Електронски музички речник

Анђела Теофиловић
 А
Акорд - Комбинација најмање три ноте које се свирају истовремено.
Алегро - Брз темпо у музици, које захтева брже извршавање нота.
Апликатура - Техника свирања на гитари или басу, где се прстима
додирују ноте.
Аранжман - Прерада постојеће музичке композиције у ново издање, уз
додавање додатних инструмената, нота или уредења.
Арија - Песма која се изводи соло, обично у опери или ораторијуму.
Арпеџо - Техника свирања на инструменту, где се ноте свирају једна по
једна, уз јасно раздвајање тонова.
Ауторска права - Законска заштита права на музичку композицију,
укључујући и песму и музику, која се пружа композитору и извођачу.
Акапела - Пење без инструменталне подршке, само гласовима пећење
различитих партија.
Алт - Најнижи женски глас, који пева између сопрана и тенора.
Аудиофил - Особа која је страшћује заложена за квалитет и техничку
исправност звучног система за слушање музике.
Б
Баритон - Мушки глас који је нижи од тенора, а виши од баса.
Бас - Најнижи мушки глас, који је опште примењив у музичком саставу и
употребљава се за ниским делом песме или композиције.
Барабан - Инструмент са добро дефинисаним тоновима који се производе
ударањем на мембрану која је стегнута преко готово закривљеног корпуса.
Бас гитара - Инструмент сличан гитари, али са нижим звуком и управља
се додиривањем металних жица на више или мање растојања од прагова.
Баракуда - Ефекат који се користи у музици, обично се односи на брзо
понављање једног тонског материјала.
Балада - Спорија песма која препричава емотивну прићу или искуство,
често се користи у рок и поп музици.
Бит - Основна јединица мере у музици, најчешће означавајући промену у
темпу.
Битлси - Легендарни британски рок бенд из 1960-их година који је
оставио велики утицај на светску музичку сцену.
Блуз - Музички жанр који се развио у САД-у у 19. веку и има јако
препознатљив звук, заснован на дугој и неутјешној мелодији.
Браво - Израз којим се показује одобравање или одушевљење изведбом у
извођача, најчешће употребљаван на позорници или у кину.
Бридж - Секција у песми или композицији која везује главни делове песме
или композиције.
 В
Вибрафон - Ударни инструмент сличан ксилофону, али са додатном
могућношћу контролисања вибрација звучних плочица.
Виваче - Упутство у музици које захтева певача да изведе мелодију гладећи
свирајући инструмент, као што је на пример виолина.
Вокодер - Уређај који модификује глас корисника и даје му ефект
машинског говора, користећи синтезатор и микрофон.
Варијације - Композиција у којој је основна мелодија повторена више
пута, обично са мањим или већим изменама или додацима у сваком
повратку.
Вокал - Гласовна изведба песме или композиције, која може бити мушка
или женска и може бити изведена самостално или у групи.
Вибрато - Ефекат у којем се звук често вибрира или трепери, што може
бити управљано ручно или електронски.
Водевил - Музичко-комичан театарски облик који је био популаран у
Северној Америци од 1880-их до 1930-их година.
Валцер - Три-четвртинска композиција која се најчешће планира као
плетеница плоча, најчешће за танце.
Вибрафонист - Извођач који свира вибрафон, ударни инструмент са добро
дефинисаним тоновима који се производе ударањем на мембрану која је
стегнута преко готово закривљеног корпуса.
Верзија - Изводење или запис песме или композиције која се разликује од
оригинала, на пример, могу се додати нови инструменти или изменити
аранжман.
Г
Гласови - Основни елементи музике који се користе за стварање мелодија,
хармонија и ритама.
Гитара - Жичани инструмент са обично шест жица, који се свира
ударањем жица или коришћењем плочица (плећки).
Грув - Означава узбудљиву и задржљиву ритамску основу у музици, која
обично захтева да слушач удара уз њу и покреће се.
Глазбеник - Особа која свира инструмент или пева у музици.
Генерација - У контексту музике, генерација може односити на групу
уметника који су настали у одређеном периоду или који деле одређене
стилске и културне карактеристике.
Гласовир - Клавирски инструмент са жицама, у којем се звук производи
ударањем чекића на жице када се притисне одговарајућа тастера на
клавијатури.
Гласина - Делови инструмената као што су гитарске жице или струне
виолине, које се стављају у вибрације да би производиле звук.
Гамелан оркестри – састављени од великог броја металофона, гонгова,
бубњева, флауте и фидуле.
