lekciju o domaćim do rane
i divljim životinjama, dobija definiciju:
“domaće životinje su one o kojima brinu
ljudi i njihovo prirodno stanište je uz ljude.
Divlje životinje brinu o sebi i njihovo prirodno primene
stanište je u divljini.” Tipično pitanje posle znanja i
ove lekcije je da učenici nabroje tri divlje ili korišćenja
tri domaće životinje. Bolje je da ih pitamo: podataka
ako kokoška pobegne u šumu i živi tamo, koji su dati i koji
da li je to domaća ili divlja životinja. Posle su od ranije poznati
razmišljanja i diskusije, deca shvataju da je detetu, a na osnovu kojih
to i dalje domaća životinja iako i dalje živi u ono dolazi do novih znanja ili zaključaka.
šumi jer ne može u potpunosti da brine o sebi Pitanje je uspelo ako se, pri grupnom radu,
- lisica će je pojesti za dva do tri dana. Deca na njega odgovori tek posle nekoliko minuta.
zaključuju šta je stanište i da je prirodno Dobra su pitanja na koja može dati tačan
stanište za kokošku kokošinjac. odgovor i onaj koji nije imao sve podatke, već
je pravilno upotrebio i povezao ono što zna i
ono što je tek naučio.

44
 Kako postaviti dobro zagonetno pitanje:

• Pravi se pitanje na koje postoji samo jedan smisleni odgovor.

• Ne sastavljati pitanja koja izazivaju nabrajanje
• Pitanje treba da je takvo da na njega može da odgovori i neko ko ne znam sve podatke, ali
može da poveže informacije.
• Pitanja možete tematski osmišljavati i težiti ka tome da i pitanje i odgovor budu bliski
detetu kako bi mu pogađanje i igra bili što zanimljiviji

Nekoliko primera zagonetnih pitanja:

1.
Koja osobina razlikuje ljudsku vrstu i mrave od svih ostalih živih bića na planeti Zemlji?
Jedini vode ratove. Ova vrsta zagonetnih pitanja prave se na osnovu posebnosti ili neke
interesantne informacije.

2.
Šta povezuje kiseonik i Pinokija? Drvo. Ova vrsta pitanja zagonetnih pitanja pravi se na
osnovu asocijacije na centralni pojam, u ovom slučaju – drvo.

3.
Ko nam daje komande u bojama i uvek ga slušamo? Semafor. Ova vrsta zagonetnih pitanja
pravi se tako što se naizgled jednostavni podaci prebace u zagonetno pitanje.

4.
Kojeg miša se mama ne plaši? Kompjuterskog.

45
 Nekoliko primera zagonetnih priča:

Primer 1
Deda je šetao sa unukom Marijom svako popodne posle ručka.
Obično su išli u obližnji park gde se Marija često penjala
na tobogan, spuštala se i uživala u blagodetima
lepog i sunčanog dana. Deda je posmatrao veselu
unuku, kratko se nasmejao, pa joj je rekao:

“Marija gledaj u mene i pokušaj da mi

odgovoriš.“

Marija je u spustu uzviknula: “Deda jel to

opet neko tvoje specijalno pitanje?!”

Deda je ispratio pogledom: “Jeste Marija,

odgovori mi, ko te uvek prati kad je sunčan
dan?”

Dete se nasmejalo i odgovorilo: “Pa ti deda!”

Deda: “Ja te pratim i kad je oblačno, i kad je kišno i kad je

sunčano, a ovo je nešto što te prati samo kad je sunčan dan”.

Marija je zastala na merdevinama koje su vodile ka vrhu tobogana, zagledala se u dedu i

ushićeno odgovorila: „Senka!”

Deda: „Bravo Marija, tačan odgovor je senka.“

46
 Primer 2
Milica je volela da pomaže baki oko pripreme večere u kuhinji. Često joj je baka davala da
svojim šačicama mesi testo za kiflice, secka povrće ili da oliže šlag s miksera. Milica je
volela da sluša bakine priče iz njene mladosti. Najviše je volela priče o tome kako se baka
šminkala, oblačila za slavu i kako je upoznala dedu. Nekada bi se njih dve toliko zapričale
da bi im mleko iskipelo, kiflice zagorele ili voda za kafu potpuno isparila iz džezve. Njih dve
bi se tada zdušno nasmejale, pa bi iznova počele pripreme. Milica je volela to što baka ima
puno vremena da joj se posveti. Baka je takođe volela da postavlja pitanja koja na prvi pogled
deluju teško, ali kada se razmisli, odgovori postaju veoma jednostavni.

Baka: „Mico, reci mi da vidim da li znaš ispred čega svaki dan stoje mama i tata u stanu i
gledaju u to. Najčešće mama više gleda u to nego tata.“

Milica, ne podižući pogled sa džema koji je pripremala za kiflice: „Pa to je lako, televizor!“

Baka se osmehnu: „Ispred TV-a sede, a ispred ovoga stoje.“

Milica, podižući levu obrvu: „Pa onda je tapeta?“

Baka, okrenuta leđima, ispirajući sudove, reče Milici: „Pa nije tapeta, ne gledaju baš svaki
dan u nju. Ovo najviše gledaju ujutro, pre posla.“

Milica, umotavajući testo za kiflicu, pogleda u baku i uz osmeh odgovori sigurno: „Ogledalo!“

47
Primer 3
Tata je pokupio Milana iz vrtića. Milan je uvek jedva čekao da tata dođe po njega jer su šetajući do
kuće, uvek razgovarali o novim temama koje su u vrtiću taj dan radili. Danas je bio poseban dan jer
treba da obiđu obližnji zoo vrt. Milan je s uzbuđenjem pričao o životinjama o kojima je taj dan učio u
vrtiću.

Milan: „Tata, jesi li znao da svaka žirafa ima poseban raspored pega.“

Tata: „Kao što svaki čovek ima poseban raspored linija na jagodicama prstiju, poznatiji kao otisak.“

Milan: „Vaau, pa mi smo kao žirafe!“

Tata se osmehnu: „Znam ja jednog koji jako liči na žirafu, jer jako voli da spava, baš kao i žirafa.“

Milan, ne shvatajući da tata priča o njemu, nastavi dalje: „A da li si znao da slon pamti jako dobro,
pa je vaspitačica danas rekla Luki da pamti kao slon.“

Tata: „A da ja tebe nešto pitam. Preko koje životinje pređe najveći broj pešaka tokom dana u
gradu?“

Milan, zbunjeno pogleda u tatu: „Zašto bi ljudi gazili životinje? Znam! Možda mrav, ipak ih ni ne
vidimo, pa ih gazimo?“

Tata: „Mrav spada u insekte, a i nisu mravi. Zove se kao životinja, a nije životinja.“

Milan: „Možda žabu? Ja ne volim žabe, a i ona je zelena?“

Tata, ne mogavši da sakrije osmeh, pomazi Milana po glavi i reče: „Ne volim ni ja žabe, ali ne gaze
ih ljudi baš tako često. Ova životinja ti pomaže da budeš bezbedniji u saobraćaju.“

Milan, udarivši se po čelu, uzvikne rešenje: „Zebra!“

Tata, odobravajući klimanjem glave reče: Bravo Milane, zebra je tačan odgovor.“

48
 r i m e r i i z p r a k s e
7) P
Čini se da je najvažniji korak u svakoj
edukaciji, ono što istovremeno predstavlja
i najveći izazov za većinu autora, a odnosi
se na upoznavanje učesnika sa važnošću
teme i idejama programa... u odnosu na NTC
program, koji između ostalog ističe važnost
rane stimulacije dece i razvoja inteligencije,
značaj razvoja fine i krupne motorike kroz
igru i pokret, značaj razvoja dinamičke
akomodacije oka, razvoj divergentnog
mišljenja, primenu zagonetnih priča i pitanja
u procesu individualizacije...taj se korak sa
neobičnom lakoćom prevazilazi.
Jednostavnost i lakoća u implementaciji
ideja i sadržaja programa, prepoznaje se još
tokom same edukacije, a iskustvo u primeni
tokom rada sa decom, potvrđuje to početno
uverenje.
49
Iako osnovu ‘’NTC programa’’ predstavljaju
savremena naučna istraživanja iz
oblasti neuronauke, kao i povezivanje
neurofiziologije učenja i pedagogije sa
ciljem razvoja kreativnosti i funkcionalnog
znanja kod dece, operacionalizacija ideja
‘’NTC programa’’, kroz sadržaje, aktivnosti,
igre, zagonetna pitanja, nelogične priče...u
svakodnevnu vaspitno-obrazovnu praksu,
dolazi, reklo bi se, nekako ‘’prirodno’’ i
lako. Razlog za to je što se vrednosti na
kojima se temelji ovaj program podudaraju
sa vrednostima i shvatanjima o detetu
datim kroz Pravilnik o opštm osnovama
predškolskog programa.
• Celovitost pristupa (holizam): jedna od bazičnih postavki programa odnosi se na to
da se dete posmatra kao konkretno, celovito biće, a ne kao skup apstraktnih svojstava,
osobina i sposobnosti.
Kreiranje vaspitno obrazovnog procesa uključuje motoričke, likovne, muzičke, jezičke,
dramske, otkrivačke, praktične, logičke, senzo-perceptivne, ekološke, aktivnosti
iz oblasti socio-emocionalnog razvoja...koje pružaju podršku i predstavljaju ranu
stimulaciju sveukupnom razvoju deteta.

