Projektovanje ISOPLUS Cevi PDF

PREDIZOLOVANE INDUSTRIJSKE CEVI
PROJEKTOVANJE
Uopteno
Sistem spajanja
Tehnika polaganja
Prednosti i nedostaci
P 1.0
P 1.1
P 1.2
Polaganje u hladnom stanju

Konvencionalno polaganje
Dozvoljena duina polaganja
Pogonsko samopredaprezanje
P 2.0
P 2.1
P 2.2
P 2.3
Istezanje
Ogranieno istezanje
Kompenzacija istezanja
Faktori korekcije
Dijagram za L-luk
Dijagram za Z-luk
Dijagram za U-luk
P 3.0
P 3.1
P 3.2
P 3.3
P 3.4
P 3.5
P 3.6
Polaganje u toplom stanju

Termiko prednaprezanje
Metode izvoenja i funkcija
Podaci
EKO-sistem
P 4.0
P 4.1
P 4.2
P 4.3
P 4.4
P 4.5
Prednaprezanje kompenzacionih krakova

Mehaniko prednaprezanje
P 5.0
P 5.1
Skretanje trase
Luk sa specijalnim uglom i kosi rezovi
Elastino savijanje
Luna cev
Prorauni za lunu cev
P 6.0
P 6.1
P 6.2
P 6.3
PROJEKTOVANJE
Uopteno
Ve desetinama godina se cev obloena polimernim materijalima (KMR) u praksi pokazala
pouzdanom i danas se izgradnja trasa toplovoda uglavnom izvodi primenom ove tehnologije.
S obzirom na ekonomske, ekoloke i tehnike
aspekte u poreenju s drugim konvencionalnim
postupcima postavljanja, ona nudi niz prednosti.
Kako bi se one iskoristile, potrebno je tano poznavanje funkcionalnih karakteristika KMR-sistema,
budui da je za projektovanje KMR-cevovoda
neophodno obimno struno znanje.
Inenjeru koji vri projektovanje zato mora biti stavljena na raspolaganje odgovarajua struna
sredstva za rad kako bi mogao da razvije ekonomino smislene i racionalne toplovodne mree.
U sledeim poglavljima izloena su pojanjenja i uvod u poznavanje statike. Ona, dodue, ne
pokrivaju sve situacije do kojih bi prilikom projektovanja moglo da doe.
Zato su u svakoj fazi neke graevinske etape od konkursa do izvoenja i dokumentacije
Isoplusovi projektanti spremni da pomognu svim potrebnim informacijama i proraunima kako
bi reili pojedinane probleme.
Zbog ekonominosti toplovoda neophodno je odrati to veu ravnoteu kada je re o granicama statinih prorauna, a takoe i vrednosti parcijalnih stepena sigurnosti (M) primenjenih
materijala. Zato se mora posvetiti naroita panja pojedinanim kriterijumima za polaganje
cevi. Samo primenom najmodernijih raunarskih programa to moe biti omogueno.
PANJA: radi bolje interpretacije sve formule, od (1) do (77) u ovom poglavlju, od strane P 2.0
do strane P 14.1.1, propraene su primerom (prm.). Ovde vai: DN 150 (da = 168,3 mm; s = 4.0
mm; di = 160,3 mm) sa izolacijom PUR-penom i PEHD-oblonom cevi (Da = 250,0 mm; s2 = 4,2
mm; Di = 241,6 mm). Cev za medijum je od crnog elika (St. 37.0) i napunjena je vodom.
Sloen (kompaktan) sistem

PEHD-oblona cev i cev za medijum meusobno
su vrsto povezane putem PUR-tvrde pene te
ine jednu celinu (kompaktan sistem). Time se
predizolovana cev kao i tehnika polaganja znatno
razlikuje od konvencionalnih postupaka.
Ta posebna obeleja potrebno je uvaiti ve
tokom projektovanja i polaganja kako bi se osigurali pouzdan rad i duga trajnost KMR-trase.
Kopiranje je dozvoljeno uz odobrenje isoplus GmbH; Zadravamo pravo na sve tehnike izmene;
internet: www.isoplus.de e-mail: info@isoplus.de
P 1.0
PROJEKTOVANJE
Pri termikom optereenju tri komponente - cev za medijum, PUR-pena i PEHD-oblona cev
jednako se proiruju, za razliku od ostalih sistema cevi. Stoga se sve spoljanje sile od optereenje zemlje i saobraaja, kao i trenje izmeu oblone cevi i okolnog tla (posteljice od peska),
preko PUR-tvrde pene prenose od PEHD-oblone cevi na cev za medijum.
Zajednikim delovanjem spoljanjih, ali i unutranjih sila, uzrokovanih irenjem toplovoda,
nastaje niz napona koje mora prihvatiti ovakav kompaktni sistem.
Tako nastaju granine vrednosti koje se prilikom planiranja i montae moraju uvaiti. isoplusKMR-sistemi mogu se koristiti do trajne radne temperature od max. 155 C. Na zahtev se mogu
pogledati potvrde ispitivanja Slubenog zavoda za ispitivanje materijala (AMPA).
Kod temperatura koje su vee od 130 C neophodni su detaljni i obuhvatni statiki prorauni, budui da visoke temperature uzrokuju ogromna aksijalna istezanja i druge sile. Zato
pre poetka projektovanja treba precizno proveriti profil optereenja zato to bi karakteristine
vrednosti materijala mogle da preu dozvoljene granice.
Tehnika polaganja
Principijelna razlika u nainu polaganja cevi je izmeu polaganja u hladnom stanju i polaganja u toplom stanju. Ova dva osnovna naina karakterie pet razliitih tehnika. U skladu sa
lokalnim podacima, tj. ogranienjima planiranog i podzemno poloenog cevovoda, treba izabrati jednu od sledeih pet tehnika:
POLAGANJE U HLADNOM STANJU
polaganje u hladnom stanju

bez ogranienja dozvoljene duine polaganja

ali sa ogranienjem temperature na najvie 85 C
P 2.0
konvencionalno polaganje

sa ogranienjem dozvoljene duine polaganja

i maksimalnom temperaturom od 155 C
P 2.1
pogonsko samoprednaprezanje


ali sa ogranienjem temperature na najvie 130 C
P 2.3
POLAGANJE U TOPLOM STANJU

P 4.0
ali sa prednaprezanjem u nezagrnutom rovu i sa ogranienjem
temperature na najvie 155 C (temperatura predzagrevanja = srednja temperatura)
Jednokratni kompenzator (EKO-sistem)

P 4.4
ali sa prednaprezanjem u zagrnutom rovu i sa ogranienjem
temperature na najvie 140 C (temperatura predzagrevanja barem 80 C)
P 1.1
PROJEKTOVANJE
Prednosti i nedostaci
Polaganje u toplom stanju
Polaganje u hladnom stanju
Tehnika polaganja
Prednost
Mali aksijalni napon
od toplotnog istezanja
Polaganje u
hladnom
stanju
Rov moe odmah biti

zagrnut
Konvencionalno
polaganje
Najvei dozvoljeni
aksijalni
napon ne biva
prekoraen
Rov moe odmah biti
zagrnut
Nedostatak
Najvea dozvoljena radna temperatura 85 C
Treba se pridravati najvee dozvoljene duine polaganja postavljanjem

neophodnih kompenzacionih krakova
(L,Z,U)
Ekstremno veliko aksijalno istezanje
Pogonsko
samoprednaprezanje
Termiko
prednaprezanje
Rov moe odmah biti

zagrnut
Uteda kompenzacionih krakova
Ogranienje aksijalnog napona na = 155

N/mm - nizak tehniki rizik
Malo aksijalno
istezanje
Jednokratni
kompenzator
(EKO-sistem)
Rov moe odmah biti

zagrnut
izuzev
EKO-kompenzatora
Opasnost od izvijanja
Aksijalni napon premauje granicu
teenja elika
Naknadno ravanje cevovoda nije
mogue
Rov mora da ostane otvoren do

zavretka prednaprezanja
U zavisnosti od metode je neophodan
radni medijum koji se moe regulisati ili
prikljuak za struju od 380 V
to je vea temperatura, utoliko je vie

kompenzatora potrebno
Otvori za montau kompenzatora
moraju da ostanu otvoreni sve do
prednaprezanja
P 1.2
Primena i definicija
Kod ove tehnike postavljanja pravolinijske KMR-trase mogu se polagati gotovo bez ikakvih ogranienja. O pojmu polaganje u hladnom stanju prisutna su razliita stanovita, odnosno lakomisleno se
poistoveuje sa tehnologijom za koju nije poznata precizna definicija. Pri tome se mogu razlikovati tri
razliite potkategorije polaganja u hladnom stanju, koje e ovde biti opisane.
Polaganje u hladnom stanju do TB 85 C

Prema Hookovom zakonu o materijalima, istezanja su proporcionalna naponima (), to znai:

= E (N/mm)
E = modul elastinosti (N/mm)
= istezanje L/L x (-)
(1)
Kod KMR-sistema se istezanje () postie zagrevanjem cevi za medijum za L. Iz toga sledi:

(1) (2)
= T
(2)
= E T (N/mm) (3)
= koeficijent istezanja elika (1/K)

T = temperaturna razlika
Zbog ogranienja radne temperature (TB) na 85 C aksijalni napon () se ograniava na, prema
AGFW FW 401, neophodnu vrednost parcijalnog stepena sigurnosti (M) od Re : 1,1 (Re = granica teenja) zato to temperaturna razlika (T) izmeu temperature zemlje (TE) i TB iznosi samo 75 K. Za cevi
za medijum St 37.0 na 85 C vae za E, , i Re konstante navedene na strani P 2.1.

zul = Re : M (N/mm)
(4)
zul = 216,50 : 1,1
rezultat: zul = 196,8 N/mm
(3)
vorh = E T
(prm.3) vorh = 2,0794 105 1,24 10-5 75 rezultat: vorh = 193,4 N/mm
Za KMR-toplovodne trase sa T B 85 C to znai da moe biti projektovano bez ogranienja duine
polaganja. Preko kompenzacionih krakova i dilatacionih jastuka se mogu kompenzovati relativno mala
aksijalna istezanja.
P 2.0
Konvencionalno polaganje
Ova tehnika polaganja se primenjuje uvek kada je putanja trase obeleena preprekama
kao to su na primer graevine, raskrsnice, drvee itd. Meutim, preduslov je da se
potuje dozvoljena duina polaganja (Lmax). U zavisnosti od debljine nasutog sloja zemlje
iznad gornje povrine cevi proizilaze najvee dozvoljene duine polaganja navedene na
strani P 2.2.2. Ukoliko je cela trasa dua od Lmax, onda se ona mora podeliti u vie odseaka Lmax postavljanjem Z ili U-lukova.
Parcijalni stepen sigurnosti (M), kao to je ve pomenuto, iznosi prema AGFW FW 401
za granicu teenja radnog materijala na 120 C 1,10. Iz toga proistie da je kod temperatura do maksimalno 140 C najvee dozvoljeno aksijalno istezanje (zul) u cevi za
medijum 190 N/mm. Od TB > 140 C aksijalni napon se smanjuje na maksimalno
180 N/mm.
Cev za medijum St 37.0 prema DIN 1626 / 1629 => zatezna vrstoa Rm = 350 480 N/mm
85
207,94
1,24
216,50
1,10
195,00
AT
E
Re
M
zul
155
140
130
120
110
90
202,60
1,28
197,50
1,10
180,00
203,80
1,27
201,00
1,06
204,60
1,26
204,00
1,08
205,40
1,26
207,00
1,10
190,00
206,20
1,25
210,00
1,11
207,63
1,24
215,00
1,14
AT = statika temperatura polaganja u C

= koeficijent istezanja (10-5) u 1/K
50
20
210,13
212,00
1,21
1,19
227,00
235,00
1,08
1,10
210,00
Re = granica elastinosti u N/mm

E = modul elastinosti u K/mm
Drugi podaci o radnim materijalima na specijalan zahtev.
P 2.1
Dozvoljena duina polaganja Lmax

Sila trenja (FR) se poveava sa porastom duine polaganja (L x). Sila trenja delimino
onemoguuje istezanje. Sila istezanja (FD), koja preko itave duine (L x) predstavlja konstantu, suprotstavlja se sili trenja. Sve dok je ukupna sila trenja u cevi (FRohr) manja od sile
istezanja pod datom temperaturom (F T), nastaje klizno podruje. Osim toga, sila trenja i
sila istezanja su u istom odnosu, tako da nastaje nulta take kretanja, odnosno podruje
prianjanja. Za silu istezanja F T sledi:
F T = A x [N]
F T = 2,064,66 101,562 (N)
Rezultat: F T = 209.691,00 N
(5)
(prm. 5)
(prm. 5)
A = presek cevi za medijum [mm2]

x = napon zatezanja odnosno

pritiska [N/mm2] (8)
Presek cevi (A) je:
A = (da - s) s [mm]
A = (168,3 4,0) 3,1416 4,0 (mm)
Rezultat: A = 1.064,66 mm
(6)
(prm. 6)
(prm. 6)
da = spoljanji prenik cevi za medijum [mm]

s = debljina zida cevi za medijum [mm]
= 3,1416 (-)
Budui da su presek cevi za medijum (A) i sila trenja (FR) konstantne veliine, strana P
3.0, napon (x) direktno je proporcionalan duini cevi (L x).
FRohr = FR L x [N]
FRohr = 4.193,82 50 (N)
Rezultat: FRohr = 209.691,00 N
(7)
(prm. 7)
(prm. 7)
FRohr = sila u cevi pri L x [N]

FR = sila trenja po metru [N/m]
L x = postojea duina cevi [m], npr 50 m
Ukupna sila trenja FRohr u elinoj cevi proizvodi aksijalni napon:
a = Frohr/A [N/mm2]
(8)
a =
209.691,00
2
2.064,66 [N/mm ]
Rezultat: a = 101,562 N/mm
(prm. 8)
(prm. 8)
a = aksijalni napon [N/mm2]

A = presek cevi za medijum [mm2]
P 2.0
Ukoliko je aksijalni napon ogranien na maksimalno doputenu vrednost (zul = 190 N/

mm), uvek proizlazi duina (L zul) kod koje izmeu zbira sila trenja (FRohr) i sile istezanja
na datoj temperaturi (F T) (5) nastaje ravnotea.
FR L zul = F T (N)
4.193,82 93,53892 = FT (N)
Rezultat: F T = 392.285,40 N
(9)
(prm.9)
(prm.9)
FR L zul = A zul (N)

(10)
4.193,83 93,53892 = 2.064,66 190

(prm.10)
Rezultat: 392.285,40 N
(prm.10)
Iz toga sledi:
FT
Lzul = F
R
A zul
[m]
FR
(11)
392.285,40
2.064,66 190
Lzul = 4.193,82 =
(prm. 11)
4.193,82
Rezultat: L zul = 93,53892 93,50 m

(prm.11)
L zul = Dozvoljena duina montae od NFP-a

do mesta kompenzacije (L, Z ili U-luka)
Lmax = L zul 2 (m)
Lmax = 93,50 2 (m)
Rezultat: Lmax = 187,00 m
(12)
(prm.12)
(prm.12)
Dozvoljena duina polaganja (Lmax) od kompenzacionog kraka do kompenzacionog kraka

zavisi od sledeih parametara:
debljine nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi (H)
spoljnog prenika cevi za medijum (da)
spoljnog prenika oblone cevi (Da)
maksimalno dozvoljenog aksijalnog napona (zul)
Usled delovanja zbirne sile trenja (FR) od
krajeva cevi do sredine odseka nastaje ravnotea sila. Ta taka mirovanja naziva se
prirodnom vrstom takom (NFP) od koje se
vod za L ravnomerno istee u oba smera.
Na NFP-u time nastaje najvei aksijalni napon
(max) koji se ograniava na zul i prema krajevima cevi se linearno smanjuje.
P 2.1
Dozvoljena duina polaganja (Lmax) u m

Dimenzije cevi za medijum
Nomin.
veliina
DN
20
25
32
40
50
65
80
100
125
150
175 *
200
225 *
250
300
350
400
450
500
550 *
600
650 *
700
750 *
800
850 *
900
1000
Spolj.-
da
mm
26,9
33,7
42,4
48,3
60,3
76,1
88,9
114,3
139,7
168,3
193,7
219,1
244,5
273,0
323,9
355,6
406,4
457,2
508,0
558,8
610,0
660,0
711,0
762,0
813,0
864,0
914,0
1016,0
Debljina
zida s (mm)
prema
R 2.0
2,3
2,6
2,6
2,6
2,9
2,9
3,2
3,6
3,6
4,0
4,5
4,5
5,0
5,0
5,6
5,6
6,3
6,3
6,3
6,3
7,1
7,1
8,0
8,0
8,8
8,8
10,0
10,0
MR- spoljni
prenik Da
(mm)
Lmax kod debljine nasutog sloja (H) zemlje iznad gornje povrine
cevi, gornja povrina oblone cevi do gornje povrine zemljita
H = 1,20 m
H = 1,60 m
H = 0,80 m
Debljina izolacije Debljina izolacije Debljina izolacije Debljina izolacije
S
1x 2x* S
1x 2x* S
1x 2x* S
1x 2x*
90
90
110
110
125
140
160
200
225
250
280
315
355
400
450
500
560
630
670
710
800
900
900
1000
1000
1100
1100
1200
110 125
110 125
125 140
125 140
140 160
160 180
180 200
225 250
250 280
280 315
315 355
355 400
400 450
450 500
500 560
560 630
630 670
670 710
710 800
800 900
900 1000
1000 1100
1000
--1100
--1100
--1200
--1200
--1300
---
50
72
74
85
104
117
131
148
159
187
212
210
225
218
249
240
266
257
262
266
278
258
309
287
332
310
368
359
41
58
65
74
92
101
115
130
141
165
186
183
196
190
220
210
231
238
244
229
240
225
270
253
294
277
329
324
35
51
57
66
80
89
102
115
124
145
162
159
171
167
192
181
214
222
210
197
209
198
-------------
34
49
51
58
71
81
90
103
111
132
151
150
162
158
182
177
198
193
198
202
214
199
240
224
261
245
292
287
28
40
44
51
63
70
80
91
99
117
133
131
142
138
162
155
173
179
185
175
185
175
211
200
232
220
262
260
24
35
39
45
55
62
71
81
88
103
116
115
124
123
142
135
160
168
160
152
163
156
-------------
26
37
38
44
54
61
69
79
86
102
117
116
126
124
144
140
157
154
159
163
173
163
196
184
215
203
242
239
21
30
34
39
48
53
61
70
76
91
103
102
111
109
128
123
138
144
149
142
151
144
173
165
192
183
218
217
18
26
30
34
42
47
54
62
68
80
90
90
97
97
112
108
128
135
130
124
133
128
-------------
s = standardna debljina izolacije, 1 x = 1 x pojaana debljina izolacije, 2 x = 2 x pojaana debljina izolacije

