Фигуративни (ванакордски) тонови

У хармонском ставу, акорди прате мелодију која се – у већини случајева – налази у

највишем гласу (сопрану). Међутим, одмах је уочљиво да сви тонови који се налазе у
мелодији (а понекад и у пратећим гласовима) не припадају акордима који звуче у пратњи.
То су фигуративни (ванакордски) тонови. Они не улазе у терцни састав акорада који се
подразумевају. У наредном примеру, хармонска подлога, акорди су обележени шифрама, а
фигуративни тонови су стављени у заграде. Шифром у загради у т. 4 означен је акорд
настао од фигуративних тонова.1

Постоје различите врсте фигуративних (ванакордских) тонова: пролазнице, скретнице,

задржице и антиципације.
Задржица је ванакордски тон на наглашеном (или релативно наглашеном) делу
такта и налази се за секунду изнад или испод акордског тона који се обично појављује
одмах за њом:

1
У наредним примерима, поједини ванакордски тонови обележени су почетним словом врсте којој
припадају.
На ненаглашеним тактовим деловима срећу се пролазнице, скретнице, нешто ређе и
антиципације.
Пролазница је тон који се поступно креће – пролази – од једног акордског тона до
другог, навише или наниже.
Скретница је тон који поступно скреће – навише или наниже – од акордског тона
и поново се враћа у исти акордски тон. Скретнице (ређе пролазнице) понекад се уводе или
напуштају скоком.

Антиципација или претходница је ванакордски тон који претходни истом акордском

тону или поновљеном ванакордском тону.
 Педал или орглпункт је тон дужег трајања, најчешће у доњем гласу, изнад кога се
мењају хармоније, па тако на моменте постаје ванакордски. Може и да се понавља – у
истој или другој октави, ређе испрекидан паузама.

Фигуративни тонови – један или више њих истовремено – образују ткзв. „случајна
сазвучја”: задржичне, скретничне, пролазне или педалне хармоније. Ова сазвучја могу
бити терцног или нетерцног склопа. У наредном примеру, сазвучје у т. 2 обједињује
педални тон а и терцквартакорд ха-де-е-гис: