Предавање 8/9

 Васпитно-образовни рад је процес којим се остварују

васпитно-образовни циљеви и исходи, али и вреднује
процес и резултати учења.

 Општи поступци наставника, методе и облици рада, у

процесу развијања и унапређивања учениких знања,
вештина, ставова и креативности у школи дефинишу се у
оквиру садржаја теорије форме, техника и материјала,
уметничког наслеђа и стваралачког процеса у којима је
задатак наставника да развија и подстиче:
1. Знања ликовног језика и појмова:

 Развијање способности ученика за уочавање квалитета

различитих ликовних елемената;
 Обезбеђивање садржаја и предуслова за упознавање и учење
кључних појмова у ликовној уметности и усвајање ликовног
језика;
 Развијање способности ученика за самосталну примену
ликовног језика.
2. Вештине коришћења техника и материјала:

 Oбезбеђивање садржаја и предуслова за упознавање и

учење врста и својстава различитих ликовних техника и
материјала, као и могућности коришћења;
 Упућивање ученика у техничке вештине чије непознавање
може да представља препреку у стваралачком изражавању;
 Да своди конвенционалне захтеве и рутинске поступке у
примени техника и материјала на ону меру, колико то
нужно захтева рад и безбедност ученика;
 Доводити ученике у додир са оним материјалима и
приборима који буде интересовање заа њихову креативну
примену.
3.Ставове и однос према уметничком наслеђу:

 Развој способности ученика за опажање квалитета

различитих ликовних елемената и начина њиховог
комбиновања у уметничким делима;
 Посматрање, опажање и естетско доживљавање у природи,
продуктима људског рада и уметничким делима;
 Развијање способности за препознавање и разумевање
основних својстава традиционалне, модерне и савремене
уметности и критичког односа према њима;
 Да негује хумане ставове, емпатију и разумевање за људе и
њихове емоције.
4. Креативност и стваралачки процес:

 Мотивисање ученика на самостално и слободно ликовно

зражавање и стварање;
 Задовољавање потребе ученика да оно што уоче и доживе у
својој околини изразе на креативан начин;
 Подстицање и охрабривање ученика тако да његов ликовни
израз постане богатији, садржајнији, испуњен смислом и за
самог ученика;
 Неговање индивидуалних приступа у мишљењу;
 Пружање могућности ученику да бира унутар алтернатива,
импровизује, варира и проналази нове начине поступања са
већ познатим материјалима;
 Унапређивање ученичке аутономије, самоиницијативе и
независности;
 Допринос унапређивању дечје радозналости
 Образовни стандарди
 Образовни исходи
 Образовни стандарди су низ исказа који описују ученичка знања,
вештине, ставове и способности на одређеном нивоу постигнућа у складу
са индивидуалним и узрасним способностима
 Стандарда за област ликовне културе усмерена је на развој креативности
као компоненте личности, као и стваралачких способности у функцији
комуникације и изражавања инхерентних узрасним и индивидуалним
могућностима ученика.
 Образовни исходи су јасно исказане тврдње о томе шта се од детета
очекује да зна, разуме и/или да је способно да покаже након завршетка
процеса учења, а у школи на крају сваког разреда током школовања.
 Блумова таксономија –оквир за класификацију изјава о томе шта ми
очекујемо од деце да ће они знати, разумети, моћи да ураде
 когнитивни домен (знање);
 афективни домен (ставови)
 психомоторички домен (вештине)
 ПДК категоризација — перцептивни, емоционални и креативни домени
(Филиповић 2014)
 Знања (когнитивни домен)
 Вештине (психомоторни домен)
 Опажање (афективни домен)
 Осећања (афективни домен)
 Ставови и вредности (афективни домен)
 Креативни процес (креативни домен/способност креативног
деловања)
 Филиповић, С. /2017/МЕТОДИКА, Ауторско издање,
Београд.