PANJA: Kod kursivno ispisanih dimenzija (*) i prenika oblonih cevi (*) re je o specijalnim izradama.
U sluaju potrebe trebalo bi se odmah raspitati o mogunostima isporuke.
U tabeli navedene vrednosti se zasnivaju na osnovu AGFW-smernice FW 401 - 10. deo i odnose se na
zemljita sa specifinom teinom od 19 kN/m, maksimalno dozvoljenom naponu smicanja (pur) od
0,04 N/mm i uglom unutranjeg trenja () od 32,5. Za crne cevi za medijum, radni materijal St 37.0,
W-B ili S (zavarena ili beavna), br. 1.0254, debljine zida u skladu sa poglavljem R, strana R 2.0. za
druge debljine nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi (H) treba prilagoditi i dodatno umanjiti za 5%.
Najvei dozvoljeni aksijalni napon (zul) kod prave cevi = 190 N/mm na maksimalnoj radnoj temperaturi
(TB) od 140C i pri nominalnom pritisku od PN 25. Kod T B> 140 C se Lmax mora skratiti za 5%, s
obzirom da je zul maksimalno 180 N/mm. U zavisnosti od TB i debljine nasutog sloja zemlje iznad
gornje povrine cevi (H), duina polaganja > 120 m moe prouzrokovati aksijalno istezanje (L) > 80
mm. To aksijalno istezanje zahteva debljinu dilatacionog jastuka (DPs) > 120 mm.
Temperatura oblone cevi se prema AGFW FW 401 mora ograniiti na najvie 60 C, to, opet,
uslovljava maksimalno dozvoljenu debljinu dilatacionog jastuka od 120 mm. Ako je L > 80 mm, onda
kompenzacione krake, oslonce treba prednapregnuti, strana P 5.0 i P 1.0.
P 2.2.2
Pogonsko samoprednaprezanje
Pomou metode pogonskog samoprednaprezanja, polaganje u hladnom stanju pri radnoj temperaturi
> 85 C, i uobiajenih debljina nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi , nailazimo na podruja
velikih optereenja koja ranije u oblasti spajanja KMR-cevovoda nisu bila dozvoljena. Kod ove tehnike
polaganja, pravolinijske KMR-trase se mogu polagati gotovo bez ikakvih ogranienja, dakle bez uobiajenih mera za vrenje kompenzacije pomou U ili Z-lukova.
Za zavarene i beavne cevi za medijum St 37.0, tehniki uslovi isporuke su u skladu sa DIN 1626/1629,
do nominalne veliine DN 300, bez obaziranja na vrednost parcijalnog stepena sigurnosti (M), dozvoljeni aksijalni napon (ax) u pravolinijskoj cevi iznosi 300 N/mm (Re 1,5) na maksimalnoj radnoj
temperaturi od 130C. U skladu sa radnim sertifikatima cevi za medijum St 37.0, stvarna granica elastinosti (Re) iznosi oko 300 N/mm. Ova okolnost se koristi za samoprednaprezanje.
Od DN 350 se smanjuje ax kod St 37.0. To moe dovesti dotle da se mora primeniti kvalitetnija cev
za medijum, na primer St 52.0. Bez druge vrste elika bi, uprkos podupiranju i voenju kroz zemlju,
PEHD-omotau, nastala lokalna nestabilnost u vidu izboina (= stalni rast lokalnih plastinih deformacija ukoliko se viestruko upotrebljava prekoraavajui Re). Zato se za St 37.0 mogua nominalna
veliina mora ograniiti na maksimalno DN 300.
Kod izraunatih, odnosno radnih temperatura od 131do najvie 155 se kao cev za medijum, bez
obzira na dimenziju, mora koristiti iskljuivo radni materijal St 52.0.
Pogonsko samoprednaprezanje trase se postie jednokratnim planiranim prekoraenjem granice

istezanja, Re St 37.0 = 204 N/mm na 130 C u cevi za medijum. Spreavanjem termikog istezanja za
vreme prvog putanja u pogon se radni materijal prilikom postizanja Re u pravolinijskoj cevi jednokratno
plastino istee. Radni materijal u svim ostalim sluajevima preoptereenja ostaje elastian.
Karakteristike pogonskog samoprednaprezanja, strana P 2.3.1
P 2.3
13 osobina pogonskog samoprednaprezanja

1. Tri do etiri puta vee istezanje u odnosu na termiko prednaprezanje, za ta su potrebni

dilatacioni oslonci ili ak kompenzacioni elementi. Statiki se ne moe dokazati da se bez ikakve

zamene moe odustati od dilatacionih jastuka.
2. U sluaju potrebe treba dodatno izvriti termiko ili mehaniko prednaprezanje dilatacionih

oslonaca ili kompenzacionih krakova.
3. Vei naponi pritiska u PUR-peni na svim lukovima trase i mnogo vee sile kod podzemno

postavljenih armatura za zatvaranje cevovovoda.
4. Fabriki predizolovani ogranci uzrokuju, zbog slabljenja poprenog preseka cevi glavnog voda,

dodatne slabe take koje mogu biti kompenzovane samo konzolnim pojaanjem ili generalnom

primenom T-komada prema DIN 2615.
5. Redukcije cevi za medijum moraju biti dimenzionisane prema DIN 2616, 2. deo.
6. Svaki kasniji kuni prikljuak, tj. odvajanje cevi od glavnog cevovoda kroz izbueni otvor, mora biti

precizno proveren. Bez obzira da li se nalazi u kliznom podruju ili podruju prijanjanja, mogue je

da se prikljuak ne moe izvesti.
7. vrsto definisane karakteristike zemljita na celom odseku. Niskogradnja mora precizno da

se dri zahteva kvaliteta posteljice od peska i zagrtanja rova. U sluaju potrebe to treba

neprestano kontrolisati.
8. Debljine nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi moraju pre poetka radova biti precizno

definisane, a svaka izmena se mora statiki proveriti i odobriti.
9. Podzemno postavljene i konstruktivne vrste take u graevinama se zbog velikih aksijalnih

napona ne mogu realizovati.
10. Kosi rezovi, tj savijanja prema AGFW FW 401 nisu dozvoljeni, budui da aksijalni napon (ax)

premauje granicu elastinosti (Re). Granica tolerancije prilikom montae iznosi svega 0,25!

Instalater mora o tome da bude obaveten i u sluaju potrebe mora da vri nadziranje.
11. Poveano optereenje spojnica, za koje je potrebna kvalitetnija konstrukcija spojnice.

12. Po mogustvu ne postavljati trasu pored drvoreda, budui da vetar preko korenja moe presudno

da utie na statike karakteristike zemljita (trenje)!
13. Sve graevinske mere koje bi trebalo da budu izvrene paralelno sa KMR-trasom, a za koje je

potrebna niskogradnja, otkopavanje ili postavljanje ahtova, moraju zbog velike opasnosti od

ulubljivanja ili izvijanja biti izraunate i odobrene. Odobrenje se mora dobiti od isoplusa, kao

statiki odgovornog. Sa tim moraju biti upoznati svi snabdevai (preduzetnici), odnosno mora

postojati centralno koordinantno mesto koje e preuzeti taj zadatak. Proraun maksimalne

dozvoljene duine koja se sme raskopati takoe vri isoplus.

Svi koji su prisutni na gradilitu moraju za vreme obavljanja radova na paralelnom gradilitu da
budu izuzetno paljivi. To se mora nezavisno i kontinuirano kontrolisati. U takozvanim oblastima
visokog napona (vidi isoplusov plan trase) kod polaganja u hladnom stanju otvaranje rova je
najkritinije zato to je tu prekoraena granica elastinosti (Re) eline cevi. Izvijanje ili ulubljivanje
cevi je mogue bez prethodnih nagovetaja!
isoplus insistira u sluaju sluenja tehnologijom pogonsko samoprednaprezanje na pismenoj saglasnosti, tj. potvrdi investitora ili nekog drugog opunomoenog lica da je po svim takama upoznat sa
svim nabrojanim ogranienjima, karakteristikama i rizicima i da su oni prihvaeni kao sastavni deo
ivotnog veka toplovoda.
P 2.3.1
Aksijalno istezanje
Variranjem temperature svi mediji menjaju zapreminu. Zbog promenjenih temperatura kod plastine obloene cevi vano je samo aksijalno istezanje. Toj promeni duine
suprotstavljaju se sile trenja izmeu PEHD-oblone cevi i posteljice od peska. Sile proizvode razliite napone u sistemu. Zadatak je statike, s obzirom na sigurnost, da obuhvati
postojee sile kako ne bi bile dostignute granine vrednosti komponenata materijala,
odnosno prekoraile, i kako bi se promena duine voda optimalno kompenzovala.
Slobodno istezanje
Pod slobodnih istezanjem () smatra se nesmetana promena duine voda (L) pri poveanju temperature bez obzira na sile trenja i otpore. Veliina koja odreuje promenu
duine je koeficijent istezanja () cevi za medijum. Slobodno postavljen KMR-vod duine
(L x) pri poveanju temperature menja duinu zanemarujui trenje leita:
L = L x T [mm]
(13)
L = 1,26 10-5 50.000 120 (mm) (prm.13)
Rezultat: L = 75,6 mm
(prm.13)
L x = postojea duina cevi [mm]
= koeficijent istezanja cevi za medijum
1/K, strana P 2.1
T = razlika temperature izmeu temperature
okoline i maksimalne radne temperature
(TB), npr. 130 10 = 120 C
Ogranieno trenje
Kada je prekrivena peskom i napunjena, oblona cev (KMR) je pri poveanju temperature, za razliku od slobodnog istezanja, znatno ograniena na promenu duine, zato to
aksijalnim pomeranjem izmeu PEHD-oblone cevi i okolnog podruja zemlje nastaje
sila trenja (FR). Sila trenja proizilazi iz normalnih sila (F) koje spolja deluju na KMR i
koeficijenta trenja. Dakle iz sile pritiska zemlje, tj. normalne sile (F N) i teine cevovoda
napunjenog vodom (FG), kao i koeficijenta trenja ().
FR = (FN + FG) [N/m]
FR = 0,40 # (10,076,46 + 408,10) N/m)
Primer: FR = 4.193,82 N/m

ili FR = 4,194 kN/m
(14)
(prm.14)
(prm.14)
= koeficijent trenja [-] (15)

F' N = normalne sila, tj. sila pritiska zemlje [N/m] (18)
F'G = pogledati poglavlje Montaa, strana M 11.1, formule (88) do (92) FR (prm.) = 408,10
N/m
P 3.0
ISTEZANJE
Koeficijent trenja je tangens ugla trenja (d) izmeu PEHD-oblone cevi i posteljice od peska.
= tan (-)
= tan 21,67 (-)
(15)
rezultat: = 0,397 0,40
(prm.14)
Njegova veliina (d) zavisi od unutranjeg ugla trenja () zemljita. U literaturi je za pesak i
meavinu peska i ljunka pri srednjem postavljanju naveden ugao trenja = 32,5, kao i specifina teina () od 19 kN/m kao veliina kojom se vre prorauni.
d = (2/3) ()
d = (2/3) 32,5 ()
(16)
rezultat: d = 21,67
(prm.16)
Da bi se mogla izraunati sila pritiska zemlje, tj, normalna sila (F N) mora biti poznata vrednost
koeficijenta mirovanja pritiska (k0) ugla unutranjeg trenja.
k0 = 1 sin (-)
k0 = 1 sin 32,5 (-)
(17)
rezultat: k0 = 1 0,537 = 0,463 0,45 (-)
(prm.17)
Za normalnu silu (F N) vai:

FN = hm Da
1 + k0
2
[N/m]
(18)
1 + 0,46
FN = 19.000 0,925 3,1416 0,25
2
Rezultat: F N = 10.076,46 N/m
(prm.18)
= specifina teina zemljita (N/m)

hm = visina ose cevi do gornje ivice
povrine zemlje (m)

= H + Da : 2; npr. 0.8 + 0,25 : 2 = 0,925
H = debljina nasutog sloja zemlje iznad
gornje povrine cevi (m)
= 3,1416 (-)
Da = spoljni prenik PE-oblone cevi (m)
Za odreivanje ogranienog istezanja (L), tj. aksijalnog pomeranja (u), od L (13) se mora oduzeti otpor prilikom trenja.
FR Lx2
L = L - 2 E A [mm]
(19)
2
4,194 50.000
L = 75,6 - 2 204.600 2.064,66 [mm]
Rezultat: L = 63,2 mm
(prm.19)
To znai da se 100 m dugaak odseak (DN

150/250, TB = 130 C, H = 0,80 m) od sredine
(NFP) pomera za 63,2 mm u pravcu oba kompenzaciona kraja (L,Z,U).
P 3.1
ISTEZANJE
Kompenzacija
Za izraunavanje duine kompenzacionih krakova kod L, Z i U-lukova kao i za odreivanje neophodne
debljine dilatacionih oslonaca, mora se znati veliina oekivane dilatacije po duini (L). Budui da ona
zavisi od duine trase (Lvorh), radne temperature (TB) kao i debljine nasutog sloja zemlje iznad gornje
povrine cevi (H), mora biti sproveden precizan proraun, strana P 3.0 i P 3.1. U praksi se, meutim,
L moe dovoljno precizno izraunati na osnovu dijagrama na strani P 3.2.1 i P 3.2.2.
Ovi dijagrami se odnose na nominalne veliine elinih cevi do DN 500, sa debljinom nasutog sloja
zemlje iznad gornje povrine cevi od 0,80 m i radnom temperaturom od 130 C. Vee nominalne veliine se zbog sloenosti prorauna ne mogu prikazati na dijagramima. U takvim sluajevima se statiki
prorauni vre iskljuivo od strane isoplusa pomou aktulenih softverskih programa.
Na osnovu stvarne duine trase (Lvorh) izmeu dva kompenzaciona kraka (DS) se odreuje polovina
duine (L x).
Primer trase DN 150/250; TB = 130 C; H = 0,80 m
Dilatacija po duini (L) za L x od Dn 20 do DN 200, strana P 3.2.1

Dilatacija po duini (L) za L x od Dn 250 do DN 500, strana P 3.2.2
Faktori korekcije za druge H, uglove i TB, strana P 3.3 i P 3.3.1
Odreivanje neophodne debljine dilatacionih oslonaca (DPs), strana P 3.3.1
Odreivanje duine krakova (DS L) L, Z i U-lukova, strana P 3.4 P 3.6
P 3.2
ISTEZANJE
Dilatacija po duini L (mm) za DN 20 do DN 200
Dilatacija po duini L u mm
Dijagram za odreivanje L; TB = 130 C; H = 0,80 m
Postojea duina L x u m
Odreivanje duine krakova (DSL) L, Z i U-lukova, strana P 3.4 P 3.6
P 3.2.1
ISTEZANJE
Dilatacija po duini L (mm) za DN 250 do DN 500
Dilatacija po duini L u mm
Dijagram za odreivanje L; TB = 130 C; H = 0,80 m
Odreivanje neophodne debljine dilatacionih oslonaca (DPS), strana P 3.3.1
Odreivanje duine krakova (DSL) L, Z i U-lukova, strana P 3.4 P 3.6
P 3.2.2
ISTEZANJE
Faktori korekcije za druge debljine nasutog

sloja zemlje iznad gornje povrine cevi (H)
Kod debljine nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi > 0,80 m se moe umanjiti dilatacija po
duini (L). U zavisnosti od odnosa izmeu stvarne duine trase (Lvorh) izmeu dva kompenzaciona
kraka (DS) prema maksimalnoj dozvoljenoj duini polaganja (Lmax) dolazi do razliitih faktora umanjenja
(f H). Da bi se dobila odgovarajua vrednost, mora biti poznat odnos (LV) izmeu Lvorh i Lmax pri debljini
nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi od 0,80 m.
LV =
Lvorh
[-]
(20)
Lmax

Za faktore umanjenja (f H) vai:
Faktor
umanjena
fH A
fH B
fH C
fH D
Odnos duine
H =
H =
H =
H =
LV pri H = 0,80 m 0,80 m 1,00 m 1,20 m 1,60 m
< 0,15
0,15 - < 0,30
0,30 - < 0,45
> 0,45
1,00
1,00
1,00
1,00
1,00
1,00
1,00
0,90
1,00
1,00
0,90
0,85
Duine koje slue kao

primer DN 150/250, Lmax =
187,00 m (strana P 2.2)
1,00
0,90
0,80
0,70
< 28,05 m
28,05 m - < 56,10 m
56,10 m - < 84,15 m
> 84,15 m
Primer DN 150/250; TB = 130 C; H = 1.20 m; Lvorh1 = 110 m; Lvorh2 = 40 m