• Prirodna/unutrašnja motivacija (unutrašnja motivacija kao osnov učenja na ranim

uzrastima) Ovaj program prepoznaje da deca imaju sopstvenu motivaciju da uče i
razvijaju se, da razumeju sebe i svet koji ih okružuje i upravo tu unutrašnju motivaciju
koristi kao konstruktivan pokretač procesa učenja- deca su srećna dok uče, dok
istražuju, otkrivaju, testiraju svoje ideje, hipoteze, proveravaju i isprobavaju...
Kako je prilično teško ‘’direktno podsticati’’ unutrašnju motivaciju, ‘’NTC program’’ kroz
specifične igre i nizom različitih aktivnosti koje podržavaju detetovu bazičnu radoznalost
i potrebu za istraživanjem, podržava i kultiviše intrinzičnu motivaciju deteta.
Kroz program su povezana dva važna elementa: unutrašnja motivacija za učenje i fizička i
socijalna sredina kao element podsticaja ovom vrednom obliku motivacije.

• Autonomija i poštovanje ličnosti: Program, kao posebno značajne vrednosti u

vaspitno obrazovnom procesu prepoznaje i podstiče samostalnost i autonomiju deteta,
kao i individualnu odgovornost i autentičnost izraza i delovanja, dajući podršku istrajnosti
u završavanju i ponavljanju onih aktivnosti učenja koje za dete imaju značenje i kada dete
za to ima lični razlog.

50
 • Individualizovan pristup: Program u potpunosti prepoznaje vrednost individualizacije
u radu sa predškolskim detetom polazeći od toga da ne postoje dva deteta koja ulaze u
vaspitno-obrazovnu aktivnost na potpuno isti način, te omogućava svakom detetu da
u odnosu na svoju ličnost, lična iskustva, stavove I veštine, napreduje svojim tempom i
dinamikom. Realizujući igre i aktivnosti sa decom, vaspitač i dete su u stalnoj interakciji,
što je jedan od postulata individualizacije

• Igra kao oblik učenja: Kroz ‘’NTC program’’ se, prepoznajući važnost i specifičnost igre
kao posebno vrednog oblika učenja predškolskog deteta, tokom kojeg ono angažujući sve
svoje kapacitete, prerađuje i prisvaja stečena iskustva, postajući ih svesno; prepliću dve
ideje ‘’igra kao oblik učenja’’ i ‘’učenje kao igra’’.
Uloga ‘’sredine’’, kojoj se u ‘’NTC programu’’ pripisuje najvažnija uloga u procesu rane
stimulacije i podrške razvoju sposobnosti deteta, je da poznajući karakteristike procesa
učenja dece kroz specifične vrste igara aktivira sve domene i potencijale deteta,
razumevajući važnost samog procesa tokom kojeg dete istražuje stvarnost, proverava
sopstveno iskustvo, kreira nove obrasce i raduje se tokom tog otkrivanja.

Realizujući program kroz tri faze, od kojih
prva podrazumeva kompleksne motoričke
aktivnosti uključujući finu motoriku,
dinamičku akomodaciju oka, rotaciju,
ravnotežu i kretanje; druga- misaone
klasifikacije, misaone serijacije i asocijacije,
dok treća faza predstavlja rad na razvoju
divergentnog i konvergentnog
mišljenja kao i
funkcionalnog
znanja,
nastajale su nove igre dok su neke već
poznate menjane i obogaćivane na osnovu
saznanja iz ‘’NTC programa’’. Vaspitači
su u stalnoj interakciji sa decom, kroz
uloge mentora i partnera sprovodili sve tri
faze ‘’NTC programa’’ kroz igru, koja kao
intrinzična motivacija deteta predstavlja
ključni faktor sprovođenja ‘’NTC
programa’’. Navodimo neke od
igara koje su nastale u
praksi.

51
 i s t v a r a l a š t v a
7.1 R a z v o j komunikacije

Cilj ovih aktivnosti je da kroz likovne, dramske, jezičke, muzičke i plesne aktivnosti podrže
razvoj mentalnih sposobnosti koje detetu omogućavaju da se u komunikaciji koristi
organizovanim simboličkim sistemima.

• ‘’Životinje u glavnim ulogama’’: dramatizacija na poznate /prigodne/ improvizovane

tekstove korišćenjem životinjskih vrsta karakterističnih za pojedine zemlje, kao glavnih
likova (Panda- Kina; Medved- Srbija, Kengur-Australija).

• ‘’Maskenbal-karneval’’: tematski maskenbali-karnevali...Teme mogu biti simboli

pojedinih država, nošnje, karakterističan biljni, životinjski svet. i još mnogo toga.

• ‘’Daleka putovanja’’: deca sa vaspitačem organizuju putovanje u neku državu.

Priprema tog putovanja podrazumeva da se istraži, sazna...kako sve može da se putuje do
te zemlje, kojim prevoznim sredstvom, kakvo je vreme tamo/klima - šta je sve potrebno
poneti od garderobe, koja mesta treba posetiti, šta su znamenitosti te države, koja je
himna, slušanje muzike karakteristične za tu državu, kakva se hrana tamo jede.
Deca koja žele ‘’da putuju’’ moraju da imaju kartu, a karta je crtež zastave te države.
U ovu aktivnost mogu da se uključe i roditelji.

• ‘’Kako da ti kažem...’’: deca uče da se pozdravljaju na različitim jezicima.

52
 • ‘’Likovni kutak’’: deca crtaju zastave država koristeći različite likovne tehnike:
flomasteri, mozaik, kolaž, vodene boje, plastelin, izrađuju vetrenjače, lale, brodiće,
simbole karakteristične za pojedine države, pravljenje maketa automobila, povezivanje
likovnih tehnika sa pojedinim državama: Japan- origami, Kina- slikanje na svili.

• ‘’Origami’’: korišćenjem drevne istočnjačke veštine deca prave različite figurice od

papira.

• ‘’Obuci Cicu’’: lutkicu od papira Cicu, deca oblače u različite nošnje karakteristične za
pojedine države.

• ‘’Na slovo, na slovo...’’: deca imaju različite zadatke: da navedu što više reči na slovo
na koje počinje ime države čiju je zastavu dete ‘’izvuklo’’; pokretom tela/pantomimom
prikažu početno slovo te države; da navedu najduža i najkraća imena država; što više
imena država koje počinju na isto slovo kao početno slovo njihovog imena.

• ‘’Dečja država’’: deca kreiraju i crtaju zastavu njihove države, osmišljavaju i himnu i grb
i druge važne simbole. Ova aktivnost se može realizovati na nivou vaspitne grupe ili celog
vrtića.

• ‘’Zemlja pleše’’: plesne improvizacije na muzičke teme karakteristične za pojedine

države.

53
 o g n i t i v n i r a zv oj
7. 2 K

Cilj otkrivačkih, praktičnih, logičkih aktivnosti je upoznavanje sa simbolima koji se koriste

za obeležavanje različitih situacija, pojava, predmeta (upoznavanje, usvajanje); povezivanje
apstraktnih simbola i logičkih operacija (klasifikacija, serijacija).

• ‘’Memorije’’: igre memorije sa karticama zastava država ili drugim simbolima:

saobraćajni znaci, oznake automobila, brendovi proizvoda, simboli za različite životne-
praktične - kulturno higijenske aktivnosti (različiti simboli za toalet, kolica za invalide,
telefonska govornica, mesto za povijanje beba).

• ‘’Zagonetne priče/ zagonetna pitanja’’: kroz priče i pitanja, koja se ne oslanjaju na

reproduktivno znanje, deca se podstiču da informacije koje već poseduju dovode u vezu i/
ili da uče/ saznaju nešto novo.

• ‘’Nelogične priče’’: deca se podstiču da kreiraju nove priče tako što će elemente
iz poznatih priča, bajki da stave u neobične kontekste koristeći se već poznatim
asocijacijama za pojedine države - Pinokio u Japanu; Pepeljuga u Kanu; Crvenkapa na
kineskom zidu.

54
 • ‘’Nastavi niz’’: različiti logički nizovi u kojima dete treba da nastavi niz odgovarajućim
simbolom. U prvoj fazi nizovi su konkretni (sličice, kartice...) u narednom koraku deca
zadatke rade na misaonom planu.

• ‘’Modeli-makete-mreže-mape-putokazi’’: auto karte, mape gradova, mape iz

muzeja, geografske karte, saobraćajni znakovi...Sa decom se istražuje značenje simbola,
snalaženje, orijentacija, strane sveta... Deca prave makete svoje radne sobe, vrtića, ulice,
nekog pejzaža na kojem su putem simbola predstavljena brda, doline, reke.

• ‘’Šah’’: deca se upoznaju sa pravilima šahovske igre. Igraju šah sa postojećim

kompletima šahovskih figurica. Izrađuju svoje figure od plastelina, glinamola, od papira.
Igraju šah za stolom, na podu sa velikim figurama.

• ‘’Izbaci uljeza’’: zadatak za dete je da prepozna simbol koji po nekom kriterijumu ne

pripada grupi simbola.

