PEDAGOGIJA NAUKA O VASPITANJU

u klasifikaciji nauka odreuje se kao jedna od drutvenih nauka : definisan predmet prouavanja dostignuti razvojni nivo specifina metodologija termin paidagogus sloenica dve rei pais, paidos - dete, deak ago, agein - voditi

 Pojam pedagogije : NAUKA O VASPITANJU nauka vaspitanje NAUKA je sistematizovan i argumentovan skup saznanja o objektivnoj stvarnosti u odreenom istorijskom periodu do kojih se dolo primenom objektivnih metoda istraivanja. VASPITANJE je proces formiranja oveka kao ljudskog bida sa svim fizikim, intelektualnim, moralnim, estetskim i radnim kvalitetima.

PREDMET PROUAVANJA
vaspitanje u najirem znaenju (vaspitanje, obrazovanje, nastava ) ue znaenje : prouava zakonitosti vaspitno obrazovnog procesa Pedagoke zakonitosti - nune veze i odnosi u i izmeu pedagokih pojava: sveopta povezanost razvojnost strukturno sistematske veze funkcionalne veze

jedinstvo opteg, posebnog i pojedinanog kauzalne veze korelacione veze i odnosi otkrivene zakonitosti vaspitno obrazovnog procesa konstituiu se u posebne pedagoke zakone Pedagoki zakon ini nerazdvojno jedinstvo sutinske relacije ( veza i odnosa ) i jezikog ( simbolikog ) izraza nekog zakonskog odnosa u vaspitno obrazovnom procesu.

ZADACI PEDAGOGIJE
1. prouava i istrauje vaspitne pojave, otkriva ped.zakonitosti, formulie pedagoke zakone i klasifikuje ih u poseban pedagoki sistem 2. potpomae razvijanje, unapreivanje i usavravanje vaspitno obrazovne prakse 3. nauno prati i kritiki vrednuje rezultate u pedagokoj teoriji i praksi 4. razvija i usavrava specifinu metodologiju naunih istraivanja vasp.obraz.fenomena 5. koristi rezultate naunih saznanja drugih nauka i povezuje ih u koherentan sistem

OSNOVNI POJMOVI PEDAGOGIJE

VASPITANJE
ire znaenje: - sveukupnost pedagokog delovanja na sve sfere ovekovog bida - proces usmeren na izgraivanje celovite linosti - obuhvata 5 komponenti vaspitanja : fiziko intelektualno moralno estetsko i radno

- obuhvata 3 procesa : usvajanja znanja, vetina i navika proces formiranja fizikih i intelektualnih snaga i sposobnosti proces izgraivanja i oblikovanja linosti i karaktera ue znaenje: izgraivanje i oblikovanje linosti i karaktera razvijanje pozitivnih ljudskih karakteristika teite je na emocionalnom, voljnom i karakternom razvijanju linosti

OBRAZOVANJE
Proces usvajanja znanja, vetina i navika ZNANJE sistem injenica i generalizacija o objektivnoj stvarnosti koje je ovek usvojio i trajno zadrao u svojoj svesti VETINA estim ponavljanjem radnje steena psihomotorika sposobnost NAVIKA automatizovana psihomotorna struktura

NASTAVA
Kontinuiran vaspitno obrazovni rad polaznika i voditelja zasnovan na drutveno verifikovanim ciljevima i zadacima, didaktiki prilagoenim sadrajima, sredstvima, organizacionim oblicima i prostorno - radnim uslovima Sva tri pojma meusobno uslovljeni i povezani procesi i ine jedinstven pedagoki proces

SISTEM PEDAGOKIH SAZNANJA

Pedagoki nauni zakoni ( Opta pedagogija ) Pedagoki principi ili naela ( Didaktika ) Pravila pedagokog rada ( Metodike ) Pedagoki nauni zakoni izraavaju najoptije i najbitnije veze i odnose meu pedagokim pojavama. Najpoznatiji pedagoki zakoni su : zakon o drutvenoj uslovljenosti vaspitanja zakon o klasno politikoj uslovljenosti vaspitanja

 zakon o intencionalnosti vaspitanja zakon skladnog delovanja razliitih faktora vaspitanja zakon aktivnog usvajanja obrazovno vaspitnih vrednosti Pedagoki principi ili naela izraavaju nii nivo optosti pedagokih zakonitosti ( imaju karakter posebnih zakonitosti ) Prema njima se organizuje, usmerava i izvodi vasp. obraz. proces odnose se na odreena podruja vaspitanja

Pedagoka pravila najnii oblik ispoljavanja pedagokih zakonitosti , direktno primenljiva u nastavnoj i vaspitnoj praksi najpoznatija pravila: Od blieg ka daljem Od jednostavnog ka sloenom Od lakeg ka teem Od poznatog ka nepoznatom Od konkretnog ka apstraktnom

SISTEM PEDAGOKIH DISCIPLINA s Pojam pedagoka disciplina : ue nauno

1. teorijsko podruje ili jedan od aspekata vaspitanja PSIHOFIZIKE SPOSOBNOSTI ILI UZRAST VASPITANIKA predkolska pedagogija kolska ( osnovnokolska i srednjokolska )pedagogija visokokolska pedagogija andragogija

a) b)
c) d)

2. MESTO VASPITNOG RADA s a) porodina pedagogija b) didaktika c) domska ili internatska pedagogija d) pedagogija slobodnog vremena
3. VREME VASPITANJA a) istorija pedagogije ( opta i nacionalna ) b) savremena pedagogija c) pedagoka futurologija

4. SPECIFINI USLOVI VASPITANJA a) specijalna pedagogija s b) industrijska pedagogija c) vojna pedagogija d) religijska ( konfesionalna ) pedagogija 5. NIVO OPTOSTI DISCIPLINE a) Opte pedagoke discipline ( opta pedagogija; metodologija pedagokih istraivanja ;istorija pedagogije; komparativna pedagogija) b) Posebne pedagoke discipline ( predkolska pedagogija; kolska pedagogija; andragogija;

didaktika; porodina s pedagogija ; domska pedagogija; pedagogija slobodnog vremena), c) Pojedinane pedagoke discipline ( metodike nastave pojedinih predmeta ; metodika vaspitnog rada; metodika rada pedagoga i dr.

 Prema nivou naune razvijenosti i praktine s primenljivosti Opta pedagogija osnovna ped. disciplina koja se bavi fundamentalnim pitanjima vaspitanja i pedagogije Metodologija pedagokih istraivanja problemi nauno - istraivakog rada u oblasti vaspitanja i obrazovanja ( metode, tehnike, postupci i instrumenti naunog istraivanja ) Didaktika teorijske osnove nastave, zakonitosti nastavnog procesa

 kolska pedagogija problem kole i kolskih s sistema Andragogija problemi vaspitanja i obrazovanja odraslih Metodika nastave opti naziv za sve metodike nastave pojedinih nastavnih predmeta ( zakonitosti procesa pouavanja, uenjka, samouenja i staralatva u okviru nastavnih predmeta) Granine naune discipline integracija komplementarnih saznanja o istoj pojavi; npr. pedagoka psihologija, sociologija vaspitanja, pedagoka kibernetika