Lvorh1 = 110 m; LV = 110 : 187 = 0,59
Lx1 = 55 m; L1 = 70 mm aus P 3.2.1
fH D = 0,85; L1 = 70 0,85 = 59,5 mm
Lvorh2 = 40 m; LV = 40 : 187 = 0,21
Lx2 = 20 m; L2 = 29 mm aus P 3.2.1
fH B = 1,00; L2 = 29 1,00 = 29,0 mm
Za komplementarne uglove () < 90 treba preko

proraunskih faktora (f ) u skladu sa dijagramom
izraunati popreno pomeranje (LV) koje proistie iz
aksijalnog istezanja (LU).
Primer, L1, = 60:
70 0,085 1,73 = 103 mm
LV 80 mm zahteva debljine dilatacionih oslonaca >
120 mm. Da se prema AGFW FW 401 ne bi prekoraila dozvoljena temperatura PEHD-omotaa od 60 C,
treba termiki ili mehaniki prednapregnuti kompenzacione krakove sa DPS > 120 mm. Strana P 5-0 i P 5.1.
Komplementarni ugao u
Faktori korekcije za komplementarni ugao () < 90

P 3.3
ISTEZANJE
Faktori korekcije za drugu radnu temperaturu (TB)

Maksimalna radna temperatura (TB) presudno utie na stvarno kretanje prilikom istezanja. Zato se
prema podacima na stranama P 3.2.1 ili P 3.2.2 izraunata dilatacija po duini koriguje sledeim faktorima (f TB).
Radna temperatura TB u C
155
140
130
120
110
Faktor korekcije fTB
1,29
1,10
1,00
0,92
0,84
Radna temperatura TB u C
100
90
80
70
60
Faktor korekcije fTB
0,75
0,67
0,59
0,50
0,42
Primer, TB = 90 C (L1 f H f f TB):

70 0,85 1,73 0,67 = 69,00 mm (21) DPS = 120 mm
Najmanja debljina dilatacionih oslonaca (DPS min)

Nakon to smo pomou faktora korekcije (f H + f + f TB) izraunali efektivno kretanje prilikom
istezanja (Leff), treba na sledei nain odrediti minimalnu debljinu dilatacionih jastuka (DPS):

DPS min = Leff 1,50 (mm)
(21)
U zavisnosti od kretanja prilikom istezanja (Leff) se zato moraju razlikovati sledee debljine dialtaciionih
jastuka (DPS):
Leff = 00 - < 27 mm
Leff = 27 - < 53 mm
Leff =53 - < 80 mm
DPS = 40 mm
DPS = 80 mm
DPS = 120 mm
Kod L > 80 mm dilatacioni oslonci se moraju za 50% termiki ili mehaniki prednapregnuti, strana P
5.0 i P 5.1, a to znai:
Leff = 80 - < 106 mm
Leff = 106 - < 160 mm
DPS = L 0,75 (mm)

DPS = L 0,75 (mm)
(22)
(22)
DPS = 80 mm
DPS = 120 mm
Efektivno istezanje (Leff) > 160 mm ne moe pomou dilatacionih oslonaca biti kompenzovano. Za to treba
predvideti kompenzacione elemente ili aksijalne kompenzatore u ahtovima.
Primer za kompenzacioni element
DR = zaptivni prsten (strana Z 6.0)
Primer za kompenzacioni aht
EK = zavrna kapa (strana Z 5.0)
Primeri za rasporeivanje dilatacionih oslonaca, strane P 3.4.1 + P 3.7

P 3.3.1
KOMPENZACIONI KRAKOVI
(KRAKOVI ZA KOMPENZACIJU ISTEZANJA)
Duina kompenzacionog kraka DSL1 (m) za L-lukove za Lmax
Kompenzacioni krak DSL1 u m
Dijagram za odreivanje DSL1
Pomeranje prilikom istezanja / dilatacija po duini Lmax u mm

Odreivanje duine krakova (DSL) za L-lukove, strana P 3.4.1
P 3.4
Pomou dijagrama na strani P 3.4 se moe odrediti dui krak (DSL1) L-luka, koji proistie
iz maksimalnog pomeranja prilikom istezanja (Lmax). Da bi se dobio krai krak, mora biti
poznat odnos (Vn) izmeu Lmin i Lmax.

vn =
Lmin
Lmax
[-]
(23)
Preko tog broja koji proistie iz odnosa (Vn) se dobija faktor kompenzacionog kraka
(DSL2).
Primer DN 150/250 sa strane P 3.3
Dijagram, faktor DSL2f
Lvorh1 = 110 m; Lx1 = 55 m

L1 = 70 mm
P 3.2.1
fH D = 0,85; L1 = 70 0,85 = 59,5 mm
L1 = 59,5 mm = Lmax
Lvorh2 = 40 m; Lx2 = 20 m
P 3.2.1
L2 = 29 mm
fH B = 1,00; L2 = 29 1,00 = 29,0 mm
L2 = 29,0 mm = Lmin
DSL1 za Lmax = 2,70 m
vn = 29,0 : 59,50 = 0,49
DSL2f = 0,74
P 3.4
Dijagram
DSL2 = DSL1 DSL2f
[m]
(24)
DSL2 = 2,70 0,74 = 2,00 m
Primer za raspored dilatacionih jastuka kod L-luka

L1 = 59,50 mm
(22) DPs min = L 1,50 (mm)
DPs min = 59,50 1,50 = 89,25 mm
DPs izbor = 120 mm
DSL1 = 2,70 m sa strane P 3.4
Duina dilatacionog jastuka DPL zaokruena =
3,00 m
L 2 = 29,00 mm
DP s min = 29,00 1,50 = 43,50 mm
DPs izbor = 80 mm
DSL2 = 2,00 m iz primera (24)
Duina dilatacionog jastuka DPL = 2,00 m

Odreivanje duine krakova (DSL) L-lukove sa Lmax, strana P 3.4
P 3.4.1
Duina kompenzacionog kraka DSZ (m) za Z-lukove za L1+2
Kompenzacioni krak DS Z u m
Dijagram za odreivanje DS Z
Pomeranje prilikom istezanja / dilatacija po duini L Z u mm

Primer za raspored dilatacionih jastuka Z-luka, strana P 3.7
P 3.5
Duina kompenzacionog kraka DSU (m) za U-lukove za L1+2
Kompenzacioni krak DSU u m
Dijagram za odreivanje DSU
Pomeranje prilikom istezanja / dilatacija po duini LU u mm

Primer za raspored dilatacionih jastuka U-luka, strana P 3.7
P 3.6
Primer trase DN 150/250; TB = 130 C; H = 0,80 m 1,20 m
Primer za raspored dilatacionih oslonaca kod Z-luka

L1 = 58,00 mm
(21) DPs min = L 1,50 (mm)
DPs min = 58,00 1,50 = 87,00 mm
DPs izbor = 120 mm
L 2 = 43,00 mm
DP s min = 43,00 1,50 = 64,50 mm
DPs izbor = 80 mm
L Z = 101,00 mm
DSZ = 1,90 m sa strane P 3.5
DSZ izbor = 2,00 m 2 luka 1 x 1 m
B = DSZ : 2. = 0,95 m; DSL Izbor = 1,00 m
Primer za raspored dilatacionih oslonaca kod U -luka

L1 = 59,50 mm
(21) DPs min = L 1,50 (mm)
DPs min = 59,50 1,50 = 89,25 mm
DPs izbor = 120 mm
L 2 = 58,00 mm
DP s min = 58,00 1,50 = 87,00 mm
DPs izbor = 120 mm
L Z = 117,50 mm
DSU = 1,32 m sa strane P 3.6
DSU izbor = 2,00 m 2 luka 1 x 1 m
B = DSU : 2 = 0,66 m; DSL Izbor = 1,00 m

Odreivanje duine krakova (DSL) Z i U-lukova sa L1+2, strana P 3.4
P 3.7
Tehnika prednaprezanja slui za predzagrevanje isoplusove cevovodne trase pre zagrtanja rova. U praksi se termiko prednaprezanje obavlja odgovarajue regulisanim i
postojeim medijumom, meutim, moe se izvriti i pomou mobilnog parnog ili elektrotermikog agregata.
Ukoliko se ne mogu realizovati prirodni kraci istezanja, koristi se tehnika termikog prednaprezanja. Ona se koristi uvek kada je prekoraena Lmax planiranog dela trase. Na
poetku i kraju dela trase za prednaprezanja trebalo bi da postoji L-, Z- ili U-luk, odnosno
s jedne strane se moe postaviti vrsta taka.
U delu prednaprezanja rovovi moraju biti napunjenji i zatvoreni peskom samo do polovine
oblone cevi. Pesak slui za voenje cevi. Kod prednaprezanja u otvorenim kanalima za
cevi pojavljuje se nesmetana promena duine koja se mora uvesti u protokol.
Preostalo istezanje, koje proizlazi iz kliznih
podruja, mora se kompenzovati pomou
kompenzacionih jastuka. Duina podruja
prianjanja ne utie na aksijalno istezanje na
krajevima kliznih podruja. Termikim prednaprezanjem osigurava se postavljanje razliito
dugih deonica bez prekoraenja doputenog
aksijalnog napona.
U odsecima trase manjim od doputene duine postavljanja termiko prednaprezanje je
u otvorenim kanalima za cevi praktino nedelotvorno jer ne nastaje podruje prianjanja.
Ipak, prednost prednaprezanja takvih odseaka je minimiziranje koliine kompenzacionih jastuka. Taj postupak se tada naziva termiko prednaprezanje kompenzacionih
krakova, vidi str. P 5.0.
Termiko prednaprezanje pretpostavlja upotrebu isoplus-standardnih KMR-komponenata. Ako se ono vri pomou mobilnog parnog ili elektro-termikog agregata, onda se
dodatno moraju ispotovati propisi proizvoaa agregata.
Metode prednaprezanja
1. Termiko prednaprezanje pogonskim medijumom
Ova medota koristi se uvek kada je odseak prednaprezanja direktno prikljuen na postojeu mreu i kada pre stavljanja u pogon vie nije potrebno pranjenje trase. Dodatni
preduslov je da je temperatura razvoda i povrata podeena na neophodnu temperaturu
za prednaprezanje.
Zbog velike toplotne provodljivosti pogonskog medijuma vreme koje je potrebno za prednaprezanje do nominalne veliine DN 250 je relativno kratko.
Ukoliko je nakon izvoenja neophodno pranjenje dela trase na kome je izvreno prednaprezanje, onda se mora obratiti panja na dozvoljenu temperaturu medijuma kada se
isputa u lokalnu kanalizaciju.
P 4.0
2. Termiko prednaprezanje parom

Pri atmosferskom pritisku vazduha voda kljua na 100C i nastaje para od 100C. Za prednaprezanje
je potrebna para od 60C do 75C. Ako se pritisak vazduha vakuumskom pumpom smanji na 0,4 bara,
voda kljua ve pri 75C i nastaje para s istom temperaturom. Para prenosi toplotu od 756 W/kg.
S obzirom na prenos toplote, koji se stvarno moe iskoristiti, para prenosi oko 15 puta vie toplote
nego voda. Velika prednost ovog postupka je to je potrebno malo vode, a i to je vreme potrebno
za zagrevanje mnogo krae u odnosu na metodu (1.). Moraju se potovati specijalni propisi proizvoaa agregata.
3. Termiko prednaprezanje elektrinom strujom

Ovom metodom mogue je u skladu s napretkom izvoenja graevinskih radova bez problema prednapregnuti pojedine odseke. Blinde, odnosno cevne kape nisu potrebne, a kratka veza (bypass) kao
povezanost potisnog i povratnog voda zbog opasnosti od kratkog spoja ne sme se montirati. Osim
toga, ovaj oblik prednaprezanja moe se sprovesti samo kod jednake dimenzije cevi.
Prednaprezanje preko vie dimenzija nije mogue jer u manjim dimenzijama dolazi do pregrevanja.
Za vreme prednaprezanja treba obezbediti sigurnost osoba i ureaja od nastalih elektromagnetskih
zraenja. Kao dodatni nedostatak moe se pojaviti potrebno dovoenje napajanja od 380 V na mestu
ugradnje. Potrebno je uvaiti posebne propise isporuioca elektro-termikog agregata.
Uputstva za montau i tok izvoenja, strane M 10.0 do M 10.3
Funkcija
Ako se prekorae dozvoljene duine polaganja (Lmax), onda se proporcionalno poveava i aksijalni
napon premaujui maksimalno dozvoljenu vrednost (zul). Kako aksijalni napon uprkos duini trase
koja premauje Lmax ne bi bio bio prekoraen, termiko prednaprezanje u otvorenom rovu slui kao
mogunost da se ti naponi ogranie.
Kao to je ve definisano, prema Hookovom zakonu, istezanja su proporcionalna naponu, uporediti sa
stranom P 2.0, formula (1) do (3). Tako se moe prepolovljivanjem temperaturne razlike ograniiti aksijalni napon na veliinu koja je ispod najveeg dozvoljenog aksijalnog napona.
Primer:
Maksimalna radna temperatura (T B) jednog KMR-cevovoda iznosi 130 C, temperatura zemljita (TE)
10 C, a iz toga sledi T od 120 K, duina odseka je > Lmax. Kod cevi za medijum St 37.0 vae na temperaturi od 130 C za E, i Re na strani P 2.1 izloene konstante E = 2.046 105 i = 1,26 10-5.
(3)
vorh = E T (N/mm)
(prm.3) vorh = 2.046 105 1,26 10-5 120 rezultat: vorh = 309,4 N/mm
E = modul elastinosti (N/mm)
T = temperaturna razlika (K)
P 4.1
Dozvoljeni aksijalni napon (zul) od 190 N/mm biva prekoraen! Ako se vod na 70 C termiki prednapree, dolazi do prepolovljavanja temperaturne razlike i nastalog napona.

(3)
(prm.3)
Rezultat:
T =
TB - TE
2
T =
130 - 10
= 60 K
2
[K]
(25)
(prm. 25)
vorh = E T
vorh = 2,046 105 1,26 10-5 60
vorh = 154,7 N/mm
Ako se to primeni u praksi i trasa se pre zasipanja

peskom i zagrtanja rova zagreje na srednju temperaturu, odnosno temperaturu prednaprezanja (V T),
mogu se polagati proizvoljno dugaki cevovodi. Budui da temperaturna razlika (T) izmeu V T i TB,
kao i V T i TE uvek mora da bude isto velika, iz toga prostie da je kod T B = 130 c aksijalni napon 155
N/mm.
Niske radne temperature (TB) proizvode manje napone, a visoke vee. Preduslov za ovo je zasipanje
peskom i zagrtanje rova pri konstantnoj i, pre svega, identinoj temperaturi predzagrevanja (V T).

V T = T + TE (C)
(26)
T (25)
Srednji odseak trase na kojoj se vri prednaprezanje se ne istee zbog ravnotee sila, tako da samim
tim nastaju veliki aksijalni naponi. Ova meuduina se naziva podruje prianjanja u kome su sva kretanja potisnuta. Na oba kraja odseka na kome se vri predzagrevanje opada napon i tako nastaje
aksijalno istezanje. Zato se ta dva podruja nazivaju klizna podruja.
Primeri maksimalnog aksijalnog napona (a) u zavisnosti od T:
TB = 155 C T (25) = 72,5 K

V T 83 C

(3) vorh = 2,0260 105 1,28 10-5 72,5 = 188,0 N/mm
TB = 110 C T (25) = 50 K
V T = 60 C

(3) vorh = 2,0260 105 1,25 10-5 50 = 128,9 N/mm
TB = 90 C T (25) = 40 K
V T = 50 C

(3) vorh = 2,0260 105 1,24 10-5 40 = 103,0 N/mm
P 4.1.1
Statiki podaci

radna temperatura (TB) maksimalno 155 C

temperatura prednaprezanja u oba voda najmanje 50 C a najvie 83 C
identina temperaturna razlika (K) izmeu temperature zemlje i temperature prednaprezanja,
odnosno izmeu maksimalne radne temperature i temperature prednaprezanja
pritisak maksimalno PN 25
maksimalno dozvoljeni aksijalni napon u pravolinijskoj cevi = 190 N/mm
ista debljina nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi du celog odseka na
kome se vri prednaprezanje
jedinstvena sila trenja (F' R) kod oblone cevi zbog ravnomernog sabijanja posteljice
od peska i zagrnute zemlje du celog odseka na kome se vri prednaprezanje
Ako se ove vrednosti negativno promene, mogu u stanju pogona da nastanu aksijalni naponi koji u
ekstremnom sluaju mogu da dosegnu razmere tehnike polaganja pogonsko samoprednaprezanje.
Posledica toga bi mogla da bude da doe do ukidanja garancije.
Cevno statiki proraun sledi nakon stvarnih, projektu svojstvenih parametara koji moraju biti navedeni. Duine kliznog podruja se pri tome koriste za odreivanje kompenzacionih krakova, a puna
temperaturna razlika za izraunavanje potrebnih dilatacionih oslonaca.
Ogranci u podruju prianjanja se zbog slabljenja poprenog preseka elika u glavnom vodu principijelno moraju prethodno precizno proraunati. Redukcije preko veeg broja dimenzija principijelno nisu
dozvoljene u podruju prianjanja. To je mogue samo za jednu nominalnu veliinu zbog brzog izjednaavanja pikova napona.
Izvijanje prilikom paralelnog iskopavanja rova se kod prednapregnutih trasa moe izbei ukoliko se
pogon cevovoda vri na temperaturi prednaprezanja. Meutim, pre iskopavanja se principijelno mora
dobiti odobrenje od strane isoplusa, strana P 9.0.
Predavanjem plana trase i koncepta prednaprezanja, isoplus garantuje cevno statino ispitivanje i
odobrenje, tj. odobrenje za putanje u pogon projektovane KMR-trase. Potvrda statike u vidu obimnog, odtampanog dokumenta je iskljuena!
Koncept prednaprezanja
Kako bi se osigurao besprekoran tok prednaprezanja, potrebno je izraditi detaljnu koncepciju i opsean
vremenski plan. Potrebno je odrediti i uskladiti sledee take:

metoda izvoenja prednaprezanja

podela pojedinih odseaka i njihove duine
smer nagiba (najmanje 3%) odseaka
mogunost prikljuka za snabdevanje vodom ili strujom za svaki odseak
mesto agregata, odnosno mesto napajanja po odseku
poloaj peane podloge, mernih ureaja i podeenih delova na svakom odseku
redosled i vreme prednaprezanja pojedinih odseaka
da li ogranke cevovda treba zagrnuti ili ne?
koji prolazi kroz zid jo ne smeju da budu fiksirani, odnosno zabetonirani?
vano: proraunati vreme punjenja kanala (!) i uskladiti sa graevinskim radovima
P 4.2
Za proraunavanje duine kompenzacionih krakova (DS L) unutar prednapregnutih delova trase, mora
biti poznato oekivano zaostalo istezanje Lr. Ono zavisi od sledeih faktora:

poprene sile (F'el)

radnog pritiska (pB)
sile trenja (F' R)
poprene kontrakcije (n)
temperatura prednaprezanja (V T)
debljine nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi ( H)
uzduna sila ununtranjeg pritiska (F' P)
duina kliznog podruja (GB L) (lO)
Zbog velikog broja uticaja se mora izvriti precizan i sloen proraun. Meutim, u praksi se na osnovu
dijagrama moe odrediti Lr, strana P 4.3.1 i P 4.3.2. Osnova ovih dijagrama je AGFW-smernica
FW 401, 10. deo, gde su takoe prikazane i egzaktne formule i raunske mogunosti pronalaenja
reenja.
Kod kombinovanih sistema sa ili bez prednaprezanja je za odreivanje DS L-a merodavna dilatacija
po duini (L) neprednapregnutog odseka.
P 4.3
Zaostalo istezanje Lr (mm) za dimenzije DN 20 do DN 200
Zaostalo istezanje Lr u mm
Dijagram za odreivanje Lr: V T = 70 C; H = 0,80 m
Faktori korekcije za druge H i uglove, strana P 3.3
Odreivanje duine krakova (DSL) za L, Z i U-lukove, strane P 3.4. P 3.6
P 4.3.1
Zaostalo istezanje Lr (mm) za dimenzije DN 250 do DN 500
Zaostalo istezanje Lr u mm
Dijagram za odreivanje Lr: V T = 70 C; H = 0,80 m
Faktori korekcije za druge H i uglove, strana P 3.3
Odreivanje duine krakova (DSL) za L, Z i U-lukove, strane P 3.4. P 3.6
P 4.3.2
Jednokratni kompenzator, EKO-sistem