• ‘’Mali meteorolozi’’: deca beleže vremenske prilike u nekom periodu korišćenjem

odgovarajućih simbola za različite vremenske uslove.

• ‘’Grupe i grupice’’: deca formiraju skupove: marke automobila i države; zastave koje na
sebi imaju zvezde, pticu, zelenu boju.

• ‘’Misaona putovanja’’: deca najpre odrede cilj svog putovanja - neku državu, a potom
navode kroz koje sve države prolaze na putu od Srbije (ili neke druge države) do izabrane
države. U prvoj fazi gledajući kartu ili globus, a u narednoj fazi na misaonom planu.

55
 m o t o r n i r a z v o j
7. 3 S e n z o
Igre i aktivnosti iz ove grupe omogućavaju deci da stiču različita motorička iskustva,
unapređuju veštine, ovladavaju složenijim oblicima kretanja, održavaju ravnotežu,
razvijaju i unapređuju koordinaciju oko-ruka; da unapređuju svoje perceptivno
iskustvo u funkciji tačnog i celovitog opažanja.

• ‘’Igre loptom’’: deca bacaju/ hvataju loptu sa rukama ispred sebe (ne u
naručje) dodaju se loptama u različitim položajima, kotrljaju loptu slobodno-
po liniji - između prepreka, sa obe ruke, sa jednom rukom, kuglaju loptom - gađaju
postavljene čunjeve.

• ‘’Poligon’’: deca prolaze stanice poligona trčeći, provlačeći se, puzajući, skakućući,
rotirajući se oko svoje ose, hodajući po gredici/ivičnjaku.
Poligon se može obogatiti i ciljem koji može biti određena država - na mestu koje je
određeno za cilj/ krajnju tačku poligona nalaze se različita obeležja te države, različiti
simboli. Pobednik je ona ekipa koja skupi najviše simbola, obeležja te države.

• ‘’Pikado’’: originalna igra pikado (bez oštrog kraja, sa magnetom), može i lopticama u
metu nacrtanu na hamer papiru.

• ‘’Košarkaši’’: deca ubacuju loptice ili lopte napravljene od papira u korpu, koš.

• ‘’Ribice’’: deca pomoću štapova sa kanapom (poput štapa za pecanje) na čijem se kraju
nalazi magnet ili deo čičak trake...pecaju kartonske ribice na kojima se takođe nalazi mali
magnet /čičak traka.
Svaka od ovih igara se može organizovati kao takmičarska igra, pri čemu su ekipe iz
različitih država, a to podrazumeva da za svaku ekipu postoje odgovarajuće oznake-
zastave, simboli te države.
56
 • ‘’Isključi trećeg’’- pronalaženje detalja po kojem se jedna u nizu zastava razlikuje od
ostalih (npr. jedna ima zvezdice, a druge dve nemaju iako su boje slične/iste).

• ‘’Neobične bockalice’’- deca se podele u nekoliko ekipa. Svaka ekipa je određena

država i zadatak ekipe je da od istog broja bockalica sastavi/napravi zastavu ‘’svoje
države’’. Međutim bockalice potrebnih boja se nalaze na drugom - udaljenom stolu.
Zadatak svakog deteta u ekipi je da prođe poligon na određeni način (npr: kod zelenih
markera da čučne, kod crvenih da se rotira, kod žutih da skoči sunožno dva puta napred i
jednom unazad, kod plavih da navede pojam koji počinju na slovo države u čijoj je ekipi....)
i da kada dođe do stola sa bockalicama uzme samo jednu koristeći samo palac i mali
prst. Sa tom jednom bocklicom dete trči do stola za kojim sedi njegova ekipa koja od
donešenih bockalica ‘’pravi zastavu’’

• ‘’Slagalice-Pazle - Tangram’’: deca sklapaju pazle, slagalice, delove tangrama (sa

različitim brojem elemenata) u celine koje predstavljaju zastavu, neku državu ili simbol
neke države, neki detetu poznat simbol, mapu Evrope.

• ‘’Makrame ‘’- deca vezuju čvorove, može se svaki čvor obeležiti nekom zastavom

• ‘’Moji prsti mogu...’’: deca cepkaju papire na što sitnije delove, salvete. lepe elemente
mozaika, savijaju papir na što manje delove...vajaju/mese testo... crtaju po grizu posutom
na plastičnu tacnu, pronalaze sitne predmete/igračkice sakrivene u posudi sa grizom/
kukuruznim brašnom... otkopčavaju/zakopčavaju, pertlaju, nižu…

57
 c i o n a l n i r a z vo j
7. 4 S o c i o - e m o

Igrama i aktivnostima iz oblasti socio-emocionalnog razvoja

jača se svest o pripadnosti kulturi, tradiciji svoga naroda
i povezanost sa kulturama i tradicijama drugih naroda,
daje se podrška autentičnom razvoju i izražavanju
deteta i jača samostalnost deteta, njegovo poverenje
u sopstvene moći i brigu o sebi. Poseban naglasak
se stavlja na one aktivnosti kojima se jača svesnost
o važnosti očuvanja životne sredine kroz konkretne i
životno praktične aktivnosti. U ovoj oblasti se naročito
iskazuje mogućnost povezivanja igara i sadržaja iz
‘’NTC programa’’ sa sadržajima iz drugih programa:
‘’Razvoj samopoštovanja’’; ‘’Čuvari osmeha’’; ‘’Mi smo
zemljani’’; ‘’Srca za planetu’’.

• ‘’Pano osećanja’’: kroz različite aktivnosti tokom godine, deca se podstiču da

prepoznaju, artikulišu i verbalizuju svoje emocije. Emocije se beleže odgovarajućim
simbolima na panou ili deca to rade individualno i to čuvaju u ‘’Ličnom kovčežiću’’. Deca
prave ‘’Aparat za merenje ljubavi’’, ‘’Jastuče za bes’’.

• ‘’Albumi i zbirke’’: deca prave svoje eko albume životinja/ životinja polarnih krajeva/
domaćih životinja/ biljnih vrsta, isecajući sličice iz časopisa, starih radnih listova. Prave
zbirke različitih ptičjih pera, zrnevlja, školjki, kamenčića, listova.

• ‘‘Radionica za izradu igračaka/ muzičkih instrumenata’’: deca sa vaspitačima/

roditeljima izrađuju igračke, muzičke instrumente od prirodnih i reciklažnih materijala.

• ‘’ Eko bedževi’’: deca izrađuju bedževe i crtaju simbole koje su sama osmislila u odnosu
na zaduženja koja će imati u narednom periodu: zalivanje cveća; hranjenje životinja
(ukoliko ih ima u vrtiću/ vaspitnoj grupi); skupljanje papirića; vođenje računa da se
poštuju pravila reciklaže.

58
 p e h a – z n a č a j i
8) P ot v rd a u s a u
n j a P r o g r a m
d o b i t s p ro v o đ e a s t u
vr t i ć k o m u z r
Skoro decenija sprovođenja programa
ostavlja za sobom jasan trag koji se odražava
u brojnim utiscima i zahvalnicama vaspitača,
učitelja, roditelja, pa čak i same dece. Često
kao anegdotu spominjemo izjavu jednog
dečaka koji je nakon što su se završile NTC
radionice svojoj mami saopštio: „Ja bih
da živim u NTC-u“. Deca koja idu na NTC
radionice često će učiti sve kako ne bi ni
jednu radionicu propustili. Jedna devojčica,
nakon što je slomila nogu, nikako nije želela
da propusti radionice pa je otac donosio
na radionice i cela grupa bi se prilagodila
njoj tako što bi je za vreme poligona ili neke
druge motoričke aktivnosti postavili u
sredinu i odredili joj ulogu. Nebrojeno puta
se desilo da nam se jave roditelji i u ime
deteta zamole da ako je ikako moguće dete
jednu ili dve radionice odradi u drugom gradu
(kada recimo idu u posetu babi i dedi u drugo
mesto) jer nikako ne bi želeli da ih propuste.
Ovakve neproračunate i skrene izjave i
gestovi dece nam najviše i znače jer nam
59
govore da idemo pravim
putem i predstavljaju
najveću potvrdu našeg
uspeha.
Ono na šta smo veoma ponosni
poslednjih nekoliko godina od kada
direktno radimo sa decom putem NTC
radionica, jeste „glas“ koji je počeo da
prati ovu decu kada upišu osnovnu školu.
Sve češće nam roditelji ove dece puni
zahvalnosti javljaju kako je njihovo dete
na testiranju za prijem u osnovnu školu
pokazalo nadprosečne rezultate. Ono što
nam roditelji takođe prenesu jesu reakcije
pedagoga kada sazna da dete ide na NTC
radionice, a to je 1) da su primetili da deca
koja idu na NTC radionice „iskaču“ od ostale
dece 2) da nisu nimalo iznenađeni detetovim
postignućem na testu i da 3) neretko
smatraju da je rad na NTC radionicama
efektivniji od kurikularnog rada u školi.
 e n j a p r o g r a m a
8 .1 R e z u l t at i s p ro v o đ

Broj istraživanja koja evaluiraju metode NTC sistema učenja iz godine u godinu se povećava.
Do sada, efekti primene NTC metoda ispitivani su kako na školskoj deci, tako i na deci
predškolskog i mlađeg uzrasta. Ovim istraživanjima pokriveni su različiti motorički i
kognitivni aspekti razvoja. Prvo ćemo navesti neka istraživanja koja se odnose na motorički
razvoj predškolske i mlađe dece u čije svakodnevne aktivnosti su implementirane NTC
metode, a zatim ćemo se osvrnuti i na druge, nemotoričke aspekte, primene NTC programa.

