ESTETSKO VASPITANJE

RANIJA I SAVREMENA SHVATANJA ESTETSKOG VASPITANJA

Mihailo Mladenović
 uvod
• Estetsko vaspitanje ima šire značenje od umetničkog vaspitanja, jer je usmereno na razvoj
svestrane ličnosti, lepo i u prirodi, životu, međuljudskim odnosima, radu i proizvodima. Tu
se odvijaju čulni, psihički i intelektualni procesi. Povezano je sa svim komponentama
vaspitanja.U estetskom opažanju razvijaju se sposobnosti čulnih organa,nervni i
intelektualni procesi i osećanja. U estetskom doživljavanju učestvuju brojni psihološki
procesi, međusobno veoma povezani (opažanje, analiza, sinteza, apstrakcija,
generalizacija, emocije).
• Razvijanje stvaralačkih estetskih sposobnosti podrazumeva razvoj estetskog senzibiliteta,
radoznalosti, originalnosti, kreativnosti, imaginativnosti, osećanja i voljno-karakternih
osobina ličnosti. Estetsko vrednovanje (procjenjivanje) pretpostavlja posedovanje
estetskih znanja, razvijenost estetskih vrednosti, kriterijuma, ukusa i poznavanje estetskih
ideala. Povezanost estetskog vaspitanja sa moralnim: izraženo je još u atinskom shvatanju
kalokagatije (savršenog sklada između lepote i dobrote); estetski sadržaji utiču na buđenje
i razvijanje moralnih osećanja i njihovo oblikovanje, čime se dublje doživljavaju i prihvataju
moralne vrednosti – razvijaju čestitost, odanost, pravičnost, ljubav prema istini, humanost,
ali i razvijanje stpljivosti, upornosti, smelosti, samodiscipline, samostalnosti, itd. Estetski
sadržaji imaju značajnu ulogu u procesu socijalizacije, razvoju identiteta, itd.
• Estetsko vaspitanje (prema Jovanović, 1998) je: - proces
planskog, sistematskog razvoja sposobnosti uočavanja,
doživljavanja , vrednovanja i stvaranja lepog u umetnosti,
prirodi, životu i radu. Estetsko u sebi sadrži (prema
Branković, Ilić, 2003) tri međusobno povezane komponente:
• 1. estetsko u objektivnoj stvarnosti (prirodi, društvu,
svakodnevnom životu),
• 2. estetsko u subjektivnoj strani ličnosti (estetska svest, ukus,
ideja, ideal),
• 3. estetsko u umetnosti (književnost, muzika, pozorište, film,
arhitektura, slikarstvo, vajarstvo...).
 Estetsko vaspitanje je proces formiranja estetskih svojstava ličnosti, tj.
sposobnosti shvatanja, procenjivanja, doživljavanja i stvaranja lepog u životu i u
umetnosti. Cilj estetskog vaspitanja je integralni deo opšteg cilja vaspitanja.
Estetsko vaspitanje je povezano sa svim ostalim komponentama svestranog
razvoja ličnosti.Najvažnije su tri estetske sposobnosti:
• 1. Sposobnost za uočavanje i procenu estetskih vrednosti,
• 2. Sposobnost za doživljavanje lepog,
• 3. Sposobnost za stvaranje lepog u životu i u umetnosti.
• U osnovna sredstva estetskog vaspitanja ubrajaju se:
• 1. umetnost – umetnička dela visokog kvaliteta iz svih vrsta umetnosti
• 2. lepote u prirodi
• 3. lepo u čovekovoj svakidašnjici.
• Bezdanov, S. (1983) Estetski kvalitet i estetski doživljaj, Novi Sad, Pedagoška
stvarnost, br. 6, str. 490-502.
• RANIJA I SAVREMENA SHVATANJA ESTETSKOG VASPITANJA
 
U srednjem veku estetsko vaspitanje je bilo podređeno hrišćanskom idealu. Ideja
estetskog vaspitanja dobija novi smisao u doba humanizma i renesanse, kada se
postavlja ideal slobodne ličnosti okrenute ovozemaljskom životu. Znatno veći značaj
za teoriju estetskog vaspitanja imali su neohumanisti i predstavnici klasicizma koji
se javljaju u Nemačkoj krajem 18. veka.