EKO (EinmalKOmpensator) sistem slui za termiko prednaprezanje isoplus-cevovoda kod ve napunjenih kanala za cevi. Pojedine deonice izmeu EKO sistema mogu
biti napunjene, jedino potrebni deo kanala za montau EKO-a ostaje otvoren. Po pravilu
se termiko prednaprezanje odvija s postojeim pogonskim medijem, ali moe se sprovesti i sa mobilnim agregatima za grejanje.
EKO je sastavni element koji se zavaruje u KMR-trasu. Prilikom zagrevanja cevi dolazi
do promene duine koje EKO-sistem sigurno prihvata. Zavarivanjem EKO-a nakon prihvatanja izduenja postie se prednaprezanje trase.
Jednokratni kompenzatori koriste se za trase ije se maksimalno doputene duine polaganja prekorauju, a prirodni elementi istezanja zbog prirode terena nisu predvieni.
Ipak se na poetku i kraju EKO-odseka mora nalaziti kompenzacioni krak, odnosno s
jedne se strane moe postaviti vrsta taka.
EKO nije predvien za prihvatanje istezanja
na poetku ili kraju odseka. Da bi se postiglo
prednaprezanje, odnosno ograniavaje aksijalnog napona kod zagrnutog rova, EKO se
mora nalaziti u podruju prianjanja. U odsecima trase manjim od doputene duine
postavljanja EKO je nedelotvorno.
Funkcija
EKO se koristi kako bi se u projektovanim ravnim odsecima trase ograniili aksijalni
naponi. U odsecima s jednokratnim kompenzatorima pojavljuju se vei aksijalni naponi
nego kod termiki prednapregnutih sistema u otvorenim kanalima za cevi.
Termiki naponi se pri zagrevanju putem EKO-sistema pretvaraju u doputene pritisne
napone, odnosno pri hlaenju u doputene napone istezanja. Nakon vie termikih promena optereenja izjednauju se pikovi napona.
EKO je postigao krajnji poloaj kada se unutar elementa i vodee cevi meusobno sudare
dva kraja cevi. Krajnji poloaj moe se prepoznati po tome to je spoljanja vodea cev
dola do krunog zareza na unutranjoj vodeoj cevi. U tom poloaju se obe vodee cevi
zavare ugaonim varom.
Time je trasa fiksirana i vrsto povezana s obzirom na materijal i sile tako da se u
podruju prianjanja odseka vie ne pojavljuju pomeranja od istezanja elinih cevi. Zato
se moraju ispotovati projektovani razmaci koji su rezutat statikih prorauna.
P 4.4
Podaci za statiki proraun

temperatura rada maksimalno 140 C
poetna temperatura, odnosno temperatura prednaprezanja, u potisnom i
povratnom vodu najmanje 80 C
visina nominalnog pritiska PN 25
doputen aksijalni napon u pravoj cevi iznosi 180 N/mm2
jednaka visina prekrivanja na celokupnom delu EKO-sistema
jednaka sila trenja (F' R) na oblonoj cevi putem konstantnog stepena sabijenosti
peane podloge i zemljita na EKO-delu
Ako se ove vrednosti negativno menjaju, tokom rada se mogu pojaviti aksijalni naponi koji u ekstremnom sluaju postiu red veliina tehnike postavljanja pogonsko samoprednaprezanje.
Na radnoj temperaturi od 130 C proizlaze u tablici, strana P 4.4.2, navedeni maksimalno doputeni razmaci izmeu dva jednokratna kompenzatora, kao i izmeu jednog EKO-a i prirodnog
kraka kompenzacije poput L-, Z- ili U-luka.
Ove vrednosti se odnose na zemljita sa specifinom teinom od 19 kN/m, na ugao unutranjeg trenja () od 32,5, kao i na zavarene ili beavne eline cevi premna DIN 1626/1629,
radni materijal St 37.0, Nr. 1.0254, debljine zida u skladu sa podacima na strani R 2.0. Za druge
debljine nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi treba prilagoditi razmake i dodatno
skratiti za 5%.
Za postavljanje kompenzacionih krakova (DSL) unutar EKO-odseka trase, mora biti poznato
oekivano istezanje (L) duine EKO-luka. S obzirom da ona zavisi od veeg broja parametara, mora se sprovesti precizan i sloen proraun, uporediti sa stranom P 4.3. U praksi se
L, dodue, moe odrediti na osnovu dijagrama na stranama P 3.2.1 i P 3.2.2. Pri tome se za
duinu (L x) koristi duina EKO-luka.
Jednokratni kompenzator, strana Z 2.0 i Z 2.1
Smernice za montau i izvoenje, strane M 5.0 do M 5.2
P 4.4.1
Dozvoljeni EKO-razmaci u m, TB = 130

Nomin.
veliina
DN
20
25
32
40
50
65
80
100
125
150
200
250
300
350
400
450
500
600
Spolj.-
da
mm
26,9
33,7
42,4
48,3
60,3
76,1
88,9
114,3
139,7
168,3
219,1
273,0
323,9
355,6
406,4
457,2
508,0
610,0
Debljina
zida s (mm)
prema
R 2.0
2,3
2,6
2,6
2,6
2,9
2,9
3,2
3,6
3,6
4,0
4,5
5,0
5,6
5,6
6,3
6,3
6,3
7,1
Nomin.
veliina
Spolj.-
DN
da
mm
20
25
32
40
50
65
80
100
125
150
200
250
300
350
400
450
500
600
26,9
33,7
42,4
48,3
60,3
76,1
88,9
114,3
139,7
168,3
219,1
273,0
323,9
355,6
406,4
457,2
508,0
610,0
Debljina
zida s (mm)
prema
R 2.0
2,3
2,6
2,6
2,6
2,9
2,9
3,2
3,6
3,6
4,0
4,5
5,0
5,6
5,6
6,3
6,3
6,3
7,1
MR- spoljni
prenik Da
(mm)
Od EKO-a do EKO-a pri debljini nasutog sloja zemlje iznad gornje

povrine cevi, gornja povrina oblone cevi do gornje povrine zemljita
H = 1,20 m
H = 1,60 m
H = 0,80 m
S
1x 2x* S
1x 2x* S
1x 2x* S
1x 2x*
90
90
110
110
125
140
160
200
225
250
315
400
450
500
560
630
670
800
110
110
125
125
140
160
180
225
250
280
355
450
500
560
630
670
710
900
125
125
140
140
160
180
200
250
280
315
400
500
560
630
670
710
800
1000
MR- spoljni
prenik Da
(mm)
10
15
15
17
21
24
27
31
34
41
47
50
58
57
64
64
65
72
--12
13
15
19
21
24
28
31
36
41
44
52
51
57
60
62
64
--10
12
14
17
19
22
25
27
32
37
40
47
45
54
56
55
58
--10
10
12
14
16
18
21
23
28
32
34
40
40
45
45
46
51
------10
13
14
16
19
21
25
28
31
36
35
40
42
44
46
--------11
13
15
17
19
22
25
28
32
31
38
40
39
41
--------11
12
14
16
18
21
24
26
31
30
35
34
36
40
--------10
11
12
14
16
19
22
23
28
27
31
32
34
35
----------10
11
13
14
17
19
21
25
24
29
30
30
32
Od EKO-a do prirodnog kompenzacionog kraka pri debljini nasutog

sloja zemlje iznad gornje povrine cevi, gornja povrina
oblone cevi do gornje povrine zemljita
H = 0,80 m
H = 1,20 m
H = 1,60 m
S
1x 2x* S
1x 2x* S
1x 2x* S
1x 2x*
90
90
110
110
125
140
160
200
225
250
315
400
450
500
560
630
670
800
110
110
125
125
140
160
180
225
250
280
355
450
500
560
630
670
710
900
125
125
140
140
160
180
200
250
280
315
400
500
560
630
670
710
800
1000
24
34
35
41
50
56
63
73
79
94
108
116
135
132
149
148
152
167
--28
31
36
44
49
56
65
71
84
96
103
122
118
133
139
144
149
--24
28
32
39
44
51
58
63
75
85
93
108
105
125
131
127
134
--23
24
27
33
38
43
49
54
64
74
80
94
92
104
103
107
119
------24
30
33
38
44
48
57
66
71
84
82
93
97
101
106
--------26
30
34
39
43
51
58
64
75
73
87
92
90
95
--------25
29
32
37
41
49
56
61
72
70
80
80
83
92
--------23
25
29
33
37
44
50
54
64
63
71
75
78
82
----------22
26
30
33
39
44
49
57
56
67
71
69
74

PANJA: Kod kursivno ispisanih prenika oblonih cevi (*) re je o specijalnim izradama. U sluaju
potrebe trebalo bi se odmah raspitati o mogunostima isporuke.
Kod varirajuih parametara razmake u sluaju potrebe izraunava isoplus.
P 4.4.2
PROJEKTOVANJE
Prednaprezanje kraka za kompenzaciju istezanja

Reduciranje duina L-, Z- ili U-lukova, kao i reduciranje debljina dilatacionih oslonaca
putem prednaprezanja, u izvoenju toplovoda je priznata tehnika koja se posebno primenjuje u podrujima veih dimenzija i u postavljanju sa primenom tehnologije pogonsko
samoprednaprezanje, strana P 2.3.
Ona se primjenjuje tamo gde se moraju prihvatiti velike promene duina ili kada zbog
ogranienog prostora krak istezanja ne moe postii izraunatu duinu. U praksi se to
smanjivanje moe postii metodom mehanikog ili termikog prednaprezanja. Pritom
prvo istezanje cevi ne sme prihvatiti jastuk, on kompenzuje samo preostala kretanja tj.
izduenja.
Redukciona tehnika mehanikog prednaprezanja

1.

2.

Kompenzacioni jastuci se montiraju na L-, Z- ili U-luk u poloaju u kome nisu napregnuti,
zatim se to podruje prekriva peskom, puni i sabija.
Ispred i iza kraka istezanja postavlja se kanal za montau, a preostali kanal za cevi
se takoe puni.
3.

4.

5.

6.

7.

Potrebno je pri postavljanju toplovoda obezbediti razmak izmeu dve nezavarene

cevi ili izrezati elini prsten ija duina odgovara L/2. Tu mehaniku vrednost
prednaprezanja (mV) moete nai u isoplus- planovima trasa.
Dizalicom se taka A pribliava taki B, zavaruje cevovod, spojnica za povezivanje
se izoluje, a kanal za montau se prekriva peskom, puni i zatvara.
Time je krak istezanja prednapregnut za 50%, odnosno kompenzacioni jastuk se
nalazi u ekscentrinom poloaju.
Pri zagrevanju na statiku srednju temperaturu od na primer 70C (TB = 130 C)
taka C se pomera na taku A. U tom poloaju se nalazi krak u nenapetom stanju
jer je nastupila samo promena duine od L/2.
Naknadno poveanje temperature na maksimalnu radnu temperaturu (TB) od na
primer 130C deluje tako da taka C dolazi na taku B, to opet odgovara pomeranju
L/2.
P 5.0
PROJEKTOVANJE
Redukciona tehnika termikog prednaprezanja

Nasuprot termikom prednaprezanju u otvorenom rovu, kod prednaprezanja kompenzacionih krakova, odnosno jastuka, nije potreban zapisnik. Nain izvoenja radova se
moe pronai na stranama M 10.0 do M 10.3. Ukrojeni komadi cevi u ovom sluaju nisu
potrebni. Zatim treba izvesti sledee korake:
1.

2.

Kompenzacioni jastuci se postavljaju pri hladnom stanju trase i montiraju na L-, Zili U-luk u poloaju u kome nisu napregnute i to se podruje, za razliku od
mehanikog prednaprezanja, ne prekriva peskom, puni ili zatvara.
Na oko 1-2 m ispred dilatacionog oslonca se mora kompletna KMR-trasa prekriti
peskom, napuniti i zatvoriti u skladu sa stranama M 2.3 i M 2.4. Otvorena podruja
nai ete u isoplus-planu trase i predgrevanja.
3.

4.

5.

6.

Zatim se mrea pokree ili se pomou agregata za prednaprezanje zagreva na

temperaturu predzagevanja (V T) od npr. 75C (TB = 140 C).
Kada se postigne temperatura prednaprezanja (V T), treba napraviti posteljice od
peska na jo otvorenim delovima na kojima se nalaze jastuci, da bi se zatim
napunili i da bi se izvrilo sabijanje. Pri tome se mora konstantno odravati
temperatura prednaprezanja. Kompenzacioni krak se nalazi u nenapetom stanju.
Prvo istezanje ne sme kompenzovati dilatacioni oslonac, time je krak prednapregnut
za 50%.
Pri zagrevanju na maksimalnu radnu temperaturu (TB) od na primer 140C, taka
A se pomera na taku B za L/2, odnosno pri hlaenju na 10C na taku C, takoe
za samo L/2.
P 5.1
PROJEKTOVANJE
Skretanje trase
Uprkos paljivom planiranju naelno se trasa toplovoda ne moe realizovati s idealnim
pravcima i skretanjima od 90. esto se tokom faze izvoenja radova nailazi na prepreke
koje uzrokuju odstupanja od projekta i prouzrokuju pojavu uglova koji nisu predvieni
projektom, te je stoga neophodno pronai tehniki ispravno i finansijski prihvatljivo reenje. Popreno pomeranje, koje je rezultat malih uglova, moe biti samo vrlo ogranieno
kompenzovano dilatacionim osloncima. U zavisnosti od veliine komplementarnog ugla
postoje razliita reenja.
Luk sa specijalnim uglom

