UNIVERZITET U

BANJOJ LUCI
Filozofski fakultet
Studijski program:
Pedagogija








Seminarski rad
Predmet: Teorije vaspitanja
Tema: Savremene teorije moralnog
vaspitanja (Pijaeva teorija
moralnog sudjenja, Kolbergova
teorija moralnog sudjenja,
Hofmanova teorija razvoja
altruistike motivacije)




Mentor: Student:
Prof. dr. Drago Brankovi Nikolina Todorovi 1246/13


Banja Luka, avgust 2014.

1


Sadraj

UVOD ..................................................................................................................................................... 2
1. PIJAEOVA TEORIJA MORALNOG SUENJA........................................................................ 4
2. KOLBERGOVA TEORIJA MORALNOG SUENJA .................................................................. 7
3) HOFMANOVA TEORIJA RAZVOJA ALTRUISTIKE MOTIVACIJE .................................. 11
ZAKLJUAK ....................................................................................................................................... 14
LITERATURA ...................................................................................................................................... 15




























2


UVOD

''O moralnom vaspitanju znam samo toliko da je moralno ono posle ega se dobro oseate, a
nemoralno ono posle ega se oseate loe.'' Ernest Hemingvej
POJAM RIJECI MORAL I OSNOVNE KARAKTERISTIKE
Re moral dolazi od latinske rijei mos, mores, koja oznaava obiaj ili zakon. Moral kao
apstraktan pojam predstavlja skup nepisanih pravila i obiaja u jednoj kulturnoj zajednici koji
se prenose i usvajaju putem neformalnog uenja. Kao i sve drutvene norme, moralne norme
odreuju ta je ispravno, pravedo i dobro ponaanje, a ta nije, te utvruju interpersonalne
odnose. Relativnog je karakera, odnosno razlikuje se od drutva do drutva, od kulture do
kulture. Pored toga to nije isti u svim drutvenim grupama, moral se mijenja i tokom istorije.
MORALNO VASPITANJE I NJEGOVE KARAKTERISTIKE
Moralno vaspitanje je posebna komponenta procesa vaspitanja i predstavlja sloen pedagoki
proces. To je proces moralnog formiranja i oblikovanja pojedinca u drutvenu, moralnu
linost. Tokom ovog procesa formiraju se moralna svjest, moralna osjeanja, volja, krakter,
moralne navike i stavovi kao karakteristike linosti.
Problematika moralnog razvoja i moralnog vaspitanja je oduvek bila, a i danas je, veliki
izazov za istraivae, jer saznate istine u ovom, kao i u veini drugih podruja interesovanja,
se ne mogu smatrati konanim i potpunim (Stojanovi, 2008). Prema Stojanoviu, pitanje
izbora odgovarajuih istraivakih metoda, tehnika i instrumenata, kao i pitanja objektivnosti
ispitanika, pristrasnosti i sl. neka su od sutinskih pitanja pred kojima se nalaze istraivai u
podruju moralnog razvoja i moralnog vaspitanja.
Psiholoka istraivanja moralnosti polaze od razliitih teorijskih modela psihoanalitike
teorije, teorija socijalnog uenja, teorija kognitivnog razvoja. Kognitivno razvojni pristup i
teorije moralnog razvoja bavile su se pitanjima kako deca formiraju miljenje o dobrom i
loem, pogrenom i ispravnom, pravednom i nepravednom.