• Svrha istraživanja sprovedenog 2015. godine u dva zabavišta u Kranju u Sloveniji

(Rajović, Stenovec, & Berić, 2015) bilo je praćenje napredovanja grubih motoričkih
sposobnosti dece uzrasta od 2 do 4 godine. U aktivnosti eksperimentalne grupe, pored
uobičajenih fizičkih aktivnosti predviđenih kurikulumom, bile su uključene pojedine
kompleksne motoričke aktivnosti iz NTC Programa (vežbe fine motorike, dinamičke
akomodacije oka, rotacije, ravnoteže i pokret). Nakon dva meseca, pokazan je značajan
napredak motoričkih sposobnosti dece u NTC grupi. Vežbe provere su uključivale hodanje
po liniji napred, hodanje po liniji nazad, sunožni skok napred, sunožni skok nazad, i
čučanj. Evidentan napredak NTC grupe bio je zabeležen pri sledećim aktivnostima:
hodanje po liniji napred, hodanje po liniji nazad, sunožni skok u nazad, kao i čučnjevi.

• Istraživanje na predškolskom uzrastu (5-6 godina), sprovedeno u Sloveniji, ispitivalo je

uticaj aktivnosti NTC programa na motorički razvoj. Testirane su veštine fine motorike
(vezivanje pertli), kao i veštine grube motorike
(hodanja po liniji napred, hodanje po liniji
nazad, sunožni skok napred, sunožni skok
nazad, hvatanje lopte i bacanje lopte).
Najznačajnija razlika između kontrolne
i eksperimentalne NTC grupe na
finalnom testiranju pokazana je
kroz poboljšane sposobnosti fine
motorike NTC grupe.

60
 • U periodu pedagoške
2010/11. do 2014/15. godine
praćeno je pet generacija
dece predškolskog uzrasta u
Hrvatskoj. Nakon svakodnevnog
sprovođenja aktivnosti NTC
programa u periodu od 5 meseci
uočen je značajan napredak
razvijenosti specifičnih sposobnosti
u odnosu na inicijalno merenje
(vršeno pred uvođenje NTC aktivnosti).
Testovi za proveru su uključivali: test fine
motorike, hvatanja lopte, ravnoteže i rotacije.
Rezultati provera ravnoteže i rotacije, kao i hvatanja
lopte su pokazali značajnu statističku razliku u odnosu na inicijalno testiranje. Međutim,
ova značajna razlika nije primećena za finu motoriku.

• Iako se do sada nije sprovelo istraživanje koje bi pokazalo efekte rane stimulacije NTC
metodama kod dece sa razvojnim smetnjama, studija dečaka prevremeno rođenog
sa neurorazvojnim problemima bi mogla da pruži uvid u mogući domet NTC metoda.
Kod dečaka su primećena odstupanja od tipičnog razvoja u skoro svim područjima.
Metode NTC programa su počele da se primenjuju kada je dečak imao 18 meseci. Nakon
godinu dana primene programa (svakodnevne aktivnosti grube i fine motorike, rotacije,
ravnoteže, stimulacije čula i dinamičke akomodacije oka, razne igre koje su kombinovale
što više modaliteta), po nalazu defektologa, dete više nije ispunjavalo kriterijume
neophodne za dalje preglede; u svim ispitivanim elementima dečak je dostigao nivo
razvijenosti svog uzrasta, a u pojedinim elementima je bio i iznad proseka.

• Istraživanje sprovedeno 2015. godine poredilo je grupe u kojima se NTC program ne

primenjuje i one u kojima se primenjuje. Korištena su tri testa fine motorike te po jedan
test krupne motorike i akomodacije oka. Rezultati pokazuju da deca koja učestvuju
u Programu, u odnosu na decu koja ne učestvuju, imaju bolje rezultate u testovima
fine motorike. U ostalim područjima nisu utvrđene statistički značajne razlike,
iako autori naglašavaju da mnogi testovi nemaju zadovoljavajući nivo osetljivosti i
diskriminativnosti, te da su potrebna daljnja poboljšanja mernih karakteristika testova
prije konačnih zaključaka o učinkovitosti metode.

61
• Studija kojim su ispitane motoričke sposobnosti dece predškolskog uzrasta (4-6 godina)
sprovedena je u državnom vrtiću sa dve paralelne grupe. U periodu od 6 meseci, u jednoj
grupi se sprovodio NTC program, dok se u drugoj kontrolnoj grupi sprovodio standardni
vrtićki program. Na osnovu primenjene statističke analize, zaključeno je da su deca u
eksperimentalnoj grupi postigla značajni napredak na testu motoričkih veština.

• Na uzorku od 300 predškolaca testirana je efikasnost treće faze NTC programa.

Pokazano je se uz primenu NTC sistema učenja u odnosu na tradicionalni način rada
dobijaju značajno bolje efekte u pogledu stimulisanja ugodnih emocija predškolaca, u
pogledu efikasnosti vaspitnog rada, odnosno uključenosti dece u vaspitne aktivnosti. Ovo
je posebno značajno ako se uzmu u obzir istraživanja koja su pokazala da ugodne emocije
olakšavaju memorisanje sadržaja, kao i da pomažu uspostavljanju relevantnosti ciljeva
učenja.

• Godine 2015. sprovedeno je istraživanje divergentne produkcije kod dece nakon perioda
primene NTC metoda. Pokazano je da se nakon primene NTC metoda divergentna
produkcija dece četvrtih razreda značajno poboljša. Divergentna produkcija, koja
je osnovna komponenta kreativnosti, smatra se jednom od ključnih karakteristika
darovitosti, tako da bi njegov razvoj trebalo da se postavi kao visokoprioritetan od strane
svih obrazovnih institucija. Divergentna produkcija je osnova treće faze NTC programa,
koja se zasniva na razvoju divergentnog mišljenja i funkcionalnog znanja.

62
 • Što se tiče školske dece, dosadašnji rezultati pokazuju ne samo bolji uspeh u školi dece
čiji učitelji sprovode NTC program, već i bolja postignuća na opštinskim i državnim
takmičenjima.

• Istraživanje koje je za cilj imalo sticanje uvida u to kako vaspitači vide ulogu NTC
programa u razvoju dece pokazalo je da vaspitačice vide NTC program kao veoma
značajan u razvoju motivacije i socijalnih veština deteta, ali i karakteristika ličnosti:
samopouzdanja, samostalnosti i slobode uopšte. Osnovni nalazi govore u prilog tome
da se efekti ovog programa odražavaju na emocionalni i socijalni razvoj dece ali
nedvosmisleno i na lični i profesionalni razvoj vaspitačica. U narednim istraživanjima
koja potencijalno proističu iz ovih nalaza fokus će biti upravo na detaljnijem ispitivanju
faktora koji utiču na razvoj u ovim oblastima.

63

8.2 Utisci r oditelja, vasp
NTC program nailazi na nadprosečan odziv
u državama bivše Jugoslavije, upravo jer
odgovara na pitanja i nudi rešenja možda i
najaktuelnijeg problema - značajna promena
stila života. Iskustva onih koji primenjuju
Program, kao i rezultati dosadašnjih istraživanja
koja evaluiraju NTC program, ukazuju na
transformativnu moć NTC programa. Pored
poboljšanja različitih segmenata motoričkog
razvoja, učitelji i roditelji često nas izveštavaju
o boljem uspehu dece u školi, većoj radosti
pri učenju, boljoj koncentraciji i povećanoj
kreativnost. Po tome sudeći, Program uspešno
adresira aktuelne probleme sa kojima su deca
danas suočena.
Dosadašnja istraživanja su pokazala da
sprovođenje NTC programa u vrtićkom i
predškolskom uzrastu doprinosi poboljšanju
motoričkih sposobnosti, ravnoteže, rotacije,
veštinama grube i najizrazitije veštinama
fine motorike (videti prethodnu sekciju). to se
školskog uzrasta tiče, rezultati pokazuju ne
samo bolji školski uspeh učenika čiji učitelji
sprovode NTC program, već i bolja postignuća
na opštinskim i okružnim takmičenjima. (videti
i t a č a i u č i t e l j a
prethodnu sekciju). Učitelji primećuju manje
straha pri odgovaranju i kontrolnim zadacima,
kao i visok nivo pozitivnih emocija u školskom
okruženju.
Analiza istraživanja koje za cilj imalo sticanje
uvida u to kako vaspitačice vide ulogu NTC
programa u razvoju dece, je pokazala da
vaspitačice vide NTC program kao veoma
značajan u razvoju motivacije i socijalnih
veština deteta, ali i karakteristika ličnosti:
samopouzdanja, samostalnosti i slobode
uopšte. Osnovni nalazi govore u prilog tome
da se efekti ovog programa odražavaju na
emocionalni i socijalni razvoj dece ali i na lični i
profesionalni razvoj vaspitačica.
Deo NTC programa koji je posebno efektivan
u školskom okruženju je treća faza Programa.
Pošto aktivnosti ove faze uključuju usvajanje
znanja kroz aktivnosti koje liče na igru, deca su
manje opterećena lekcijama i nije im dosadno.
Mnogi učitelji i roditelji nas obaveštavaju
o uspešnoj implementaciji NTC programa
sa decom sa različitim neurobihejviornim
i razvojnim smetnjama – studije slučaja
64
 ukazuju na uspeh u radu sa decom na
autističnom spektru, sa decom sa disgrafijom i
diskalkulijom, kao i sa decom sa kašnjenjem u
razvoju.
Vaspitači, učesnici i stručni saradnici
prepoznaju važnost Programa i znanje
stečeno na NTC seminarima, što se ogleda
u anketama kojima učesnici evaluiraju
seminare akreditovane od strane Ministarstva
obrazovanja. Od kada je NTC program
akreditovan i ponuđen na državnom nivou,
NTC seminari su najbolje ocenjeni seminari u
Srbiji. Predstavljamo Vam neke od komentara
sa evaluacijskih listova datim učesnicima i
školskih i vrtićkih NTC seminara:

OSNOVNE ŠKOLE:

• Najbolji seminar do sada! Svaka škola bi trebala prihvatiti ovaj način učenja, što bi time
poboljšali kvalitet obrazovanja.

