1.

КУРИКУЛУМ
Курикулум обухвата све активности које се дешавају у школи, комплетан
живот школе. Изворно значење речи курикулум јесте редослед учења
градива по годиштима. Курикулум означава ход кроз наставни програм и
више истиче активности него садржаје. Сврха курикулума јесте да се сваки
корак прати и да се добијају повратне информације на основу којих
закључујемо да ли идемо даље или се враћамо на претходни корак.

Министарство просвете најпре саставља национални курикулум и обавезује

се да ће се тог курикулума придржавати на нивоу целог васпитно-образовног
система. Након националног прави се школски а када се усвоји школски
курикулум, наставник прави сопствени курикулум. Када школа састави
курикулум, он мора да се усвоји до 31.августа. Елементи који граде
курикулум зависе од тога која врста курикулума је у питању. Компоненте
курикулума су сличне функционисању једног људског организма, што значи
да било које промене у систему морају бити добро координиране да би
целина могла успешно да функционише. Основни појмови курикулума су :
наставни план, наставни програм, циљеви, задаци, исходи, евалуација и
развојно планирање.

Наставни план је основни школски документ који наставе као резултат

планирања. Он представља табеларни приказ наставних предмета који ће се
учити у поједином типу и врсти школе, којим редоследом по разредимаи са
коликим бројем часова.

Наставни програм је школски документ којим се одеђује дубина, обим и

редослед наставних садржаја. Представља скуп садржаја подељен на
предмете према наставном плану.

Циљеви одређују, прецизирају намере курикулума. У себи садрже све оно

што се жели постићи наставним планом, наставним програмом, односно
курикулумом. Могу бити средњорочни и дугорочни. Усмерени су на успех
ученика. Треба да буду уопштени како би их сви остварили. Што је краћи
период за постизање циља, то је циљ конкретнији али увек мора бити
општији од задатака.
Задаци су краткорочни. Смишљају их наставници. Они представљају корако у
настави којима ћемо доћи до циља. Увек су конкретнији од циљева.

Исходи представљају знања, умења, ставове и вредности које ученик треба

да развије у току одређених циклуса у оквиру свог образовања. Морају бити
формулисани тако да могу да се провере.

Евалуација представља оствареност исхода образовања. Елементи

евалуације јесу посматрање, праћење и вредновање. Може бити спољашња,
која се врши путем завршних тестова и унутрашња, која је евалуација свих
ученичких процеса. Евалуација мора да подразумева и самоевалуацију.

Развојно планирање се остварује на основу претходних 6 фаза. Односи се на

то шта ће школа предузети да нешто промени. Како да се та школа
унапређује и да напредује. Ствара се у трајању од 5 година. Приликом
развојног планирања треба поћи од следећих захтева : утврђивање потреба
за основно образовање, утврђивање мреже развоја основних школа.

2.ЦЕЛОДНЕВНА НАСТАВА И ПРОДУЖЕНИ

БОРАВАК
Продужени боравак је посебан организациони модел рада школе. То је
заправо модалитет школе с целодневном организацијом рада. У посебно
оформљеним групама ученици који су половину дана били на настави у
својим разредним одељењима, у другој половини дана бораве у школи, уче,
завршавају своје школске обавезе, проводе у школи део слободног времена.
Рад група продуженог боравка одвија се у посебним просторијама које су за
то припремљене. Поред тога користе се и сви простори школе.

У продуженом боравку у групама ради један наставник. Те групе могу бити

хетерогене (у групи може бити ученика из два, три или више разреда), у
оквиру којих разликујемо једностепено хетерогене (група различитог узраста
састављена од два, три или више разреда) и двостепено хетерогене (група
састављена од различитих одељења унутар појединих разреда) и хомогене
(група састављена од ученика једног,два или више паралелних одељења
истог разреда).Број ученика у хетерогеним групама креће се између 15 и 20.
Број ученика у хомогеним групама креће се између 20 и 25.

Ученици пристижу у продужени боравак наког обављене редовне наставеу

својим разредним одељењима. Продужени боравак се организује у
супротној смени од наставе. Након завршетка редовне наставе ученици прво
имају време за релаксацију, односно слободно време. Тада ученици сами
бирају активности којима ће се бавити. Након слободног времена, следи
ручак. После ручка на ред долази самосталан рад ученика. Затим следе
слободне активности. Учитељ у продуженом боравку смишља различите
активности на једну исту тему, која је везана за садржаје који се тог дана или
те недеље обрађују у школи. Након тога, родитељи долазе по дете, при чему
не постоји фиксно време када ће родитељи доћи по дете. Потребно је да
наставник који води наставу у оквиру продуженог боравка има веома добру
комуникацију са родитељима, уколико на пример за одређени дан
испланира акивност за коју су му потребни сви ученици, о томе треба да
обавести родитеље.

Продужени боравак има васпитну функцију јер се продужетак односи на

садржаје и активности које нису наставне и нису продужетак наставног рада
мада су повезане са наставним радом. Социјални разлози организовања
продуженог боравка јесу запосленост родитеља, потреба да се породици
помогне у васпитавању деце и да се деци из различитих социјалних средина
омогуће једнаке образовне могућности. Медицински разлози јесу потреба
деце да редовно узимају оброке, да бораве на чистом ваздуху и довољно се
одмарају. За организацију продуженог боравка потребно је обезбедити
материјално-техничке, просторке и кадровске услове. Простор у којем се
одвија продужени боравак треба да омогући реализацију садржаја и
активности док намештај који се у том простоу налази мора да буде
функционалан.