3


Nesumnjiv je doprinos Pijaea koji je istraivao razvoj moralne zrelosti djece od moralnog
realizma (preoperacionalni stadijum razvoja miljenja) do moralnog relativizma (formalno
operacionalni stadijum razvoja miljenja), kao i Kolbergove hijerarhije stadijuma moralnog
razvoja. Razvoj moralnog miljenja, po ovom pristupu, znai napredovanje kroz niz
stadijuma, iji je redoslijed unapred odreen, i za koje je karakteristino miljenje odreenog
kvaliteta. Kognitiviste pre svega interesuje kako djeca tumae pravila i kako se njima koriste
u situacijama kada treba da izvre moralno rasuivanje i procjenu.
Osnove kognitivistiko-razvojnih pristupa razvoja moralnosti zasnivaju se na postavci da je
kognitivni razvoj osnova moralnog razvoja i da se djetetovo moralno postupanje moe
objasniti tek kada se upoznaju njegove sposobnosti rasuivanja i znanje o moralu uopteno.
Dva najuticajnija predstavnika, i u odreenom smislu rodonaelnika kognitivnih modela
razvoja moralnosti su Pijae i Kolberg. Dok Hofman zastupa altruistiku motivaciju. Odnosno
razvoj empatije, odnosno doivljavanje osjecanja druge osobe, tj. poistovjeivanja sa drugim
osobama.















4


1. PIJAEOVA TEORIJA MORALNOG SUENJA

an Pijae se zajedno sa Kolbergom smatra zaetnikom kognitivnog modela razvoja
moralnosti.
an Pijae je roen 9. avgusta 1896. godine u Neatelu. Bio je vajcarski razvojni psiholog i
filozof, poznat po svojoj teoriji kognitivog razvoja i brojnim eksperimentalnim istraivanjima
o mentalnim sposobnostima male djece.
Pijae je u svojim pristupima primenjivao dvije vrste pristupa. Prvi je bio naturalistiki
pristup, koji se zasnivao na posmatranju djece prilikom igranja uobiajenih igara. U tom
procesu, prouavao je kako djeca stvaraju i sprovode pravila igre i postavljao im pitanja o
uslovima pod kojima se pravila mogu menjati, ili ak u potpunosti zanemariti. Drugi pristup
je bio eksperimentalni pristup, koji je bio zasnovan na eksperimentima u kojima je od djece
traeno da rijee razliite moralne dileme. Na osnovu ovako realizovanih istraivanja, Pijae
je razvio model moralnog razvoja kojim se tumai kako djeca potuju pravila. Prema tom
modelu moralni razvoj se odvija kroz etiri faze. U prvoj fazi, koja traje od 2. do 4.godine,
djeca ne razumeju zato se treba pridravati pravila i ne shvataju ta je to moralnost. U drugoj
fazi moralnog razvoja (od 5. do 7. godine), koju Pijae naziva moralni realizam, djeca misle
da su pravila nepromenljiva, ne preispitujui njihov smisao i ispravnost. Za ovu fazu
karakteristina je pojava dvije osobine koje Pijae definie kao objektivna odgovornost i
bezuslovna pravda. Karakteristike objektivne odgovornosti su da djeca odgovornost odreuju
iskljuivo prema rezultatima nekog djela i njegovim fizikim posledicama. Druga osobina ove
faze moralnog razvoja je bezuslovna pravda koja se, po Pijaeu, odnosi na oekivanje djece
da kazna mora da slijedi neposredno posle svakog krenja pravila, bez obzira da li je prekraj
otkriven ili ne. Karakteristika tree faze, koju Pijae naziva moralni relativizam (od 8. do 11.
godine) je da se u njoj moralnost potovanja nekog pravila procenjuje s obizorom na razliite
okolnosti u odreenoj situaciji. U ovoj fazi djeca poinju da shvataju da su pravila rezultat
dogovora meu ljudima. U poslednjoj, etvrtoj fazi, djeca se u oblasti kognitivnog razvoja
nalaze u stadijumu formalnih operacija, to im omoguava da u segmentu moralnog razvoja
zamiljaju razliite situacije i da svoje moralno rasuivanje ire sa linog na iri drutveni
plan.