Takvi lukovi se koriste samo ogranieno,
budui da na primer luk od 60 1,75-struko, a
luk od 45 2,3-struko poveava vrednost aksijalne promene duine, uporediti sa stranom P
3.3. Uglovi 30 su stoga samo ogranieno prikladni za kompenzaciju istezanja. Principijelno
se svi lukovi sa specijalnim uglom moraju od
strane isoplusovih inenjera statiki proveriti
i odobriti. Mogu se proizvesti svi lukovi izmeu
5 i 100 komplementarnog ugla ().
Kosi rezovi
Uglovi u zavarenom avu su neogranieni, doputeni bez statikog ispitivanja, za sve
varijante postavljanja osim postavljanja primenom tehnologije pogonsko samoprednaprezanje, pogledati stranu P 2.3, do 3 i u minimalnom razmaku od 6 m duine cevi. U
podruju prianjanja deonice, koja je termiki prednapregnuta u otvorenom kanalu za
cevi, uglovi se mogu izvesti do 5. U pregibima se vrh sile sasvim koncentrie na zavareni
av, stoga isti predstavljaju element s krajnje visokim optereenjem.
Maksimalno doputeni ugao skretanja se dodatno ograniava korienom PEHD-spojnicom. U standardnim pokretnim spojnicama ne mogu se prihvatiti na primer vei od 3.
Broj potrebnih cevi duine 6 m, odnosno duina (L x) zavisi od ugla skretanja (ges).
ges
Lx = 3 6 [m] (27)
P 6.0
PROJEKTOVANJE
Elastino savijanje
Ova tehnika je neograniena i doputena je bez statikog ispitivanja. Elastino istegnuta
podruja statiki se posmatraju kao ravne ipke cevi. U podruju promene smera, ipke
cevi se vare izvan kanala. Zatim se taj odseak sputa, odnosno uvlai, u kanal za cev i
pri tom elastino preoblikuje. Zbog razliitih momenata otpora minimalni radijusi savijanja (r) zavise od prenika eline cevi (da). Stoga navedeni radijusi ne smeju pokazivati
manje vrednosti.
Doputeni radijusi savijanja (r) i uglovi savijanja () u zavisnosti od prenika eline cevi (da):
Dimenzije cevi
za medijum
Nomin.
veliina
DN
20
25
32
40
50
65
80
100
125
150
200
250
300
350
400
450
500
Spolj.-
da
mm
26,9
33,7
42,4
48,3
60,3
76,1
88,9
114,3
139,7
168,3
219,1
273,0
323,9
355,6
406,4
457,2
508,0
Najvei dozvoljeni
ugao savijanja
Po 6,00 m Po 12,00 m
dugakoj
dugakoj
cevnoj ipki cevnoj ipki
u
u
19
15
13
11
10
8
7
5
4
3
2,5
2,5
n.L.
n.L.
n.L.
n.L.
n.L.
nicht lieferbar
n.L.
26
22
20
16
14
10
8
6
5
5
4
3
3
3
3
Najmanji
radijus
savijanja
r
(m)
18,09
22,92
26,44
31,26
34,38
42,97
49,11
68,76
85,94
114,59
137,51
137,51
171,89
229,18
229,18
229,18
229,18
Kruni segment kod rmin i 12,00 m
Duina
sekante
sL
(m)
Visina
segmenta
sh
(m)
Duina
tangente
tL
(m)
5,97 (6 m)
5,98 (6 m)
11,90
11,93
11,94
11,96
11,97
11,98
11,99
11,99
12,00
12,00
12,00
12,00
12,00
12,00
12,00
0,25 (6 m)
0,20 (6 m)
0,68
0,57
0,52
0,42
0,37
0,26
0,21
0,16
0,13
0,13
0,11
0,08
0,08
0,08
0,08
3,03 (6 m)
3,02 (6 m)
6,11
6,08
6,06
6,04
6,03
6,02
6,01
6,01
6,00
6,00
6,00
6,00
6,00
6,00
6,00
Izraunati broj ipki (n), radijus savijanja (r), ugao skretanja () po ipki, kao i dimenzije
krunog segmenta (L x), (sL), (sh) i (tL) nalaze se na stranici P 6.3.
P 6.1
PROJEKTOVANJE
Luna cev
Fabriki proizvedene lune cevi prikladne su za sve varijante postavljanja. Savijanjem se
mogu individualno prilagoditi svakoj trasi, bez obzira da li se radi o obliku L-, Z- ili U-luka,
da li postoji nagib ili uspon. Budui da se sa stanovita statike u lunim cevima gotovo
i ne pojavljuju vei naponi nego u ravnim cevima, one su idealni sastavni element za
skretanja trasa. Kako bi se izbegli ugibi, u podruju lune cevi zemlja slui kao potpora,
odnosno oslonac, zbog ega u sluaju da kasnije postoji otvoren paralelni kanal, na te
cevi treba obratiti posebnu panju, strana P 9.0.
Doputeni radijusi savijanja (r) i uglovi savijanja () u zavisnosti od prenika eline cevi (da):
Dimenzije cevi
za medijum
Nomin.
veliina
Spolj.-
DN
da
mm
20
25
32
40
50
65
80
100
125
150
200
250
300
350
400
450
500
26,9
33,7
42,4
48,3
60,3
76,1
88,9
114,3
139,7
168,3
219,1
273,0
323,9
355,6
406,4
457,2
508,0
Najvei dozvoljeni
ugao savijanja
Po 6,00 m Po 12,00 m
dugakoj
dugakoj
cevnoj ipki cevnoj ipki
u
u
41
27
26
22
20
18
17
16
13
11
9
9
n.L.
n.L.
n.L.
n.L.
n.L.
nicht lieferbar
n.L.
52
44
40
36
34
32
26
22
18
18
15
15
8
8
8
Najmanji
radijus
savijanja
r
(m)
8,39
12,73
13,22
15,63
17,19
19,10
20,22
21,49
26,44
31,25
38,20
38,20
45,84
45,84
85,95
85,95
85,95
Kruni segment kod rmin i 12,00 m
Duina
sekante
sL
(m)
Visina
segmenta
sh
(m)
Duina
tangente
tL
(m)
5,87 (6 m)
5,95 (6 m)
11,59
11,71
11,76
11,80
11,83
11,85
11,90
11,93
11,95
11,95
11,97
11,97
11,99
11,99
11,99
0,53 (6 m)
0,35 (6 m)
1,34
1,14
1,04
0,94
0,88
0,83
0,68
0,57
0,47
0,47
0,39
0,39
0,21
0,21
0,21
3,14 (6 m)
3,06 (6 m)
6,45
6,31
6,26
6,21
6,18
6,16
6,11
6,08
6,05
6,05
6,04
6,04
6,01
6,01
6,01
Za proizvodnju se moraju navesti ugao (), radijus (r) i pravac savijanja na levu ili desnu
stranu (u zavisnosti od protezanja kontrole mree). Izraunati broj ipki (n), radijus savijanja (r), ugao savijanja () po ipki, kao i dimenzije krunog segmenta (L x), (sL), (sh) i (tL)
nalaze se na stranici P 6.3.
P 6.2
PROJEKTOVANJE
Prorauni za lune cevi i elastino savijena podruja

Preko komplementarnog ugla (ges) izraunava se duina luka (L x). Ugao (ges) po pravilu
je vidljiv iz projektne dokumentacije. Broj cevi (n) odreuje se prema:
Primer: DN 125, L=12 m.
n =
ges
max
[-]
(28)
70
n = 27 = 2,59 3 Stangen
(29)
Lx = 3 12 m = 36 m
(30)
Lx =
duina luka (Lx) prema

Lx = n LRohr [m]
ili
Lx =
ges r
180
[m]
= 3,1416 [-]
radijus savijanja (r) prema

Lx 180
r =
ges
70 29,48
= 36 m
180
[m]
(31)
r =
(32)
tL =
36 180
= 29,47 m
70
duina tangente (tL) prema

tL =
ges
Lx 57,3
tan 2
ges
[m]
57,3 = Konstante [-]
kao i ugao savijanja () po ipki cevi prema

Stange
ges
= n
[]
36 57,3
70
tan 2 = 20,63 m
70
(33)
70
Stange = 3 = 23,33 pro Stange
(34)
70
sL = 2 29,47 sin 2 = 33,80 m
duina sekante (sL) prema

ges
sL = 2 r sin 2
[m]
kao i visina segmenta (sh) prema

sL2
sh = r - (r2 - 4 )
P 6.3
[m]
(35)
sh = 29,47 - (29,472 -
33,802
4 ) = 5,33 m
PROJEKTOVANJE
Ogranci
Za izvoenje prikljuaka za graevine ili ravanje trase koriste se T-komadi, odnosno
rave i oni se ugrauju u glavni vod. U zavisnosti od karakteristike zemljita i neophodnog ventila za odmulj ili odzrak, ogranci se mogu montirati tako da se odvajaju prema
gore ili dole. Pritom je potrebno uvaiti da se dubina kanala, a time i visina prekrivanja,
menja prema str. M 2.1.1.
Budui da ogranci predstavljaju sastavne delove KMR-sistema povezivanja koji su jako
optereeni, potrebno je oblik ogranka odabrati prema duini odvajanja. Naelno se za
svaki 45-T ili paralelni prikljuak (ogranak) mora pomou najmodernijih softverskih programa izvriti statiki proraun i to se mora odgovarajue potvrditi. Kod ogranaka iste
nominalne veliine, kao kod glavnog voda ili za jednu dimenziju manjih, moe biti neophodno da se T-rave primenjuju u skladu sa DIN 2615.
Kod fabriki predizolovanih prikljuaka mogu se razlikovati tri vrste:
Zavareni model
Grana se ugaonim avom

zavaruje za glavnu cev
Model sa izvuenim
grlom
DIN 2615
Na glavnoj cevi
se izvlai grlo i ogranak se
zavaruje sueonim avom
T-rava otkovak
se kao gotov deo ugrauje
zavarivanjem prema DIN 2615
Istovremeno se mogu razlikovati tri modela:

45 T-prikljuak
Paraleni prikljuak
Vertikalni prikljuak
Grana se paralelno
odvaja pod uglom od 90 sa vratom
pod 45
Grana se paralelno
odvaja pod uglom od 90
Odvaja se vertikalno
od glavnog voda
P 7.0
PROJEKTOVANJE
Kod svih isoplusovih ogranaka elinih cevi principijelno se izvlai grlo glavnog voda.
Ogranci istih dimenzija, kao i za jednu nominalnu veliinu manji, u principu se izrauju
prema DIN 2615 T 1 sa T-komadima za zavarivanje, u zavisnosti od debljine zida cevi na
koju se nadovezuju, u skladu sa stupcem 2 ili 3.
Ogranci sa izvuenim grlom ili sa t-ravom prema DIN pruaju jasne sigurnosne rezerve
kada je re o statici. Prema AGFW FW 401, 10. deo, za te tri vrste vae sledei faktori
poveanja napona (i):
i
iN
iM
iMx
iQ
i
i
%Diff.
N
M
Mx
Q
Zavareni model
Glavni vod
Grana
k 1,2
k 1,0
k 2,0
k 1,0
k 1,3
k 1,0
k 1,0
k 1,0
k 1,0
k 1,0
2,300
100 %
= normalna sila
= momenat savijanja
= momenat torzija
= poprena sila
Model sa proirenim grlom

Glavni vod
k 0,8
k 0,7
k 1,4
k 0,7
k 0,9
1,600
- 30,5 %
DIN 2615
Grana
Glavni vod
Grana
k 0,7
k 0,7
k 0,7
k 0,7
k 0,7
k 0,7
k 0,6
k 1,2
k 0,6
k 0,775
k 0,4
k 0,4
k 0,4
k 0,4
k 0,4
1,175
- 49 %
= prenik
= zbir glavnog voda i grane
%Diff. = procentualno poboljanje
k
= koeficijent zamora prema AGFW
Izraeno reima, to znai da se T-komad sa izvuenim grlom mora proceniti kao statiki
povoljniji za 30%, a DIN 2615 za 49% u odnosu na zavareni T-komad.
45 T-ogranak
Oni predstavljaju najjednostavniju i najjeftiniju varijantu za ukljuivanje prikljuaka za graevine, u zavisnosti od odnosa glavnog voda i grane, do maksimalno 6,00 m duine. Zbog
nepostojanja mogunosti kompenzacije kod 45 T-ogranka, odnosno luka, potrebno je, nezavisno od radne temperature, kod veih duina odvajanja nakon maksimalno 3,00 m postaviti
vrstu taku ili nakon 6,00 m Z-luk. Mere ugradnje 45 T-ogranka vidi stranu B 3.1.
P 7.1
PROJEKTOVANJE
Ako su kuni prikljuci dui ili se boni krak odvaja od glavne trase, potrebno je ugraditi
paralelne ogranke jer se kod njih automatski stvara L-luk koji T-komad titi od kretanja
istezanja i sila voda odvajanja. Paralelne deonice u veini sluajeva ne smeju biti due
od oko 1,50 m. Ako u postavljanju velikih cevi paralelna duina mora biti vea, potrebno
je, u zavisnosti od odnosa dimenzija izmeu glavnog voda i grane, ograniiti je na maksimalno 6,00 m.
U praksi se pokazalo ispravnim realizovati paralelni krak duine 1,50 m sa 90-zavrnim
lukom duine 1,00 m x 1,00 m. Prednost toga je to u paralelnoj deonici treba predvideti
samo jedan zavareni av i jednu spojnicu za povezivanje, spojnica se zbog kraka luka
duine 1,00 m moe direktno navui.
Mere ugradnje za paralelni ogranak, strana B 3.2.
Vertikalni ogranak
Ogranci sa vertikalnom granom se koriste
kako T-rave za ventile za odzrak i/ili odmulj.
Zbog nedostatka voda koji se grana, oni se
mogu cevno statiki zanemariti. Nije dozvoljeno samo ugraivanje u podruju krakova
L,Z ili U-lukova zbog postojeih napona pri
savijanju.
Odvajanje cevi od glavnog cevovoda kroz
izbueni otvor
Mnogi kuni prikljuci se danas dodatno
ukljuuju u glavne trase koje su u pogonu.
To omoguuje tehnika buenja pod pritiskom. Oblik odvajanja se odabira analogno
prema 45 T- ili paralelnom ogranku. Statiki
se tehnika buenja mora posmatrati kao
zavareni T-komad. Izolacija ovih montanih
delova odvija se pomou PEHD-montanog
ogranka.
Cevni prikljuak, strana Z 2.0 / montaa, strana M 6.0
P 7.2
PROJEKTOVANJE
vrsta taka (nepokretna taka)

Zbog prirodnih nepokretnih (vrstih) taaka,
koje se same od sebe pojavljuju u KMRsistemu, vidi stranu P 2.2, konstruktivne
vrste take su po pravilu suvine. Ispravnim
planiranjem se nepokretne take skoro uvek
mogu izbei. Budui da je kod nepokretnih
taaka oblona cev prekinuta, moe se rei
da te take spadaju meu najosetljivije take
jednog cevovoda.
Prilikom projektovanja vrste take redukuje se dozvoljena duina polaganja (Lmax)
na L zul, odnosno Lmax /2. Budui da su vrste
take izloene velikim silama, naelno bi ih
trebalo izbegavati. vrste take od DN 350,
u povezanosti sa tehnologijom polaganja
pogonsko samoprednaprezanje, se zbog
natproporcionalno velikih sila retko mogu
praktino savladati.
U sluaju sledeih vanrednih situacija se ipak
mogu predvideti vrste take:

za odreivanje smera istezanja, na primer pre kratkih krakova istezanja ili na

lukovima < 30 komplementarnog ugla .
za obezbeivanje prolaza kroz zid koji bi bili izloeni prevelikom aksijalnom naponu.
Zidovi graevine ili kue nisu pogodni kao vrsta taka. Zato se mora ispotovati
minimalno rastojanje od 2,00 m.
kod teih uslova zemljita, na primer ekstremnih padina kako bi se spreilo klizanje
trase. Ovde treba dodatno uzeti u obzir nagib i teinu cevovoda, to znai da se te
sile moraju dodati na FFP
za fiksiranje parovoda u sredini pojedinih odseka i ispred ulaza u graevine kako
bi se spreilo kretanje cevovoda zbog naglih promena temperature
na prelazima razliitih korienih tehnika postavljanja, na primer od termikog
prednaprezanja u otvorenim kanalima za cevi do EKO-sistema, strana P 9.1
Ako se s obzirom na postojee sile na eonoj povrini betonskog bloka ne postavljaju

optereenja, potrebno je primeniti minimalne mere. Minimalna irina (Bmin) se izraunava
na sledei nain:

Bmin = nR Da 2 x + (nR 1) M (m)
(36)
(prm.36)
Bmin = 2 0,25 2 0,20 + (2 1) 0,20 (m) rezultat: Bmin = 1,10 m
Da = prenik oblone cevi

nR = broj cevovoda (-)
P 8.0
x = minimalni rub od betona

M = najmanji razmak prilikom montae, strana M 2.2
PROJEKTOVANJE
Za izraunavanje minimalne visine (Hmin) se obavlja sledee jednostavno sabiranje, a kod

razliitih prenika oblone cevi (Da) treba uzeti vei:

Hmin = Da + 2 x (m)
(prm.37) Hmin = 0,25 + 2 0,20 (m)
(37)
rezultat: Hmin = 0,65 m
U primerima (36) i (37) izraunate mere za minimalnu veliinu betonskog bloka se uvek
moraju ispotovati bez obzira na specifine podatke projekta. Za duinu betonskog bloka
(Lmin) vae u tabeli navedene minimalne dimenzije. Ova tabela se odnosi na dve cevi sa
prenikom oblone cevi (Da) standardne debljine izolacije.
Cev za medijum
DN
da
mm
Spoljni
oblone
cevi
Da
(mm)
20
25
32
40
50
65
80
100
125
150
200
250
300
26,9
33,7
42,4
48,3
60,3
76,1
88,9
114,3
139,7
168,3
219,1
273,0
323,9
90
90
110
110
125
140
160
200
225
250
315
400
450
Nomin.
veliina
Spolj.-
Najmanji
razmak
prilikom
montae
M
(mm)
150
150
150
150
150
150
200
200
200
200
300
400
400
Minimalne dimenzije betonskog bloka
irina
Bmin
(mm)
Visina
Hmin
(mm)
0,73
0,73
0,77
0,77
0,80
0,88
0,92
1,00
1,05
1,10
1,33
1,50
1,70
0,49
0,49
0,51
0,51
0,53
0,54
0,56
0,60
0,63
0,65
0,72
0,80
0,85
eona
Duina
povrina
Lmin
AFPmin
(mm)
(mm)
0,80
0,80
0,80
0,80
0,80
0,80
0,80
0,80
0,80
0,80
1,00
1,00
1,00
elik za armiranje
Broj
nFe
u kom.
Fe
(mm)
2
2
2
2
2
2
2
2
4
4
6
6
6
8
8
8
8
8
8
8
8
8
8
10
10
10
0,36
0,36
0,40
0,40
0,43
0,48
0,52
0,60
0,67
0,72
0,96
1,20
1,45
vrsta taka, strana B 4.0 / montaa, strana M 3.6
Sila vrste take prilikom polaganja u hladnom stanju

Kod tri tehnike polaganja u hladnom stanju (polaganje u hladnom stanju, konvencionalno
polaganje i pogonsko samoprednaprezanje), uporediti sa stranom P 1.1, stvarna sila vste
take (FFPKV) zavisi od duine odseka trase (Lx) i sile trenja (FR), strana P 3.0 (14).
FFPKV = L x FR nR f (kN)
(38)
FFPKV = 50 4,194 2 0,85 (kN) (prm.38)

Rezultat: FFPKV = 356,49 kN
(prm.38)

f = faktor umanjivanja (0,85) za vrednost trenja
() izmeu betona i zemlje uzimajui u obzir
teinu betonskog bloka
Kod sredinjih vrstih taaka , proraun se vri
pomou razlike izmeu L x1 i L x2. Sila trenja (FR) zavisi od H, strana P 8.2
P 8.1
PROJEKTOVANJE
Sila trenja FR u kN/m