Целодневна школа је педагошки најбоља организација рада школе. Главни

став јесте да школа није само припрема за живот и факултет, него место где
се живи реални живот, а ученици се оспособљавају да своје односе сређују
на демократски начин. Потребно је да школа испуњава одређене
материјалне услове – за свако одељење мора да постоји матична учионица;
за сваку научну област мора да постоји најмање један а пожељно је и више
кабинета; за музичку уметност морају да постоје две просторије, за
инструменталну и за вокалну; за ликовну уметност мора да постоји просто за
сликање и простор за вајање; мора да има све унутрашње и вањске спортске
терене, базен споља и базен унутра; не сме бити окружена бетоном већ мора
бити окружена зеленилом, биљкама о којима ће ученици учити и на тим
површинама мора да постоји простор за одмор; унутра мора да постоји
простор за спавање; мора имати верске објекте; мора имати простор где ће
се реализовати позоришне и филмске пројекције.

Школа такође мора да испуни кадровске услове. Бирају се најспособнији

наставници. Из једне научне области, наставник ради припрему, редовну
наставу, самостални рад, словодне активности, везане за редовну наставу.

Сви ученици уче о свим религијама, религије се не одвајају. Сви људи су

равноправни а различитост је преност и морамо уважавати свакога ко је
различит. Све је подређено индивидуалном развоју деце.

У целодневној настави у самој организацији и у раду у првом циклусу, не

учествују само два, већ читави тимови од по пет, шест или седам наставника.
У другом циклусу, тим наставника достоже и до десет и дванаест наставника.
Наставници поред тога што раде тимски, раде и тематски. У зависности од
својих интересовања, један наставник држи час на којем се обрађује тема
јесени из српског језика, затим други наставник обрађује на часу музичког са
ученицима песму која говори о јесени нпр. Сви наставници су усмерени на
успех својих ученика.

Сва деца су укључена у рад током целог дана. У школу долазе у јутарњим
часовима. Термин њиховог доласка није фиксиран. Када дођу у школу,
ученици прво имају слободно време. Затим следи припремна настава,
приликом које се ученици припремају за оно што ће тог дана обрађивати.
Она траје пола сата, 45 минута. Иначе при целодневној настави не постоји
стриктан распоред часова, све је флексибилно и прилагођава се ученичким
потребама, тако да уколико наставник осети да треба продужити период
припремне наставе, може то и да учини. Након припремне наставе следи
редовна настава приликом које ученици добијају задатке за самостални рад.
Задаци су индивидуализовани и издиференцирани у зависности од
интересовања ученика. Након редовне наставе следи слободно време,
приликом којег наставник ученицима нуди различите активности. Затим
следи самостални рад ученика, наког којег иду слободне активности, које су
углавном везане за садржај који је тог дана обрађен. Ученици су у школи до
шест поподне. Све је прилагођено потребама, интересовањима и
карактеристикама ученика. Важно обележје целодневне школе је то што се
ради тематски и тимски. Из свих области обрађује се један тема. Битно је да
настава буде интегративна и тематска.

Целодневна настава је обавезна за све ученике у школи.

3.ПЕДАГОГ
Педагог је у школи основни стручни сарадник. Као стручни сарадник,
учествује у свим доменима планирања наставе. Он сарађује са
насатвницима, са ученицима и прати и подстиче развој ученика, помаже
обдареним ученицима као и ученицима који имају потешкоће при учењу,
помаже ученицима који живе у тежим социјалним приликама, сарађује са
родитељима ученика и другим институцијама које имају утицаја на школу и
васпитно-образовни процес. Педагог врши педагошка истраживања, у
конкретној ситуацији потребно је да има узорак на којем ће вршити
истраживање. Што је узорак већи, то је валиднији резултат. Након малих
акционих истраживања које врши, педагог предлаже како да се реши
одређени проблем који је центар истраживања. Поред малих акционих
истраживања, педагог може учествовати и у пројекту који је на нивоу читаве
државе. Уколико у таквом типу истраживања терба да представи школу,
мора бирати узорак који је стратификован, који представља огледало
средине те школе. Испитивања мора вршити у пријатној атмосфери и
уколико дете не жели, не треба га присиљавати да буде тестирано док то оно
одбија. Педагог такође врши испитивање спремности ученика за полазак у
први разред основне школе. Може се догодити да је дете интелектуално
зрело али емоционално није. То је највећи проблем код нас. Уколико се
наиђе на велики дисбаланс, одлаже се полазак у први разред основне
школе.
4.КРИТЕРИЈУМИ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ
КВАЛИТЕТНЕ ШКОЛЕ
Глазер наводи и критеријуме за препознавање квалитетне школе:

1. оријентисаност на успех (сви чиниоци – наставници, ученици,

родитељи – снажно су оријентисани на успех, међусобно се испомажу,
заједнички циљ је бољи рад и успех);

2. педагошка ангажованост и мотивисаност наставника (у првом плану је

ученик, па тек после садржај, наставник се више бавим учеником, а
мање предметом, наставници добро познају сваког ученика
појединачно, његове породичне прилике, комуницирају са
родитељима);

3. спремност за примену дидактичких иновација (наставници осећају

потребу да критички преиспитују свој рад, да га вреднују и на основу
тога иновирају, радо одлазе на семинаре, користе педагошку
литературу...);

4. високи захтеви у настави (наставници помажу ученицима да савладају

садржаје у складу са стандардима знања, гаје код ученика оптимизам и
спремност за учење, помажу им да сами сагледају и изврше
вредновање својих постигнућа, постоји стална повратна информација и
ученици увек знају на чему су);
5. реализација пројеката у које су укључени сви ученици (кооперативно,
интерактивно учење, смисаоно и учење откривањем);