5


Pijae je, osim razmatranja uloge kognitivnog razvoja u razvoju moralnosti, posvetio panju i
sredinskim faktorima, a naroito ulozi djetetovih iskustava sa drugim ljudima, roditeljima i
vrnjacima. Empirijske provere Pijaeovog modela su se bavile istraivanjem pojma
bezuslovne pravde, i ova istraivanja su pokazala da je Pijaeov model opravdan i taan.
Kritike Pijaeovog modela pre svega se zasnivaju na metodolokim nedostacima, koji su u
odreenoj mjeri mogli doprinjeti iskrivljavanju dobijenih rezultata. Naime, u Pijaeovim
istraivanjima, o namjerama glavnog junaka se uvek govori na poetku, a o veliini tete na
kraju prie. U skladu sa tim, poto mala djeca teko mogu da obrade vie uzastopnih
informacija za redom, mogue je da djeca najbolje zapamte zadnji dio prie, a poto se
veliina tete uvek navodi na kraju, djeca su usmerena upravo na te informacije. Rezultati
odreenog broja istraivanja su pokazali da su, ukoliko se namjera glavnog junaka pojavi na
kraju prie, ak i petogodinja djeca bila u mogunosti da procjene da je loiji onaj lik koji je
imao loiju namjeru, a ne onaj koji je napravio veu tetu.
U sutini Pijaeva teorija sadri dva opta stadijuma moralnog miljenja: 1. Stadijum moralne
heteronomije (traje od 7,8 godine ivota); 2. Stadijum moralne autonomije (traje do 10-e
godine ivota).
Stadijum moralne heteronomije obuhvata moralni realizam i objektivnu odgovornost. To je
moralnost autoriteta i dunosti - biti dobar, znai biti posluan, a ispravno je ono to autoritet
nareuje. Dobar postupak je svaki postupak u kome se ogleda poslunost prema pravilima ili
odrasloj osobi, bez obzira ta ona nareuje, zapoveda.
Stadijum moralne autonomije javlja se oko 10-e godine - poslunost biva zamenjena
oseanjem pravde, i razlikovanjem zlog i ravog; Pravila vie nisu nepromenljivi, sveti
apsoluti koji vode poreklo od autoriteta, i koji su spolja nametnuti; Pravilo se sada shvata kao
posledica obostranog pristanka i koje morate potovati ako elite da budete lojalni.
Pijae je moralnom miljenju i sudjenju pristupio sa kognitivno razvojnog aspekta a
prouavao je stavove djece raziitog uzrasta. Sutinu moralnosti ini potovanje drutvenog
rada i poimanje pravde.



6


Pijaeovom shvatanju je opueno vie kritika, metodolokih i sadrinskih. Prigovarano je da
su prie viesmislene, da su metode nepouzdane i da zakljuci ne slede iz nalaza. Bandura i
Mekdonald, na primer, kau da je razvoj kontinuiran ida nema razliitih stadijuma, i da je pod
uticajem modela mogue promeniti nivo moralnog suenja u oba pravca. Istina, kasnije se
pokazalo da su promjene na nie kratkotrajne. Takoe je utveno da kulturni inioci imaju
udjela u nalazima. Kod djece iz razliitih kultura varira uzrast prelaska u vii stadijum.
Preporuka za vaspitae je da, ako ele razviti moralnu linost, i sami se moraju moralno
vladati. Pijae istie da mnoge osobe odgajane u strogom autoritarnom reimu i kad odrastu
nastavljaju da izjednaavaju pravdu sa naredbama autoriteta.
