Гвидо из Ареца – монах заслужан за теоријско заснивање солфеђа.
Створио је солмизационе слогове, тако што је узео почетна слова химне
Светом Јовану Златоустом.
Гонг – источњачки инструмент из породице удараљки. Састоји се од
бронзаног диска који по ударању емитује тон одређене висине.
Грегоријански корал – збирка једногласних црквених напева са текстовима
на латинском језику, које је у 6. Веку из Светог писма одабрао папа Гргур
Велики. Још увек се користе у обредној служби римокатоличке цркве.
Глас - То је музички термин за тон који се производи певањем, а најчешће
се односи на мушки или женски глас.
Година - У музици, термин "година" обично се односи на годину издавања
одређеног албума или сингла.
Глисандо - Техника свирања у којој се прелази преко жица или клавијатуре
инструмента са плавим искочницама, стварајући гладак и континуиран
звук.
Д
Дисонанца - То је музички термин који описује звукове који се не слажу
хармонички, а у збору стварају неугодан или напет звук.
Дует - Музички термин који описује две особе или инструмента који
свирају или певају исту мелодију или хармонију.
Драматично - У контексту музике, термин "драматично" односи се на
музички израз који изразито преноси јаке емоције кроз мелодију, текст или
изведбу.
Децибел - Мерна јединица јачине звука, која се користи да описује
интензитет звука у музици.
Дур - У музичком терминологији, "дур" је стил или модус музике који
користи мажорне склале и обично је познат као "срећан" или "весео" звук.
Доленц - То је музички термин који описује пад на нижу ноту у музичкој
линији, а то се обично означава малим знаком "b" испред ноте.
Дуранта - То је музички термин који описује дугу ноту или паузу у
музици, а обично је вредност четири бита.
Доминантна седмица - То је музички акорд који се састоји од тонова на
темељној ноти и њеном "доминантном" тону, а укључује и седмицу ступња
скале.
Дуријада - То је музички термин који описује акорд који се састоји од
тонова првог, трећег и петог ступња мажорне скале.
Дисминуиран - То је музички термин који описује смањење тонова у
музици.
Е
Електронска музика - Музички жанр који користи електронске
инструменте, компјутере и програме да створи звукове и мелодије.
Експресионизам - Уметнички покрет који је настао у Немачкој у 20. веку, а
у музици се одразио као стил који се фокусира на емоције и унутрашње
стање композитора.
Етуда - Кратка композиција за један инструмент, која служи да би се
вежбале одређене технике или изазовни делови песама.
Енергично - У музици, ово је израз који се користи да опише мелодије и
ритаме који су брзи и пуни животне енергије.
Естрадна музика - Музички жанр који се најчешће изводи на јавним
наступима, на телевизији или радију и обично има широку популарност у
јавности.
Европска класична музика - Музички жанр који је настао у Европи у 18. и
19. веку, а обухвата композиције за оркестаре, опере, камерну музику и
друге форме.
Елегија - Композиција која је писана у знак сећања на некога или нешто, и
често има тужан и меланхоличан тон.
Еквализер - Уређај који се користи да би се прилагодио звук, тј.
побољшала квалитет и уједначила јачина звука из различитих извора.
Електрична гитара - Гитара која користи електромагнетне зумере да би
преобразила звук у електрични сигнал који се затим може умножити,
изменити или процесирати у различитим уређајима.
Ендорфини - Хормони који се природно ослобађају у мозгу током
вежбања, сексуалног контакта, једења острог хране и других активности.
Екфонетска нотација – претача нотног писма. Настала је декламовањем
библијских текстова, при чему се изнад речи из текстова, бележе знаци за
успон и пад мелодије.
Епидаурус - најакустичније грчко позориште.
Ерата - муза љубавног песништва, па је обично представљана са китаром.
Етида - композиција намењена развијању технике извођача.
Етномузикологија - наука се која проучава фолклор и музику народа и у
њима проналази трагове најстаријих слојева традиција. Резултати њених
истраживања помажу нам да боље разумемо корене из којих се развила
савремена музика.
Еуридика – опера италијанског композитора Јакопа Перија. Настала
1600.године и то је најстарија сачувана оперска партитура.
Ж
Жестока музика - жанр музике који се карактерише брзим, тешким и
гробарским звуком, често са изразитим гитарским рифовима, јаким
ударним инструментима и гласним, сипким вокалом.
Жакард - техника ткивања у којој се стварају украсни дизајни на тканини
коришћењем различитих нишаних конопа.