6. континуирано праћење и проучавање развоја личности и

дијагностиковање (не)успеха (откривање ситуационих или узрасних
криза и тешкоћа, помоћ, подршка, вођење, саветовање);

7. постављени циљеви су реални и оствариви (нема осећања да се нешто

не може урадити, снажан оптимизам и решеност да се превазиђу све
препреке);

8. директори су предводници иновитивних промена (највише времена

проводе у блиским контактима са наставницима и ученицима и
иницијару развојне промене);

9. постоји континуирани систем праћења и вредновања свих учесника

(ученици свакодневно добијају повратну информацију, знају шта су
добро а шта лошије савладали, периодично ученици вреднују
наставнике и заједнички унапређују рад);

10.развија се клима у школи која подстиче позитивну идентификацију

(ученици и наставници се идентификују са школом и доживљавају је
као своју);

11.развија се хумана школа (снажна заједница ученика и наставника у

којој сви имају времена једни за друге, у којој влада хармонија и могу
се исказати и доживети резултати и успеси).
5.ШКОЛСКА ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ
ИСПРАВЕ
У школску евиденцију спадају матична књига и дневник образовно-васпитног
рада, односно разредна књига, летопис школе.

Матична књига се води посебно за сваког ученика у оквиру одељења, почев

од уписа у школу до завршетка стицања основног образовања и васпитања.
Матична књига се води за први циклус основног образовања и васпитања, за
други циклус основног образовања и васпитања, за основне балетске и
музичке школе.

Дневник образовно-васпитног рада- разредна књига води се за сваку

школску годину, посебно за свако одељење и садржи личне податке о
сваком ученику, евиденцију о успеху у учењу и владању у првом и другом
полугодишту, дневник рада (разредна књига, евиденцију о успеху свих
ученика на крају полугодишта и на крају школске године) и евиденцију о
подели предмета на наставнике у сваком одељењу.

Летопис школе је књига чији образац и начин вођења ноје посебно прописан,
већ је то ствар одлуке и договора школе шта ће се у њега уносити. У летопис
се хронолошки записују значајни догађају из живота и рада једне школе као
што су подаци о основињу и почетку рада школе, сва значајни збивања у
школи и њеној околини у којима је школа учествовала, резултате са
такмичења... Летопис је документ који истраживачима прошлости школе
пружа корисне и поуздане податке.

У јавне исправе спадају ђачка књижица, преводница, сведочанство о

завршеном разреду првог циклуса (за ученике који одлазе у иностранство и
за одрасле), сведочанство о сваком завршеном разреду другог циклуса,
уверење и положеном испиту из страног језика, сведочанство о завршеном
основном образовању и васпитању, уверење о обављеном завршном испиту.

Ђачка књижица је јавна исправа коју школа издаје сваком ученику приликом
уписа у школу. У њу се уносе лични подаци ученика и подаци о успеху и
владању на крају првог и другог полугодишта сваког разреда.
 Преводница-ученик прелази из једне школе у другу на основу преводнице
или сведочанства.,

Сведочанство о завршеном разреду првог циклуса за ученике који одлазе у

иностранство и за одрасле.
Садржај образаца јавних исправа прописује министар и одобрава њихово
издавање.

6.УЛОГА РОДИТЕЉА У ПЛАНИРАЊУ,

ПРИПРЕМИ И РЕАЛИЗАЦИЈИ НАСТАВНИХ
И ВАННАСТАВНИХ АКТИВНОСТИ
Партнерство између породице и школе представља важан предуслов за
адектавно подстицање развоја детета, будући да је добробит детета
централни интерес и школе и породице. Родитељи би међусобно требало да
се подстичу да се укључују у образовно-васпитни процес на више начина :
1) као асистенти у настави, посебно на млађим узрастима;
2) као едукатори деце у областима у којима су они
професионалци/експерти;
3) као едукатори других родитеља о проблемима који су релевантни за
родитељску популацију, а за које су поједини родитељи стручни;
4) учешће у различитим образовним пројектима који се одвијају у школи/
у које је школа укључена;
5) учешће у стручним тимовима које директор формира по потреби;
6) као евалуатори васпитно-образовног рада и квалитета рада установе, у
креирању развојног плана установе.

Родитељу би могли да учествују у разним школским секцијама, посетама

музијима, вањској настави, излетима и слично.
7.СТРУЧНИ ОРГАНИ РАДА ШКОЛЕ
Стручни органи школе организују и прате остваривање наставног плана и
програма, брину о унапређивању квалитета образовно-васпитног рада,
организују и прате сарадњу са друштвеном и локалном средином и решавају
бројна друга питања ради унапређивања образовно-васпитног рада. Рад
стручних органа у школи се организује плански и системски. У раду стручних
органа мора да постоји висок степен сарадње и координације.

1) Наставничко веће је најбронији и најважнији стручни орган школе кога

чине сви наставници школе, стручни сарадници, сарадници у настави,
и директор школе. О раду и функционисању наставничког већа стара се
директор школе. Он такође усмерава наставничко веће на решавање
кључних васпитно-образовних проблема школе. Наставничко веће
организује и прати остваривање програма образовно-васпитног рада,
анализира остваривање цила и задатака вапистања и образовања,
анализира резултате рана наставника, сарадника, анализира
постигнућа ученика. О раду наставничко већа се води одговарајућа
евиденција, односно записник, који се чува као трајна педагошка
документација школе.

2) Разредно веће чине наставници који изводе наставу у истом разреду.