• Volela bih da se NTC sistemski uvede u državno školstvo. Predavači koje sam imala
prilike da slušam, da imaju funkcionalnu zvaničnu funkciju u ministarstvu prosvete jer je
stanje alarmantno.

• Ovakvu vrstu obuke bi moralo sprovesti na globalnom nivou (govorimo o Srbiji). Trebalo bi
usaglasiti zakone, obrazovni sistem i svest roditelja, učitelja, vaspitača i nastavnika.

• Vrhunska obučenost, pokreće na mišljenje i kreativnost, duhovnost, interesantne teme.

• Najbolji seminar na kojem sam bila. Pomoći će mi da unapredim nastavu i svoju

sopstvenu decu podstaknem na zanimljiviji način učenja.

• Predavači objasnili na poseban način karike koje nedostaju u većini razvoja dece, od
roditelja pa na dalje.

• Uživaću u primeni naučenog na današnjem seminaru

• Izuzetno primenljiv seminar, neophodan svakom predavaču.

• Fenomenalno, primenljivo i prekorisno.

65
• Toliko dobro da izgleda neverovatno
koliko malo poznajemo mogućnosti
dece.

• Ubedljivo najkvalitetniji seminar za

17 godina stručnog usavršavanja.

• Sve je bilo sjajno! Učili smo kroz igru,

smeh.

• Izuzetno dobar seminar koji upućuje na genijalan

način rada kroz igru.

• NTC sistem učenja treba uvesti kao obavezan predmet na fakultetima i svaki prosvetni
radnik bi trebao da ga prođe. Kurs bi mogao da traje i duže.

• Hvala. Pohađanje seminara je divan način da se podsetimo da posao volimo zbog ljubavi
prema deci i da je cilj škole da razvijamo sposobnosti i potencijal dece u svakom smislu
njegovog života.

• Ovaj seminar daje nadu da će se u obrazovanju promeniti nešto najbolje. Sve pohvale.

• Interesantan, produktivan i veoma koristan ne samo za rad u školi već za promenu

načina razmišljanja u svakodnevnom životu. Trebalo bi ovaj program implementirati u
reformi obrazovnog sistema.

• Primenjivaću kod sopstvene dece i učenika. Hvala.

• Neponovljiv seminar, inovativan koji bi trebao da pokrene sve u našoj državi.

66
 • Ovo je prvi seminar sa kojeg izlazim sa saznanjem da mogu sve primeniti u nastavi i
životu.

• Za deset godina koliko radim, ubedljivo najbolji, najprimenljiviji i najzanimljiviji seminar

na kome sam prisustvovala. Svaka čast i samo tako nastavite. Sve pohvale!

• Nov i kreativan pristup učenju, inovativan i motivacioni. Drugačije od svega na šta smo
navikli u uobičajnom načinu rada u školi.

• Predivno, interesantno, vrlo korisno 10+ divni predavači. Nikad bolji seminar nisam
pohađala.

• Velika je pomoć u učenju, da deca zavole školu i kroz igru lako nauče. Konačno shvatiti
kako radi i razvija se mozak.

• Fenomenalno iskustvo. Provedeni sati su leteli u smehu igri i zanimljivostima. Svakom

roditelju danas bi trebalo pružiti mogućnost da čuje.

• Misaono buđenje, osveženje, aktiviranje. Lepa atmosfera za rad.

Inspirativno. Ne znamo koliko možemo.

67
 PREDŠKOLSKE USTANOVE:

• U 55 godini počela sam da razmišljam. Hvala

• Više sam naučila na vašem seminaru nego u dosadašnjem školovanju. Hvala Vam.

• Ovakvo podsticanje razmišljanja nisam imala odavno. Znači mi stručno u daljem radu, ali
i u životu.

• Seminar je fantastičan, primenljiv i koristan ukoliko pojedinac ima isto tako dobru ličnu
osnovu da ga primeni. Samo nastaviti sa radom i edukacijom razvijanja svesti kod ljudi u
pravom (ovom) smeru. Bravo za podršku i isticanje značaja različite logike.

• Svaki trenutak proveden na seminaru je pretvoren u riznicu novih saznanja koje treba
hitno primeniti u radu i proširiti na druge.

• Ovaj seminar je pravo otkrovenje. Trebalo bi da ga prođu svi učitelji i vaspitači. Hvala.

• Ovakav način rada u potpunosti menja koncept i pristup u obrazovanju i omogućava

aktivno učešće dece i razvijanje svih potencijala i funkcionalno znanje

• Najjači utisak ovog seminara je taj da toliko informacija i pametnih predloga nisam
dobila za čitavo moje školovanje, a ni jednog momenta nije bio prisutan zamor.

• Kontakt i konsultacije -imate, dobru volju imate, dobar metod imate, još da se klonirate i
svet će brzo postati savršen.

68
 • Jako koristan seminar koji će mi pomoći u radu kako sa svojom decom u grupi tako i
sa mojom ličnom decom. Osećam se zadovoljno i srećno što sam naučila novi sistem
učenja. Hvala!

• Razumljivo, zanimljivo i upotrebljivo u praksi, a neophodno za budućnost. Hvala!

• Informacije, saveti, tehnike i metode učenja, primenljivi su kako za sebe tako i za svoju
decu i u radu sa drugom decom. Apsolutno savršen način podsticanja razmišljanja,
pažnje, učenja

• Jedno prelepo iskustvo za mene. Naučila sam kako da na neke nove načine stimulišem
decu, da razvijaju svoje mišljenje, a sve to da bude igra i da deca budu srećna. Sjajno!

• Volela bih da NTC sistem učenja postane osnova za celokupno obrazovanje u Srbiji

69
Za sve ove godine rada, pristigla su nam mnoga pisma pohvale i potvrde kvaliteta NTC
programa. U nastavku, izdvajamo dva pisma. Prvo je pismo učiteljice iz OŠ „Branko Ćopić“
iz Beograda nakon započete implementacije programa, a drugo pismo je pismo vaspitačice
poslato prof. Mojci Juriševič nakon završenog NTC seminara na Pedagoškom fakultetu u
Ljubljani.

Rad po NTC sistemu puno pomaže, a evo mojih zapažanja:

1) učenici su motivisani, srećniji i zadovoljniji

2) podstiču se misaone aktivnosti, razmišljanje i zaključivanje

3) sa zadovoljstvom iščekuju zagonetna pitanja, otkrivanje reči i pojmova

4) NTC se može primeniti u svakoj nastavnoj jedinici sveta oko nas, naročito pri učenju
definicija tih lekcija

5) učenje je olakšano i u kombinaciji sa drugim nastavnim sredstvima i metodama, učenik

kući ide sa solidnim znanjem

6) saradnja među učenicima je bolja, razmenjuju se iskustva i idejna rešenja

7) kroz kreativan rad učenici ispoljavaju svoj talenat, kreativnost i način razmišljanja

8) u toku rada koriste znanja i umeća koja ne bih koristila tokom nekog drugog pristupa
nastavi

9) učenici na olakšan način uče nepoznate reči iz teksta, čime bogate rečnik i usmeno i
pismeno izražavanje

10) učenje pesama napamet se na jednostavniji, a time i brži način savladava; dešavalo se da
pesmu jednostavnijeg sadržaja naučimo na času

11) učenje definicija iz nastave srpskog jezika je takođe olakšano, kao na primer imenice
su...,glagoli su...
70
 12) sa više slobode izražavaju svoj stav ili mišljenje na sva postavljena pitanja

13) učenici koji su bili povučeni ili nesigurni, sada slobodnije i veštije odgovaraju

14) izdvajaju se nadareni učenici koji su tek sad pokazali svoj pun potencijal

15) i sama sam uvek bila motivisana, ali sada imam još razlog više, jer mi moji dragi učenici
uzvraćaju na svoj način

16) ponekad pred spavanje smišljam rečenice kako bih sakrila pojam koji će ih navesti na
novu nastavnu jedinicu, pa sve to zapisujem u svesku, kako ne bih zaboravila do ujutru,
PODSTIČETE I MOJE RAZMIŠLJANJE

17) naša nastava postaje igra, pa i moj rad sa učenicima takođe.