Жива музика - музика коју изводе живи музичари, упротивном од
снимљене музике.
Живаљ - утварање интерференција које се јављају када два или више звука
су на истој фреквенцији.
Жиклофон - ударни инструмент који се састоји од металних плочица
различитих величина распоређених у редове, које се ударају дрвеним или
гуменим батовима.
Жица - танка жила направљена од различитих материјала, укључујући
метал, која се користи као основа у струнским инструментима.
Жур - у складу са музиком, термин за брз и живописан планински плес.
Жутокрапна гитара - тип гитаре која се користи у латино-америчкој
музици, са додатним металичним жицама које додатно додавају звучни
обим и резонанцију.
Жужећи звук - звук који се чује када вибрирајући ударајући објекти
производе многобројне вибрације, као што су струне у струнским
инструментима или вибрирајући мембрани у ударним инструментима.
Жанровска музика - музика која се дефинише по стилу.
З
Звук - Звук је основни елемент музике, то јест било који
аудио-фреквенцијски феномен.
Звучник - Звучник је електронско уређаје који претвара електрични сигнал
у звук.
Задржана нота - Задржана нота је нота која се свира дуже од њене
основне вредности.
Зборовођа - Зборовођа је уметник који води хор, оркестар или било коју
другу групу музичара.
Знак за одмор - Знак за одмор је симбол који представља период тишине у
музици.
Збор - Збор је група певача који заједно изводе песму.
Заводљива мелодија - Заводљива мелодија је мелодија која лако улази у
ушће слушаоца и остаје у њему.
Задатак - Задатак је музички елемент који се додељује инструменту или
гласу у нотном симболизму.
Заносан - Заносан је начин свирања или певања који изразито емотивно
преноси поруку песме.
Звучна трака - Звучна трака је запис звука који служи као фон за филм
или телевизијски програм.
И
Интервал - размак између две ноте или тонова.
Интерпретација - посебан начин извођења музичког дела који
препознава музичар.
Импровизација - спонтано стварање музике у току извођења.
Инструмент - средство за производњу музике.
Интонација - правилно погађање тонова и мелодије у извођењу музике.
Изводљење - процес извођења музичког дела уживо.
Индекс прсти - први прст на десној руци којим се свирају мелодијски
тонови на гитари.
Инструментал - музичко дело које садржи само инструменталну музику.
Интермецо - кратки музички улазак између два главна дела музичког
програма.
Издање - оригинално издање музичког дела у форми плоче, касете или
дигиталног аудио записа.
Ј
Јаз - жанр музике који се развио у Сједињеним Америчким Државама у 20.
веку, карактеристичан по свом импровизованом стилу и употреби
комплексних хармонских прогресија.
Јодле - техника певања која укључује брзо померање гласа између ниских
и високих регистара, често повезана са музиком Алпа.
Ју-рок - жанр рок музике који се развио у Југославији у 80-им годинама 20.
века, карактеристичан по свом меланхоличном звуку и употреби текстова
на многим јужнословенским језицима.
Јамб - ритамски термин у поезији и музици који описује редослед удараца
у групама два: слаб-јак, као у речи "узбудљив".
Јоде - жанр карипске музике који настао на Француској Гвинеји, са
елементима европске, афричке и латино-америчке музике, карактеристичан
по свом брзом темпу и употреби кажипске гитаре.
К
Клавир - музички инструмент са клавијатуром који користи механички
систем да би се произвео звук.
Каденца - виртуозни соло у делу који допушта извођачу да импровизује и
прикаже своје умјетничке способности.
Камерна музика - музика за мали број извођача, често у интимној околини
или у мањим сала за концерте.
Консонанса - хармонијски однос у којем два или више звукова звуче
угодно за ухо слушаоца.
Квинтакорд - арпегирана акорд који се састоји од пет тонова
распоређених у интервалу од квинте.
Корал - једноставна религиозна пјесма, често певана у хору, најчешће у
католичкој цркви.
Каденција - музички завршетак пјесме, који може бити кратак или
дугачак, сложен или једноставан.
Контраст - умјетнички ефекат који се постиже различитим коришћењем
динамике, темпа, тонова или мелодије у различитим деловима пјесме.
Континуо - вокална или инструментална музика у којој један инструмент
свира бас линију, док други инструменти свирају мелодију.
Кондуктор - умјетник који диригује оркестром или хором и одговара за
управљање темпом, динамиком и изражајностима музичког извођења.