Spolj.-
DN
da
mm
Spoljni
oblone
cevi
Da
(mm)
20
25
32
40
50
65
80
100
125
150
200
250
300
26,9
33,7
42,4
48,3
60,3
76,1
88,9
114,3
139,7
168,3
219,1
273,0
323,9
2,3
2,6
2,6
2,6
2,9
2,9
3,2
3,6
3,6
4,0
4,5
5,0
5,6
Nomin.
veliina
MR- spoljni
prenik Da
(mm)
FR pri debljini nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine

cevi (H), gornja povrina oblone cevi do gornje povrine zemljita
H = 0,80 m
H = 1,20 m
H = 1,60 m
S
1x 2x* S
1x 2x* S
1x 2x* S
1x 2x*
90
90
110
110
125
140
160
200
225
250
315
400
450
110
110
125
125
140
160
180
225
250
280
355
450
500
125
125
140
140
160
180
200
250
280
315
400
500
560
1,33
1,33
1,65
1,65
1,90
2,16
2,50
3,21
3,68
4,19
5,49
7,33
8,53
1,64 1,88
1,65 1,89
1,89 2,14
1,89 2,14
2,15 2,48
2,49 2,83
2,84 3,19
3,65 4,11
4,13 4,69
4,73 5,41
6,29 7,22
8,40 9,53
9,65 11,06
1,95
1,96
2,41
2,42
2,77
3,13
3,61
4,60
5,24
5,91
7,67
10,10
11,65
2,41
2,41
2,76
2,76
3,12
3,60
4,09
5,21
5,87
6,67
8,75
11,53
13,12
2,75
2,75
3,11
3,11
3,59
4,07
4,57
5,84
6,64
7,59
9,99
13,00
14,95
2,58
2,58
3,18
3,18
3,64
4,10
4,72
5,99
6,80
7,64
9,86
12,88
14,77
3,17
3,17
3,63
3,63
4,09
4,71
5,33
6,77
7,60
8,62
11,21
14,65
16,59
3,62
3,62
4,08
4,08
4,70
5,32
5,96
7,58
8,58
9,78
12,77
16,47
18,83

PANJA: Kod kursivno ispisanih prenika oblonih cevi (*) re je o specijalnim izradama. U sluaju
potrebe trebalo bi se odmah raspitati o mogunostima isporuke.
U tabeli navedene vrednosti se zasnivaju na osnovu AGFW-smernice FW 401 - 10. deo i odnose se
na zemljita sa specifinom teinom od 19 kN/m, maksimalno dozvoljenom naponu smicanja (pur)
od 0,04 N/mm i uglom unutranjeg trenja () od 32,5. Za crne cevi za medijum, radni materijal St
37.0, W-B ili S (zavarena ili beavna), br. 1.0254, debljine zida u skladu sa poglavljem R, strana R 2.0.
Za druge debljine nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi ( H) treba prilagoditi F R ili proraun
prepustiti soplusu.
eona povrina betonskog bloka

Sila vrste take (FFPKV) se mora preneti preko eone povrine (A FP) betonskog bloka na zemlju, odnosno posteljicu od peska. Za sabijeni, nevezujui srednji do grubi pesak (klasa NS 0/2 prema DIN4226)
dozvoljena pritisna vrsoa (E) iznosi 150 kN/m. eona povrina (A FP) se zato, uzimajui u obzir povrinu oblone cevi, izraunava na sledei nain:
AFP =
FFPKV
Da Da
+ 2 2 nR [m]
E
(39)
AFP =
356,49
0,25 0,25
150 + 2 2 3,1416 2 [m]
(prm. 39)
Rezultat: A FP = 2,38 + 0,10 = 2,48 m

Da = prenik oblone cevi (m)
(prm.39)
= 3,1416 (-) nR = broj cevovoda (-)
irina (B) i visina (H) betonskog bloka se odreuju uzimajui u obzir minimalne dimenzije, strana P 8.1.
AFP
B FP = H
[m]
min

(40)
(Prm.40) BFP = 2,48 : 0,65 (m)
rezultat: BFP = 3,82 m
ili:
B H = npr. 2,50 1,00 m
P 8.2
PROJEKTOVANJE
Sila vrste take prilikom polaganja u toplom stanju

Za vrstu taku na termiki prednapregnutim odsecima, dakle prilikom polaganja u toplom stanju (termiko prednaprezanje + EKO-sistem), uporedi stranu P 1.1, sila vrste take se odreuje prema:
FFPKV = A vorh nR f
(N) (41)
FFPKV = 2.064,66 154,7 2 0,85 (N) (prm.41)
Rezultat: FFPKV = 542.985 N ili 542,99 kN
A = popreni presek (mm2) cevi za medijum
(6), strana P 2.2
vorh = postojei aksijalni napon (n/mm)
(3), strana P 4.4.1
prm. sa TB = 130 C + V T = 70 C
f = faktor umanjivanja (0,85) za vrednost trenja
() izmeu betona i zemlje uzimajui u obzir teinu
betonskog bloka
eona povrina betonskog bloka (A FP) se izraunava prema (39)
542,99
0,25 0,25
(prm. 39)
150 + 2 2 3,1416 2 [m]
Rezultat: A FP = 3,62 +0,10 = 3,72 m BFP HFP = npr. 3,72 m 1,00 m
AFP =
Duina betonskog bloka

Za utvrivanje neophodne duine (LFP) betonskog bloka trenje o tlo (S R) mora biti poznato. Ono se izraunava na osnovu celokupne teine (G FP) betonskog bloka i zemlje kojom je zagrnut.
G FP = B H B + B hE E (kN/m)
(42)
G FP = 3,72 1,00 24 + 3,72 0,425 19 (kN/m)
Rezultat: 89,28 + 30,04 = 119,32 kN/m
(prm.42)
B = specifina teina betona (kN/m3)
E = specifina teina zemlje (kN/m3)
hE = visina izmeu gornje ivice zemlje i gornje ivice
betonskog bloka (m)
= (H + Da : 2) (HFP : 2); npr. (0,8 + 0,25 : 2) (1,00
: 2) = 0,425 m
H = debljina nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi (m)
Da = spoljni prenik PE-oblone cevi (m)
S R = GFP tan (kN/m)
S R = 119,32 tan 40 (kN/m)
(43)
(prm.43)
rezultat: SR = 100,11 kN/m
= ugao trenja betona ()

LFP =
FFP : f - FFP
[m]
SR
(44)
L FP =
542,99 : 0,85 - 542,99

[m] (prm. 44)
100,11
Rezultat: LFP = 0,96 m
P 8.3
PROJEKTOVANJE
Otkopavanje KMR-trase
Zemljite ima kod KMR-trase uporedivu potpornu funkciju betonskog temelja neke graevine, odnosno kue. Zato u sluaju nekontrolisanog otkopavanja KMR-trase postoji velika opasnost od izvijanja u
podruju ahtova. U zavisnosti od tehnikih podataka mree je mogue da se smeju otkopavati samo
kratke duine (< 5 m!) u okviru trase.
Da bi ipak bilo mogue otkopati due odseke, mora se raditi u etapama od po 5 m. Najsigurniji metod
da se plastine oblone cevi potpuno ili delimino otkopaju se sastoji u tome da se radna temperatura
smanji na 70 C. Sledee take bi ipak trebalo principijelno ispotovati i bilo bi dobro kada bi se u vezi
sa njima konsultovali svi uesnici:
Pre svakog otkopavanja, odnosno graevinskih radova koji idu paralelno sa KMR-trasom, mora

isoplus kao instanca odgovorna za statiku cevi da izda odobrenje. isoplus vri proraune

maksimalno dozvoljenih duina.
Svi uesnici u graevinskim radovima moraju za vreme izvoenja radova da postupaju izuzetno

paljivo. To se mora nezavisno i kontinuirano kontrolisati.
Eventualna oteenja PEHD-oblone cevi se moraju odmah oznaiti, prijaviti i struno otkloniti.
Kod paralelnih graevinskih radova sa potpornim-zidovima, rastojanje od spoljne ivice oblone cevi

do spoljne ivice zida drugog poduprtog kanala mora iznositi barem 500 mm. Statiki proraun za

potporni zid je obavezan.
Ukoliko kanal nije poduprt, rastojanje izmeu KMR-trase i novog rova mora da iznosi barem

dvostruku debljinu nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine isoplus-cevi.

Ako elimo delimino da skinemo debljinu nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi,
smanjuje se sila trenja (F R). Posledica je da dolazi do veeg aksijalnog istezanja na
kompenzacionim krakovima. To znai da se pre otkopavanja moraju izvriti statiki prorauni
vezani za kompenzacione krakove.
Postojei dilatacioni oslonci moraju eventualno da budu pojaani i produeni i moraju se zatiti od
oteenja za vreme izvoenja radova.
Kod tehnike polaganja 'termiko prednaprezanje' u otvorenom rovu ili posredstvom EKO-sistema

treba vriti otkopavanje izuzetno paljivo, budui da u podruju prianjanja dolazi do maksimalnog

aksijalnog napona.
Kada je re o 'pogonskom samoprednaprezanju', otkopavanje je najkritinije, budui da je barem u

podruju visokog napona, strana P 2.3, prekoraena granica teenja elika.

Izvijanje ili ulubljivanje cevi je mogue bez prethodnog upozorenja.
Trebao bi izbegavati otkopavanje lunih cevi ili elastino zategnutih delova trase, budui da u tim

zonama zemlja preuzima ulogu oslonca.
Za izraunavanje maksimalno dozvoljene duine otkopavanja, isoplus se na osnovu plana trase mora
obavestiti o tanom mestu i planiranoj duini. Uz to su uz opte podatke kao to su temperatura, pritisak itd. potrebni i sledei parametri:
temperatura zemljita za vreme prvobitne montae cevi
radna temperatura za vreme vrenja otkopavanja
P 9.0
PROJEKTOVANJE
Prikljuivanje za druge cevne sisteme

U oblastima u kojima postoje komunalne toplovodne mree, esto treba obaviti prikljuivanje za druge
cevovodne sisteme. Svi sistemi koji e biti navedeni se principijelno razlikuju od isoplusovih-predizolovanih cevi i zato se na mestu povezivanja mora izvriti detaljno statiko ispitivanje.
sistemi u betonskim kanalima sa poklopcem
dvoslojno izolovane cevi
visokotemperaturni sistemi
vazduno postavljeni cevovodi
zaliveni cevovodi u bitumenu ili cementu
Presudni faktor prilikom projektovanja je oekivano istezanje drugog sistema. Da bi se ono ustanovilo,
neophodno je da postoji projektna dokumentacija postojee trase. Meutim, u praksi se ispostavlja da
esto nije mogue dobiti eljene informacije. Zato se na statiki nedefinisanim prelazima nova isoplus-trasa zapoinje kompenzacionim krakom.
Meutim, esto se zbog nedostatka mesta ili drugih lokalnih okolnosti ne moe postaviti U ili Z-luk. Na
takvim prelaznim takama se moe predvideti prelazni aht sa aksijalnom kompenzacijom ili se te dve
trase moraju razdvojiti konstruisanjem vrste take.
Prikazani prelazi prikazuju najee primenjene prelazne konstrukcije.
Nadzemni cevovod KMR
Kanal KMR sa paralelnim-T
Specijalni kanal KMR
Drugi cevovodi KMR sa

U-lukom

ahtom

vrstom takom
Prikljuna cev, strana Z 9.0

P 9.1
PROJEKTOVANJE
Dimenzionisanje
/4
1
1
1 /4
11/2
2
21/2
3
4
5
6
8
10
12
14
16
18
20
22
24
26
28
32
36
40
3
/4
1
11/4
11/2
2
21/2
3
4
5
6
26,9
33,7
42,4
48,3
60,3
76,1
88,9
114,3
139,7
168,3
219,1
273,0
323,9
355,6
406,4
457,2
508,0
558,8
610,0
660,0
711,0
813,0
914,0
1016,0
26,9
33,7
42,4
48,3
60,3
76,1
88,9
114,3
139,7
165,1
2,3
2,6
2,6
2,6
2,9
2,9
3,2
3,6
3,6
4,0
4,5
5,0
5,6
5,6
6,3
6,3
6,3
6,3
7,1
7,1
8,0
8,8
10,0
10,0
2,65
3,25
3,25
3,25
3,65
3,65
4,05
4,50
4,85
4,85
0,391
0,638
1,087
1,459
2,333
3,882
5,346
9,009
13,789
20,182
34,669
54,325
76,797
93,157
121,798
155,249
192,753
234,311
278,799
327,556
379,367
496,891
627,718
779,128
0,366
0,581
1,012
1,372
2,206
3,718
5,128
8,709
13,273
18,967
Vrsta cevi
Zoll
20
25
32
40
50
65
80
100
125
150
200
250
300
350
400
450
500
550
600
650
700
800
900
1000
20
25
32
40
50
65
80
100
125
150
Zapreminski
sadraj
v (l/m)
Kupfer und Edelstahl nach DIN 1754 / 2462 / 2463
DN
Dimenzije cevi
za medijum
s
da
(mm) (mm)
Nominalna
veliina
PE-Xa nach DIN 16893
St 33.2 nach DIN 2440
Mediumrohr schwarz mit Wandstrken nach Kapitel Rohre, Seite R 2.0 Vrsta cevi
Kapacitet (kW) koji treba preneti u znatnijoj meri odreuje dimenzionisanje cevi. Zadati
gubitak pritiska (p), zbir lokalnih otpora (), na primer ogranaka i lukova, radna temperatura (TB), kao i temperaturna razlika (T) kod cevovoda sa potisnim i povratnim vodom,
dodatni su parametri koji se moraju uvaiti. Tabela pokazuje zapreminski sadraj (v)
raznih dimenzija za cevi za medijum (da = spoljni prenik, s = debljina zida).
Nominalna
veliina
DN
Zoll
10
15
20
20
25
25
25
32
40
50
50
65
65
80
100
100
125
150
15
15
20
20
25
25
32
32
40
40
50
50
65
80
100
/8
/2
/4
3
/4
1
1
1
11/4
11/2
2
2
21/2
21/2
3
4
4
5
6
1
/2
1
/2
3
/4
3
/4
1
1
11/4
11/4
11/2
11/2
2
2
21/2
3
4
3
1
3
Dimenzije cevi
za medijum
s
a
(mm) (mm)
15,0
18,0
22,0
22,0
28,0
28,0
28,0
35,0
42,0
54,0
54,0
70,0
76,1
88,9
108,0
108,0
133,0
159,0
20,0
20,0
25,0
25,0
32,0
32,0
40,0
40,0
50,0
50,0
63,0
63,0
75,0
90,0
110,0
1,0
1,0
1,0
1,2
1,2
1,5
2,0
1,5
1,5
1,5
2,0
2,0
2,0
2,0
2,0
2,5
3,0
3,0
2,0
2,8
2,3
3,5
2,9
4,4
3,7
5,5
4,6
6,9
5,8
8,7
6,8
8,2
10,0
Zapreminski
sadraj
v (l/m)
0,133
0,201
0,314
0,302
0,515
0,491
0,452
0,804
1,195
2,043
1,963
3,421
4,083
5,661
8,495
8,332
12,668
18,385
0,201
0,163
0,327
0,254
0,539
0,423
0,835
0,661
1,307
1,029
2,075
1,633
2,961
4,254
6,362
Za nenavedene dimenzije se zapreminski sadraj (v) izraunava na sledei nain:

v = (
da - 2 s 2
) : 1000 [l/m] (45)
2
v = (
168,3 - 2 4,0 2
) 3,1416 : 1000 [l/m]
2
rezultat primera (45): v = 20,182 l/m ili v= 20,182 : 1000 = 0,020182 m3/m
P 10.0
PROJEKTOVANJE
Dimenzionisanje
Preko zapreminskog sadraja (v) u m3/m, brzine protoka (w) u m/s koju treba utvrditi i vremena (t) u s/h, moe se vrlo jednostavno izraunati zapreminski protok (V).
V = v w t (m3/h)
V = 0,020182 1,7 360 (m3/h)
Rezultat: V = 123,514 m3/h
(46)
(prm.46)
(prm.46)
Preko zapreminskog sadraja (v) u m3/m i brzine protoka (w) u m/s koju treba utvrditi se
moe odrediti i prenosivi kapacitet (P).
P = v w cm T (kW)
P = 0,020182 1,7 4187 40 (kW)
Rezultat: P = 5.746,14 kW
(47)
(prm.47)
(prm.47)
cm = specifini toplotni kapacitet medijuma koji protie [J/(kgK)];

npr. voda = 4.187 J/(kgK)
T = temperaturna razlika (K);
Primer toplovoda temperatura potisnog voda (T VL) = 110 C
temperatura povratnog voda (TRL) = 70 C
t. razlika (T) = 40 C
Prenosivi kapacitet (P) treba postaviti u odnos sa potrebnim kapacitetom (Pb).
Potreban kapacitet (Pb) se sastoji od sledeih pojedinanih vrednosti:
Pb = q + (AW SD) (kW)
(48)
q = gubitak energije (kW), strana P 11.4