Hvala doktore!
*Dragana N., učiteljica, OŠ Branko Ćopić, Beograd (pismo upućeno autoru programa, dr
Ranku Rajoviću)

71
Poštovano!

Seminar NTC učenje je bio jedan od najboljih, ako ne i najbolji seminar, na kojem sam do sada
učestovala!

Oduševio me je jer postavlja nove temelje shvatanja dečjeg mišljenja - da su deca, pri ranoj i
odgovarajućoj stimulaciji, sposobna za mnogo zahtevnije misaone procese, nego što smo do
sada priznavali. Već dugo znamo da je za detetov optimalni razvoj na prvom mestu potrebno
kretanje, ali ovaj seminar je tu svest nadogradio s jasnim objašnjenjem, zašto je to tako, šta
se tada događa sa mozgom deteta i kako je to neposredno povezano s daljim razvojem.

Na seminaru sam dobila jasan odgovor na pitanje ŠTA je potrebno deci za optimalan razvoj
spretnosti funkcionalnog mišljenja in ZAŠTO je to važno, što ću marljivo upotrebljavati, kako
u predškolskoj, tako i u roditeljskoj ulozi.

U mom zanimanju najčešće posvećujemo više pažnje deci sa poteškoćama u određenim

područjima učenja, a ovaj Program nudi uvid i detekciju darovite dece, što je dodatni plus
programa NTC učenje.

Još jednom hvala za novo znanje i mnogo uspeha u budućnosti!

* vaspitačica iz Ljubljane (pismo upućeno Prof. Mojci Juriševič)

72
 9) Z a k l j u č a k
Danas je dobro poznato da organizovana
fizička aktivnost tokom predškolskog perioda
može značajno da doprinese razvoju ne
samo motoričkih sposobnosti deteta već i
razvoju njegovog celokupnog antropološkog
statusa. Predškolski period je pravo vreme za
implementaciju inovativnog programa fizičkog
vežbanja blisko povezanog sa misaonim
procesima, poput misaone klasifikacije
serijacije i asocijacije. Tokom ovog perioda
razvijaju se bazične motoričke sposobnosti
koje će biti dobra osnova za kasniji razvoj
specifičnih motornih veština. Smatra se da
je predškolski period od presudnog značaja
za razvoj motoričkih sposobnosti i formiranje
motoričkih veština zbog toga što će kasnije,
73
tokom školskog perioda, nastupiti sporiji razvoj
motorike i svaki dalji napredak će zavisiti
od nivoa motoričkih sposobnosti i veština
formiranih tokom predškolskog perioda.
Fizička aktivnost dece takođe je veoma
važna za očuvanje zdravlja kako tokom
perioda detinjstva tako i u kasnijem dobu.
Preporučena količina fizičke aktivnosti kod
dece predškolskog uzrasta tema je različitih
nacionalnih asocijacija zaduženih za brigu
o zdravlju nacije. Nacionalna asocijacija za
sport i fizičko vaspitanje u SAD preporučuje da
deca predškolskog uzrasta imaju najmanje 60
minuta organizovanih fizičkih aktivnosti i 60
minuta slobodnih fizičkih aktivnosti dnevno.
Slične preporuke postoje i u Australiji,
Kanadi i Velikoj Britaniji gde se
preporučuje da deca predškolskog
uzrasta moraju biti fizički
aktivna najmanje 3 sata
dnevno, da provode manje od
1 sata koristeći elektronske
medije za zabavu i da ne
budu u neaktivnom sedećem
položaju duže od sat vremena
dnevno.

Ukoliko je rana stimulacija važna

za razvoj ukupnih sposobnosti
deteta, onda je motorički razvoj
sastavni deo ukupnih sposobnosti deteta,
jer je poznato da pokret i kompleksne radnje
prilikom trčanja i kretanja, kao što su rotacija,
ravnoteža, dinamička akomodacija oka utiču
na razvoj kore velikog mozga. Ukoliko postoji
nedostatak kretanja i fizičke aktivnosti,
onda postoji mogućnost slabijeg razvoja
pojedinih delova velikog mozga, što može da
utiče na kognitivni razvoj. Brojna istraživanja
potvrdila su postojanje problema uzrokovanih
sedentarnim načinom života, naročito kod
studentske populacije, ali i kod odraslih osoba
srednje starosne dobi. Uzimajući u obzir i
činjenicu da je za razvoj motoričkih sposobnosti
predškolski uzrast senzitivni period, primena
NTC sistema vežbi u ovom dobu značajno
unapređuje motorički i zdravstveni status
dece kao i bolju senzomotornu integraciju i
stimulativno deluje na kognitivni razvoj. Ovakav
program unapređuje inicijalno stanje fizičkih
sposobnosti dece kroz razvoj njihove motorike
do optimalnog nivoa, pozitivno utiče na
stvaranje navike za redovnim fizičkim
vežbanjem i konačno, ovim sistemom se
edukuju i roditelji koji samostalno mogu da
pospeše i nadgledaju motorički razvoj svoje
dece.
Zdrava osnova, optimalan biološki razvoj je
ključ i temelj svakog daljeg aspekta razvoja.
Pokret je osnova razvoja i zbog toga nije
moguće prenaglasiti važnost razvoja motorike
i sprovođenja prve faze programa, pogotovo
na vrtićkoj populaciji. Nećete pogrešiti ako
sprovođenje programa započnete od prve faze,
uvođenjem različitih aktivnosti koje u sebi
sadrže kompleksne motoričke pokrete, i onda
postepeno uvodite u ove igre elemente iz druge
i treće faze programa. Misaone aktivnosti i igre

74
 možete i odvojeno da sprovodite, ali je mnogo
korisnije ukoliko u svakoj aktivnosti imate
elemente iz svake faze programa. Ne samo da
je korisnije, već je i deci mnogo zanimljivije i
dinamičnije.
Pored toga što su rezultati primene programa
brzo vidljivi, program je pre svega orijentisan
na budućnost. Pripremanje dece na budućnost
uglavnom uključuje maksimiziranje prirodnog
potencijala deteta, koje bi trebalo biti podržano
razvojem funkcionalnog mišljenja. Mladi ljudi
koji misle svojom glavom i znaju da povežu
informacije, nadilaze reproduktivni sistem i
kreativno rešavaju probleme, je ono što je ovom
svetu potrebno.

Prema tome, dragi roditelji, vaspitači i učitelji, uvek imajte na umu:

1. Kretanje je osnova razvoja mozga

2. Kretanje utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti.

3. Zaštićivanje dece je poželjno, ali prezaštićivanje i preterano pomaganje na dugi rok može
da bude štetno. Mudrost roditeljstva je naći ovu granicu.

4. Učenje je igra – dete najbolje nauči kada ne misli o učenju, nego kada je učenje deo igre.
Poželjno je da proces učenja liči na igru, kad god je to moguće.

5. Reproduktivno učenje za dete često predstavlja stres. Postoje drugi načini koji nam
pomažu da koristimo kapacitete koje u klasičnom reproduktivnom učenju zanemarujemo.

6. Detetu u školi ne sme da bude dosadno, jer tada se učenje ne događa. Pogotovo ako od
malena nije naučeno da trpi stanje dosade. Metode nastave moraju da budu interesantne,
stimulativne, otkrivajući, neočekivane i ponekad duhovite i nelogične.

75
 e n e g o š t o p o č n e t e
1 0) P r
Ovaj priručnik Vam nudi osnovne informacije
kako započeti sa sprovođenjem programa.
U svakom slučaju, kako biste zvanično
mogli da sprovodite NTC program, potrebno
je da završite NTC edukaciju nakon kojeg
ćete dobiti sertifikat. Takođe, upoznati
program kroz vaspitače i učitelje i stručne
saradnike koji već žive NTC program i na
svakodnevnom nivou ga sprovode je sasvim
druga priča. Zato savetujemo svima onima
koji bi svoje znanje, veštinu, motivaciju i
perspektivu voleli da nadograde, da posete
neki od naših NTC centara ili se obrate NTC
centrali koja će Vas povezati sa učiteljima
koji su najbliži Vama i koji u svom radu
sprovode program. Obuka u jednom od NTC
centara svakako ne može da se meri sa
usvajanjem znanja putem čitanja, pa je ovo
važan korak ukoliko želite da unapredite
svoje NTC umeće.
76
 z i j a N T C p r o g r a m a
11) R e c e n

Doc.dr.sc. Andrea Debeljuh, Univerzitet J.Dobrile u Puli, Fakultet za odgojne i

obrazovne znanosti, Hrvatska

Siguran sam da je dr. sc. Ranko Rajović najbolja osoba na svetu u ovoj oblasti iz
mnogobrojnih razloga. Najvažniji su sledeći:

• Osmislio je koncept obrazovanja sa jednostavnom i logičnom metodologijom koja je

veoma jednostavna za razumeti i zabavna za primeniti, ali za čiju primenu je potrebno da
bude nadgledana i podržana od strane time koji dr Rajović predvodi.