Радом разредног већа руководи један од наставника, један од
одељенских старешина одређеног разреда. Рад разредног већа је ужи
од рада наставничког већа због тога што је усмерено на конкретне
прилике једног разреда. Стручни сарадници и директор прате рад
разредног већа.

3) Одељенско веће чине наставници који изводе наставу у једном

одељењу. Оно бави организацијом и координацијом васпитног рада у
одељуњу, бави се сталним унапређивањем и иновирањем наставног
 процеса и унапређивањем рада наставника. Радом наставничког већа
рукодови одељенски старешина.

4) За поједине области-предмете формирају се стручни кативи. Њих чине

наставници који изводе наставу истих или сродних предмета, О раду
стручног актива брине руководилац стручног актива кога сваке године
бира наставничко веће. Програм рада стручног актива доноси се сваке
године.

5) Одељенски старешина је први стручни орган рада школе. Он има

педагошку, административну и организациону функцију. Њега именује
наставничко веће на предлог одељенског већа.

6) Стручни актив за развој школског програма чине представници

наставника и стручних сарадника. Чланове стручног актива за развој
школског програма именује Наставничко веће.

7) Стручни актив за развојно планирање чине представници наставника,

стручних сарадника, локалне самоуправе и савета родитеља.

8) Директор такође може да образује тим за остваривање одређеног

задатка, програма или пројекта
8. РАД ШКОЛСКОГ ОДБОРА

Школски одбор је орган управљања школе. Он броји 9 чланова по три

представника: локалне самоуправе, Савета родитеља школе и
запослених у школи. Број чланова школског одбора је непаран како би
могле да се доносе одлуке, како не би могло на гласању да се дође до
једнаког броја гласова. Седницама школског одбора без права
одлучивања приствују: директор школе, представник синдиката,
представник Ђачког парламента и секретар школе у својству
записничара. Седницама руководи председник школског одбора, а у
његовом одсуству заменик. Школски одбор као орган управљања
установе ради током године на следећим пословима и задацима који
су у његовој надлежности:
1) доноси статут, правила понашања у установи
2) доноси школски програм, развојни план, годишњи план рада, усваја
извештаје о њиховом остваривању, вредновању и самовредновању;
4) доноси финансијски план установе, у складу са законом;
5) усваја извештај о пословању, годишњи обрачун и извештај о
извођењу екскурзија, односно наставе у природи;
6) расписује конкурс и бира директора;
7) разматра поштовање општих принципа, остваривање циљева
образовања и васпитања и стандарда постигнућа и предузима мере за
побољшање услова рада и остваривање образовно-васпитног рада;
8) доноси план стручног усавршавања запослених и усваја извештај о
његовом остваривању;
9) одлучује по жалби, односно приговору на решење директора;
11) додељује награде ученицима школе
9.САВЕТ РОДИТЕЉА
Савет родитеља има саветодавну улогу. На седницама Савета износе се
предлози за побољшање функционисања школе. У савет родитеља школе
бира се по један представник родитеља ученика сваког одељења. Свако
одељење бира по једног представника у савет родитеља школе, јавним
гласањем, већином гласова од укупног броја родитеља у одељењу. Бирање
се врши на првом родитељском састанку на почетку школске године, о чему
се води записник. Гласање је јавно, уколико не буде донета одлука
потребном већином да гласање буде тајно. Савет родитеља из свог састава
бира председника, заменика председника и записничара на првој седници,
јавним гласањем. Мандат чланова савета родитеља траје једну годину.
Председник, заменик председника и записничар бирају се за сваку школску
годину. Савет родитеља на седницама обавља послове:
1. предлаже свог представника у стручни актив за развојно планирање и у
друге тимове установе;
2. предлаже мере за осигурање квалитета и унапређивање образовно-
васпитног рада;
3. учествује у поступку предлагања изборних предмета и у поступку избора
уџбеника;
4. разматра и прати услове за рад установе, услове за одрастање и учење,
безбедност и заштиту деце и ученика;
5. даје сагласност на програм и организовање екскурзија, односно програме
наставе у природи и разматра извештаје о њиховом остваривању.

10.ПОЈАМ И БИТНА ОБЕЛЕЖЈА

КВАЛИТЕТНИХ-ИНОВАТИВНИХ ШКОЛА
Полазни елемент који једну школу може довести до квалитета јесте улога
наставника- водитеља васпитно-образовног процеса. Он разликује два
наставна стила: шефовање и вођење. Шефовање подразумева репресију,
примену силе, претње казнама, наметнути ауторитет и такав стил не може
довести до суштинског квалитета (може само до спољног, привидног).
Вођење подразумева сарадњу, упућивање и подстицање на задовољење
унутрашњих потреба.

Глазер издваја шест услова које школа треба да испуни да би била

квалитетна :

1) Стварање пријатне и подстицајне атмосфере у одељењу – однос

наставник-ученик пун поверења, отворена могућност ученику да се
пожали, без бојазни да ће то утицати на оцену, наставник помаже, а не
„лови грешке“, сви су тим, а не конкуренти;

2) Ученици раде нешто што је корисно – наставник треба да објасни

ученицима зашто је потребно савладати неки садржај, корист не мора
бити само материјалне природе, већ може бити и стварање културних
навика, развој уметничког укуса, интелектуални развој и сл.;

3) Тражити од ученика да раде најбоље што могу, онолико колико им

допуштају личне могућности и способности – захтеви треба да су
диференцирани и да досежу до горњих граница сваког ученика
појединачно, али не преко тога, јер може наступити демотивисаност;

4) Ученици самовреднују и побољшавају свој рад – самовредновање је

подстицајно јер се на тај начин лакше сагледавају реалне могућности,
узроци и последице (не)успеха, и планирају следећи развојни кораци;