Л
Легато - термин који означава да се ноте свирају глатко и спојено, без
паузи између њих.
Лирички - описује тон или израз који је мекшег карактера, као што је
пејачки глас или мелодија која је мека и усмерена на емоције.
Ларго - термин који описује спору и тужну музику, обично се користи за
споре дијелове опера или класичне музике.
Лист - име романтичног композитора Ференца Листа, познатог по својој
виртуозности и револуционарним техникама свирања.
Лакташ - музички инструмент сличан гитари, али са једним или више
додатних струна које давају бас звук.
Левел - у музици, термин се користи за описивање степена сложености
музичког дјела или композиције.
Либрето - текст опере или музичке драме, који обично садржи дијалоге и
стихове пјесама.
Лирички сопран - врста гласа која је светла, мека и мелодична, која се
најчешће користи у опери и класичној музици.
Лимбо - у џезу, термин се користи за описивање промјенљивог ритма у
којем је тешко наћи јасан бит, што дава осјећај "лутања" у музици.
М
Мажор - музички термин којим се означава главни тоналитет у класичној
музицији, заснован на мажорној скали.
Мелодија - секвенца тонова која је сортирана у логичном поретку да би се
постигла хармонија и ритам.
Метал - жанр рок музике који укључује тешке гитарске звуке, бас линије и
бубњеве, често пратећи употребу гласова за вриштање.
Модулација - техника у класичној музици која се користи да би се
променила тоника песме, најчешће коришћењем акуорда.
Музички скуп - група музичара која изводи музику за различите прилике и
догађаје, укључујући свадбе, концерте и друге наступе.
Метроном - уређај који омогућује музичарима да одрже константан темпо
током извођења песме, да би се осигурао уједначен ритам.
Модерно - стил музике који је настао у 20. веку, обично карактеристичан
по употреби гитара, синтесајзера и електронских уређаја.
Моћни акорд - акорд који се састоји од три тона размакнута у интервалу од
две терце и има снажан, убедљив звук.
Мулти-инструменталист - музичар који може да свира више различитих
инструмената.
Монодрама - музичко дело или оперска изведба која се изводи од стране
једног солиста, уз придружену музику.
Н
Нотни систем - систем обележавања музичких тонова, укључујући
линије и просторе на нотном листу, на којима се пишу ноте.
Натурализација - процес уклањања ознака за измене тонова на писму,
како би се избегло писање истих ознака током целе песме.
Напев - кратка мелодија, обично са текстом, која се често понавља у
песми.
Напуштање теме - концепт у јаззу који се односи на одлазак од основне
теме у импровизацији, обично ради истраживања музичких идeја.
Небеска гласова - музички пројекат који се фокусира на гласове жена који
певају на старословенском, грчком и другим језицима.
Независност руку - техника у свирању клавира која захтева да свака рука
буде способна да изводи различите музичке линије.
Небитна терца - терца између два тоника, која није битна у скали, али се
користи у хармонизацији мелодије.
Нота - симбол који представља одређени музички тон и уз који се обично
пише текст песме.
Нео-романтизам - музички стил који се развио у 19. веку, обележен
снажним емоцијама и изразитом хармонијском сложеношћу.
Нумерисани попис - списак свих учесника у позоришној или музичкој
представи, наведен по редоследу њиховог појављивања.
Нота - симбол који представља тон или звук, а означава се на музичком
листу.
Нормализација - процес обраде снимка у крајњем производу ради
остваривања жељеног звучног карактера.
Нонет - група од девет певача који певају а капела.
Напев - мелодијски пасус који се пева и понавља у музици.
Натурализам - у музици, означава природну тонску висину ноте.
Нова ера - период у западној музици од краја 19. века до Другог светског
рата, карактеристичан по увођењу нових техника композиције и нових
инструмената.
О
Оперета - лакша, забавна опера са музиком која обично садржи духовите
мелодије и енергичне пјесме.
Оргуле - гудачки инструмент са више жица, који се свира уз помоћ
дугмених педала.
Ораториј - вокално-инструментална композиција са хоровима, солистима
и оркестром која се обично изводи у цркви или на сцени.
Октава - музички термин којим се означава интервал између два тонова са
истим именим, а различите висине.
Одабир - процес избора музичких композиција за један музички програм,
филм, игру или другу врсту мултимедијалног садржаја.
Октет - група од осам извођача или осам вокала који заједно изводе
музику.
Ода - музички облик који се састоји од различитих секција, са дугим,
емоционалним мелодијама.