• On je jednostavna osoba koja nije usmerena na novac. Imao sam priliku da radim sa njim
i njegovi prioriteti su uvek prioriteti učesnika (obuke) i dece. Jednom kada je došao da
održi predavanje za sve učitelje Istarskog grada, na parkingu, kada je video damu koja
nosi veliku kutiju knjiga, odmah ju je zaustavio i uzeo kutiju! Njegov program je svakome
priuštiv i potcenjen je za vrednost koju pruža u poređenju sa drugim programima
na obrazovnom tržištu. Odlučio je da svima pruži mogućnost da nauče metodologiju
Programa, što nije slučaj sa Waldorf i Montessori školama koje su veoma skupe, a ujedno
nude ne toliko savremen pristup.

Upoznao sam dr. sc. Rajovića pre tri godine dok sam radio istraživanje o novim rešenjima za
današnju obrazovnu situaciju (definisao bih je kao katastrofalnu!). Predajem predmet zvan
“Rad sa darovitom decom” i izučavao sam sve prisutne metodologije u svetu u uvom polju.
Između Renzulli-a (naučnik sa najpopularnijom teorijom darovitosti – model tri prstena) i
Rajovića, biram Rajovića. Razlog je taj da svi znamo da imamo veliki problem u obrazovanju,
svi imamo različite hipoteze zašto je tako, ali niko, do danas, nije dao naučno argumentovano
objašnjenje kao on. Neki jesu, ali ne tako skoro, što u današnje vreme nažalost više nije
upotrebno (naš obrazovni sistem se bazira na tim objašnjenjima). Takođe, otišao je jedan

77
korak dalje: ponudio je rešenje problema: Program koji sprovodi i koji povezuje njegovo
znanje iz neurofiziologije i pedagogije. Program koji nudi roditeljima, vaspitačima i učiteljima
postupnu metodologiju koja se bazira na holističkom razvoju deteta.

Od kad smo se upoznali, prvo virtuelno, a zatim i uživo, izuzetno sam odlučan da mu
pomognem u njegovo cilju da stvori bolji obrazovni model, koji će pomoći deci da uče sa
osmehom. Sproveli smo istraživanje koje je pokazalo da deca vole da uče, ali ne vole školu
(posle prvog razreda). S druge strane, s primenom NTC metodologije svi uživaju: deca,
roditelji i učitelji. Ovo takođe pruža i emotivnu stabilnost.

Na ovaj način dr. sc. Rajović je, pored značajnog poboljšanja koncentracije i veština učenja,
ponudio način razvoja mišljenja. On ne nudi posebne materijale, knjige sa ekskluzivnom
upotrebom. On podučava kako treba raditi. Kada razumete, samo treba da vežbate i sami
počinjete da razvijate sadržaj i materijal. Da bi se dostigao ovaj nivo, potrebno je mentorstvo
i podrška dr. sc. Rajovića i njegovog tima. Sa mojim timom na Univerzitetu, izučavamo efekte
NTC programa i do sada smo zabeležili samo pozitivne efekte. Deca (ali i studenti i odrasli)
pokazuju veliki napred kada razumeju i primene Program. U pitanju je promena paradigme.
Ideš u školu, zabavljaš se, a pritom učiš. Ovo je pravi cilj savremenog obrazovanja u kojem su
sve informacije već date, a naš zadatak je da pomognemo novim generacijama da nauče da
misle.

Danas dostupne metode su ispravne, ali zastarele i stvorene za eru u kojoj su njihovi autori
živeli. NTC je za današnje vreme i dr. sc. Rajović ga konstantno nadograđuje.

Mnogobrojni učitelji mi šalju svedočanstva o promeni koju primete već nakon prve NTC
obuke, pa imaju još veću motivaciju. Kada cela zajednica (na primer Pazinski Novaki)
volontira kako bi se ispred škole napravio park baziran NTC principima, jasno je da je u
pozadini nešto veoma vredno.

Veoma sam srećan što sam upoznao dr. sc. Rajovića i imam čast da budem među
naučnicima koji šire ovo znanje. Moja želja je da svaki roditelj i učitelj dobiju šansu da čuju o
Programu, jer kada čuju biće neposredno zainteresovani, a jednom kada primenite program

78
 sa svojim detetom, želećete da svi dobiju takvu mogućnosti. Dr. sc. Rajović objavljuje knjigu
u Italiji i dekan Pedagoškog Fakulteta u Bolonji, prof. Luigi Guerra (jedan od najvažnijih
naučnika u Italiji u svom polju) je pozvao dr. sc. Rajovića da predstavi knjigu i Program u
Bolonji. Veoma je entuzijastičan oko Programa i nije jedini. Navodim nekoliko odlomaka
recenzija iz knjige:

1. Knjiga je jedan od prvih pokušaja – ako ne prvi – neurologije u oblasti pedagogije sa

praktičnom funkcijom sa relevantnim predlogom različitim aktivnosti baziranih na
razvojnim periodima, pritom ne dajući oštro definisane faze.

Prof. Claudio Desinan, profesor pedagogije, bivši dekan odeljenja za pedagogiju u Trstu,
Italijanski Univerzitet

2. Knjiga nudi pristup baziran na inovativnom i didaktičkim okvirima za decu

predškolskog uzrasta […]. Programi, kao što je ovaj predstavljen u knjizi, mogu da
doprinesu ličnom koristi za dete, stvarajući pritom veliku korist sa društvene tačke
gledišta.

Prof. Fulvio Šuran, profesor, bivši dekan odeljenja za pedagogiju Univerziteta u Puli

3. Dobrodošli do ove dragocene knjige. Otvoriće Vam put do inovacije didaktičkih

metodologija i doprineće prevazilaženju čestih predrasuda!

Dr. Federica Mormando, predsednik „Eurotalent“ Italije, potpredsednik međunarodnog

„Eurotalent“-a i predsednik „Humaningenium“-a.

Ove tri recenzije, koje su ujedno i preporuke, napisane su od strane vrhunskih stručnjaka na
internacionalnom nivou, dva profesora i jednog od najvažnijih osoba u Italiji u oblasti rada sa
darovitom decom. Lično, ne znam ni za koga u svetu danas ko bi mogao da napravi uticaj ove
vrste i ko je pronašao ključ za rešavanje glavnog problema modernog vremena: naša deca
rastu sa sposobnostima i veštinama koje su sve slabije u odnosu na prethodne generacije.

79
Prof. dr Vanja Ković, Laboratorija za neurokogniciju i primenjenu kogniciju,
Odeljenje za psihologiju, Univerzitet u Beogradu

Poštovani,

Tokom mojih doktorskih studija na Univerzitetu u Oksfordu jednom sa čula da je izvrsnost

teško definisati, ali lako prepoznati. Program koji je Ranko Rajović sa svojim timom razvio je
refleksija izvrsnosti koja zaslužuje punu pažnju i podršku.

Stekla sam obrazovanje u vodećem svetskom centru za razvoj kognicije i jezika kod dece
i slušala sam brojna predavanja o tome koliko je važan rani razvoj za postavljanje dobre
osnove koja će omogućiti detetu potpunu dobit od obrazovanja koje ga čeka. Bilo je toliko
očigledno da su ljudi svesni problema i na šta bi trebalo da obratimo pažnju i uložimo novac
kako bismo sprečili buduće devastacije obrazovnog sistema, a posledično i kognitivne
(memorija, pažnja, jezičke i bihejvioralne poremećaje). Takođe, bilo je očigledno da čak i
najbolje institucije nemaju rešenje za ove probleme. Čula sam mnogo o projektima poput
„10000 words“ i sl., o stresu koji izaziva sinaptički pruning itd. Ali bez rešenja i bez realnih,
širokih i efikasnih programa to da nas izbave iz začaranog kruga u koji smo i mi i naša deca
upali.

Nedugo nakon što sam se vratila u Srbiju, upoznala sam Ranka Rajovića i bila fascinirana
njegovim Programom i idejama. U osnovi, ispričao mi je o njegovom razumevanju
kognitivnog razvoja uslovljenim motoričkim razvojem i o načinima da se ovaj proces
podstakne i tokom školskog obrazovnog procesa. Njegov ceo program prati dečju bazičnu
radoznalost i želju da uče i saznaju. Sa svojim timom razvija igre i aktivnosti koje deci
kasnije omogućavaju da lakše inkorporiraju buduće znanje. Želela bih da sam bila deo ovog
programa kada sam bila dete. Jer, kao odrasli možemo se malo unaprediti, ali ako počnemo
na vreme, dok smo još deca, možemo se unaprediti mnogo! Sa ovim programom, deca mogu
da budu bolje obrazovana i srećnija u školi nego što smo mi ikada bili.

Predajem psihologiju učenja i uviđam koliko mnogo bazičnih principa učenja je inkorporirano
u Program kroz igre i koliko one prate, ali takođe i vode razvoj deteta.

Imala sam nekoliko prilika da učestvujem na celodnevnim seminarima i na radionicama za

80
 decu i zanemela sam od lakoće i lepote učenja. Ni ne čudi da je Program počeo da se širi
širom regije bivše Jugoslavije, ali i Evrope.

I, nema granica – znanje je znanje jedino onda kada ga dele umovi mnogih. A ovaj Program je
otvoren za sve i lak je za primenu.

S celim svojim srcem podržavam i preporučujem Program razvijen od strane Ranka Rajovića,
i kao naučnica i kao majka. Dajmo šansu najboljima od nas i učinimo ovaj svet boljim
mestom za naše buduće generacije – pomozimo im da budu bolji nego što mi jesmo.