Prema savremenoj teoriji Rida savremeni čovek je izgubio svoju psihičku
ravnotežu. On ga metaforički predstavlja kao pticu koja leti s jednim krilom. Njemu
nedostaje senzibilitet, mašta i osećanja, a opadanje ovih sposobnosti, misli on,
dovodi do totalne konfuzije ljudske svesti. On smatra da je osnovna pogreška svih
vaspitnih sistema i njihovih metoda u tome što neguju racionalizam. Vaspitanje
treba da osposobi čoveka da živi prirodno i kreativno, jer samo takav način života
sjedinnjuje čulno, emocionalno i intelektualno.
• Matejević,M.(2014) Prilozi opštoj pedagogiji, Beograd, str. 55-60.
 RID
ističe tri osnovna zadatka vaspitanja:
• Prvi zadatak estetskog vaspitanja je proširivanje oblika
mišljenja posredstvom mašte i vizuelnog jezika. Taj
zadatak proizilazi iz njegove fundamentalne teze da slika
prethodi ideji.
• Drugi zadatak estetskog vaspitanja sastoji se u
razvijanju jezika osećanja i proširivanju sredstava
komunikacije među ljudima.
• Treći zadatak je moralno vaspitanje. Slika i mašta imaju
značajnu ulogu i u vaspitanju moralne svesti i ponašanja.
• Ova teorija njegova je poznata po tome što
opisuje bekstvo od stvarnih društvenih uslova
u kojima živi čovek, izražava verovanje da se
putem estetske kulture mogu rešiti
protivurečnosti savremenog života.
• veoma je značajna njegova ideja o ulozi
estetskog vaspitanja u razvijanju vizuelnog
jezika, kao i ideja moralnog vaspitanja
posredstvom imitacije umetničkih likova.
 Tomas Manro
• Tomas Manro je takođe proučavao estetsko vaspitanje. Po njemu je
cilj vaspitanja , osim profesionalnog i kulturno osposobljavanje ljudi.
Umetnost je, po mišljenju Manroa najbolji izvor estetskog ukusa.
Manro ističe sledeće zadatke estetskog vaspitanja:
• Jedan od glavnih zadataka estetskog vaspitanja je da razvija estetske
sposobnosti putem aktivne vežbe i njihove primene u posmatranju,
predstavljanju i ocenjivanju umetničkih dela.
• Značajan zadatak estetskog vaspitanja je upoznavanje podmlatka sa
kulturnim nasleđem velike svetske umetnosti. Proučavanje i
upoznavanje svetske umetnosti u svim fazama njenog razvoja
doprinosi da čovek zaista bude građanin sveta.
• Matejević,M.(2014) Prilozi opštoj pedagogiji, Beograd, str. 55-60.
• Centralna karika estetskog saznanja jeste estetski ideal. Estetski ideal je
društveno uslovljeno shvatanje o savršenoj lepoti u prirodi, društvu, čoveku, radu
i umetnosti. Estetsko saznanje u jedinstvu sa estetskim doživljajem formira
estetski ukus, odnosno sposobnost čoveka da, sa stanovišta estetskih ideala,
procenjuje pojave u stvarnosti i umetnosti. Estetski ukus je suptilna (tanana) i
složena sposobnost da se oseti, shvati i proceni estetska vrednost. Negovanjem
sposobnosti estetskog vrednovanja učenici se osposobljavaju da zapažaju i
vrednuju ono što ima istinske kvalitete lepog, harmoničnog, skladnog, uzvišenog,
ljupkog, autentičnog. Time se istovremeno razvijaju njihove estetske stavove i
kriterijume kojima se raspoznaju estetske vrednosti od kvazi umetnosti, kiča i
šunda. Znanja o estetski vrednim kvalitetima podsticajno deluju na estetsko
opažanje, doživljavanje, izražavanje i stvaranje lepog.