7


2. KOLBERGOVA TEORIJA MORALNOG SUENJA

Lorens Kolberg je najznaajniji nastavlja Pijaeovog shvatanja. Roen je 25. oktobra 1927.
godine u Bostnu. Ameriki psiholog koji je prglaen 30. najeminentnijim psihologom 20.
vijeka.
Metode kojima se slui su sline: ispitanicima se prezentuju prie koje sadre razliite
moralne dileme. Ispitanik odgovara ta i zato junak prie treba da uradi. Jedinica analize je
obrazloenje zato je neto ispravno, forma a ne sadraj moralnog suenja. Moralno
rasuivanje zavisi od intelektualnog razvoja.
Kolberg nalazi tri nivoa sa po dva stadijuma moralnog suenja. Moralni stadijumi su
strukture, forme moralnog suenja, oni "mogu da se shvate kao razliite moralne filozofije,
odreena gledita o socio-moralnom svetu" (Kolberg, 1986, str.51).
Tri nivoa i est stadijuma se opisuje na sledei nain:
1) Predkonvencionalni novo
Na ovom nivou razvoja dete, prilikom tumaenja pravila i u ponaanju, vodi rauna o
posledicama (nagradi, kazni, izmeni uloga). To znai da je kontrola ponaanja spoljanja jer
se standardi izjednauju sa spoljanjim zahtevima ili pritiscima. Dobro i loe se tumai prema
fizikim posledicama ili moi autoriteta.
Stadijum 1. Ovo je stadijum heteronomije i objektivne odgovornosti. Ispravno je izbjegavati
krenje pravila jer slijedi kazna, to je tzv. orjentacija na kaznu. Razlog potovanja je mo
autoriteta da kanjava.
Stadijum 2. Naivni instrumentalni hedonizam - ispravnim se smatra sluiti sopstvenim
potrebama. Reciprocitet i pravednost se shvataju nepotpuno kao uzvraena usluga. Djete
shvata da razliite osobe imaju razliite interese, a sporovi se reavaju razmenom usluga.




8


2) Konvencionalni nivo
Naziva se i konformistiki, osoba "smatra da je samo po sebi vredno da opravda oekivanja i
pravila svoje porodice, grupe ili nacije".( Kolberg, 1986, str.52). Na ovom nivou podravaju
se oekivanja djeje porodice, grupe ili nacije; prihvataju se i ispunjavaju dobra ili ispravna
djela, bez obzira na neposredne posledice. Stavove djeteta ne odlikuje samo saglaavanje sa
zahtevima autoriteta ili sa drutvenim redom, ve i lojalnost s njima i aktivno podravanje i
identifikovanje sa linostima i grupama ukljuenim u to.
Stadijum 3. Moralnost "dobrog djeteta" - ispravno znai igrati dobru, pristojnu ulogu. Voditi
rauna o ljudima i njihovim oseanjima, biti lojalan i odan prijateljima, motivisan
pridravanjem pravila i ispunjavanjem oekivanja. "Namjera postaje vana po prvi put i
pretjerano se upotrebljava" (Kolberg, nav. delo, str.53).
Stadijum 4. "Opredjeljivanje prema autoritetu, utvrenim pravilima i uvanje socijalnog reda.
Ispravno ponaanje se ogleda u ispunjavanju svojih dunosti, iskazivanju potovanja prema
autoritetu...Potovanje zasluuje onaj ko predano izvrava svoju dunost" (Kolberg, 1986,
str.58). Po Kolbergu, osobe enskog pola tee da se zadravaju na 3. stadijumu, a mukog na
4. stadijumu.
3) Postkonvencionalni nivo
Vladanje prema "autonomnim moralnim principima ija je valjanost i primjenljivost
nezavisna i od autoriteta grupa ili osoba koje ih potuju i od identifikacije pojedinca sa tim
osobama ili grupama." (Kolberg, nav. delo, str.53). Ovaj nivo ne dostiu svi.
Stadijum 5. Stadijum drutvenog dogovora, naglaava se opta dobrobit. Ispravno se
objanjava na osnovu optih prava i normi koje se kritiki preispituju. Naglasak se stavlja na
"pravnu taku gledita" ali je zakon promenljiv.
Stadijum 6. "Odluivanje po savjesti i prema samostalno izabranim etikim principima koji
imaju logiku opravdanost, optost i postojanost. To su apstraktni i etiki principi (zlatno
pravilo, kategoriki imperativ), a ne konkretna moralna pravila kao Deset zapovjesti."
(Kolberg, nav. delo, str.53). Kada zakon doe u sukob sa naelom naelo ima prednost.


