Васпитно-образовни рад је процес којим се остварују
васпитно-образовни циљеви и исходи, али и вреднује процес и резултати учења.
Општи поступци наставника, методе и облици рада, у
процесу развијања и унапређивања учениких знања, вештина, ставова и креативности у школи дефинишу се у оквиру садржаја теорије форме, техника и материјала, уметничког наслеђа и стваралачког процеса у којима је задатак наставника да развија и подстиче: 1. Знања ликовног језика и појмова:
Развијање способности ученика за уочавање квалитета
различитих ликовних елемената; Обезбеђивање садржаја и предуслова за упознавање и учење кључних појмова у ликовној уметности и усвајање ликовног језика; Развијање способности ученика за самосталну примену ликовног језика. 2. Вештине коришћења техника и материјала:
Oбезбеђивање садржаја и предуслова за упознавање и
учење врста и својстава различитих ликовних техника и материјала, као и могућности коришћења; Упућивање ученика у техничке вештине чије непознавање може да представља препреку у стваралачком изражавању; Да своди конвенционалне захтеве и рутинске поступке у примени техника и материјала на ону меру, колико то нужно захтева рад и безбедност ученика; Доводити ученике у додир са оним материјалима и приборима који буде интересовање заа њихову креативну примену. 3.Ставове и однос према уметничком наслеђу:
Развој способности ученика за опажање квалитета
различитих ликовних елемената и начина њиховог комбиновања у уметничким делима; Посматрање, опажање и естетско доживљавање у природи, продуктима људског рада и уметничким делима; Развијање способности за препознавање и разумевање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности и критичког односа према њима; Да негује хумане ставове, емпатију и разумевање за људе и њихове емоције. 4. Креативност и стваралачки процес:
Мотивисање ученика на самостално и слободно ликовно
зражавање и стварање; Задовољавање потребе ученика да оно што уоче и доживе у својој околини изразе на креативан начин; Подстицање и охрабривање ученика тако да његов ликовни израз постане богатији, садржајнији, испуњен смислом и за самог ученика; Неговање индивидуалних приступа у мишљењу; Пружање могућности ученику да бира унутар алтернатива, импровизује, варира и проналази нове начине поступања са већ познатим материјалима; Унапређивање ученичке аутономије, самоиницијативе и независности; Допринос унапређивању дечје радозналости Образовни стандарди Образовни исходи Образовни стандарди су низ исказа који описују ученичка знања, вештине, ставове и способности на одређеном нивоу постигнућа у складу са индивидуалним и узрасним способностима Стандарда за област ликовне културе усмерена је на развој креативности као компоненте личности, као и стваралачких способности у функцији комуникације и изражавања инхерентних узрасним и индивидуалним могућностима ученика. Образовни исходи су јасно исказане тврдње о томе шта се од детета очекује да зна, разуме и/или да је способно да покаже након завршетка процеса учења, а у школи на крају сваког разреда током школовања. Блумова таксономија –оквир за класификацију изјава о томе шта ми очекујемо од деце да ће они знати, разумети, моћи да ураде когнитивни домен (знање); афективни домен (ставови) психомоторички домен (вештине) ПДК категоризација — перцептивни, емоционални и креативни домени (Филиповић 2014) Знања (когнитивни домен) Вештине (психомоторни домен) Опажање (афективни домен) Осећања (афективни домен) Ставови и вредности (афективни домен) Креативни процес (креативни домен/способност креативног деловања) Филиповић, С. /2017/МЕТОДИКА, Ауторско издање, Београд.