• Bezdanov, S. (1983) Estetski kvalitet i estetski doživljaj, Novi Sad, Pedagoška
stvarnost, br. 6, str. 490-502.
• Razvijanje sposobnosti doživljavalja lepog oslanja se na estetsku percepciju.
Sa opažanjem su nerazdvojno povezani emotivni elementi. Opažanje lepog
pobuđuje raznovrsne emocije kao deo ukupnog estetskog reagovanja.
• Intenzitet estetskih osećanja može da varira od dopadanja do snažnog
uzbuđenja. Uočena estetska svojstva, zavisno od pojedipca, njsgove
estetske senzibilnosti i obrazovanosti. izazivaju različit inteizitet osećanja
divljenja, radosti, oduševljenja, vedrine i poleta.
• Estetska osećanja, u jedinstvu sa razumevanjem estetskih pojava i
događaja, izazivaju snažne doživljaje kao što su: stanje uzbuđenja,
pročišćenja. saosećanja, tragičnosti, bezizlaznosti, uzvišenosti. Snažna
osećanja bogate emotivni život, podstiču na razmišljanje i stvaralačku
delatnost.
 
• Navikavanje učenika za izražavanje estetskih mišljenja kao
vrednih mišljenja predstavlja jedan od glavnih ciljeva estetskog
vaspitanja.
• Estetsko mišljenje, shvaćeno kao oslobađajući i značajan čin,
omogućava ljudskom subjektu da deluje u konkretnom slučaju,
kompetentnim selekcijama i hijerarhijama na nivou estetskog
univerzuma.
• Razvoj sposobnosti ocenjivanja estetskih vrednosti pretpostavlja
poznavanje modaliteta izražavanja lepog i njegovih različitih
kategorija (plemenitost, heroizam, ko-mičnost, tragičnost itd.) kao
i elemenata koji omogućavaju isticanje vrednosti u odnosu na
bezvredno i umetnosti od pseudo-umetnosti
• Estetsko vaspitanje čvrsto je povezano sa intelektualnim vaspitanjem, jer
pomaže da se pojavi i razvije niz interesovanja, sistem znanja, navika i
veština i da se svestranije razvijaju intelektualne sposobnosti. Ono je u
tesnoj vezi i sa moralnim vaspitanjem, jer svojim sadržajem pomaže
sticanju moralnih sudova i ubeđenja, doprinosi izazivanju i razvijanju
moralnih osećanja, omogućuje da čovek razume smisao i lepotu ljudskih
odnosa.
• Estetsko vaspitanje je neodvojivo i od fizičkog vaspitanja, koje teži da,
razvijajući telo, pokrete, spretnost, okretnost i zdravlje čoveka, unese i
ovde estetske kvalitete. Može se zaključiti, na osnovu prethodno rečenog
da estetsko vaspitanje utiče na razvijanje svih strana čovekove ličnosti, pa
otuda se može naslutiti sva širina i složenost zadataka estetskog
vaspitanja. Ristić, B. (2007) Problemi odnosa estetskog i pedagoškog,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
 Zaključak
• Iz teksta može da se vidi da je Platon prvi razmatrao
problem estetskog vaspitanja i smatrao da treba da
bude sastavni deo vaspitanja. Ali, tokom srednjeg
veka estetsko vaspitanje nije moglo da doživi
procvat jer je bilo podređeno hrišćanskom idealu.
Važnost estetskog vaspitanja za formiranje čoveka
naglasio je Herbart. Estetsko u njegovoj pedagoškoj
teoriji najčešće je povezano sa vaspitanjem
moralnog karaktera i razvijanjem mnogostranih
interesa.
• Među savremenim teoretičarima poznati su Rid i Tomas Manro.
Rid shvata umetnost kao stvaralačku aktivnost koja zadovoljava
čula i unutrašnje potrebe svakog pojedinca.Velika prednost
Ridovog učenja je jer je njegov stav da umetnost na neki način
predstavlja beskstvo iz svakodnevnice i mogućnost da se
pojedinac prepusti lepoti čula.