9


Na poetnoj, predkonvencionalnoj razini, moralne prosude karakterie konkretna
individualna perspektiva. Prvi stadijum moralnog razvoja je heteronomna moralnost gdje je
moralno ponaanje usmjereno na poslunost i izbjegavanje kazne. Kao i u Pijaa, obiljeen je
egocentrizmom miljenja i nemogunou uzimanja u obzir tuih perspektiva.
Na drugom stadijumu nalazimo najraniji oblik moralnoga reciprociteta. Taj stadijum Kolberg
naziva stadijumom osobnog interesa i razmjene, a karakterie ga pragmatizam moralnog
ponaanja. Pravila se slijede dok su u skladu s osobnim interesom, a moral se zasniva na
ravnopravnoj razmjeni. Na tom stadijumu postoji shvaanje kako svatko ima svoj interes u
odreenoj situaciji, a s obzirom da se ti interesi mogu sukobljavati, moral je relativna stvar,
ovisno o perspektivi.
S treim stadijumom moralnog razvoja osoba prelazi na konvencionalnu razinu koju
karakterie drutvena perspektiva moralnog rasuivanja. Taj stadijum Kolberg naziva
stadijumom zajednikih interpersonalnih oekivanja, odnosa i konformnosti. Na tom je
stadijumu moralno ispravno ono to je u skladu s oekivanjima bliskih osoba te se odreuje u
terminima stereotipnih uloga (npr. dobra majka, dobar uenik, dobar poslodavac...).
Na etvrtom stadijumu moralno ispravno se prestaje gledati u terminima lokalnih normi i
zauzima se ira drutvena perspektiva. Moral se definie zakonima i normama koji se
zasnivaju na irem drutvenom sistemu. Osoba zauzima perspektivu lana drutva i potuje
norme i zakone drei ih nunima za odranje sistema koji titi sve svoje lanove.
Peti i esti stadijum ine treu, postkonvencionalnu razinu moralnog rasuivanja zasnovanu
na perspektivi univerzalne pravde. Na petom stadijumu stadijumu temeljne pravde i
drutvenog ugovora osoba temelji svoje shvaanje morala na naelima koja se nalaze u
osnovi pravila i normi. Zakon i moral se ne izjednauju kao na etvrtom stadijumu, nego se na
zakone gleda kao na proistekle iz temeljnih moralnih naela te se prepoznaje mogunost
sukoba zakona i morala (zbog nesavrenosti zakona). esti, najvii, stadijum moralnog
rasuivanja teorijski je vrhunac moralnog razvoja, a Kolberg ga naziva stadijumom optih
etikih naela. Na tom stadijumu moralnog razvoja pojedinac se vodi temeljnim naelima
pravde koji su iznad drutva i zakona, a moral vidi kao cilj a ne sredstvo.