5) Рад у школи ако је квалитетан, увек је пријатан и изазива задовољство

– чак и после напорног рада, ако је исход успешан ученик ће осећати
задовољство;

6) Рад у школи ако је квалитетан, никад није деструктиван – ученичке

напоре и труд усмерити у циљу добробити човечанства, васпитавати их да
стечена знања користе за племените сврхе, а не на штету људског рода.
 СХВАТАЊЕ БЕЗУНОВИЋА

Квалитетну школу одређују две кључне компоненте: а) процедурална

компонента и б) културна компонента.
Процедурална компонента је структурно-менаџерска компонента са јасно
дефинисаним процесима, поступцима и стандардима за квалитет.
Али, дефинисани и достигнути стандарди и прописи сами по себи не
гарантују да је школа достигла квалитет.
Културна компонента квалитетне школе односи се на социјално-психолошки
елемент заједничких вредности, уверења, очекивања и тежњи ка квалитету.
Квалитет школе највише одређују људи у њој – наставници, ученици, друго
особље, родитељи, школски одбор, локална заједница... Културну
компоненту представља доминантан заједнички став и вредности које се
огледају у сталној тежњи ка унапређивању рада, усавршавању и изврсности у
деловању. Да би школа била квалитетна потребно је да се код људи који
чине школу, развије заједнички вредносни систем, ставови, навике ,
понашања, веровања... који воде до квалитета.

11.ФУНКЦЈА ВРЕДНОВАЊА ПЕДАГОШКОГ

РАДА ШКОЛЕ
Циљ вредновања јесте да се развије образовни систем који боље
функционише, школе са наставницима и ученицима који ће квалитетније
учити. Вредновање је саставни део сваке добро организоване делатности.
Праћење и вредновање васпитно-образовног рада уноси динамику, покреће
и подстиче ка постизању бољих резултата.

Вредновање има следеће карактеристике :

1) Омогућава контролу и управљање процесом и исходима васпитања и
образовања.
2) Омогућава бољу делатност школе ако се комплексно вреднују све
врсте и подручја рада.
3) Подстиче наставнике и ученике да боље раде.
У школама је данас присутно више једнострано вредновање, у виду
оцењивања знања ученика, а из добијене оцене изводе се оцене о
вредности укупног рада наставника школе. Међутим, постоје настојања да се
вредновањем обухвати целокупан рад школе, да се укључе сви учесници
васпитно-образовног процеса и да се у стратегије вредновања укључи и
самовреновање.

12.СПЕЦИФИЧНОСТИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
РАДА У НЕПОДЕЉЕНОЈ ШКОЛИ И
КОМБИНОВАНИМ ОДЕЉЕЊИМА
Школе са комбинованим одељењима називају се неподељене школе.
Подељене школе су оне школе у којма учитељ ради са само једним разредом
у једном одељењу. Неподељене школе се називају малим сеоским школама
где се комбинују ученици четири разреда у школи са мање од 15 ђака.

Комбиновано одељење одређује се као одељење састављено од 2 или више

разреда, са којима ради један учитељ. Комбиновано одељење може настати
само у оквиру првог циклуса основног образовања. Оваква одељења су
карактеристична за сеоске средине са малим бројем ученика.

Постоје три модела комбинованог одељења :

1) Комбинована одељења састављена од два блиска разреда (први и
други, трећи и четврти) или од два удаљена разреда (први и трећи,
други и четврти) ;
2) Комбинована одељена састављена од ученика три разреда;
3) Комбинована одељења састављена од ученика четири разреда.

Најнеповољнијим се сматра комбиновано одељење састављено од сва

четири разреда, због тога што треба реализовати садржаје четири различита
програма истовремено.
Слабост и слабији успех у раду приписују се најчешће материјалним и
организационим недостацима као што су услови у којима ученици живе и
уче, слаба опремљеност школе наставним средствима, то што се ради исто
као и у великој школи, сложена организација часа.
На рад у комбинованом одељењу утиче и низак образовни и културни ниво
породице из које долазе ученици као и саме средине у којој се школа налази,
удаљеност школе од домова ученика.
Учитељима који раде у оваквим школама треба омогућити потпуну слободу у
доношењу одлука по питању организације васпитно-образовног рада.
Настава у оваквим одељењима се не може припремати на исти начин као да
су одељења хомогене групе, план и програм се морају прилагодити условима
у којима школа ради, мора постојати флексибилнији школски календар. Сва
ова питања тичу се самог наставника.

Оно што је карактеристично за организацију рада у комбинованом одељењу

јесте смена директног и индиректног рада, односно смена самосталног рада
ученика и уз дуректно посредовање наставника.

Специфичност рада захтева уважавање принципа вертикалне и хоризонталне

интеграције у планирању, програмирању и рализацији васпитно-образовних
активности. Вертикална интеграција подразумева рационално повезивање
садржаја што омогућава рационалну организацију рада. Један од начина који
то могућава јесте организација васпитно-образовног рада у смени и по.

13. ПРОГРАМИРАЊЕ РАДА ШКОЛЕ

Наставни програм је школски документ којим се сређују наставни садржаји
за сваки наставни предмет. Прописује га Министарство просвете и важи за
све школе на територији Србије. У наставном програму се прецизно утврђују :

1) Васпитно-образовни циљеви и задаци које треба остварити на настави;

2) Обим, дубина и распоред наставних садржаја наставних предмета које
ће ученици изучавати;
3) Знања, вештине, навике које ће ученици стећи које треба да усвоје
изучавањем одговарајућег наставног предмета.
Обавезан део наставног програма је јединствен и то значи да све школе
морају да га реализују, међутим школама се даје слобода да одређени део
прописаних садржаја сами одређују.