AW = prikljuna vrednost (kW), prema zadatoj
SD = vrednost stepena sigurnosti (-), prema zadatoj
Vrednost stepena sigurnosti (SD) bi trebalo da kompenzuje gubitke prilikom trenja koji
zavise od hrapavosti zida (k) i/ili Rejnoldovog broja (Re) i gubitak statikog pritiska kao
posledice visinske razlike, kao i gubutak dinamikog pritiska (p). Dodatni gubici pritiska zbog delova ugraenih u trasu kao to su na primer lukovi, ogranci, armature itd. se
mogu takoe izraunati na osnovu specifinog otpora (). Istovremeno treba uzeti u obzir
da e kasnije novi potroai biti prikljueni za cevovod i da e potreban konzum varirati
jer zavisi od postojeih kunih prikljuaka.
Za odreivanja prenika cevi se moe, bez garancije, dimenzionisati prema formulama
(45) do (48). Egzaktno utvrivanje nominalnih veliina se vri na osnovu iterativnih prorauna koji uzimaju u obzir sve neophodne parametre i po pravilu ga obavlja Inenjerski
biro za grejanje i klimatizaciju, koji je zaduen za projektovanje, ili direktno investitor,
odnosno korisnik mree.
P 10.1
GUBITAK ENERGIJE
Provoenje toplote
Pod provoenjem toplote podrazumeva se prenos
energije preko jednog ili vie materijala od toplijeg
prema hladnijem medijumu. Svakom od tih materijala treba, u zavisnosti od njegovog hemijsko-fizikog
svojstva, dodeliti individualni koeficijent provodljivosti
toplote (). Za materijale koji se koriste u isoplusovom
KMR-sistemu, eksperimentalno je odreen koeficijent
provodljivosti toplote ().
TM = srednja temperatura (C)
Ta = spoljna temperatura (C)
Ti = unutranja temperatura (C)
s1 = debljina zida cevi za medijum (mm)
s2 = debljina zida oblone cevi (mm)
PANJA: Radi boljeg tumaenja sledei primeri (49) do (68), strane P 11.1 do P 11.5.1 navedeni su paralelno sa primerom (prm.) sa strane P 1.0. Ovde je merodavna nominalna veliina
cevi za medijum DN 150. Debljina nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi iznosi 800
mm, a srednje montano rastojanje (M) je 200 m. Kada se uzme u obzir koeficijent provodljivosti
toplote zemljita, to znai da je visina ose (hm) 925 mm, a razmak izmeu osa (a) 450 mm.
Sposobnost provodljivosti toplote cevi

Prilikom provoenja toplote u predizolovanim cevima,
toplota protie kroz materijale koji razliito provode
toplotu: cev za medijum, izolacioni materijal i oblonu
cev. Na osnovu velike sposobnosti provodljivost toplote
() kao i malih debljina zida cevi za medijum i oblone
cevi, za protok toplote je najmerodavniji izolacioni
materijal. Gubitke energije treba izraunati pomou
vrednosti, odnosno debljina zidova svih materijala.
Za koeficijente provodljivosti toplote materijala koji su
navedeni u primeru vai:
cev za medijum St. 37.0: ST = 52,3300 W/(mK)
PUR-izolacija:
PUR = 0,0275 W/(mK)
PEHD-oblona cev:
PE80 = 0,4000 W/(mK)
Da = spoljni prenik PEHD-oblone cevi (mm)
Di = unutranji prenik PEHD-oblone cevi (mm)
da = spoljni prenik eline cevi (mm)
di = unutranji prenik eline cevi (mm)
P 11.0
GUBITAK ENERGIJE
Otpor provodljivosti toplote za cev (1/R) se rauna prema jednaini za vieslojne cevi
na sledei nain:
1/R =
1
da
1
Di
1
Da
ln d +
ln d +
ln D [mK/W]
ST
PUR
PE80
i
a
i
(49)
1
168,3
1
241,6
1
250,0
1/R = 52,330 ln 160,3 + 0,0275 ln 168,3 + 0,400 ln 241,6 [mK/W]
rezultat: 1/R = 13,2331 mK/W
(prm. 49)
(prm. 49)
ln = prirodni logaritam (-)

Di = unutranji prenik PEHD-oblone cevi (mm)
da = spoljni prenik eline cevi (mm)
di = unutranji prenik eline cevi (mm)
Za toplotni otpor (R ) vai:
R =
1
1/R [mK/W]
2
( 50)
1
R = 2 3,1416 13,2331 [mK/W]
(prm. 50)
rezultat: R = 2,1061 mK/W
(prm. 50)
= 3,1416 [-]
Koeficijent prolaza toplote (kR) cevi je reciprona vrednost od:

kR =
1
R
[W/(mK)]
1
kR = 2,1061 [W/(mK)]
(51)
ili:
kR =
2
1/R
(prm. 51)
ili:
kR =
2 3,1416
13,2331 [W/(mK)]
[W/(mK)]
(50)
(52)
(prm. 52)
rezultat: k R = 0,4748 W/(mK)
P 11.1
GUBITAK ENERGIJE
Sposobnost provoenja toplote

zemlje
Kako bi se tano izraunao gubitak toplote, potrebno
je dodatno uvaiti sposobnost provoenja toplote i
debljinu izolacije zemlje kao i zagrevanje zemlje
izmeu potisnog i povratnog voda.
Nakon to su cevi, prema isoplus-uputstvima za
montau, postavljene u pesak, za to se kako je
izraunato koristiti isti pesak sa 8 vol.% vlage i koeficijentom provoenja toplote zemlje (E) od 1,20
W/(mK). Ukoliko se KMR-trasa montira u podruju
podzemne vode, onda se sposobnost provodljivosti
zemlje menja u skladu sa tim.
Ako se trasa ipak montira na drugaijim uslovima zemljita, onda E treba odrediti u skladu sa
tabelom:
Vrsta
zemljita
ist
pesak
Glinasta
zemlja
Gustina
tla
(kg/m3)
Udeo
vlage
u%
1500
1800
1500
2000
14
23
28
Najea
vlaga
u%
Sposobnost provodljivosti
toplote pri najeoj vlagi
E u W/(mK)
28
1,04
1,20
1,70
1,50
2,60
Otpor provoenja toplote zemlje (1/E) se izraunava na sledei nain:

1/E =
1
4 hm
ln D
E
a
[mK/W]
(53)
1
4 925
1/E = 1,20 ln 250
[mK/W]
(prm. 53)
rezultat: 1/E = 2,2455 mK/W

H = debljina nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi (mm)
M = rastojanje prilikom montae, strana M 2.2 (mm)
a = razmak osa potisne i povratne cevi = M + Da (mm)
hm = visina ose od sredine cevi do gornje ivice tla = H + Da : 2 (mm)
P 11.2
(prm. 53)
GUBITAK ENERGIJE
Meusobni uticaj (1/PR) jedne cevi na drugu, odnosno potisnog voda na povratni vod
se izraunava prema sledeoj jednaini:
1/RR =
1
(2 hm)2
ln 1 +
a2
E 2
1
(2 925)2
1/RR = 1,2 2 ln 1 +
4502
[mK/W]
(54)
[mK/W]
(prm. 54)
rezultat: 1/RR = 1,2020 mK/W
(prm. 54)

H = debljina nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi (mm)
M = rastojanje prilikom montae, strana M 2.2 (mm)
a = razmak osa potisne i povratne cevi = M + Da (mm)
hm = visina ose od sredine cevi do gornje ivice tla = H + Da : 2 (mm)
Zbir svih otpora provodljivosti toplote (1/) se dobija jednostavnim sabiranjem:
1/ = 1/R + 1/E + 1/RR [mK/W]
(49) + (53) + (54) = (55)
1/ = 13,2331 + 2,2455 + 1,2020 [mK/W]
(prm. 55)
rezultat: 1/ = 16,6806 mK/W
(prm. 55)
Za ukupni toplotni otpor cevi poloene pod zemljom (RER) vai:

RER =
1
1/ [mK/W]
2
(56)
1
RER = 2 3,1416 16,6806 [mK/W]
(prm. 56)
rezultat: R ER = 2,6548 mK/W
(prm. 56)
= 3,1416 [-]
P 11.3
GUBITAK ENERGIJE
Koeficijent prolaza toplote (kER), prema ISO 7345 (U), cevi poloene pod zemljom je
reciprona vrednost od:
(56)
1
[W/(mK)]
RER
2
1/
(57)
ili:
k ER =
1
kER = 2,6548 [W/(mK)] (Bsp. 57)
ili:
k ER = 2 3,1416 [W/(mK)]
16,6806
kER =
rezultat:
[W/(mK)]
(58)
(prm. 58)
kER = 0,3767 W/(mK)
Gubitak toplote
Za odreivanje gubitka toplote (q) mora biti poznata delotvorna srednja temperatura
(TM) izmeu radnih temperatura potisnog i povratnog voda (T VL + TRL) i temperature
zemlje (TE):
TM =
TVL + TRL
- TE [K]
2
(59)
primer TM:
130 + 90
- 10 = 100 K
2
Izraunavanje gubitka toplote (q) po metru cevi (m) se vri na sledei nain:
q =
TM
[W/m]
RER
(60)
primer
q:
100
2,6548
= 37,6676 W/m
Da bi se izraunao apsolutni gubitak toplotne energije (Q) du cele trase, mora biti
data duina cevi i vremenski period za koji se vri proraun.
qLt
1000
Q =
[kWh]
(61)
ili:
Q =
kER TM L t
1000
[kWh]
(62)
primer (61) (62):

Q =
37,6676 500 720

[kWh]
1000
ili:
Q =
0,3767 100 500 720

[kWh]
1000
rezultat: Q = 13.561 kWh

ili 13.561
: 720 = 18,83 kW
L = duina cevi potisnog i povratnog voda (m), npr. 500 m odgovara trasi od 250 m
t = vremenski period za koji se vri proraun (h), npr. 720 asova odgovara 30 dana ili
jednom mesecu.
Koeficijenti protoka toplote (kER) i gubitaka toplote (q) isoplus-cevi se nalaze u poglavljima Cevi, Fleksibilne cevi i Duple cevi.
P 11.4
GUBITAK ENERGIJE
Samo kod nadzemno postavljenih isoplus-cevi sa sprirofalc-omotaem na gubitak

toplote presudno utie vrednost koeficijenta prelaza (). Budui da ta vrednosti zavisi od
mnogih spoljnih faktora kao to su pravac i brzina vetra, VDI-smernicama 2055 su utvrene sledee orijentacione vrednosti:
Srednja vrednost napolju
Donja vrednost napolju kada ne duva vetar
Srednja vrednost u zatvorenim prostorijama
Donja vrednost u zatvorenim prostorijama
= 25 W/(mK)
= 15 W/(mK)
= 8 W/(mK)
= 25 W/(mK)
Na osnovu se odreuje toplotni protok (QR) na povrini oblone cevi:

QR = D [W/(mK)] (63) primer QR: 3,1416 0,25 25 = 19,6350 W/(mK)
p = 3,1416 (-)
Da = spoljni prenik spirofalc-oblone cevi (m)
Otpor prelaza toplote (R) povrine oblone cevi je reciprona vrednost od: (63)
1
R = Q
R
[mK/W]
(64)
1
primer: R : 19,6350 = 0,0509 mK/W
Otpor provodljivosti toplote cevi (1/R) i toplotni otpor (R ) se izraunavaju prema

ve poznatim formulama (49) i (50), strana P 11.1. Pri tome treba uzeti u obzir promenjenu dimenziju oblone cevi i sposobnost provodljivosti toplote () spirofalca.
1
168,3
1
248,8
1
250,0
1/R = 52,33 ln 160,3 + 0,0275 ln 168,3 + 52,33 ln 248,8 [mK/W]
rezultat:
1/R = 14,2156 mK/W
1
R = 2 3,1416 14,2156 [mK/W]
(prm. 49)
(prm. 49)
(prm. 50)
rezultat: R = 2,2625 mK/W
(prm. 50)
Jednostavnim sabiranjem se moe izraunati ukupni toplotni otpor (RFR).

RFR = R + R [mK/W]
(65)
primer RFR: 0,0509 + 2,2625 = 2,3134 mK/W
Koeficijent prolaza (kFR), prema ISO 7345 (U), nadzemno poloene cevi je u skladu sa
(57), strana P 11.4, reciprona vrednost od:
(65)
kFR =
1
[W/(mK)]
RFR
(66)
1
primer k FR: 2,3134 = 0,4323 W/(mK)
Za izraunavanje gubitka toplote (q) po metru cevi (m) i gubitka toplotne energije
(Q) vae poznate formule (59) do (62) u skladu sa stranom P 11.4
P 11.5
GUBITAK ENERGIJE
Nadzemni cevovod u skladu sa HeizAnlV i EnEV

U skladu sa propisima o grejnim postrojenjima (HeizAnlV) i utedi energije (EnEV),
potrebne minimalne dimenzije za debljinu izolacije (sD) se odnose na specifinu provodljivost toplote () izolacionog materijala od D20 = 0,035 W/(mK). Pri tome je zadata
temperatura od 20 C.
20
25
32
40
50
65
80
100
Izolacija
Izolacioni
Spoljni
sloj
prenik
sD
Dax
(mm)
(mm)
26,9
33,7
42,4
48,3
60,3
76,1
88,9
114,3
20
30
30
40
50
65
80
100
67
94
103
129
161
207
249
315
isoplus dimenzije strana R 4.1.1
Minimalne dimenzije prema HeizAnlV i EnEV

Cev za medijum
Spoljni
Nominalna
prenik
veliina
da
(mm)
DN
Cev za medijum
Spoljni
Nominalna
prenik
veliina
da
(mm)
DN
125
150
200
250
300
350
400
450
139,7
168,3
219,1
273,0
323,9
355,6
406,4
457,2
Izolacija
Izolacioni
Spoljni
sloj
prenik
sD
Dax
(mm)
(mm)
100
100
100
100
100
100
100
100
340
369
420
473
524
556
607
658
PUR-pena koju koristi isoplus na zadatoj temperaturi od 50 C ima sposobnost provodljivosti toplote od PUR = 0,0275 W/(mK). Na 50 C uporediva vrednost koeficijenta
prolaza izolacionog materijala prema HeizAnlV i EnEV iznosi:

D50 = 0,037 W/(mK)
Zato je neophodno izraunati ekvivalentne prenike oblonih cevi (Da) isoplus-cevi
pomou Ojlerove vrednosti (e):
Da = da ex (mm)
(67) primer Da: 168,3 e0,5835 = 301,64 mm
e = Ojlerova konstanta (-)

da = spoljni prenik oblone cevi (mm)
Prenik sledee vee isporuive dimenzije oblone cevi iznosi 315 mm. Zato se kao isoplus-cev u ovom primeru uzima nominalna veliina DN 150/315.
Za x vai formula (67):
x =
PUR
Dax
ln d [-]
D50
a
(68)
0,0275
369,0
x = 0,0370 ln 168,3 [-]
(prm. 68)
rezultat: x = 0,5835

Dax = spoljni prenik oblone cevi prema HeizAnlV i EnEV (mm)
PUR = koeficijent provodljivosti PUR-isoplus-izolacije [W/(mK)]
D50 = toplotni koeficijent prema HeizAnlV i EnEV [W/(mK)]
P 11.5.1
(prm. 68)
PROJEKTOVANJE
Ekonominost debljine izolacije

Da li e biti primenjene fabriki predizolovane isoplus-cevi sa standardnom, 1 x
pojaanom ili 2 x pojaanom debljinom izolacije, u velikoj meri zavisi od odluke o ekonominosti. Da bi se donela ta odluka, odgovarajua osnova za vrenje prorauna je metod
kapitalne vrednosti. Pri tome se uzimaju u obzir investicioni trokovi (lk) i gotovinska
vrednost gubitka energije (QBw), kao i vremenski period tokom kog je mogue otpisivanje,
tj. vreme korienja (n) pomou faktora anuiteta (AF), strana P 12.1, u odnosu na trenutak nastajanja.
To znai da sa proraunatom kamatom (iz) od 0,10 i periodom tokom koga je mogue
otpisivanje (n) od 5 godina, gotovinska vrednost tekuih gubitaka energije (Q Bw) za sledeih 5 godina sa npr. 1000 /a ne iznosi 5.000 , ve na osnovu faktora anuiteta (AF)
iznosi na dananji dan samo 3.791 .
U investicione trokove cevovoda za materijal, niskogradnju ili nadzemno postavljanje,
kao i izradu cevovoda treba uraunati i izdatke za gubitak energije. Proraun gubitka
energije (q) po metru cevi se vri u skladu sa primerima (49) do (66), strana P 11.1 do
P 11.5.
Zatim treba uporediti tri mogue varijante debljine izolacije. Za ovo uporeivajne vae
za podzemno postavljenu nominalnu veliinu DN 150 prenici za PEHD-oblone cevi od
150, 280 i 315 mm, kao i prema primeru (59), strana P 11.4, delotvorna srednja temperatura (TM) od 100 K. Kao rezultat gubitaka energije se dobija:

DN 150/250:
DN 150/280:
DN 150/315:
q = 37,6676 W/m
q = 30,2678 W/m
q = 25,2039 W/m
Parametri cevovodnog kanala su u skladu sa stranom P 11.0

Za izraunavanje ekonominosti uporeuje se kapitalna vrednost varijanti izvoenja.
Prvo se mora izraunati kalkulaciona kamata (iz).
iZ =
Zk - Ri - Pe
100
%
[ 100 ]
(69)
primer iZ:
10 - 2,5 - 4,0
%
= 0,035 100
100
Zk = kreditna kamata (%/a)