10


Do nivoa postkonvencionalne moralnosti vaan faktor moralne odluke su osobe ukljuene u
odreenu situaciju. Ako se radi o bliskim osobama, ili onima od kojih se oekuje korist ili
odmazda, moralnost e biti jedne vrste, a ako su osobe nepoznate ili tek indirektno ukljuene,
moralni principi postaju vrlo elastini. Koga e osoba uzimati u obzir pri odluivanju, tj.
koliko e biti irok referentni okvir za donoenje moralne odluke zavisi od mnogih faktora. Za
neku osobu to je samo ona sama, za nekoga je to porodica ili nacija, za drevne hriane je to
oveanstvo, a za srednjevekovnog zen pesnika Kikvanu, to su sva iva bia.
Po Kolbergu, razvoj morala se zavrava tek oko 25. godine.
Kod Kolberga autonomija nije po sebi vrjednost. Ona se sree od 2. do 6. stadijuma, a tek na
viim stadijumima moralnost dostie vrhunac razvoja, kad je autonomija povezana sa
odreenim vrednostima. Pokreta razvoja je uravnoteavanje iskustva i kognitivnih
kapaciteta.
Transkulturalna istraivanja koja je Kolberg sproveo, potvrdila su univerzalni sljed razvojnih
stadijuma, ali se razlikuje tempo razvoja i prosean nivo do kojeg se razvija odreena grupa.
Najbre se razvija gradska srednja klasa, pa gradska nia klasa, a najsporije djeca sa sela. To
se potvrdilo i u vezi razliite razvijenosti odreenih kultura - bre se razvijaju djeca iz
razvijenijih kultura. Kolberg to objanjava razliitom kompleksnou iskustava.
Iako naglaava znaaj kognitivnog razvoja, Kolberg prihvata da u formiranju pojedinih
stadijuma mogu imati ulogu i razliiti oblici socijalnog uenja. Smatra da prvi stadijum
poiva prvenstveno na uslovljavanju. Za moralni razvoj su logiki stadijumi nuan ali ne i
dovoljan uslov, smatra Kolberg. Vani su i socijalni inioci.
Vie je kritika, prema M. Mioinovi, upueno Kolbergovoj teoriji. To su: previe istie
naelo pravde - postoje etiki sistemi gde pravda nije vrhovno naelo; prelazi sa opisa morala
na propisivanje kakav on treba da bude; potcenjuje konvencionalnu moralnost; precenjuje
ulogu kognicije u moralnom djelovanju, na raun drugih faktora - linosti, emocija, motiva,
navika i sl.



11


3) HOFMANOVA TEORIJA RAZVOJA ALTRUISTIKE MOTIVACIJE

Hofmanova teorija razvoja moralnih emocija nije u strogom smislu predstavnik kognitivno -
razvojnih teorija. Ona je prvenstveno teorija razvoja altruistike motivacije. Po Hofmanu
ovek poseduje uroenu sposobnost da se ponaa i agresivno i altruistiki. Kae da postojanje
obe vrsta uroenih kapaciteta ima veu vredjnost za preivljavanje nego svaka uzeta posebno
(prema Mioinovi, 1988, str.86). Glavni predmet njegovih interesovanja je empatija i
oseanje krivice.
Hofman definie empatiju kao nevoljno ali ponekad snano doivljavanje emocionalnih stanja
druge osobe. On smatra da ljudi imaju uroenu sposobnost da doive emocionalno stanje
druge osobe, te je samim tim dispozicija da se reaguje empatijski na tuu nevolju univerzalna,
mada posebni oblici koje empatija tokom razvoja moe da poprimi mogu biti naueni putem
socijalizacije, gde znaajnu ulogu umaju roditelji, odnosno vaspitanje (Stojiljkovi, 1998).
Empatijska uznemirenost (kao doivljaj neprijatnosti prilikom posmatranja nekoga ko,
ustvarnosti, pati ili doivljva bol) javlja se u primitivnom obliku ve kod beba, a kapacitet za
empatiko iskustvo razvija se sa razvojem kognitivnog oseaja za druge.
Postoji pet mehanizama izazianja empatijske reakcije, od kojih zavisi da li e empatizer
doiveti ista oseanja kao osoba sa kojom se empatie: empatija nastala putem motorne
mimikrije (koja se zasniva na imitaciji i feedback-u), klasinog uslovljavanja i direktnog
asociranja (tj. asociranja signala rtve ili njene situacije sa sopstvenim bolnim iskustvom)
najee izaziva iste emocije (emocionalna zaraza) kod empatizera. Razlog tome je to
pomenuta tri mehanizma zahtevaju najplii nivo kognitivne obrade i zato to nagone osobu da
u odreenim situacijama reaguje automatski, bez svesnosti. Ovi mehanizmi su od sutinske
vanosti za pojavu empatije u djetinjstvu, posebno u direktnim situacijama, licem u lice, i kao
takvi nastavljaju da funkcioniu tokom celog ivota. Stavljanje na mjesto druge osobe je
posebno vaan mehanizam, jer po Hofmanu, vano da djeca doive to vie razliitih emocija,
ak i negativnih, da bi kasnije mogla lake shvatiti kako se osea druga osoba.
Postoje i dva naina izazivanja empatije koji zahtjevaju vei stepen kognitivne obrade.