Основна линија - у музици, основна мелодијска линија која се често свира
на гитари или клавијатури, док се остали инструменти свирају уз њу.
Оркестар - група музичара који свирају различите инструменте уз
диригента.
Овације - букално и емоционално изразита израза одобравања и
захвалности од стране публике на крају концерта или извођења.
П
Пентатоника - Музичка скала која се састоји од пет тонова. Употребљава
се у различитим музичким жанровима, укључујући блуз, рок и фолк.
Пијанино - Клавир који користи механичке чекиће да би ударао у жице и
производио звук. Често се назива и "кључ за све тонове" због своје
универзалности у музици.
Полифонија - Стил компоновања музике у коме се користе различити
гласови или инструменти да би се створио комплекснији звук. Ово је често
присутно у класичној музици, али и у другим жанровима.
Престиж - Квалитет музичког извођача или групе који су стекли
репутацију због своје вештине, талента или успеха. Ово може да има
значајну улогу у музичкој индустрији и могуће је да има утицај на то
колико су музички извођачи плаћени.
Приступачност - Квалитет музичког дела које је лако доступно или
разумљиво за различите слушаоце. Ово може да буде важно за музичке
извођаче који желе да достигну широку публику.
Р
Риф - у музици секвенца од акорда или нота које се понављају у мелодији.
Ритам - у музици, комбинација брзине и дуготрајности нота у мелодији.
Ритам секција - у оркестру, секција инструмента (на пример, бубањи,
тарантеле, чинеле) који производе ритам и ударљив звук.
Реситатив - у опери, певање у ком је музика подршка тексту и
декламацији, а не пуне мелодије.
Реквијем - композиција у музици класичног жанра која се изводи на
сахранама или меморијалним службама.
Регге - музички жанр који потиче из Јамајке, карактеристичан је по свом
ритму и посланику заједништва и мира.
Резонатор гитара - гитара са металичним резонатором, који употребљава
звук ваздуха да би произвео звук.
Рефрен - у популарној музици, делови песама који се понављају и често
садрже најваћнији текст и мелодију.
Ренесанса - период у западној музици који је трајао од 1400. до 1600.
године, карактеристичан појавом полифоније и новим стиловима музике.
Рок - жанр популарне музике који је настао у 50-им годинама прошлог
века, карактеристичан је ритмом, електричним гитарама и јаким
текстовима.

С
Соло - изведба коју изводи само један инструмент или певач, без
придруживања других инструмената или пјевача.
Скала - низ тонова који се користе у мелодији или хармонији.
Секвенца - кратки музички мотив који се понавља у истом облику или у
различитим варијантама.
Синкопа - ефект у којем се акценат или ритам помера на неочекивано
место у музичкој фрази.
Соната - кратка музичка форма која се састоји од три дела: уводног,
главног и закључног дела.
Симфонија - дугачка музичка форма која се састоји од четири дела,
најчешће у складу са схемом брз-спор-умјерен-брз.
Стакато - начин свирања инструмента у коме се тонови одвојено изводе, а
звук се прекида прекидом тонова преко додира прста на инструмент.
Свинг - стил ритама у којем се умерени или дужи тонови свират кратко, а
кратки тонови свират дуже.
Сопран - највиша од трећина гласова у хоровима, која се изводи женским
гласовима или високим мушким гласовима.
Струни - фамилија инструмената која се свирају тако што се жице натежу
до одређеног степена напетости и затим свирају пробијајући ваздух
вибрацијама.
Т
Темпо - Означава брзину или темпо у музици. Може се изразити
различитим терминима као што су "алегро" (брзо) или "анданте"
(умерено).
Такт - Означава основну јединицу мере у музици, обично у виду ударца
које бројимо.
Транспоновање - Промјена тоналитета музичког композиције, на пример,
пјевачевог гласа или инструмента, у више или ниже октаве.
Тремоло - Техника свирања на струнима, дувачким или ударним
инструментима, која се одликује брзим смјенама два тонова.
Трансверзала - Нотни знак који се ставља на почетку пјесме или дијела
пјесме и објашњава да се све ноте у пјесми морају свирати или пјевати на
висини на којој су на трансверзали, без обзира на то који је тоналитет.
У
Увертура - композиција за оркестар која обично отвара оперу или балет
Утемељити - створити основу или основу за музичку композицију
Утемељивање - процес стварања основе за музичку композицију
Укупни звук - звучна слика која се ствара када се комбинују сви
инструменти или гласови у једној музичкој композицији
Униформност - када су различити елементи музичке композиције слични
по стиљу или тематици, што даје целокупну музичку композицију
уједначен изглед.