Ri = inflaciona rata (%/a)
Pe = porast cene zbog energije (%/a)
Nakon utvrivanja vremenskog perioda u kome je mogue otpisivanje, odnosno vremena korienja (n) i kalkulacione kamate (iz), odreuje se faktor anuiteta (AF) pomou
sledee formule ili se odreuje na osnovu tabele na strani P 12.1.
n
AF =
( 1 + iZ ) - 1
iZ ( 1 + iZ ) n [-]
30
(70)
( 1 + 0,035) - 1
primer A F: 0,035 ( 1 + 0,035 ) 30 = 18,392
n = period u kome je mogue otpisivanje (a), prema EN 253 barem 30 godina vreme
korienja
P 12.0
PROJEKTOVANJE
Faktor anuiteta AF
iZ u
iZ u
Period u kome je mogue otpisivanje / vreme korienja (n)
%
100
5a
10 a
15 a
20 a
25 a
30 a
%
100
5a
10 a
15 a
20 a
25 a
30 a
0,015
0,020
0,025
0,030
0,035
0,040
0,045
0,050
0,055
0,060
0,065
0,070
0,075
0,080
4,783
4,713
4,646
4,580
4,515
4,452
4,390
4,329
4,270
4,212
4,156
4,100
4,046
3,993
9,222
8,983
8,752
8,530
8,317
8,111
7,913
7,722
7,538
7,360
7,189
7,024
6,864
6,710
13,343
12,849
12,381
11,938
11,517
11,118
10,740
10,380
10,038
9,712
9,403
9,108
8,827
8,559
17,169
16,351
15,589
14,877
14,212
13,590
13,008
12,462
11,950
11,470
11,019
10,594
10,194
9,818
20,720
19,523
18,424
17,413
16,482
15,622
14,828
14,094
13,414
12,783
12,198
11,654
11,147
10,675
24,016
22,396
20,930
19,600
18,392
17,292
16,289
15,372
14,534
13,765
13,059
12,409
11,810
11,258
0,085
0,090
0,095
0,100
0,105
0,110
0,115
0,120
0,125
0,130
0,135
0,140
0,145
0,150
3,941
3,890
3,840
3,791
3,743
3,696
3,650
3,605
3,561
3,517
3,475
3,433
3,392
3,352
6,561
6,418
6,279
6,145
6,015
5,889
5,768
5,650
5,536
5,426
5,320
5,216
5,116
5,019
8,304
8,061
7,828
7,606
7,394
7,191
6,997
6,811
6,633
6,462
6,299
6,142
5,992
5,847
9,463
9,129
8,812
8,514
8,231
7,963
7,710
7,469
7,241
7,025
6,819
6,623
6,437
6,259
10,234
9,823
9,438
9,077
8,739
8,422
8,124
7,843
7,579
7,330
7,095
6,873
6,663
6,464
10,747
10,274
9,835
9,427
9,047
8,694
8,364
8,055
7,766
7,496
7,242
7,003
6,778
6,566
Period u kome je mogue otpisivanje / vreme korienja (n)
Preko izraunatog faktora anuiteta (AF) i gubitka energije (q) se izraunava gotovinska
vrednost gubitka energije (QBw) tako da se moe izvriti poreenje.
QBw =
q QPk t
AF L []
1000
( 71)
QBw =
37,6676 0,04 8760

18,392 500 = 121.375,49
1000
(prm. 71 - DN 150/250)
Razlika izmeu gotovinske vrednosti gubitka energije (Q Bw) i DN 150/280 = 23.844,21

ili 19,64%
QBw =
30,2678 0,04 8760

18,392 500 =
1000
97.531,28
(prm. 71 - DN 150/280)
Razlika izmeu gotovinske vrednosti gubitka energije (Q Bw) i DN 150/280 = 16.317,30

ili 16,73%
QBw =
25,2039 0,04 8760

18,392 500 =
1000
81.213,98
(prm. 71 - DN 150/315)
QPk = proizvodni trokovi (/kWh); npr.cena izrade toplovoda 0,04 /kWh

t = vremenski faktor (h/a) = 8760 h
L = duina cevi (m); npr 500 m
Drugaije izraeno, u datom primeru na vreme korienja od 30 godina, sa duinom cevi
od 500 m, primenom 1 x pojaane debljine izolacije nasuprot standardnoj debljini izolacije, gotovinska vrednost utede na gubitku energije iznosi 19,64 %.
Kapitalna vrednost (K) se dobija jednostavnom raunicom:
K = QBw + lk ()
(72)
lk = zbir investicionih trokova (/m) trokovi izrade cevovoda; prema zadatim

podacima + materijalni trokovi za cevi; prema zadatim podacima + trokovi za
niskogradnju ili nadzemno postavljanje; prema zadatim podacima
P 12.1
PROJEKTOVANJE
Vek trajanja
Procena oekivanog trajanja KMR-sistema pri celogodinjem radu s razliitim temperaturama uglavnom zavisi od otpornosti PUR-pene na trajnu temperaturu. Pri termikom preoptereenju zakazae
povezanost oblone cevi i cevi s medijem. Stoga je prema EN 253 potrebno ispitati stabilnos starenja
koriene PUR-pene.
Rezultat ispitivanja se prema Arhenijusovoj jednaini prikazuje u logaritamskom dijagramu preko reciprone vrednosti delotvorne temperature, pri emu svaki tip pene ima sopstvenu specifinu trajnost i
energiju aktiviranja [kJ/(molK]. Iz dijagrama se za svaku temperaturu (T B) moe oitati odgovarajui
vek trajanja.
Vek trajanja celokupnog sistema ne sme biti manji od 30 godina. To se postie ograniavanjem trajne
radne temperature na max. 155C. Kratka i mala prekoraenja su mogua. Prevelika temperaturna preoptereenja vode ka natproporcionalnom opadanju termikog veka trajanja.
Poreenje Arhenijusove prave EN 253 u odnosu na isoplus
Da bi se precizno odredio vek trajanja, isoplusu se mora staviti na raspolaganje godinji temperaturni profil.
Godinji temperaturni profil
P 13.0
DOKAZ NAPONA
Naponska stanja u pravoj cevi

Zbog sile istezanja i unutranjeg pritiska u
pravoj cevi nastaju sledea naponska stanja:
1. Aksijalni napon (FTx)
FT
FT x = A = a [N/mm2]
F T x =
209.691,00
2
2.064,66 [N/mm ]
rezultat: FT x = 101,562 N/mm2
(73)
(prm. 73)
(prm. 73)
F T = sila istezanja (N)

(5)
A = popreni presek
cevi za medijum (mm) (6)
a = aksijalni napon (N/mm) (8)
(5) (6) (8), strana P 2.2
2. Tangencijalni napon (py)

py =
p i di
2
2 s [N/mm ]
py =
1,631 160,3
[N/mm2]
2 4,0
(74)
rezultat: py = 32,68 N/mm2
(prm. 74)
(prm. 74)
s = debljina zida cevi za medijum (mm)

di = unutranji prenik cevi za medijum (mm)
pi = unutranji pritisak (N/mm), npr. 16 bara
P 14.0
DOKAZ NAPONA
PUR-tvrda-pena i PEHD-oblona cev

1. Aksijalni napon
Kako se u praksi pokazalo, promene duine tri komponente KMR-sistema cevi za medijum, PURpene i oblone cevi su, kada je re o termikom optereenju, praktino jednake. Poveavanjem
temperature u KMR-sistemu zbog trenja nastaje aksijalni napon.
(3)
= E T [N/mm2]

T = temperaturna razlika (K)
Veliine napona () proizlaze iz E-modula (E) dotine komponente KMR-sistema. Naponi i E-moduli
elastinosti meusobno su proporcionalni.
Stahl : PUR : PE
EStahl
EPUR EPE
(75)
Ukoliko je doputen napon za elik ogranien na (Stahl) = 190 N/mm2 i ako se koriste sledei moduli
elastinosti,

EStahl
=

EPUR
=

EPEHD =

204.000 N/mm pri TB = 130 C

15 N/mm
940 N/mm prema isoplusu
800 N/mm prema AGFW FW 401
onda naponi po duini koji se javljaju iznose:
PUR
15
= 190 204 600 ~ 0,014 N/mm2
940
PEHD = 190 204 600 ~ 0,873 N/mm2 prema isoplusu
800
PEHD = 190 204 600 ~ 0,743 N/mm2 prema AGFW
Ako se sa tim uporede dozvoljeni naponi u skladu sa stranom P 14.3, onda iz toga proizilaze sledee
vrednosti stepena sigurnosti (SD):
Kratkotono
Dugorono
PUR
0,30
0,014
PEHD
12,0
0,873
13,7
PEHD
12,0
0,743
16,1
21,4
PUR
0,15
0,014
10,7
prema isoplusu
PEHD
5,0
0,873
5,7
prema AGFW
PEHD
5,0
0,743
6,7
Priznato pravilo i nivo tehnike zahtevaju da se trai vrednost stepena sigurnosti (S D) do 4!
P 14.1
DOKAZ NAPONA
2. Tangencijalni napon (napon smicanja)

Postojei tangencijalni naponi () proizlaze iz sile trenja (FR) pri promeni duine cevovoda. Za smicajnu vrstou postoje dve granine oblasti, pri emu zbog manjeg obima
cevi za medijum nastaju vei naponi smicanja. Maksimalno dozvoljeni napon = 0,04
N/mm.
Oblona cev i PUR-pena
a =
FR
[N/mm2]
Di
Cev za medijum i PUR-pena

i =
(76)
4,1938
FR
[N/mm2]
da
(77)
4,1938
a = 241,6 3,1416 [N/mm2] (prm. 76)
i = 168,3 3,1416 [N/mm2] (prm. 77)
Rezultat: a = 0,0055 N/mm2
Rezultat: i = 0,0079 N/mm2
(prm. 76)
(prm. 77)
= 3,1416 (-)
s2 = debljina zida oblone cevi (mm)
Da = spoljni prenik oblone cevi (mm)
da = spoljni prenik cevi za medijum (mm)
Di = unutranji prenik oblone cevi (mm) = Da 2 s2
FR = (14), strana P 3.0 = 4.193,82 N/m = 4,1938 N/mm
Parametri materijala
PUR-pena, PEHD-predizolovana cev, KMR prema
AGFW FW 401 10. deo i evropskoj normi EN 253
Karakteristika
Dozvoljeni aksijalni (uzduni) napon
Dozvoljeni aksijalni (uzduni) napon
Koeficijent istezanja
Modul elastinosti
Modul elastinosti
Minimalna gustina cevi
Granica istezanja na 10% smicanja
Napon smicanja u pravom KMR-u
Aksijalna vrstoa smicanja KMR-a
Aksijalna vrstoa smicanja KMR-a
Tangencijalna vrstoa smicanja
Tangencijalna vrstoa smicanja
P 14.1.1
dugorono
kratkorono
dugorono
kratkorono
na 23 C
na 140 C
na 23 C
na 140 C
Oznaka
Jedinica
zul
zul
E
E
Re
N/mm2
N/mm2
1/K
N/mm2
N/mm2
kg/m3
N/mm2
N/mm2
N/mm2
N/mm2
N/mm2
N/mm2
ax
ax
tan
tan
PUR
PEHD
0,15
0,30
5-8 10-5
15
15
60
---
5
12
1,8 10-4
150
800
935
30
0,04
0,12
0,08
0,20
0,13
DOKAZ NAPONA
lom usled zamora

Ova vrsta dokaza garantuje tokom celog trajanja primene KMR-toplovodnog cevovoda
da tete koje nastaju usled zamora radnog materijala zbog ciklinog optereenja mogu
biti iskljuene. Kroz dimenzije kompenzacionih krakova i oslonaca koji su otporni na
zamor, oscilacije napona se mogu toliko redukovati da otpor leita zemlje ne dovodi do
zamora radnih materijala na mestu pritezanja.
Cevovodi za vreme funkcionisanja podleu promjenjivim optereenjima. Pritom se pojavljuju primarni i sekundarni naponi.
Primarni naponi proistiu iz

unutranjeg pritiska; ne postoji opasnost od zamora

teina cevovoda

teina medijuma

spoljni pritisak zemlje, odnosno optereenje od saobraaja
i uspostavljaju ravnoteu sa spoljnim silama, na primer unutranji pritisak
pritisak nasute zemlje. Mogu se razlikovati kao membranski napon i napon savijanja.
Sekundarni naponi proistiu iz

promene temperature

termikog prednaprezanja
i nastaju od razliitih modula elastinosti radnih materijala. Oni su linearno raspodeljeni
po poprenom preseku i u sluaju prekoraenja granice teenja dolazi do plastinog
deformisanja.
Brojevi promena optereenja N prema AGFW FW 401 10. deo
Vrsta voda
N
NsD
fat
Glavni transport
100
10
1000
Raspodela
250
6,67
1670
Kuni prikljuak
1000
5
5000
fat = vremenska sigurnost od zamora

NsD = broj promene optereenja ukljuujui vrednost

stepena sigurnosti (SD)
Pikovi napona
Oni premauju zbir odgovarajuih primarnih i sekundarnih napona i zato su znaajni
kada je re o zamoru. Dodue, primetne, tj. nedozvoljene deformacije nikada ne nastaju
kao posledica pikova napona.
Zamor eline cevi, PEHD-omotaa i PUR-pene
Prema TV-uputstvu AD S2 Proraun od naizmeninog promenljivog naprezanja, LCFpodruje (low-load alterations-fatigue) se uzima u obzir sa 10 4 promena. Zato za krive
zamora vai AGFW FW 401 10. deo, taka 3.2.3.
P 14.2
PARAMETAR PROJEKTA
Da bi toplovodne mree mogle detaljno da se planiraju sa isoplus-cevnim sistemima plastinom

oblonom cevi fleksibilnom cevi duplom cevi neophodno je pre poetka planiranja navesti sve
neophodne parametre. Sledei formular moe da poslui kao pomo. U sluaju potrebe on se moe
kopirati i faksom poslati isoplusu.
Projekat:
Ulica:
Pt. Broj:
Datum:
Zemlja:
Republika:
Firma:
Ulica:
Pt. Broj:
Telefon:
Telefax:
Referernt.:
e-mail:
Tip cevi:
pojedinana cev
dupla cev
pojed. fleksibilna cev
elik, crni
pocinkovani elik
bakar
Pex-a
Oblona cev:
Polyethylen
Spirofalc
Alufalc
podzemno poloena
Debljina izolacije:
Cev za medijum:
dupla fleksibilna cev
Standardna
1 x pojaana
2 x pojaana
nadzemno poloena
Duina cevne ipke:
5m/6m
12 m od DN 32
16 m od DN 200
postavljanje u objektu
Kontrola mree:
Ureaj:
bez
mobilni
IPS-Cu
stacionarni
IPS-NiCr
analogni
Dilatacioni oslonci:
IPS-Digital
Standardni
delimino oblaui
potpuno oblaui
ne
ne
bez vode pod pritiskom
voda pod pritiskom
Endkappe:
da
da
PU-reza
da
ne
traka opomenica: da
ne
Armaturen:
da
ne
odmulj:
da
ne
odzrak:
da
ne
Zaptivni prsten:
Spojnice:
neumreena termoskupljajua spojnica

elektro-postupkom zavarena spojnica
PE-spojnica sa cevnom aurom
isojoint II
isocompact spojnica
Alu. tj. spirofalc-spojnica
Temperatura prilikom polaganja:
B Temp. potisni vod:
B Temp. Povratni vod:
Debljina nasutog sloja:
radni pritisak:
stepen nominalnog: pritiska:
Da li postoji podrum ispod objekta da
Tehnologija polaganja:
Postavljeni zadaci:
ne
konvencionalna
da li je mogue prihvatanje istezanja da
EKO-Sistem
statika provera trase

ponuda
rok predaje / submisija:
nalog
eljeni rok isporuke:
izraunavanje mase
Napomene:
P 15.0
ne
termiko prednaprezanje

Projektovanje ISOPLUS Cevi PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Projektovanje ISOPLUS Cevi PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PREDIZOLOVANE INDUSTRIJSKE CEVI

Polaganje u hladnom stanju

Polaganje u toplom stanju 

Prednaprezanje kompenzacionih krakova

PREDIZOLOVANE INDUSTRIJSKE CEVI

Sloen (kompaktan) sistem

internet: www.isoplus.de e-mail: info@isoplus.de

PREDIZOLOVANE INDUSTRIJSKE CEVI

POLAGANJE U TOPLOM STANJU

Jednokratni kompenzator (EKO-sistem)

internet: www.isoplus.de e-mail: info@isoplus.de

PREDIZOLOVANE INDUSTRIJSKE CEVI

Polaganje u toplom stanju

Polaganje u hladnom stanju

Rov moe odmah biti

Najvea dozvoljena radna temperatura 85 C

Treba se pridravati najvee dozvoljene duine polaganja postavljanjem

Ekstremno veliko aksijalno istezanje

Rov moe odmah biti

Ogranienje aksijalnog napona na = 155

Rov moe odmah biti

Rov mora da ostane otvoren do

to je vea temperatura, utoliko je vie

internet: www.isoplus.de e-mail: info@isoplus.de

PREDIZOLOVANE INDUSTRIJSKE CEVI

POLAGANJE U HLADNOM STANJU

Polaganje u hladnom stanju do TB 85 C

Kod KMR-sistema se istezanje () postie zagrevanjem cevi za medijum za L. Iz toga sledi:

= koeficijent istezanja elika (1/K)

rezultat: zul = 196,8 N/mm

internet: www.isoplus.de e-mail: info@isoplus.de

POLAGANJE U HLADNOM STANJU

PREDIZOLOVANE INDUSTRIJSKE CEVI

AT = statika temperatura polaganja u C

Re = granica elastinosti u N/mm

Drugi podaci o radnim materijalima na specijalan zahtev.

internet: www.isoplus.de e-mail: info@isoplus.de

PREDIZOLOVANE INDUSTRIJSKE CEVI

POLAGANJE U HLADNOM STANJU

Dozvoljena duina polaganja Lmax

A = presek cevi za medijum [mm2]

da = spoljanji prenik cevi za medijum [mm]

FRohr = sila u cevi pri L x [N]

Rezultat: a = 101,562 N/mm

a = aksijalni napon [N/mm2]

internet: www.isoplus.de e-mail: info@isoplus.de

POLAGANJE U HLADNOM STANJU

PREDIZOLOVANE INDUSTRIJSKE CEVI

Ukoliko je aksijalni napon ogranien na maksimalno doputenu vrednost (zul = 190 N/

FR L zul = A zul (N)

Rezultat: L zul = 93,53892 93,50 m

Dozvoljena duina polaganja (Lmax) od kompenzacionog kraka do kompenzacionog kraka

internet: www.isoplus.de e-mail: info@isoplus.de

POLAGANJE U HLADNOM STANJU

PREDIZOLOVANE INDUSTRIJSKE CEVI

Dozvoljena duina polaganja (Lmax) u m

s = standardna debljina izolacije, 1 x = 1 x pojaana debljina izolacije, 2 x = 2 x pojaana debljina izolacije

internet: www.isoplus.de e-mail: info@isoplus.de

POLAGANJE U HLADNOM STANJU

PREDIZOLOVANE INDUSTRIJSKE CEVI

Pogonsko samoprednaprezanje trase se postie jednokratnim planiranim prekoraenjem granice

Karakteristike pogonskog samoprednaprezanja, strana P 2.3.1

internet: www.isoplus.de e-mail: info@isoplus.de

Polaganje u toplom stanju