• Međutim, Manro smatra da estetsko vaspitanje je neodvojivo
od umetnosti, ali nije ograničeno samo na umetnost. Ono može
da bude povezano sa prirodom, ljudskim životom i ljudskim
proizvodima izvan umetnosti, sa iskustvom lepog, ružnog, i
drugim estetskim kvalitetima, bez obzira gde se oni nalaze.
• Na najmlađem uzrastu - smatra Manro - estetske aktivnosti treba da
budu u sastavu drugih aktivnosti, neizdiferencirane, ali ekstenzivne i
raznovrsne. One treba da obuhvate različite oblike dečje igre,
manipulisanja predmetima, posmatranja objekata u svojoj okolini,
crtanje, modelovanje, pevanje, građenje i pričanje priča.Estetsko
vaspitanje odlikuje se svestranim delovanjem na čoveka, pošto je
estetski odnos čoveka prema svetu univerzalan. Svestrani uticaj
estetskog vaspitanja na čoveka sastoji se u vaspitanju i misli i
osećanja i delovanja i stvaralačkog stava, jer estetski odnos čoveka
prema stvarnosti manifestuje se u sjedinjenom delovanju svesti i
osećajnosti, emocija, ubeđenja i delatnosti, kao i u razvijanju
prijemčivosti za lepotu u svim sferama delatnosti čoveka.
• Lepo ili estetsko je svojstvo, kvalitet predmeta, pojava i odnosa
koje se doživljava kao sklad, harmpnija, celina koja budi prijatna
osećanja. Za razliku od drugih vrednosti i svojstava jedino se lepota
može dati u čulnosti i doživeti uz pomoć i posredstvom čula. Da bi
se doživelo, razumelo, vrednovalo ono što ima obeležja estetskog,
osim oštrine čula, njihove estetske školovanosti, nužno je
posedovanje i odgovarajućih znanja iz oblasti književnosti,
slikarstva, muzike, arhitekture, opere, baleta, filma i pozorišta. Ta
znanja obuhvataju poznavanje specifičnih izražajnih sredstava
pojedinih umetnosti, estetskih zakonitosti, vrednosti, kriterijuma i
ideala. Marks je pisao da ako hoćeš uživati u umetnosti, moraš biti
umetnički obrazovan čovek.
• Estetsko ili lepo je objektivno svojstvo predmeta i pojava. Međutim,
odražavanje, zapažanje i doživljavanje lepog zavisi od pojedinca, od
njegovih sposobnosti da tu lepotu uoči, doživi, promisli i vrednuje.
Estetske sposobnosti su međusobno povezane i isprepletane u
kompleksnom jedinstvu, a sistematskim pedagoškim radom mogu se
usavršavati.Razvijanje sposobnosti doživljavalja lepog oslanja se na
estetsku percepciju. Sa opažanjem su nerazdvojno povezani emotivni
elementi. Opažanje lepog pobuđuje raznovrsne emocije kao deo
ukupnog estetskog reagovanja. Intenzitet estetskih osećanja može da
varira od dopadanja do snažnog uzbuđenja. Uočena estetska svojstva,
zavisno od pojedipca, njsgove estetske senzibilnosti i obrazovanosti.
izazivaju različit intenzitet osećanja divljenja, radosti, oduševljenja,
vedrine i poleta
• Važnost estetskog vaspitanja za formiranje čoveka naglasio je
Herbart. Estetsko u njegovoj pedagoškoj teoriji najčešće je
povezano sa vaspitanjem moralnog karaktera i razvijanjem
mnogostranih interesa. Među savremenim teoretičarima poznati
su Rid i Tomas Manro. Rid shvata umetnost kao stvaralačku
aktivnost koja zadovoljava čula i unutrašnje potrebe svakog
pojedinca.
• Velika prednost Ridovog učenja je jer je njegov stav da umetnost
na neki način predstavlja beskstvo iz svakodnevnice i mogućnost
da se pojedinac prepusti lepoti čula. Vaspitanje treba da
osposobi čoveka da živi prirodno i kreativno, jer samo takav
način života sjedinnjuje čulno, emocionalno i intelektualno.