14.САВЕТОДАВНИ РАД ПЕДАГОГА СА

УЧЕНИЦИМА
Педагог може обављат саветодавни рад са : ученицима, групом ученика и
одељењем као колективом. Улога педагога као стручног сарадника јесте да
остварује васпитни утицај радећи индивидуално или групно са ученицима
који имају исте или сличне проблеме или разлоге за рад са педагогом.
Педагог помаже ученицима да препознају свој проблем, реално процене
своје могућности и заједничким снагама дођу до начина превазилажења
проблема.

Саветодавни рад са одељењем има тематски карактер или се ради на

решавању проблема насталих у одељењу.

Саветодавни индивидуални или групни рад се може остварити на захтев

самог ученика, одељенског старешине, наставника или родитеља, на основу
личне процене или на захтев директора. Уколико се ради о саветодавном
индивидуалном раду, педагог мора прикупити довољно информација како о
ученику тако и о проблему на чијем решавању се ради.

Педагого у раду са ученицима :

1) Врши испитивање успеха и напредовања ученика, предлаже и
предузима мере за подстицање даљег развоја;
2) Испитује разлоге неуспеха у овладавању програма у целини или
појединих предмета и предлаже и предузима решења за
превазилажење истих;
3) Помаже ученицима који се теже прилагођавају на живот и рад у школи
имају проблеме у понашању;
4) Помаже ученицима да науче, да савладају технику учења, да развију
критичко мишљење, да плански организују своје време.

Педагог мора водити рачуна о ученицима који живе у неповољним

породичним и социјално-педагошким условима (без роддитеља,
разведени родитељи, ученици који живе у домовима...) као и о
ученицима који су недавно дошли и постигли слабији успех.

Педагого због тога на почетку сваке године прикупља податке о

ученицима првог разреда од њихових родитеља. Увид у те податке имају
само он и одељенски старешина. Ти подаци се прикупљају ради даљег
праћења ученика и боље сарадње са родитељима.

У процесу саветодавног рада личност ученика је максимално ангажована

и мотивисана да допринесе свом развоју и да се суочи са својим
проблемима, да их решава и да сарађује са стручним сарадницима.

15.МАЛЕ СЕОСКЕ ШКОЛЕ

Малим сеоским школама се углавном називају неподељене школе, школе
са комбинованим одељењем. Карактерише их наставни рад са малим
бројем ученика различитог узраста. Начин рада великих школа не може се
пренети у сеоске школе које чини неколико ђака. У оваквим школама су
услови у којима ученици живе и уче углавном лоши, школе су слабо
опремљене и постоји недостатак савремених наставних средстава.
Постоје и изузеци, али у већини сеоских школа услови рада су углавном
јако лоши. Предност малих сеоских школа јесте што због мањег броја
ученика, можемо боље да упознамо ученике и да индивидуализујемо
наставу.

Организација рада мора бити доста еластична. Наставни план и програм

морају се прилагодити условима у којима школа ради, постоји
флексибилнији школски календар... Све то и монга друга, су питања које
на које наставник одговара и при томе му треба дати потпуну слободу.
У малим сеоским школама преовлађује индивидуални и
индивидуализовани облик рада, где ученик има велику слободу и личну
креативност.

Често је један од проблема и даљина школе. Ученицима треба много

времена да дођу до школе, често пешаче и долазе изморени што
наставник такође мора имати у виду. Зими у том погледу настају још већи
проблеми. Мала сеоска школа је добиал и нове функције као што су рад
са децом која сеприпремају за полазак у школу, рад на образовању
одраслих, рад са старим лицима, организација културних активности...

16.ОРГАНИ УПРАВЉАЊА И
РУКОВОЂЕЊА ШКОЛОМ
Орган управљања школом је школски одбо, а орган руковођења школом
је директор. За директора може бити изабрано лице које има високо
образовање, које испуњава услове за наставника школе, школског
педагога, школског психолога или другог стручног сарадника, затим има и
савладан одговарајући програм обуке за директора установе и најмање 5
година радног стажа у области васпитања и образовања. Директора
именује министар просвете на основу јавног конкурса а на предлог
школског одбора. Именује га на период од 4 године. О правима,
обавезама и одговорностима директора одлучује орган управљања.
Директор може бити разрешен дужности и пре истека рока мандата на
који је изабран ако се утврди да школа не остварује прописан наставни
план и програм или га остварује са ндостацима и неправилностима, ако не
предузима одговарајуће мере према наставницима и сарадницима, ако
не испуњава своје обавезе.

Школски одбор је орган управљања школе. Он броји 9 чланова по три

представника: локалне самоуправе, Савета родитеља школе и запослених
у школи. Број чланова школског одбора је непаран како би могле да се
доносе одлуке, како не би могло на гласању да се дође до једнаког броја
гласова. Седницама школског одбора без права одлучивања приствују:
директор школе, представник синдиката, представник Ђачког парламента
 и секретар школе у својству записничара. Седницама руководи
председник школског одбора, а у његовом одсуству заменик.

17.РАД ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ

Школом руководи директор. За директора може бити изабрано лице које
има високо образовање, које испуњава услове за наставника школе,
школског педагога, школског психолога или другог стручног сарадника,
затим има и савладан одговарајући програм обуке за директора установе
и најмање 5 година радног стажа у области васпитања и образовања.