81
 12) LITE R A T U R A
Adesope, O. O., Lavin, T., Thompson, T., & Ungerleider, C. (2010). A systematic review and meta-
analysis of the cognitive correlates of bilingualism. Review of Educational Research, 80(2), 207-
245.

Aron, A. R., Poldrack, R. A., & Wise, S.P. (2009). Cognition: basal ganglia role. Encyclopedia of
Neuroscience 2, 1069-1077.

Bushnell, E.W., & Bodreau, P.J. (1993). Motor Development and the Mind: The potential Role of
Motor Abilities as a Determinant of Aspects of Perceptual Development. Child Development, 64(4),
1005–1021.

Chaddock, L., Erickson, K., Prakash, R., S., VanPatter.,M., Voss, M., V., M., Pontifex, M., Raine, L.,
Hillman, C., and Kramer, A. (2010). Basal ganglia volume is associated with aerobic fitness in
preadolescent children. Dev Neurosci. 32 (3): 249-256.

Chaddock, L., Hillman, C. H., Pontifex, M. B., Johnson, C. R., Raine, L. B., & Kramer, A. F. (2012).
Childhood aerobic fitness predicts cognitive performance one year later. Journal of Sports
Sciences, 30(5), 421-430.

Chaddock-Heyman, L., Erickson, K. I., Holtrop, J. L., Voss, M. W., Pontifex, M. B., Raine, L. B., et al.
(2016). Aerobic fitness is associated with greater white matter integrity in children. Frontiers in
Human Neuroscience, 8, 584

Christakis, D. A. (2009). The effects of infant media usage: what do we know and what should we
learn?. Acta Paediatrica, 98(1), 8-16.

Đedović, D., Rackov, J., & Stanojev, D. (2015): Walk to school as an integral part of daily physical
activity from the perspective of cognitive abilities development. International Conference
Identifying the Gifted and How to Work with Them in Pre-school Institutions and Primary Schools.
Faculty of Education University of Ljubljana, 20-21 August 2015, 225-228.

82
 Erickson, K.I., Hillman, C.H., Kramer, A.F. (2015). Physical activity, brain, and cognition. Current
Opinion in Behavioral Sciences, 4, 27–32.

Gojkov, G., Rajović, R., & Stojanović, A. (2015). NTC learning system and divergent production.
Istraživanja u pedagogiji, 5(1), 105-126.

Grissmer D., Grimm K.J., Aiyer S.M., Murrah W.M., & Steele J.S. (2010). Fine motor skills and early
comprehension of the world: Two new school readiness indicatiors. Developmental Psychology,
46(5), 1008-1017.

Henderson, M., Gray-Donald, K., Mathieu, M. E., Barnett, T. A., Hanley, J. A., O’Loughlin, J., ... and
Lambert, M. (2012). How are physical activity, fitness, and sedentary behavior associated with
insulin sensitivity in children?. Diabetes care, 35(6), 1272-1278.

Hillman, C., Pontifex, M., Raine, L., Castelli, D., Hall, E., & Kramer, A. (2009). The effect of acute
treadmill walking on cognitive control and academic achievement in preadolescent children.
Neuroscience, 159 (3), 1044–1054.

Hopkins, M., Davis, F., Vantieghem, M., Whalen, P., & Bucci, D. (2012). Differential effects of acute
and regular physical exercise on cognition and affect. Neuroscience, 215, 59-68.

Horska, A., Kaufmann, W. E., Brant, L. J., Naidu, S., Harris, J. C., Barker, P. B. (2002). In vivo
quantitative proton MRSI study of brain development from childhood to adolescence. Journal of
Magnetic Resonance Imaging, 15(2), 137–143.

Ianco-Worrall, A. D. (1972). Bilingualism and cognitive development. Child development, 1390-

1400.

Kostić, T., Rajović, R., Ružić-Baf, M. (2016). Vaspitačka zapažanja o ulozi NTC programa u razvoju
dece predškolskog uzrasta, 1. Međunarodna stručno-naučna konferencija „Novi izazovi u
edukaciji“ 21-23.10.2016. Terme Čatež, Slovenija str 6 – 12 ISBN 978-86-88125-22-2

Petkovska A., Rajović I., Rajović R. (2015). Studija slučaja: značaj rane stimulacije kod prevremeno
rođenog deteta sa neurorazvojnim problemima. International Conference Identifying the Gifted
and How to Work with Them in Pre-school Institutions and Primary Schools. Faculty of Education
University of Ljubljana, 20-21. August 2015, 233-237.

83
Koziol, L., Budding, D., Andreasen, N., D’Arrigo, S., Bulgheroni, S., Imamizu, H., & Pezzulo, G. (2014).
Consensus paper: the cerebellum’s role in movement and cognition. The Cerebellum, 13 (1), 151–177.

Krajšek, M. (2015). Vpliv NTC metode na gibalne sposobnosti predšolskih otrok. Diplomski rad,
Koper: Univerza na Primorskem - Pedagoška Fakulteta.

Levitt, P. (2003). Structural and functional maturation of the developing primate brain. The Journal
of Pediatrics, 143(4), S35–S45.

Lillard, A. S., Drell, M. B., Richey, E. M., Boguszewski, K., and Smith, E. D. (2015). Further examination
of the immediate impact of television on children’s executive function. Developmental psychology,
51(6), 792.

Lončarić, D., & Novak, A. (2015, January). CONTRIBUTION TO THE EVALUATION OF EFFECTS OF THE
FIRST PHASE OF THE NTC SYSTEM OF LEARNING IN PRESCHOOL EDUCATION. In V. dani Šime i Ante
Starčevića: Nove smjernice u odgoju i obrazovanju/Znanstveni prinosi Dragutina Rosandića u
okviru.

Martinez-Gomez, D., Tucker, J., Heelan, K. A., Welk, G. J., and Eisenmann, J. C. (2009). Associations
between sedentary behavior and blood pressure in young children. Archives of pediatrics &
adolescent medicine, 163(8), 724-730.

Perry, B. D., & Pollard, R. (1997, November). Altered brain development following global neglect in
early childhood. In Proceedings from the Society for Neuroscience Annual Meeting (New Orleans).

Petkovska A., Rajović I., Rajović R. (2015). Studija slučaja: značaj rane stimulacije kod prevremeno
rođenog deteta sa neurorazvojnim problemima. International Conference Identifying the Gifted
and How to Work with Them in Pre-school Institutions and Primary Schools. Faculty of Education
University of Ljubljana, 20-21. August 2015, 233-237.

Piaget, J. (1953). The origin of intelligence in the child. London: Routledge & Kegan Paul.

Plahutar A., i Rajović R. (2015). Primjena NTC programa u poticanju razvoja složenih motoričkih
sposobnosti predškolske djece. International Conference Identifying the Gifted and How to Work
with Them in Pre-school Institutions and Primary Schools. Faculty of Education University of
Ljubljana, 20-21. avgust 2015, 237-246.

84
 Protudjer, J., Kozyrskyj, A. L., McGavock, J. M., Ramsey, C. D., and Becker, A. B. (2012). High screen
time is associated with asthma in overweight Manitoba youth. Journal of Asthma, 49(9), 935-941.

Rajović, R. (2010). NTC sistem učenja: metodički priručnik za vaspitače (NTC learning system:
methodical manual for teachers). Vršac: College of Professional Studies in Education of Teachers
Mihajlo Palov.

Rajović, R. (2011). IQ deteta – briga roditelja, predškolski uzrast. Deo I. Novi Sad: Abeceda.

Rajović, R., Berić, D., Bratić, M., Živković, M., & Stojiljković, N. (2017). Effects of an “NTC” exercise
program on the development of motor skills in preschool children. Facta Universitatis, Series:
Physical Education and Sport, 315-329.

Sandercock, G. R., and Ogunleye, A. A. (2013). Independence of physical activity and screen time as
predictors of cardiorespiratory fitness in youth. Pediatric research, 73(5), 692-697.

Scudder, M., Federmeier, K., Raine, L., Direito, A., Boyd, J., & Hillman, C. (2014). The association
between aerobic fitness and language processing in children: Implications for academic
achievement. Brain and Cognition, 87, 140–152.

Sibley, B. A., and Etnier, J. L. (2003). The relationship between physical activity and cognition in
children: a meta-analysis. Pediatric exercise science, 15(3), 243-256.

Suzić, N. G., Šindić, A. M., Rajović, R. D., & Petrović, U. L. (2015). Emotions as efficiency predictors
of third phase of the NTC system of learning for preschool children. Zbornik radova Učiteljskog
fakulteta, Užice, (17), 77-90.

Tau, G., & Peterson, B. (2010). Normal development of brain circuits. Neuropsychopharmacology,
35 (1), 147–168.

Ullrich-French, S. C., Power, T. G., Daratha, K. B., Bindler, R. C., and Steele, M. M. (2010).
Examination of adolescents’ screen time and physical fitness as independent correlates of weight
status and blood pressure. Journal of sports sciences, 28(11), 1189-1196.

85
 Used images:
Personal archive of Dr. Ranko Rajović and Iva Rajović
NTC Sistem učenja program archive
www.pixabay.com
freepik.com

The back cover of this publication was designed with resources from
Freepik.com