12


Prvi predstavlja posredovanu asocijaciju (izraajni signali osobe sa kojom empatiemo posred
ovanisu semantikom obradom informacija, tj. jezikom). Drugi nain je preuzimanje uloge
rtve (osoba zamilja kako se rtva osea ili kako bi se ona mogla oseati u rtvinoj situaciji).
Kada empatizer zamilja kako bi se on mogao oseati u rtvinoj situaciji, moe doiveti
intenzivniju empatijsku uznemirenost, nego kada zamilja kako se rtva osea. Hofman
smatra da se tada aktivira sopstveni sistem potreba, odnosno da dolazi do asociranja rtvinog
emotivnog stanja sasopstvenim bolnim iskustvima iz prolosti.
Zrela empatijska reakcija mora da ukljui svjest o injenici da je izvor linog afekta neto to
se dogaa drugoj osobi, kao i svjest o tome ta ta druga osoba osea. Ovde dolaze do izraaja
kognitivni inioci, pa e tako, empatijsko doivljavanje zavisiti od kognitivnog nivoa osobe,
odnosno razvoja svesti o drugima kao entitetima izdvojenim i nezavisnim od nje same, kao i
od sposobnosti jedinke da zauzme tue stanovite i da prepozna i razume oseanja drugih.
Empatija, prema tome, podrazumeva sintezu kognitivnog poimanja drugih i empatijskog
afekta.
Empatijska neprijatnost je reakcija na opaanje druge osobe u nevolji. Osoba tei da se
oslobodi neprijatnosti i ta tenja je motivaciona osnova altruistikog ponaanja. Najlake je
osloboditi se empatijske neprijatnosti pruanjem pomoi ugroenoj osobi. Logino je
zakljuiti da, iako pomagako ponaanje, pokrenuto empatijom, dovodi do toga da se ljudi
bolje oseaju tako to smanjuju empatijsku uznemirenost i oseaju empatijsko olakanje,
glavni cilj tog ponaanja je smanjivanje uznemirenosti osobe u nevolji. Empatija je tako most
izmeu egoizma i moralnosti.
Oseanje krivice, po Hofmanu, ima tri komponente: 1) afektivna - ini je samonecjenjenje
zbog zla nanjetog drugoj osobi, 2) motivaciona - osoba tei da ispravi uinjeno zlo ili
nadoknadi tetu, 3) kognitivna - svest o sopstvenim postupcima kao uzrocima tue nevolje.
Oseanje krivice i empatija deluju kao snani moralni motivi, a Hofman ih smatra
najvanijim, jer "mogu da pretvore tui bol u sopstvenu neprijatnost i uine da se osoba osea
djelom odgovorna za tuu nevolju....i da eli da uini neto i tuu nevolju prekrati i olaka"
(prema Mioinovi, 1988, str. 106).


13


Po Hofmanu, socijalizacija moe na vie naina doprineti razvoju empatije: djeci treba
dozvoliti da doive to raznovrsnije emocije (ali ipak ih kloniti odvie bolnih); usmeravati
panju djeteta na unutranja stanja ugroene osobe; pruati mogunosti za stavljanje na tue
mesto i ukazivanje pomoi; ukazati kad je ta mogunost proputena; pruiti djeci dovoljno
ljubavi i zadovoljiti njihove afektivne potrebe jer tada nee biti obuzeti svojim linim
potrebama ve otvoreni za potrebe drugih; vaspitai treba da verbalizuju svoja empatijska
oseanja i da se sami altruistiki ponaaju (prema Mioinovi, 1988, str. 107).

