Ф
Фанфара - Кратка музичка композиција са високим тоновима која се
користи као поздрав или обавештење.
Форте - Италијански термин који се користи за означавање јакости звука у
музици.
Фуга - Музичка композиција која је грађена на тему која се повтара и
развија у различитим гласовима.
Фламенко - Традиционални музички стил који потиче из Андалузије у
Шпанији, а у којем се спајају плес, певање и свирање на гитари.
Фаза - Термин којим се означава синхронизација два или више звучних
извора, на пример две гитаре или вокала, уз посебан ефекат у звучном
простору.
Х
Хорн - музички инструмент који се обично свира у оркестру или у
маршевима. Хорн је обично израђен од метала и има издужену тубу за дув.
Хармоника - мала дувачка музичка опрема која се састоји од металних
језика који вибрирају када се удиса или издиса ваздух.
Хроматика гитара - врста гитаре која садржи додатне жице и омогућује
свирање свих нота без промене траженог положаја на грифу гитаре.
Хармонија - у музици, хармонија се односи на симултану свирку више
тонова или акорда који звуче заједно да би се створио одређени звук.
Хеви метал - жанр рок музике који се карактерише јаким бас линијама,
гитарским рифовима, бруталним ударцима бубња и употребом вокалних
техника попут сцриминга и грохочућих вокала.
 Ц
Циклус - у музици је циклус секвенца нота или акорда који се понавља у
одређеним интервалима.
Цисм - знак који снижава тон једног звука за један полутон.
Цимбал - ударни инструмент који се састоји од танких металних плочица
које се ударају палицом.
Цифра - у музици је цифра број који представља акорд или тон.
Центар тоника - у музици је центар тоника тон који је у основи скупа
нота у музичком делу и на који се најчешће враћа мелодија.
Ч
Чело - струнски инструмент који се изводи сједећи, са четири жице,
најнижу жицу најтежу. Често се користи у оркестру и камерној музици.
Чорал - једноставна хришћанска химна или пјесма, коју изводе црквени
хорови или пјевачки зборови.
Четворосем - метар у којем се у једном такту броји четири дужине,
најчешће четвртинске или осминаске.
Чешки танц - народни танц који потиче из Чешке. Обично се изводи у
метру 2/4 и уз брз темпо, а карактеризује га скоковито кретање.
Чили - узбудљив осјећај који неки људи осјећају при слушању музике,
обично производећи титрање по кожи и осјећај трнућа. Такође се назива
музички оргазам.
Џ
Џез - музички жанр који се развио у Сједињеним Америчким Државама у
20. веку. Карактерише се импровизацијом, комплексним хармонским
структурама и ритмовима.
Џамбе - афрички бубањ који се користи у традиционалној музици разних
земаља у западној Африци.
Џез фузија - музички жанр који комбинује елементе џеза и рок музике,
настао крајем 60-их година 20. века.
Џингл - кратка музичка тема, обично траја око 30 секунди, која се користи
у радијској или телевизијској реклами.
Џазмен - извођач џеза, особа која свира џез музику или се бави
композицијом џез музике.
Ш
Шифонија - музички термин који се користи за описивање музичке
композиције која има мекани, уметнички и лагани звук.
Шум - у музици, шум се односи на звуке који се користе за стварање
атмосфере или ефекта у музичкој композицији.
Шейкер - ударни инструмент који се користи у музици, састоји се од
контејнера пуњеног малим предметима (камење, зрна ризе итд.) који
производе звук при тресењу.
Шаг - популарни танц настао у 1920-им годинама, који је добио име по
имени Томми Такер-а.
Шестофонска музика - музички стил који користи шест независних
гласова или линија, сваки са својом мелодијом и хармонијом.
Шансон - француски музички жанр који се односи на песме које су често
меланхоличне, патетичне и нарушене.
Шездесетосмона музика - жанр музике који је највише популаризован у
1950-им и 1960-им годинама, а обухвата рокенрол, соул, битлс музику, блус
и џез.
Штимунг - ефекат у музици који се постиже узастопним наглашавањем
музичких звукова.
Шприцато - музички термин који описује начин свирања у којем се свака
нота свира са наглашеним стартом и после тога постепено прелива у
слабији звук.
Шарм - фраза која описује чаробну и елегантну појаву или перформанс у
музици, која на гледаоце или слушаоце оставља утисак.