Задаци директора су:

1. Да спроводи законитост у раду школе;
2. Да организује и руководи образовно-васпитним радом школе;
3. Да предузме мере за унапређење раданаставника,стручних
сарадника;
4. Да примењује закон и прописе;
5. Да доноси одлуку о слободним радним местима;
6. Да води бригу о економији школе;
7. Да представља школу;
8. Да усмерава и усклађује рад стручних органа школе;
9. Да остварује сарадњу са Министарством просвете и родитељима
ученика.

Потребно је да директор планира организује и остварује програм

образовања и васпитања, води рачуна о квалитету и унапређењу васпитно-
образовног рада.

За директора треба бирати најистакнутије наставнике јер успех школе веома

зависи од директора те школе. То мора бити особа високих људских
квалитета која познаје друштвено-политичка кретања као и функцију школе у
друштвеном систему.
18.САРАДЊА ШКОЛЕ И ПОРОДИЦЕ
Школа и породица су два основна фктора васпитања и обе су заинтересоване
за развој и напредак ученика. Учешће родитеља у васпитно-образовном
доприноси квалитету образовања. Школа поред тога што сарађује са
родитељима треба да сарађује са свим члановима породице. Што школа
више сарађује са породицом, то ће успех ученика бити већи. Без троугла
родитељ-наставник-ученик нема успеха. Традиционални облици сарадње
родитеља и школе највише се фокусирају на оцене, изостанке, владање
ученика. Савремени облици сарадње родитеља и школе стављају акценат на
савеотвање, заједничко решавање проблема и мотивисање ученика.

Облици сарадње са родитељма су :

1. Родитељски састанци;
2. Индивидуални разговори са учитељима;
3. Писане поруке родитељима;
4. Телефонски разговори;
5. Посете породичном дому ученика;
6. Укљученост родитеља у активност школе.

И учитељи и родитељи ученику желе добро, зато би требало да буду

партнери који заједнички раде на томе, али понекад долази до укоба између
родитеља и учитеља.

Најчешћи извори сукоба су :

1. Родитељ и учитељ исту ствар опажају различито;
2. Осетљивост родитеља на оцене;
3. Различита искуства са школом;
4. Школа мења децу и родитељи некада не могу да се носе с тиме;
5. Родитељи немају времена;
Да би се остварила сарадња са родитељима учитељ треба да:
1. Успостави комуникацију на самом почетку године (на првом
родитељском састанку који је једини оправдан на општем нивоу);
2. Упозна породицу сваког ученика;
3. Да ученицима да да напишу састав на тему породице како би добио
што више информација о учениковом виђењу његове породице;
4. Одржава комунникацију током целе године;
5. Након упознавања родитеља промисли како их може укључити у живот
и рад школе.

19.ФУНКЦИЈАИ ЗНАЧАЈ ПРОГРАМИРАЊА

РАДА ШКОЛЕ
Програмирање рада школе има три основне функције:

1. Информативна функција програмирања – подразумева могућност

пружања и размене информација о свим значајним аспектима
програмских делатности школе. Ове информације односе се на: смисао
програмирања, циљ, значај, задатке, поступке, методе и средства
реализовања планираних активности... Ова функција подразуме
јасност, прецизност и доступност информација.

2. Регулативна функција програмирања – подразумева потребу у

регулисању обавеза, улога и односа између појединих учесника у
реализацији програмских активности школе. Управљање школом је
веома сложен и одговоран посао јер се у њој одвија велики број
васпитно-образовних, радних и других акивности. Мора се знати ко шта
ради и коме које одговорности припадају. Не сме дођи до
неорганизације и непотребног губљења времена. Веома је важно да
сви реализатори буду упознати са својим статусом и задацима.
 3. Предикативна функвија програмирања – извршава се као могучност
предвиђања васпитно-образовних резултата. Потребно је да се
предвиде и могуће тешкоће, проблеме и застоје у остваривању
програмских садржаја и начину његове реализације. Ове тешкоће могу
настати као последица субјективних услова (недовољна мотивисаност,
нестручност) али и објективних услова (кадровских,
организационих,материјално-техничких и других).

20.ПРИНЦИПИ ПРОГРАМИРАЊА РАДА

ШКОЛЕ
Приликом програмирања рада школе треба уважавати следеће принципе :

1. Реалности – ово је први принцип којег се морамо придржавати

прилико програмирања рада школе. Он омогућује усклађеност захтева
са расположивим снагама, средствимам, временом. Један од захтева
јесте да се предвиде неповољни фактори.

2. Савремености – приликом програмирања и реализације пограмских

садржаја морају се имати у виду друштвени и научно-технички развој и
да се у складу са тим селектују садржају, методе, технике и средства
која ће се примењивати у раду.

3. Конкретизације – прецизирање делатности сваког члана колектива и

органа, временски, садржајно и просторно. Овај принцип омогућује
ефикасније праћење и вредновање рада наставника и ученика.

4. Рационализације – висок степен рационализације представља висок

степен модернизације васпитно – образовног процеса. Снимањем,
 испитивањем и истраживањем појединих законитости предагошког
процеса, могу се отклањати одређени недостаци и на њима се онда
може радити када се детектују.

5. Слективности – огледа се у одабирању оних проблема који су кључни у

васпитно – образовном раду школе. Што је програмирање
селективније то је оно ближе условима школе.

6. Целовитост.

