PISANJE PRIPREME ZA

METODSKI POSTUPAK

OBRADA NOVOG GRADIVA

OBRADA NOVOG GRADIVA
 OPSTA ORGANIZACIONA STRUKTURA
CASA:UVOD, OBRADA, ZAKLJUCAK.
 Definisimo: pripremne metodicke
zahteve za uvod, izvrsne metodicke
zahteve za obradu I zavrsne zahteve
za zakljucak u postupku pri obradi
jedne nastavne jedinice.
Pripremni metodicki postupci
 Javljaju se u uvodu I znace psihicku pripremu ucenika
I orijentaciju ucitelja.
 Javljaju se u obliku analize neophodnih predstava,
motivacije za rad I inicijalne orijentacije I
koncentracije u radu.
 1. analiza neophodnih predstava nije obavezno
reprodukovanje predhodne lekcije, to je samo provera
predznanja za novi pedagoski sadrzaj.
 2. motivacija je budjenje interesovanja za nove
sadrzaje. Ucitelj odabere neki detalj iz planiranog
sadrzaja, neki nacin rada I neku psihicku pogodnost
da zainteresuje I motivise ucenike za rad.
 3. inicijalna orijentacija I koncentracija je efikasan
nacin isticanja cilja u pocetku rada.
IZVRSNI METODICKI POSTUPCI
 Ispunjavaju srednji deo casa I znace obradu novog
nastavnog gradiva. Oni se odnose na: metodicku
interpretaciju gradiva, adekvatnost metoda, oblika I
sredstava rada, komunikativnost ucitela I ucenika u
radu, I korekturu metodskog postupka.
 Interpretacija gradiva zavisi od podele gradiva na
didakticke celine prema tezini I prema mogucnosti
ucenika da ih shvate I prihvate. Izmedju didaktickih
celina su metodicki prekidi za detaljno utvrdjivanje I
sredjivanje podataka obradjene celine. Karl Steker-
STVARALACKE PAUZE-
.
 Adekvatnost metoda, oblika I sredstava su
metodicka nuznost za intenziviranje
aktivnosti ucenika u radu.
 Komunikativnost ucitelja I ucenika- stepen
sadejstva u radu.
 Korektura postupka obuhvata sva nastojanja
da se odabrani metodski postupak u toku
rada saobrazi potrebama ucenika, zahtevima
nastavnika I planiranom gradivu.prema tome
zamisljeni postupak ne treba bukvalno
realizovati, bez obzira na nove situacije.
Zavrsni metodski postupak
 Odnosi se na zakljucni deo obrade gradiva
 Javlja se iza svake didakticke celine za obradu (utvrdjivanje
detalja) I
 Posle cele nastavne jedinice (kao globalna operacija) pri
obradi novog nastavnog gradiva
 Obicna reprodukcija-je ponavljanje gradiva u istom obimu,
istim redosledom, sredstvima, bez “preinacavanja” ili “
prerade”
 Smisljena rekonstrukcija- uz pomoc istih sredstava na nov
nacin dodju do istih rezultata.
 Integracija empirijskih I nastavnih podataka je povezivanje
iskustva sa nastavnim podacima.
 Prerada kolektivne impresije je finalni metodski zahtev/
konacan utisak ucenika(usmeno I u formi dijaloga)
UTVRDJIVANJE OBRADJENOG
GRADIVA
 DETALJNO UTVRDJIVANJE- JAVLJA SE
POSLE SVAKE DIDEAKTICKE CELINE U
TOKU OBRADE GRADIVA. Na sledecu didak.
Celinu, nastav. Prelazi tek posto utvrdi
predhodnu.
 Globalno utvrdjivanje- javlja se na kraju
casa obrade novog gradiva,
 Konacno utvrdjivanje- odnosi se na vise
nastavnih jedinica u okviru nastavne
teme.Podrazumeva pregled gradiva
STA:ZASTO I KAKO ce se utvrdjivati.
PONAVLJANJE I VEZBANJE
GRADIVA
 U obicnoj praksi ovaj se zahtev identifikuje sa
zahtevom utvrdjivanja- u sustini- to je pogresno.
 Ponavljanje I vezbanje izvodi se posle odredjenih
tema I oblasti sadrzaja nastavnih predmeta.
 Ponavljanje I vezbanje tema I oblasti zahteva
posebnu metodicku organizaciju jednog klasicnog ili
jednog blok- casa u razrednoj nastavi.
 Potrebno je da ucitelj uceniku predhodno saopsti
temu ili oblast koja ce se ponavljati I vezbati
MESOVITI CAS U RAZREDNOJ
NASTAVI
 TREBA SE TACNO ZNATI STA CE SE OBRADJIVATI,
UTVRDJOIVATI, STA PONAVLJATI, I VEZBATI I STA
OCENJIVATI, U TOKU ODREDJENOG CASA. Na primer:
 Analizira se neophodno znanje za obradu novog
gradiva
 Obradjuje se novo g.
 Ponavlja se starog. Koje treba povezati sa novim
 Povezuje se staro I novo g.
 I znanja, umenja I navike stecene ranije I na tom
casu, primenjuju se u resavanju novih zadataka.
PROVERAVANJE I OCENJIVANJE
USPEHA
 Osnovna nacela proveravanja I ocenjivanja
su :javnost, kontinuiranost I svestranost.
 Javno vrednovanje je u skladu sa
principima demokratije u drustvu,
 Kontinuirano vrednovanje je povezano sa
kontinuiranim procesom pedagoske
delatnosti.
 Svestrano vrednovanje je ocenjivanje
znanja, misaonosti I radno-tehnicke
delatnosti I uvazavanje interesovanja,
zalaganja, sposobnosti I uslova za rad
ucenika.
OSNOVNE KOMPONENTE
VREDNOVANJA
 SU ZNANJA, MISAONOST I RADNO-
TEHNICKA DELATNOST
 A DOPUNSKE KOMPONENTE SU :
INTERESOVANJE, ZALAGANJE,
SPOSOBNOSTI I USLOVI ZA RAD UCENIKA.
 OSNOVNE VRSTE: subjektivn I objektivno
vrednovanje
 Subjektivno se registruje ocenom od1-5,
 Objektivno(nebazdareni test)moze da sacini
svaki zainteresovani nastavnik
.

H V A L A N A P A Z NJ I !!!