14


ZAKLJUAK

Drutveno, a posebno moralno vaspitanje, je uvek bilo aktuelno. Svako drutvo je nastojalo da
na mlade generacije prenese civilizacijske i druge tekovine, iskustva i tradiciju i na taj nain
da uspostavi kontinuitet u svom razvoju. Pored prenoenja kulturnih i drugih tekovina, svako
drutvo je pred mlade postavljalo odreene zahteve u pogledu normi zajednikog ivota i
delovanja, kao i vrednosti, znaajne kako za drutvo, tako i za pojedince. U toku svog razvoja
svako drutvo je doivljavalo razliite, vee ili manje promene. U prelomnim razdobljima te
promene su izazivale potrese i u oblasti drutvenog i moralnog vaspitanja mladih.
Kroz istoriju postojao je veliki broj razliitih teorijskih shvatanja moralnog vaspitanja.
U ovom djelu navedena su tri teorijska shvatanja razvoja moralnog vaspitanja. Prva dva imaju
dosta slinosti. Ona su zapravo predstavnici kognitivno - razvojnih teorija. U njima je
utvreno da se moralno vasitanje prolazi kroz nekoliko stadijuma. Autori prve dvije teorije u
obzir uzimaju starosni uzrast djece pa su i stadijumi moralnog razvoja podjeljeni po uzrasnim
mogunostima djece. Takoe, u prve dvije teorije naveden je i uticaj porodice, vrnjaka,
kole, odnosno vanjskih inioca, na moralni razvoj i vaspitanje djeteta. Dok je trea teorija
razliita i obuhvata altruistiku motivaciju. Odnosno empatiju. Navedeno je da autor teorije
smatra da svaki ovjek ima uredjenu sposobnost da doivi emocionalno stanje druge osobe.
Takodje javlja se emocionalna neprijatnost i uznemirenost kada se osjeti da je druga osoba u
nevolji. Isto tako navedeno je da osoba tei da se oslobodi tog negativnog osjeanja
pomagajui drugoj osobi. Samim tim empatija, kako je navedeno, predstavlja most izmeu
egoizma i moralnosi.
Da bi se ostvarilo moralno vaspitanje i da bi se postigli odreeni ciljevi u okviru ovog
vaspitanja najbitnije je uzeti u obzir uzrast i mogunosti djece, njihove tenje i interesovanja,
uslove u kojima ive i rade, kulturni nivo sredine iz koje potiu, mogunosti koje pruaju
njihove porodice i koje e im pruiti predkolska ustanova ili kola. Djecu treba podsticati da
jasno i glasno izraavaju svoje miljenje, da govore o svojim oseanjima i stavovima, pa ih
ukoliko su nepravilni ili drutveno neprihvatljivi treba korigovati naravno to je
profesionalnije i strunije mogue.

15


LITERATURA

Brkovi D. A., ''Razvojna psihologija'', Regionalni centar za profesionalni razvoj
aak, 2011.
orevi J., ''Talentovani uenici: vrednosti i moralno vaspitanje'', Srpska akademija
nauka, Beograd, 2012.
Kolberg L., ''Dete kao filozof morala'', Beograd, 1986.
Mioinovi Lj., ''Kognitivni i afektivni inioci u moralnom razvoju, Prosvjeta, Institut
za pedagka istraivanja, Beograd, 1988.
Nedimovi T., ''Kognitivno razvojni pristup moralnom vaspitanju darovite djece:
prednosti i ogranienja'', Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa
''Mihailo Pavlov'', Vrac, 2012.
Popovi V. B., ''Moralni razvoj i moralno vaspitanje'', Prosvjeta, Institut za pedagoka
istraivanja, Beograd, 1978.
Triki J., ''Moralno vaspitanje i razvijanje moralne svijesti kod djece'', 2013. Preuzeto
sa sajta: http://prevencijaporemecajaponasanja.blogspot.com/2013/10/moralno-
vaspitanje-i-razvijanje-moralne.html
http://bs.wikipedia.org