21.ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ВРЕДНОВАЊА РАДА

ШКОЛЕ
Систем вредновања успешности школског рада је веома сложена делатност.
У њу су укључене бројне активности мерења, контроле, праћења,
проверавања и вредновања. Циљ вредновања је да се утврди ниво
успешности реализовања програмских циљеца и задатака васпитно-
образовног рада у школи. Основни циљ вредновања је побољшавање,
осавремењивање, постизање бољег квалитета школе у целини и њених
елемената.Поентаљ јесте да се објективно и реално утврди у којој мери
систем васпитања и образовања доприноси остварењу утврђених циљева у
развоју личности. Вредновањем се омогућује упоређивање остварених
резултата у васпитању и образовању са планираних циљевима и задацима.
Шири појам од вредновања су оцењивање и проверавање у настави.

Вредновање чине :
1. Евиденција – евидентирање података о врсти, типу, облику и другим
значајним карактерисикама реализованих педагошких активности у
школи. Евидентирање података о ученику, о наставнику и раду
стручних органа.
2. Проверавање – утврђује се постојеће стање у настави.
3. Поступци мерења – утврђују се реални резултати ученика у појединим
наставним предметима или подручјима васпитно-образовног рада.
 Утврђује се обим и квалитет знања, развијеност способности и
спретности итд.
4. Оцењивање – најзаступљенији поступак проценивања ученичких
знања, вештина, навика, способности. Оцењивање је сложен васпитно-
образовни поступак.

22.ИСТРАЖИВАЊА КОЈА ВРШИ ПЕДАГОГ

Истраживања која педагог врши у школским условима не представљају
научно-истраживачки рад. То су истраживања која се обављају у релативно
скромним условима али која морају бити стручно и научно заснована.
Истраживачки рад педагога је широк појам и обухвата разне радове,
снимање неких појава, анализирање узрочно-последичног стања.

У овој области педагог обавља следећу врсту послова:

1. Самостално реализује одређене пројекте (микро-истраживања);
2. Реализује истраживања са осталим стручним сарадницима и
наставницима школе;
3. Иницира истраживања на нивоу неколико школе;
4. Прижа методолошку и стручну помоћ наставницима или
припадницима стручних актива који самостално желе да истраже неки
проблем;
5. Као члан тима, укључује се у истраживања која спроводе стручне
службе, попут Министарства просвете.

Сам ток истраживања је исти као и код великих истраживања:

1. Формулисање предмета;
2. Одређивање задатка;
3. Постављање циља и хипотеза;
4. Одрђивање метода и техника истраживања;
5. Одређивање узрока;
6. Прикупљање чињеница;
7. Обрада података;
 8. Анализа резултата;
9. Извођење закључка;
10.Писање извештаја.

Истраживања педагога могу бити усмерена на:

1. Наставу;
2. Ваннаставне активности;
3. Интерперсоналне односе у ученичком колективу и наставничком
колективу;
4. Сарадњу породице и школе;
5. Планирање и програмирање васпитно-образовног рада;
6. Реализовање наставних часова;
7. Дисциплину;
8. Оцењивање и слицчно.

Истраживања школског педагога се могу поделити према различитим

критеријумима, неки од њих су :

1. С обзиром на време :
а)дугорочна;
б)средњорочна;
в)краткорочна.

2. С обзиром на обим :
а)макро истраживања;
б)микро истраживања.

3. С обзиром на примењене податке, инструменте и технике

истраживања:
а)скале процене;
б)упитници;
в)анкете;
г)интервјуи.
4. С обзиром на методички приступ
а)акциона истраживања –усмерене на једну или мањи број појава;
б)траљнсферзална – истовремено поучавање неке појаве у више
школа;
в)лонгитудинална – праћење једне појаве у дужем временском
периоду.

26.САВЕТОДАВНИ РАД ПЕДАГОГА СА

НАСТАВНИЦИМА

Саветодавни рад педагога са наставницима се огледа у следећем:

1. Саветодавни рад је усмерен ка унапређивању процеса праћења и
посматрања дечијег напредовања у функцији њиховог развоја.
Иницирање и пружање стручне подршке наставницима у коришћењу
различитих метода, техника и инструмената праћења ученика.
2. Пружање подршке наставницима у планирању и реализацији
непосредног васпитно-образовног рада са ученицима, а нарочито у
области прилагођавања рада васпитно-образовним потребама
ученика, избора и примене различитих техника учења, вредновање
ученикових постигнућа, стварање подстицајне атмосфере на часу.
3. Пружање стручне помоћи наставницима на унапређивању квалитета
васпитно-образовног рада увођењем иновација а иницирањем
коришћења савремених метода и облика рада;
4. Мотивише наставнике на континуирано стручно усавршавање и
напредовање;
5. Праћење начина вођења педагоћке документације наставника;
6. Пружање помоћи наставницима у осмишљавању рада са ученицима
којима је потребна додатна подршка (даровити уленици/ученици са
тешкоћама у развоју);
 7. Пружање подршке наставницима у остваривању задатака путем
тимског рада;
8. Пружање помоћи наставницима у изради планова допунског, додатног
рада, плана рада одељенског старешине и секција;
9. Пружање помоћи наставницима у остваривању свих форми сарадње са
породицом;
10.Пружање помоћи наставницима у примени различитих техника и
поступака самоевалуације;
11.Пружање помоћи у разрешавању текућих проблема, односно у
доношењу одлука;
12.Указује наставницима на њихове грешке.

Непосредни рад педагога са наставником, у вези наставних часова, пролази

кроз три фазе:
1. Наставник и педагог заједно планирају, програмирају и припремају
наставу;
2. Наставник реализује то што је замишљено уз помоћ наставника;
3. Аналитичка етапа – критички однос, разматрање резултата и
утврђивање предлога за унапређивање.

Облици рада педагога и наставника могу бити следећи:

1. Индивидуални рад педагога са наставником;
2. Групни рад педагога са наставником;
3. Обраћање стручним активима и одељенском већу.